Српска независност

л - чјДптн лпбералпнх обнова у :»емл ,и. Томе је најочевндннјн. најдраетичиији нрнмер у Француској револуннји. Ако Француска револуција није бпла. и у иолитичком н у друштвеном. еоцнјалном иогледу. до крајности раднкална. онда још није бнло радикалног нокрста у светској исторнјн. Иа ннак. аар ннјс настунила најбе:Јоб:шрпија самовласт, лар ннјс настуннла влада страха. заЈ) нису ионнклн Робесинјери. Марати и Дантонн . чим су се нојавиле спо .Ђне онасностн. тако . да је тај нравац морао да завршн са Бонапартом? У миого мањем. па н много. иссравњиво олажнјсм виду нонав.Ђа се та појава н у нас. У енрсмању за рат. за времс рата. како војничког тако. у неком погледу. н економног. није нн најлибералннја влада могла номишл.ати на основно лнбералнс обнове у зем.ђи. На протнв. ако се која влада решп. да нрема свакој навали сиол.а ноложи оружје, да се нредаје на милоет и немилост и да широм отвара врата Србнје „нашествију" странана. - така влада може до мнле вол>е лнбералпсатн п напредњачнтн у земл»н. Којн је од ота два нравца земл.и н народу корнснијн. угодннјн. нека бира. Свакојако.је н једно н друго природно. Кад хоћеш мушку одбрану од навале ту1>ннске, стрпн се мало са основним. нанредним обновама нзнутра : а кад хоћеш по што по то и на пречац раднкалне реФормс и онштннску самоунраву до крајности. оида се немој нн чуднтн а камо лн тужитн. ако ти спо .Ђна навала поплавн земљу. 11рема свему томе. ниуе иро>рам, што којој му драго нолптнчкој стран1Ш даје њезнн значај и њезнну снагу. него је то њен рп,1. њена нрошлост. II да у народно-лнбералне страике ннје те прошлости тога познатог нсторијског рада. да јој ннје нрограм. што га је у првом броју овога лнета објавила. уједно п скоро претежно — да узмемо н ту грчку реч — метаграм . т. ј. не само ироиис будућег, пего и иоиис терије. ретко нмају каде да озбил.но разлишљају о женидбн ире че грдесете године, те се ретко пре н жене. Ал кад »ећ не могу да заносе своју заручиицу младачким врлннама. кад су се ру жичасте хумке образа од многнхтрусова < грасти слегле. те ее на њихову месту појавнле долине обрасле јесењом стрњиком. нли кад се руменило са хумака ..благообразија" нрошнрнло, те се састало у средпни на високпм врлетпма ноноснога носа пије ни чудо што је поносан управо двоноеан. јер нре да се у двостручио него што се преполовио кад се заодева све сјанијом норФиром). кад настуин то време. онда ваља да сс човек постара за какву замену. ваља да ностане велики господин. Дакле. учеии Србнне п господине, то ти је ирва нринрава за жеиидбу, без тога немој ни иомислити на девојку. Ал" ти си то јамачно већ и сам учшгоо. Јер ако ниси до четрдесете године бар једаннут бно министар. која ће те девојка узети ? Онда боље да те бог ирпми, боље да ниси нп учио велнке школе, но да си од часловца н нсалтира ушао у чиновнике, на би сад био бар на-

прошлога рада. којн је јемство будућем. — тога програма не би ни било. странка га не бн ни износила нред српске читаоце. Из владиних кругова. Чујемо. да ће „двострукп" мнннстар г. Чеда Мпјатовпћ , ио прнмеру свих оних што седе на две столнце. скоро да нанустн обадвс струке. но невољн. Наследиће га. веле. у снољним пословнма г. М. Пнроћанац. остајући нредседник миннстарског савета. За наследника у мшшстарству Фннанснје ие могосмо још разабрати. Пре неки дан јављено је II. Лојду из „безуказне каннеларије." да се внше не мпслн на г. Љ. Ка.Ђевића. кога су нснрва „нмалн у виду." Ми пак са доста ноуздане стране дознајемо. да је протпвпо; да г. Каљевић не мисли вшне да се нрнмн тог носла, кога је можда пспрва ..пмао у внду." II мн бн га разумели . ако сс то обнстинн. — Исто тако нас уверавају. да нн она нолузванична вест буданештанског лнсга нз Београда. по којој бн се сад озбпљно мпслпло на г. Ђоку Павловнћа, као кандидата за министра Финансије нема шгкаквог основа. Кажу зато, што г, Ђ Павловнћ нема довољне Фпнанснјске прошлостн. Према нашпм прнлпкама мн бнсмо скоро рекли да би то бнла још најбол.а иреиорука за министре Финаисијс. - Чујемо да се г. миипстар војнп заузео код ауетро-угарске владе, да се оннм оФицнрнма. којп су за време наша два рата оставнлп аустријску војску н пребсглп овамо. да се боре у редовима иаше војске, опрости та кривица, ге да бп некн којима је то ирека потреба. могли без нанастн ирећн да впде своју кућу и породицу. То је леио и красно и то је најмање што смо дужнп учинити за оне. који су ирегорели већином боље личне изгледе у борби за срнску незавпсност. То бн пам била п најмање накиада за толике устунке према захтевима аустроугарским. Но уједно нас уверавају. да се заузнмвње г. министра војног тнче самоонпх добровољаца којн су носле рата остали у срнској војничкој служби. Ако је тако. опда то ннтн је ираво. Ш1ТП је умесно. Зар они од прекосавских Срба. ил* осталих Словена н нријатеља Срнства којп су

