Српска књижевност у XVIII веку

СРПСКА ЕЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 18)

Исто тако без већег утицаја су биле п остале локалне и католичке књижевности наше, босанска, ењижевност ХУП и ХУШ века, и славонска књижевност ХУШ века. Побожна и морална књижевност родољубивих босанских фрањеваца била је писана ћирилицом, којом се Фрањевачки ред служио све до 18285 године; главни писац те босанске Фрањевачке књижевности Матија, Дивковић писао је, по сопственим речима, „језиком словинским а слови српскиеми.“ Али верске препоне биле су тако велике, страх од свега што је „шокачко“ тако силан, да православни Срби нису хтели ни да чују за те књиге католичкога духа, и ако ћирилицом писане.

Славонска књижевност ослањала се на 60осанску књижевност, јер су славонски фрањевци чинили једну духовну област.са босанским Фрањевцима. И славонски католици су се једно време служили ћирилицом, као што Матија Анте Рељковић пева у своме Заџти :

О јамопбе, 4 ве упо уага5, "Кој год пл Фако одеоуага5; Ма зфаг1 јеви Кпјеџ 2пађ, Бгракт 58 1 вгрвкт рззап.

Али и та књижевност, која, је од свих наших локалних књижевности имала најсолиднији основ и највише везе са стварним и народним животом, која је имала једнога тако ваљаног и популарног писца као што је био Рељковић, која је никла и раввила се у средини православних Срба, није имала утицаја на стварање наше нове књижевности. Србима су морале изгледати туђе оне књиге где су се тумачила учења католичке вере, и све то писано у икавштини. Шта је могла ортодок-