Српска независност

БРОЈ 2.

СУБОТА. 3 ОКТОБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

СШСКА ШШСНОСТ

ЦЕН с?2п:г г :стд.тг зеиље зллклеск::: пс.чгст:кг. НА ГОДШЈУ 21 ДПН., IIл но гч>днпк 12 ДНИ., МА ЧЕТ11РТ ГОД. •» ДИ11.

НА ГОДИНТ 15 ФОГ. V П АНК.. НА 110 ГОД. Ф. 11А ЧК »ГТ ГОД. 4 #. НА ГОДИНУ 36 ФГА11.. 11А ПО ГОДИНБ 18 ФГ., 11А ЧКТВГТ ГОД. II) ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РШ01, 1ЕТВРТИ0И. СУБ0Т11 « НЕДЕЉОИ ПЕЛОМ ТЛБЛ.1С9 УРЕД1ШШТПО ЈЕ Н ЛДМИНИСТГАННЈА У КГТ.11 Г. ТоМЕ ЛнДРЕЈЕПИТ.А ОБИЛНТ.КН НЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: НРВН 11УТ 20 ДИЛ. ПАГА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ » НАКП НУТ 10 ПР. ЗА НРНПОСДЛНО .*И1 ПЛРЛ ДПН. ОД РК Г 1^А. Руиописи шаљу се уредништву, а претплата адтинистраиији ГУГСОПНШ ИЕ НРЛТ.ЛЈЛ СК. НКГМЛТ.КНЛ 1ШГ.ИЛ НЕ Ј1РИ.МЛЈЛ ГК.

НАРОДНО-УЖБЕРАЛНА СТРАНКА пггад Гш ко хтео иаиисатн историју народно-либералне етранке у Орбнји. морао би нрегиути. да напише, тако рећи, иеторију Србнје од годнне — 1848-е. Неки од оннх људи, који су још данас тој странци иа челу, који су ночеди важитн као нредставннци те стралке од новратка велнког Обреновића у ( рбију. још онда су ночели свој рад на јавном. нолитнчком нољу. Онп су се још г. 1848-е иочелн заузнмати за народне стварн нзвешћујућн срнске екунштннаре о зна чају тадаљег нокрета духова у Јевропи. објашњујући им Ж1Шот ч уетанове. н тежње већих н наиредннјих народа. а ноглавито шнреКи свеет срнеке н словенеке заједннце. Кад је год. 1 *Г>* народ лажелео новратак дннастије Обреновнћа. ти су л»удп~ нредводнлн тај народни покрет н снровели га усиешно. без крвп н сукоба. Да би се потреба нромене династпчке за навек уклоннла. странка је виеоко ноднгла заставу Обреновића. Да је така тежн,а бнла дубоко заснована у нотребп народа н државс. носведочила је мученнчка с.чрт иезаборавл.енога кнеза Мнхапла. < )ие. којн су после тог жалоеног дога1>ггја одржалн ред наследства нрестолВ у земл.н и заустав.кали даље пролпвање крвн, бнлн су онет члановн народно-либералне етраике. Позванн во.бом н глаеом народа. да узму државну

унраву у евоје руке, ма да су рае положења бнла за реакцију н опет је н.нма бнла ирва брига ,\а лемљи ДС1лц цстав. да ујемче народпој скупштинн обаиезнп глас, да је нодигну на вненну нравог законодавног тела што допре ннје бнла. Тај велпкн рад на унутрашњем иреображају земл.е ннје нм смстао, да још онда наставе брнгу велпкога кнеза мученнка око народне мнснје. колпко је год нрнвремена нрнрода њиховог ноложаја допуштала. Кад је садањп ирвп незавнепн срнскн владалац наступио владу, иредалн еу му земљу уставну. којој су бнли ноложснн еви уедовн за срећаи н нанредан развнтак унутарњн. којој еу бнле ра< крчене прве сметње, да одговори великом нознву, што је по нриродиом положају и ио нрошлости јој чека на нстоку Јевропе. Наш псторнјоннсац Ранке којн нае еа внше тачке гледа, но што се мн самн видимо, каже. да су намесници моглн с правом рећн. да кнезу предају земл.у у сваком ногледу напредннју. К'ад је дошло времс, да две срнске кнежевпне нокрену нсодол.иво решење до краја занетог нсточног нптања. владалац је онет позвао воће те странке. да му буду десна рука у вршсњу великог дела. Иа кад је владалац, кад је народ велико дело тешким жртвама свршно, била је прва брига иредставника народно-либералне странке да војинчке уснехе ујемче иротив изненадне наиастн, била нм је ирва

