Српска независност

иаљда, осујети таЈ састаиак нлн омаловажи могуће зиатније иоељедице му, толико забасао, да и саму своју лојалиост прсма рођеноме г крал»у и у сумњу доводи. таку чисто лојдовску нристојност, норед свег наптег ..доброг'* мишљења о маџарском нов1шарству. пн смо ипак смелн нредноставнти. а још мање бисмо јс смслп на углед пзнстн. да нам то сам .. Псст. Лојд" својнм речима инјс исказао. којс најбол.е карактеришу одиосс што владају нзмеђу Маџара н аустрнјског двора. Тај уннкум журналистнчког стила, н то још лнста што стојн уз владу у уставиој монархијн гласи: „У осталом. наше „демокр&тско^ доба нека се стнди. што сс иуну недел.у дана бавило интањсм. хо!>с ли се овдс илн на другом коме мссту састати два велика /осподипа нли нс. Онп ту се разуму цареви) нсћс нншта рснгнтп. што ми не бисмо хтсли. само ако разумемо Да довољно дамо пзраза: шта хоћемо а шта не." ..Ново Слоб. Преса" (бр (>142) доноси под насловом .,Анексија и доннс из Пентте о садањем стању у Воснн. У њему сс реФлектује на нзвештај ..Нов. Вска." којн јс у гвојс време дао повода ..Пест. Лојду," да се оспс грдњама н прстњама на Словене. а нарочито Русе н Србе. п мимогред да нзда нашој садањој владн сведоџбу доброг владања н топлу нреноруку,. да отиочетпм правцем продужи. но земљу п аустро-угарске интересе. користан рад. Дописннк тврди, да је тај чланак нонпкао у ..Пест. Лојду" у тежњп. да се ноново нокрене пнтањс о анекснјн Босне н Хс)»цеговинс. :;а коју вели, да би маџарским мсродавинм круговима. а нарочпто К'. Тисп би.та јако неугодна. Тпса се, вслн. увек знао уклоннтн нснред крајњег решења тога пптања ма да је аустријскп мпнистар снољнпх нослова изјавно, да бн тсшкоћс ла анексију Босне и Херцеговнне још једпио у граннцама АустроУгарске моглс постојатн. Ј»ајагн. то још само од Аустро-Угарске зависп.пошто су увладннпм круговпма уверепн, да бн преко ме1)ународнпх теппсоћа врло лако нрешлн. само кад би знали, шта Не с тпм нокрајннама. Дописнвк налази трн могућностн за повољно решсње: да ]»осна н Херцеговина нрннадну зсмл.ама угарске круне нлп другој иоловпни царевнне; да једна покрајина једиој а друга другој иоловини присаједшш се: н напоследку да се пз обс провннције образујс засебна круновниа. Протнв првог нлана гоноре народно-нолнтпшЈи п ирнвреднн узроци: без осетног ногреса нису у стању нн Угарска ни Аустрија да ноднесу овај словеиски благослов нспсаиих нровинштја. На деобу овнх покрајнна онет нијс ни мислитп. што су нс1» 4()0 година прпраслс једна за другу. За носледњп план нема закона према данашњсм државонравном ноложају монархије. Тако. вели нпсац. одлаже се рсшењс пптања до бо.ких прнлнка. Странпм сплама. којс еиергнчио захгевају да сс оно решн. ннје мннистар СИ0 1.ННХ иослова у стању да саонштн шта ће бнтн од 1>осие п Херцеговине, а да самн учине му крај, немају куражн, јс]) се нлаше иотреса. који бн. по нриродн саме ствари . морао сл.едоватп. Нреко свега тога снрсма сс нешто важно на меродавном мсст\. што Не без сумње миоге изнснадити. Толшсо .. П. (,'л. Преса." - ВеК п ..Псст. Лојд б ј ). 27!» јавља. да јс београдекн трговачкн суд ставио забрану на покућпс ства))м жслезнпчгог предузимапа Бср-

