Српска независност

ИЗ ЛИСТОБА

3.. срисжих и :

Самоуправа" (б]». 116) израасава <?е немило о препирни „у незгодном пременукоја се повела изме1>у „Вндела 1 ' н ..Нетока" 0 такеама у духовној у:*равн. Тај лнет велн: рНезгода 1ђ »емена саетајала ее у томе: што је маџарска влада. а с њом м сва чнвутска преса. окривила мптрополита као руског агента у Србијп. Влада угарска издала је бпла за време нокрета српске омладине у Аустро-Угарској тајни распие, у коме мптрополита нретставл»а да је нене грдне новие добпо из 1'успје да шнрн славенско-руску ндеју и да иокреће у суседној земљи агнтацнје протнв Аустро-угарске државе. Угарска влада хтела је да пред Јевропом омаловажн иокрет српскс омладине у Аустро-Угарској. да га нрсдстави ка<» да је руском агитацнјом и рускпм новцем нокренут и да није потскао из дубљих узрока, који леже у угарској р!>авој и нснраведној управи. да пије одјек потнштеног. угњетепог и осиротелог народа српског у Аустро-Угарској-... Кадје таква л,ага бачена на чистн омладинскн покрет. дужност је била свију срнекнх лнстова да прво бране омладину од неправедног напада. а друго да бране да влада једпе суседне државе не може ићи чак дотле. да крнвн јсдно лице великог ноложаја н уплива да се ђоја меша у односе туђе државе. и да ради нротнву опстанка нсте државе. 11 у колпко је та одбрана спадала у дужност свнју српских листова. у толико јс још више епадала у дужноет пол\званичпог н званнчног органа српске владе. Јер кад влада суседне државс крнвн јсдног ..великодостојника- у нашој држави. да по своме званнчном ноложају ради противу онстанка суседне државе: онда је дужноет наше владе била да одбије та иеоснована и лажна подметања. и да станс на браник ннтереса срнске државе иротестујућнпротнву окрнвљења . које угарска влада наносн н српској руској државн. н да одбпје н од митроно.ццга н од државе срнске да нма кога који растура новац за агнтацнје у суседној држави." .., г Мп смо једном напоменули да је жалосна појава у нашој журналнстнцн. да се п])идружује сумњама и клеветама угарске владе. И баш да је било ма шта у стварп. зар интерее наше независне државе није налагао нама да бранимо напад, који доцније може нматп много горнх последнца но садаУ Зар и најмање повлађивање угарској владн неће јој дати оружје да се доцннје. кад прнјател.ства и односи између српске п угарске владе пре стану — послужи сриском журналистиком као доказом. да у Србнји раде руске рубље н руски уплив. којн прсти оистанку угареке државе?." .,._Мп с гнушањем одбиј^мо маџарско к.1еветање мнтрополита и омладине српске. Маџарска влада игра» у томе гнусиу улогу денунцијанта да би доцннје могла отуда политички канитал тећн.