брнга, да покажу нут, којим ће се срнека независпост >спешно развијати, тражсћи евезе еа већнм народнма начпном, који је могао ујемчптп незавпсан развнтак срнске народне привреде. ПГго тога носла не могошс наставпти на нп довршнти, није јамачно бнло до њнхове крпвнце, пи до њихове несмелостн. Јачн сиол.ни утииај заступп пм нут. То је. укратко. нацрт досадањег рада народно-либералнсстранке. Л што та странка није до сада излазила с програмом, запнтаће мож, да којн чнталац. А шта је ирограм? Програм без познатог јавног рада сгранке. на који бн се могао позватн. ннјс нпшта. Голе, иразне. нусте речи. \Уоп1 ?ј, л\*ог(1», >\'ог(1б! 1 Речи. речи . речи !ј велп Хамлет. Но ако је што . онда је још горе него нпшта. онда је обмана: сад било хотимнчна ил' нехотична обмана . то је у носледицама својпм еасвим свеједио. Да је то тако. то сведочи. оснм логнке, још и исторнја етранака у најузорнтијнм уставним земл.ама. н. нр. у Енглеској. Кад је још коме иало на намет у Кнглеској, да нште од хуигована илн од њихових нротивника. торнјевана. полнтнчки програм. и ако га нпкад нису ФОрмулисали ии нанисалн, ни једнп нп другпУ Иа ннак еу најстарнје н најразвијеннје уставне етранке на свету. Добро. рећиће можда когод. ал' камо онда јемства. да ће либерали

оити увек у свему п свачему лиоерали. а консерватовци увек н скроз консерватовци? Тога, до душе, нити нма. нитн можс бптн. Узмнмо оиет Кнглеску. Хуиговци. који су данас на влади. важе у онште као лнберали. а торнјевци као конссрватовци; тако их често на копну п зову. Па нпак су каднкад хунговцн консерваторн. а торпјевцн либсралн, управо нанредњацн. К<» нпје видео на позорпнцп днвну шал.нву нгру од Скрнба -.Чаша воде**? Зар тамо ие постунају горнјевцп. којн еу на владп. мпого .тибералније са народним — благом. него хуиговци. Па и дан данаске. Шта је муке имао хупговац Гледстои. док је својпм консерватпвнпм начином нзлечпо ране. што је задало Енглеској државној благајнн сувнше либерално н ианредњачко ноетуиање старога консерватора Дизрајелнја? Ко ее нрн томе нећс сетнтн слнчнога промера у нас V Но н осим пародно-нрнвредне н мшаненјске етруке нмају п на чисто политнчком пол.у ннтања у којима. по невол.н. лнберали морају на време вршнти поеао консерватора. а консерваторн постатн либералима. па н — нанредњаннма. Кад је земл.а ма у каквој озбиљној оиасностп с ноља, онда нпкаква влада, па бпла она најраднкалнпја. не може одржатн етрого. начелнолибералног правца у унутарњој уиравн, не може, нре свега. иикако

I ИС7 АК ПРИПРАБА ЗЛ ЖЕНИДБУ ЈЕД11Л ЛЕБШ1ЈЛ 11.1 КРЛЧНЕ ПРОПЕЈЕВТОКЕ

Скоро цео свет, сви народн. лавнашњнм обичајем усвојнше орак п тнме признају да је тај оолие иајЗгодшгји начнн наједнине иамећу муипсок н жеиског рода. II то 1>е јамачно све дотле трајатп. док социјалисте не намисле какав другн начин. који ће ту потребу друштва бо .Ђс подмнрити. него брак: или док остади свет не усвојн закон социалистичке онштине >>нпј,\е у Амернци блнзу Новог Јпрка. где се омладипа не нрииушта свадбн. док се онштииа нс увери. да су зато н ..сиособни". Но до сад свет још није увидео благослова тог мудрог :!акона. Бар код нас још нлада „предрасуда" брака без разлнке нолнтичкнх н других странака н владаће јамачно све дотле. Док нашнм сош1Јалн<*Тнма пе поће за руком да обавесте свет, како је диван н И умаи" обичај њнховн.ч иачелннх нрнјатеља у Оиајди. Радн тачностн