гсра зоог тога, што јс ооуставно нлаћање. — „Неста блага песта пријател.а." .. Пест. Лојд ц (бр 280) пише међу осталим, о ум]).том барону Хајмерлу, да јс у одношајпма Аустро-Угарске прсма (•))бнјн иостнгао очевндне (11а1и1^геТЈс1н* — рукпипателнс) усисхс. који су од зиачајне важпости ио будућп положај наревнпе на Балкану. V спглескнм новннама .. Тајмс.у и нсгакао се један путник који сс скоро вратио са истока, тс јс у неколико чланака претресао нсточну нолнтпку Аустро-Угарске. По њему је свршена ствар да Аустро-Угарска но сваку цену жели Солун, н да то ннје никаква тајна у тпм крајсннма. којн су иреиуњенн аустроугарским агснтима. Занимл.иво јс да Аустро-угарска не мнслп освојнтн Солун због њених нотреба, всћ што )*с уверена ла су .иале балканске државе несиособне .:а државну организаиџју^ !) Мржња иоједпнпх раса на Пстоку, всли ннсац. нијс ј *едииа сметња уставном развитку у тим земл.ама. Што томс на нуту стоји, то је апсолутиа оскуднца у ннстнтуипјама. на којнма се државна зграда подиже. Једино бн бнло могуће ноднћн дргсавну организацију ових раса иод егидом које велике снле. која јс сама довољно органпзована . која раснолаже нужипм установама н ужнва довољно ауторитета. Та вслнка снла бпла бн Ауетро-Угарска, јер само оиа небн наилазила на ревновањс осталих велнких снла. изузнмајуЈш Италију. која бн једино могла се тужнтн да су јој интсресн поврс1 )Снн. .. Тајлс и овом разлагању додаЈ*е: .. да се настуаање Аустро-Угарске ирема Солг/ну не слаже са источном иолитиком са,(ање ешлеске владе. као што је Гледстон у вннп .шаменитих ирилика иротумачио, а још мање са жељама разних балканских иарода." Мн ћемо доцшгје пматп прнлпке да се н на ове Фантастнчкс појаве вратимо. За сад саопштавамо рсчн ..1Тест. Лојда." којн и)><»н]»а 1»ају 1»п резоне у енглеском листу, одсудно одбпја мнсао да Аустро-Угарска желп освојнтн Со*Јун. Тим поводом. додирнув одношаје н.змеНу Немачке и Енглеске. велн: .. Ваљда нсма ни једпога државника." који јс у толпкој мерп пореметпо нланове кнеза Бнзмарка као Глсдстон н то још у најкритнчпнјем добу које бешс настунило прнлнком одказа руске ннтнмностн.

ПИТАЛИЦЕ — Од куд пита.гице, можда ћс ее ко зачудити . кадје \-редник одговорпи '? Његово јс еамо да одговара. а не да зашггкује. То бн врло немилоетиво, врло иеираведно бнло. кад би уредник смео еамо одговарати. Доета му је то шт<> мора да одговара. кад га озбиљно запитају : донуетите бар да може заиитати и ако не очекује озбнљно да ће му ее одговорити. — Је .Г истнна. што говоре људн. да нредузнмачн Боитуови својим радницима ннсу нодигли ни чатрл.а (барака). него се тн мевол.ннцн пате п<» овој јесењој непогоди у јадннм колибама од лшпћа н прућа. да нх је исалоет вндети V — Је л" истнна. да ее због тога појављује Полест међу ])адннцнма. гако да већ нма елучај н кужие нру1 »нце !у (]1ш ехан111етаћ'еи8). Мора ли се тотрнети У Да лн није, ако не ко други, нл «'>а)» саннтетска власт нозвана, да ее' еа човечног н здравног Јледишта заузме за те јадиике. а уједно да еачува оетало етаибвшиитно од могуће заразеV — Је л" истина. што говоре л.удн. да еекретар ученог друштва не нозива у

еедннце оннх чланова, што му нису но вољи: па да му ни тога није доста, него још бршне самовлаено те чланове из повереног му списка члаиова ученог друштва ? — Је л' пстнна. да нма веК две године дана од како нстн секретар није написао ни нротокола главних екупштнна? — Је .т истнна. да тај секретар на шест ннсаних молаба иредеедннка ученог друиггва, да учини оно што му је дужност. не еамо да нијс макао прстом да учини своју дужност. него ннје евога председника ни одговора у достојно, само зато ваљда. што се тај нредссдник зове Стојан Бошковић п што ннје од владпне нартнје ? Ако је то све иетина. има ли то учено друштво, у коме треба да ,је цвет интелигеиције српске одабран, мало свога поноса ? Ако га пма, докле ћс трпети | ту бруку ? ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Крушевца нам пшну: ..Чувени бесединк скупштинске већине за БонТуов уговор, нон Марко Богдановнћ из Кожетина. оглашује себе за свемоћна. и тнме обрлаћује ирост свет. те к њсму трче, да нм за добрз' награду пшне молбе н тужбе: шта вишс. чак из среза крушевачког, по неки, на тај глас отидне. те му поп Марко нише тужбу. као што је н једној удовици из Непел.евца писао анелату на касацнонн суд ио неком грађанском спору, који је код првостененог н апелационог суда окончан. уверавајући је. да је <>н у стању нресуде нижнх судова код касацнје оснажитп или обснажнти, те усљед тога. удова. ни иа савет својих пајближих еродника, — људи од н)»вог реда. неће са нарничарима да се равна. Јошт нсшто! Пои Марко иошто инје усиео да прода парохију трстеничку, тражио је да се на својој в. Врбннчкој парохији задржн. н ако је знао да је решењем Епископа надлежног, његова нарохија уступљена Јовану Поповнћу учптељу кожетпнском. И занста г. Еиископ нонншти сам своје рсшење па иовратн свемоћиом иои Марку в. Врбннчком нарохију аучитељу Јови недаде трстеничку, већ му са свнм неке друге парохије нонуди преко свога секретара. — Којн жели о овом да се увери нека прочнта акта конзисторије ужичке иод КЛ? 14Г ».ч. н Кл? 1596. као н актг. Еннскопа иод Ел? 303. н ирезидијале сек1)ета1)све. писане по налогу г. Епископа намесннку жунском иод 1. Маја п 13. Јуна ове годнне. ДОМАЋЕ ВЕСТИ. Сабор архпјерсјскн закључно је 2 ов. м. своје седшше. Аиелаторијска конзнсто))ија . наставнће овогодпшњс своје седннце |». овог месеца.