челннк у коме мнннстарству. ако не канднтат за миннстра. Најбоље је. разуме се. ако тн је не само прошлост мпнистарска, но н садашњост. Тпме си највише учинно. да ее као што треба ирнправиш за женидбу; највише. но ниак не све. Ако хоћеш да себн спремнш узор брачне среће, да своју љубезну и верну у најпунијој мери усрећиш, треба да иазиш још на неке околности у своме понашању. које ћу тн прпјатељскн саонштитн. Пре свега ваља ти назнтн. да тн државнн послови. колико тп је год могуће, иду наопако. Тнме ћеш се само малозамерити ..јавноме мнењу", ал* томе је лако помоћи : Изгурај овог нл оног од својих другова. бацн сву кривнцу иа њега, на мирна Босна; а кад је мирна Босна. онда си тнме угодио п једној нријатељској велнкој снли, која Србнјн може нахудитн. те си тиме отклонио једну оиасност од евоје земље, што 1»е ти се јамачно у „вслику заслугу" уннсати. Дакле, као што видиш, иезгоде су са такога носла врло малене. тако. да се још на послетку преврћу у згоде. у славу и хвалу. А.т колнко нрпјатностп н насладе. колико ласлужеис хвале од твоје

нсто тако прегорели своју личну будућност уаустрпјској војспн.којн су се нсто тако борилн, само што су после рата. можда по невољи, морали тражптп места у другој земљп а остали с])пскн дрл:авл»ани као што има неколишша . зар тн да имају мање нраво иа заузимање сриске владе? Надамо се да ће г. министар то накнадптн, ако је збнл.а то нронустио. ПОЛИТИЧКИ ПРЕГУ1ЕД Аустро-угарскн минпстар спољнпх нослова барои Хајнри.г Хајмерле умро је папрасно у нрошлн поиедељак у .'Ј 1 - сахата но подне у аустрнјској престоницн. Хајмерле је бно годнне ста]). И>еговом смрћу постали су беснредметин сви гласовн. којн су у носледње време иронесени. да ће Хајмерле одстунпти са унраве аустро-утарскнх снол.ннх нослова. На другом месту саоиштавамо ио једном нештанском листу шта се у погледу наше отаџбнне уннсујг покојнику у заслугу. — У носледње врсме расиростираин су разнн гласовп о незадовољству мухамеданског становннштва у окупнраннм земљама. које је Црна Гора. с мачем у руцн. задобила. Нарочнто је трубљено, да се мухамеданцн гомнлама неел.авају из Црне Горе. и то поглавнто да бегају нспред војеинх обвева. 1»олико су тн гласовн бнли основанн. вндп се иајбол.е нз тога. што сада н сами бечко-иештански листовн јављају. да су мухамедашш у Улцниу драговољно прнстали на вршење војених дужности. и да су до сада неколпко стотипа Турака. прногорских иоданика. сами се јавплп на Цетнњу и ноложнли заклетву верностн као војиицн киеза Николе. За њнх је већ постављен духовни суд иа Цегињу. — Значајна је вест, коју црннмо пз страних лисгова. да Бокел.п стотинама остављају своју домовапу н настањују сс у Црну Гору. Повод је овом исељавању озбиљна памера аустријске владе. да нрисилп стаповншптво Г>оке н околних крајева да им снновн стуне у аустријску „будуће**! ("амо јој треба наговестити. да је то све зато, што ненрсстано мнслнш на н.у. што су ги све мпсли код ње и око и.е. те тн не преостајс ништа за „званнчиу уиотребу". па да вндшп среће и блаженства! Иа још ако се у скупштшго зиаш клонити с\ вншна разговора. ако н онде. где бн свакн другн обпчан министар сматрао за своју дужност говоритн. ћутиш као залпвен. онда си тимс делом н словом. унраво несловом. ноказао да је ћутање злато, Па кад јој нришапнеш гнхо севдалијскп. да пнси могао нн речн проговоритн. да инсн нп слушао на она зановетања. је]> сн неирекидио мнслио на своје „злато". онда јој то више вреди од свега злата овога света. II ако бн бнла можда каквагод мала штс га по јавне нослове са таке „нрпнравс за женпдбу. твоја је савест мирна. ти сп усрећно себе и своју л.убавну. На ако се сви угледају на тебе, — а да зангго бн био на таком угледноме месту ако се остали неће на тебе угледати онда ћс свн бити срсћнн : кад нак све те среће сабереш уједно и ако не желим да тп је срећа сабрана) опда пзлазн. као сума. срећа целе