и цслиие сномињемо им још да пма један обичај у средњсм Спбпру. о коме нодробније могу читати у месечном нздању Ј/ис.н» што нзлазн у Петербурцу. Нека бнрају. А можда ће их тн узорнтн нрнмсрн п нобуднти. данзмисле какав савршенији облик састанка иолова. сексуалиог нзбора. Н<» како ће дотле нротећи још доста воде Дуиавом п Савом н стушшма некнх новнна, то ее за сада морамо задовољнтн г буржоаском" устаиовом што ее нове брак. II г Срн. Нелавненоет~ бн уираво требала да је нротнв брака. јер у браку свакако преетаје независност. Нскада је нрестајала иезависност женске стране. То је онда бнло. кад ее девојке ниеу отнмале за удајом. онда кад еу жене жалиле за девовањем. онда кад ее невала сетна иесма : Девовањс. моје царонање! Цар ја бејах. док девојка бсјах итд. Та су времена давно прошла: сад је дошао ред на мушку страну. сад у браку нрестаје нсзависиост мужевл.а. До душе. н ираво је. свака спла за времена. а невоља редом нде: нека и мужеви видс. како је женама бнло иод њнховом владом. шат ее скоро онаженска несма

ооновн у мушком нздању. од и]»нлнке овако: Момковање. моје грфдковање ! Гром ја бејах. докле момком бејах. нтд. Зато се вал.да еад момнн п не отимају за женпдбом. оеим оних. којн се не жене сами. но које обнчно другн жене, а то еу сељаци н краљевн или унраво краљевнћи. Тн сретнп невол.ннцп не треба да ее муче тим нзбором, другн за њнх бирају. Па као што нх други жене. тако их другн и снремају за брак*. ие треба они самп да се муче око прнираве. Крајностп се п ту додпрују, Ј.ао п свугде. Можда ће п нас ко заннтати. зашто назвасмо обе крајноети друштвене. сељаке п краљеве. сретним невољнпнпма. То је само у ногледу женидбе: невоља нм је, п једиима и другима. да ее уерсће. једни због радне снаге. а другн због нерадне сиаге бар у државама уставпим ие захтева се <»д крал.ева да раде, иа ипак је половпна снаге државне у њпма). Зато мн нмамо носла овде еамо са средњнм еталежем. особнто с ученнм редом у њему, с пнтелпгенцнјом, јер само тн л.удн немају нн иа кога да се изговарају, ако учине

какву непромшпљеност у женпдои. нн на то да су другн за њнх бнра ш. нн на своју н |Н)Стоту нлн неукост. јер на нгго су онда учени^ кад нн тога не разуму Познато је. да се браковн свн. на н браковн ученог реда. деле на два врло неједнака дела : на сретне и иа песретне. Кажу искусни л.удн. да срећа брачна нонајвише сгојн до ионашања у браку; некада но свој ирнлицн внше до понашања женииа. а сад јамачио до владања мужевља. Јер главно је. да оиа половина, што губи незавнсноет. сносн тај губнтак тнхо н снокојно. а да не злобн н да не завпдп оннма. што еу нелавпсннјп од њега: јер кад не буде пмао у ерцу твисти. осећаће се као да је нелависан. Но како се учени људи обпчно иосно — хоћу рећн иозно жене. те тако леинш а п већп део века момкују. то јамачно ерећа нознијега брака етојн много п до тога, какосе дотле провело, какосе ко сиремаокаква јс у кога прпправа за женндбу. Ученн људн,, којн озбиљно пазе своје обавезе. н нрема народу ијавннм поеловнма, и према својој струцп н ирема прелазннм закачицама галап-

е