иека маџарска влада оеигура срнски народ у својој државн. нека му природна права не тлачи н нека донусти омладинн српској да се крсће. развпја н удружује као н маџарска омладииа — па нека се не плашн н пе сања о рускнм рубл.ама . које би ирско мнтрополнга ншле. г Голико „Самоуправа", што н мн нотннсујемо. Односно другог дела т. ј. осуде г. мнтронолнта. што гврдн да је закон о таксама нротиван нрквеним каноннма. унућујемо наше чнтаоце на иоследње бројеве ..Метока и у којима је цела етвар свестрано претрееена. Мн те разлоге ., Мстокове" не желнмо нонав.т>атн. еамо цнтнрамо нз н>еговог иоследњег броја ово: -Напредњачка влада нзнела је у 115 бр. свога »Вндела-. да је прсгледом архнве конзисторнјске у Београду нађеиа нека незаконитост „да су многн иоиови занопљенн. алн да нп од једног није наплаћена такса за спнћелнју п да нм се еинђслпје чак протнвно канонима не издају. еамо да им се неби наплатнла такса.- Влада се овде нослужнла недоетојним поштена човека среством. Синђелнје ее издају само оида свси^теннцнма. кад се овн утврђују на извесннм парохнјама. а не дају се као декрет на чин евештеннчкн. Мн уверавамо сриски народ, да је влада изнеха очигледну неистииу. јер ни један свештеник од оних. које ..Видело- помиње. није цтврђт ни на каквој нарохијн . н ирема томе нн један од њих није могао ни добнтн сннђелнје. Нека влада нзволи цитирати тај канон, о који се у овом елучају црквена власт огрешила! Оеим тога влада се у исти мах нохвалила. како је казннла високонреосвећеног госнодина Митрополита са 1X00 дннара за ненаплаћену таксу на чин игумански од ТеоФила. старешине српскога подворја у Москви. Влада се овим хвали. а чини се да незна, за § 21 и 22 закона о таксама, нрема коме ннје пикако сме .м онакво решење донети; и чемерно заборавља да у рукама г. Митроиолита нма акт мннистарски. којнм му се јавнло . да он не наплаћује ннкакве таксе, јер је наређено. да конзпеторија наплаћује н архнјерејске н конзнсторијске таксе. Да ли је ово поштено од срнске владе — пека судн читалац. Па ноелетку. влада је у истом броју -Вндела - јавила. да ТеоФнло игуман. српског иодворја у Москвн. ншље призналице једнако н прнма нлату. као предавач богословнје. Мн емо ее увернлн да је н ово сушта измишљотииа владе ТеоФило иије иослао викакве нрнзнаннце ником из Москве. Нека и:$воли влада показати макар једну." (Наредба барона Живковића карловачкој гимназпја по .,3астави' ; н ..Срн. Колу.") Народно-лпберална странка је увек разбирала за живот н рад свих Срба, ма у коме крају. нлн нод којом владом живелп. те је бележећн

иратпла све догађаје н покрете у њих, као своје рођене. и ако није , у томе нретла ннтн ће нрелазити граннце лојалностн према суседним државама. што пх је међународнн одиошај утврдио. Према томе бележимо и овај догађај нз некадапгње срнске војводнне. но тамошн>им лнстовпма: ско Ј\о.н>~ Iбр. 37» нсделлш лнст за народно јавне. ирнвредне просветне м забавнс стварн у Нов. Саду. доноси нод насловом: ..11.1 карловачка пичцазије избаимју се ј с\)аске књта" ово; _1>лада бана Нејачевнћа избацила је нз Карловачке ернеке гнмназнје г Латинску читанку- од Обркнежевића и -Сиптактичие нримере- од Туромана и наложила је. да ее имају увеети учевне ки.нге истс врсте ианнсане од Дивковп1»а н Јурковића. На лванпчноме акту. којим се иста наредба издаје, иотпиеан је главом -предстојник унутарњег одела" барон Лован Жнвковнћ. Дакле влада бана Пејачевнћа из сриске гимиазнје. која се издржава новцем срнских Фондова. избацује српске, а заводп хрватеке. латиннцом штампане књиге V Тако она дакле доказује толико трубљену наклоност своју према Србима? То лн.је њено за носледњих избора од прнсталица јој н кортеша толнко хваљено србољубље? Тако ли барон Јован Жнвковић. заступиик српског ердевичког среза. мисли српство заступатн? Тешко сриству у Срему. те^пко 1веговим најправсдннјнм интерсснма. ако еу на то спалн. да нх заетупају баронн. Карловачка српска гнмназија је од неколнко година већ предмет, на коме хрватско-славонска влада односно њезин нзасланик нри нсннтнма зрелости. саветник Ухлирж, свој хрватеки ћев некаљује. Понашање овога према нроФесорима и | ученидима поменутс гимназије заистајс беспрнмерно. Та само нри цослсдњем исииту зрелости оборно је истн госиодин од четрнајсст ученнка 1вих деветориц}'. Заиста је крајње време. да сеземаљској влади н њеноме изасланнку већ једаред новнче: себн руке: крајње је врсме. да влада Хрватске н Славонцје престане једаред терагн самовољу са српским заводом. за којн она ни паре не Даје. 1 У истом виду нредставл>а н „-9астава " делу ствар. _Поуздано смо извештени, да су нз сремско-карловачке гнмназнје истиснуте две до еад с уснехом употребљаване школске књиге само за то. што су ћирнлицом штампане. Те су две књнге Туроманови _Синтактнчни задатцн- н 06])кнежевићева -Латннска чнтанка- за 1 и II разред. На место њих \лазс хрватскн учебннцн од Јурковнћа и Дивковнћа. Надаље се заводн тамо на место чувеног Мочника хрватскн Голуб п тиме се као у неку руку већ унанред затварају врата недавно нзашлој рачунпци Матнћевој коју је баш по том гласовитом Мочннку и др. нзрадио. На акту јс потписан барон Живковић. Дакле што преузвншсни

се на го, што тн већ нмаш своју мнннстарску ослоњачу; јер тој нема ^ вечитог ослонца. нн одоздо. нн одозго: па ако ти се кадгод случајно пзмакне, да имаш бар код куће какву такву у замену. Толико ће ти за сад бнти доста. Ако сам што заборавно. накнади ћу то другом при.тпком. Момчило.

