Српска књижевност у XVIII веку

120 443Ж АРИСОВАНАСН лире 0ти

Фесори „Илири из Србије« читали су, око 1888, својим ђацима у Крагујевцу Гундулића и Качића. Ђорђе Николајевић, у Србско-Далматинском Магазину за 1838 и 1839, а Матија Бан, у Подунавци 1844, уповнају православне Србе са далматинском књижевношћу. Од нових српских писаца код Бранка Радичевића и Ђуре Јакшића опажа се местимично утицај читања појединих далматинских писаца. Али тек шездесетих година прошлога века код нас бе истиче значај далматинске књижевности. Коста Руварац, који је тако био цењени слушан у омладинским круговима, држи у Преодници предавање Значајност дубровачке књижевности и тврди да су Срби, још у ХУШ веку, требали усвојити, као вњижевни језик, језик којим су певали дубровачки песници.') Исто тако Спиро Димитријевић Которанин, један од најранијих наших преводилаца Шекспира, жали се, 1860, у једном отвореном писму уреднику новосадске Словенке што „браћа србска у Банату« тако мало знају и тако мало маре за богату и лепу далматинску књижевност, те поред »чисто нашког“ језика далматинских писаца употребљавају толике турцизме: „није ли боље од једнокрвног брата што узети него ли се турству нашем вјечно утицати #%< Тек у најновије доба почело се и код православних Срба бавити далматинсоком књижевношћу, али само у облику специјалних научних истраживања, Једна ствар је ван свакога спора: далматинска књижевност није ни по чему утицала на стварање нове српске књижевности у ХУШ веку.

') Скутљени списи. Први део. Нозл Сад, 1866. стр. 469.