НОВИЈЕ Нештански листови јав.|.ају. да ће за којн дан изнКп царска резолуцнја, којом се раснушта досадањп народно нрквенн сабор у Карловцнма п нарећују новн изборн. С'абор ће се за отест недел.а састати. да бнра патријарха. Лустријскн цар новерно је привремено унраву спо.мшх послова начелншсу тша оделен.а К';1лају. За наеледнике ј јцкчо.м барону Хајмерл v сномињу се: гроФ Андраши. гроФ Карољн поеланнк у Берлину. гроФ Калнокп носланш; у Петрограду п заједничкп мпннстар Фннанспје Лосиф Славн. Највпше пзгледа има Лндрапш. 1Ги Царпграда се јавило прекјуче. да је Норта у начелу прнстала ,на евезу еа аустрнјским железиицама иал.да ее хтело рећн еа сри*ско. V). Синоћ стиже глас. да јс Т1орта иристала на свг.11/ са сџиском жс.1И.1НШ1/ЈМ. ал' не иа ('конл.е. као што је. иекала Србнја. иего на Пјшштину. Па Париза јављају, даје нредседнпк републнкс 1)>сви нозвао 1'а.мбету да саставн кабинет. но да је овај пзјавно. да се тога не може примитн. док се не састану коморе. Па .1ондона долази вест. да је нрски во1>а н члан иарламенга Пајшс.! јуче затворен. Овај час дознајемо. дајенрекјуче, .'!0. еентембра. 11>ег. Височаиство благоволело потпнсатп указ, којнм се артнљер. пуковшш, г. Ст. ПантелиК. ноставл.а :>а војшгчког помоћника код с]>пског носланства у Печу. ИСПРАВКА.

прном ороју на друго.ј тре-

ћег ступда горе. ред петн. п.шећу речи измереио и а у сагласности изоетало је случајно: но у исто нреме доследио и чеирекидно, што се овнм исправља.

Бечки курс од ' ' 11 ЈН " п Октобра

Златниди п нанолеондорн . . .

20-20

Дукатн цегарски

11*1175

Д>т:. цес. буш

11*80

Бакар за дукат

1215

Форннте аустријске напнрне . .

2115

Огласи

На знање. Од идуКег Мптрова-дпа дајем под кнрију моју ку 1>у на косанчићевом вепцу. у којој станује Француско носланство. Кућа је проетрана, н у онгате госноцскн укЈтгаепа. тапецнрана. п наркетнрана. У њој пма 24 оделења. салона. соба за дочек снаваћнх соба . предсобпја. ходннка. пространа кујна за нрање кошул .а еа узнданим казаном. подрум за дрва за пнће, шпајз. нодруми за разне оставе. иужнннн француски, н одвојеннх, за млаће соба. Исту кућу нродајем нз с.тободне руке, нод уеловнма за куица нробитачнпм. Ко буде вол.ан било за једно илн друго. нека се обратн са цену н услов г. Сави Н. Шоновићу трговну нлн г. Ђурп Ђорћевнћу адвокату. плн 1'. Томн Панпћу апотекару у Београду. 2Х. Септембра 1881 г. у Зајећару. Никола М. Марковић. акад. живопнсац.

♦ код н а ј в И Ш II X ♦ с т р о ж п ј о ј тајноети. в р ло е а - ♦ ^ в е с и о п са потребиом с м о т р е - 4 |ношћу могу се удејствоватп. КојнВ се желе овим нутем користттп. ва-Р ^ ља да пошаљу т а ч а н онис евојнх ^ ♦ социјалннх н новчаннх одноеа. као ♦ Ф и евоје жеље н уелове за брак. узЈ 2 своју Фотогра <1'иеану слнку у пла-^ ■ ћ е н о м п н с м у. I Срећнн усиесн могу битн најбоI ља препорука. Не анонимие оа«ерте Ш ваља унрављати на Нгг. ЈиНнб "\\"оћ1Ј шанн ВгезЈаи (Оеи1вс111аш1) Неггеп-ф Ј б(га-ч8е 24. ♦ ♦ ЦЦ Л ични саетанци ларад снора-Ф ж зумлења при браковима од већег! I лначаја. могу ее нрепоручнти. Само ее узнмају у иризрење и! г ностуиак стварне н озбпљне понуде.Ј а за оетале умољавамо да нае <>дЈ њих публика ii 0 111 т с д и. + ШЖ Ваљапн н солнднн агентн тра-Ј же ес. ♦

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

►♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

власннк ..Дружина за потпомагање Српске Књижевности • штамиано > штампари.ш ..код С в. С авк- кнез мнхаил. ул. г.р. 4. одговорни угедник Др. Лаза Костић.