ИЗ ЖИВОТА ВЕУ1ИКИХ В/1АДАРА.

МаЈ-муд II. цар хиндостанеки. једаи од најбогатнјих и најмоћнијнх владалаца свога доба, имао је. против обичаја евојс земље, само једну жену, која је све кућевне нослове морала обављати. Једном ће му се иотужитн. да је. месећи лебац, прсте иснекла. и замоли га, да јој набави служавку. Цар јој на то одговори : -Ја сам само онуномоћннк државе. н нисам вољан да ју теретим излишним нздатцима-. — Овиније• Пами.хо , римски еснатор, т тежио је да иоетане царем. Мекушац прве Класе. но прнтом богат и нз нризнате великс породице. нма«» је смслости да на остварсњу евоје жељс ради. те се упустио у завсру. Цар Александар Север дозна за то п нозове га у царску палаг . Ту му иајватреннјс благодари,

што се одважно. да драговољно нрими на се мучан терет владавине. за који ее поштени људи само тешком муком н важннм државним разлозимамоглнзадобитн. За тим га одведе у сенат. н нрогласн га. без околишења, за другара који ће с њиме делнтн владавнну. Овиннјс се беше у почетку н за сам жнвот унлашно. но пошто га исход стварн задовољи. бно је пресећан што је жнвно у царекој палати, носио царске украсе н уживао еве царске снољне части. Но цар Александар брзо га оитеретн државннм пословима, да млади царев помоћиик једва нмађаше времена за слободно днсање. Такав му живот беше омрзнуо: није му више пријало ни јело ни пиће. Изненадно рат. Овинпје мишљашс да ћс се најлакше опроетпти државннх брига. ако иа својим колима иође с војеком. Цар му нрихватн жељу -,То и доликује цару. рече му. да брани своју земљу-. Александар је обично пешачио, н зато умолн Овпннја. да као добар војннк. радн нрнмера. и сам нешачп. Овиније бн сс радо био извукао, но нс хтеде иза цара нзостати, јср еу рнмски војннци на то много гледали. У почетку је ишло којекако, но носле иет миља већ беше сустао. Александар му дозволи да јаха. Послс два марша није ии то могао више издржати. Намести се у колнма. Но каква грозна бсше возндба, дању и ноћу. без одмора. Извсшћа од евих страна. заиовеети на све стране. НепрнјаТељ је био близу. Овиније н Алсксандар увек нанред : кукавни Овиније нијс већ впше могао нздржатн. Стрепно је

за свој жнвот. а то оеше страпшије од самс смрти. И онда непрекндна патња. — та боље н проснјак па безбрижан, но царска круна еа убиством н смртн над главом. Овинпје изјавн да му је мнлија смрт него да још дуже сеДи на престолу. Александар му испуни жељу, и Овиннје се врати у Рим. где ее као ириватан човек одмарао на својнм добрнма. Ту је по мало учно да заборавн на царску круну н само је још у ену мучила га н плашпла владавинска брига. - Франц /.. краљ Француекн, бно је још заробљеннк шпанскн, када јс херцег Бурбонскн. његов поданнк н нздајица. свечано дочекан у Толедо. Но ма да је цар Карло V. предусрео овога | нрннца најласкавије и обасуо свнма могућнм мнлостима. инак су Шпањољци јавно ноказнвалн своју мржњу према њему. Маркнз Виљенскн ее у томе највећма одликовао. Цар Карло замоли га да хсрцегу устунн своју иалату, док јс двор у Толе.гу. Маркиз се покори царевом захтеву, но у исто времс му одговорн : -Ваше Всличанство. немојте се чуднти, ако порушим моју иалату, чим се херцсг исели~. Цар унренашћен заиште објашњења. - Ја сам веран иоданнк 15. В., одговори Маркиз, ио нод кровом. где је нздајнца становао. не лнчи ноштеном човекч' да живн." б.