'т-. • ј војску. чему ее ови одс\д»»« инру. Аустријскн министар ])езидеп, а иа Цетнн.у. обратно сс ^ цо налогу ,. своје владе нредседник^ди^ члану ског савета, Божн Петровн1. л . штвеном тевао је да Црна Гора са њене не нредуиредп ово псељавање, и уједно да код добеглих Бокељаца норади да се врате у своју отаџбину п нријаве асентној комнсијп. Црногорски војвода, ношто је нретходно нзнскао унутства у кнеза Николе, саонштио је ауетријском посланику, да црногорска влада нема сиаге. да присили ноједнне Бокеље, којп су дошли код своје родбине. да оставе Црну Гору, јер бн с тим само отпор изазвала код својпх ноданика. Влада мора одбпти тај захтсв аустријски већ н због тога, што пзмеђу Ц])не Горе и Аустрије не постојп угово]) за ме})усобио издавање војничкнх бегунаца. а на такав уговор Црна Гора никад неће пристатн. Исто гако није влади црногорској могуће, да иоставн кордон ирсма далматннској границп. јер би за ту цел. мо]>ала целу војену снагу земл.е мобплизнрати. а то јој је већ из обзира на њене Финанснје немогуће. не рачунајући још п на неиовољан утисак, којн бн такав поступак у црногорском иароду ироизвео. - Из Лондона се иотврћује. даје гурска влада запста поелала комесаре Али Низама н Али Фуада у Мисир. а није тога корака п])едходно саопштнла Франнуској н енглеској влади. Оба кабинета извештена су тек пз нрестоннце миеирске о тој иајновнјој акцији отоманске владе. те су ио томе у Парнзу п Лондону мишљења, да је султанова озбиљна намера. да свој ауторнтет а н своја нрава у Мпспру ие наиушта. Тај иостунак турске владе јако је неугодан Енглеској и Француској. н ма да је су.тган као сузерен Мнсира у иуном ираву, то се ииак мисли да је на то дело наговорен од неке стране велике силе. која је нрема Фруицуској и енглеекој неиријатељеки расноложепа.

државе. це.лог народа. коју сн ти својим узо])нтим примером основао. Још нешто. У нашег отменијег света има обичај. да младожења. било с невестом. било без ње. иутује у го])ња места ради набавкс кућњег намештаја. кананета. столнца. наслоњача илн ислоњача. такозваних Фотсља итд. Тај ће обнчај нал.да ско])о нрестатн, чнм се наша домаћа нндуетрија ус.ђсд новпх Финанснјских и привредних закона толнко номогнс. да и најотменије захтевс може подмирнтп. Но дотле се морамо крпарити из Беча. Ако доћеш у гакп ноложаји ако си велики гоеиодии. онда тн светујем. да са тпм спрегиеш какав државнн иосао. какву год конвенцију . најбоље милитарну. Милнта])ну зато. што тн се иоред све добре вођс н принраве може десити која чарка у брачиом жиноту, ге треба да сн нзвежбан у томе. како у војничкнм нриликама вал.а бити н иогодан. А своју л.убезну п верну остави код куће. јер она ће се у такнм приликама бол.е осећаги ако је неногодна. V поглсду набавке намештаја постуиај као п другн свет. па купн и. п]). бар два «1«отел.а. Пс ослањај