Српска књижевност у XVIII веку

+ СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП1 ВЕКУ 469

Нума је такође превод. Сам Трлајић у наслову вели да га је „преобукао« са рускога, да је оригинал дело словенске музе, „блистајушчија, свјетом сјевернија звјезди“, да је писац Херасков, који сија у својој домовини „премудростију и височајшим саном гражданства“, и чије је име „вјенчано вјенцем слави и безсмертија на лонје вечности“. Михаило Матјевич Херасков (1733—1807), разностран и плодан писац, као и сви руски писци са краја ХУШ века, стајао је под јаким Француским утицајем. Под утицајем Фенелонова, Телемаха, Мармонтелова Велизара, а нарочито Флорианова, Нуме, он је 1786 написао свој Филозофски роман Нума Помпили или процвбталоици Римљ, у коме је, са псевдо-класичним схватањем и знањем римске старине, дао пригодну слику идеалнога владара, " мислећи увек на Петра Великог и Катарину П, све у идејама, рационалистичке Филовофије и масонске Филантропије.') Свој превод Трлајић је почео штампати још 1795, али га је прекинуо јер је тада српска штампарија Стефана Новаковића пренета у Будим, и штампање је довршено тек 1801.

У погледу језика, Трлајић је био најдоследнији писац славјано-сербски. Он необично много цени Доситеја, назива га »искреним и горјашчим народољубцем“, „мудром сербском главом“, „преславним првопросветитељем славено- сербскаго рода нашего«, он му је „пријатељ, друг и обожатељ“, али никако не прима његове идеје о узимању народнога, језика за књижевни језик. Трлајић је руски професор, бави се апстрактним наукама, и за њега, је народни језик сасвим недовољан. Готов, савршен,

5) А. Н. Пвшинљ: Исторга русскоц литератури. Томљ ТУ. С. Петербуртљ, 1899, стр. 100, 140—143.