г. Филиповић не хтеде нли не даде да се учини. то сво изведе вајнн Србин Живковић. То му је ваљада првенче. којим је Србе у Крајинн поздравио. Где сте Срби нз Троједнице што потномажете владу бапа ПејачевиЈш. где сте Шиђани што бнрате Живковића за носланика. ., Срчско Ко.го" доносп дал.е : ~Са иријагељске страпе добили смо обавештај <» том, како је текла ствар са кн>нгама: Латински нрнмери ироФ. др. Јована Туромана и Латннска читанка проФ. Ф. Оберкнежевића. — које су из унотрсбе на карловачкој гимназнји истиснуте и замењене другим слнчним књигама. Тај извенггај гласи: „Латински иримерн^ и .Латинска читанка- од речених пнсаца. уведени су на карловачкој гимназпјн мпмо проппсаног пута. Није гражена дозвола. односно није учињеиа нријава од с гране надлежне власти гнмназијске код ц. кр. земаљвладе у Загребу као државне надзорне властн. да се те књиге могу у Карловачку гимназпју увести. Како иак постојн норма за све средњс школе у троједницн, по којој се дотични предмети нредају но књизн Јурковнћевој и Днвковићевој. то је реФерент Ухлирж. држећи се односне иаредбе миннстра Туна од год. 1н;>1 — која је за крајину у снази до последњег дана била - предложио увађање ових књига као приручнице за односне нредмете. То је учнњено радн реда који је утврђен за све. на н за српске гпмназнје. С тога је предстојник унут. оделења кр. зем. владс Јов. Живковнћ ту наредбу н потиисао. а не што сс хоћс да гонн ћирилнца. Патронату карловачке гпмназнје иросто стоји. да ремонстрира нротнв те нарсдбе. тражећн, да се она укнне, што ће могу вас уверитп — одмах н следовагн. За тим ваља пастојатн око тога, да сс учнне нужнн кораци. да се Оберкнежевнћева и Туроманова кн.ига пусте у гимназију. што ће се такође учиннтн. Алн на томе т])еба раднтп. — Буду ли наши народни органи чиннлн своју дужност свеено н савесно. неће моћи наилазигн случајеви. слнчни овоме у карлоловачкој гнмназијп. Толико ради самс ствари.** Ми ћемо за сад веровати извештачу „Српскога Кола", да ће барон Живковпћ понравити неспретност учнњену споменутом наредбом, која јамачно ннје понпкла из његове главе. Мн, до душе, не познајемо оаропа Ј. Жпвковнћа као човека катонскога значаја, нн као државнпка од јаке своје нннцијатнве; алн га позиајемо као државиика с.чотрено/ н обазривог (н ако не „обзор"-пвог). Па баш зато, што је она наредба. оснм свега н нре свега. емннентно нес.чотрена , што је кадра комнромитовати уздаље српског живља у иомнр.Ђнвост садање владе троједиичке. а ннје ннкако кадра да, у замену тога губитка, умнлостивн н зајазп хрватску онозншиу. нег(» ће је пре. као знак слабости осме.титн, н баш зато мн за са,1 верујемо. да ће довол.ан бнтн кратак обавсштај од натроната гимназије. те да г. барон преиначн своју наредбу. Што тај обавештај није ве!1 иоодавно ноднесен. за то пада кривнца свакојако на патронат, и.ти на нредседннка му . владнку-адмннистратора, Ђ. Аиђелнћа. 6 страниг: ^Псшт. Љј ,Г (бр. 225), иоводом нронесене вестн. да ће сс рускн и аустрпјскн цар уекоро еастатн, ирнноведа нровпдном нронијом својнм читаоцима. како се „крал." Ф]»ања Јосиф забавља ловом у Шгнрекој. н како бар ла овај мах још нема нозптнвних знакова. да је овај са станак уопште свршена ствар. Т<» бн бајагп значнло, да се у маџарскпм круговпма не мнели озбнљно на тај састанак, шта внше да ои није ио вол.и Маџарима. II тс» би се некако још могло ироиуетити. Маџарн нмају свој укус у свему. па нгго не н у овом нитању. Кад мнсле, да им овај састанак небн ншао у нрилог. вероватно је, да су у нраву. А.тн да се „Пеет, Лојд". то познато гласнло садањег нрсдседпнка угарског миннстарствЈУ. Кпломана Тисе, у својој тежњн, да унанред