Српска независност

— 52 —

нигдс ништа нема: који у свом веку ннгдс није ни видео 100 дипара, а хоће да отупи у монаштво трахи молитву и Христа ? Он се мојш а стаје му на пл'т такса? С тим се иде или на то. да се I нико не може закалуђеритн и тај ред. , освештан црквон. укннути, или да буду иринуНсни — онн којн хоће да се замонаше — да ма којнм начнном стеку сеГш таксу за чин. II у ирвом и у другом случају, наилази се. као што номенусмо. на отнор канона н газн се слобода вероваља, слобода осећања н мишлења. што је н сваком здравом разуму противно. Да н док сс овако што не чинп н не узакоњује нп у Аустро-Угарск«>ј. Т\-рској п другим државама. где би бпло у ннтересу стајати на пут подржавању н ширењу нравославља и хрншћанства. н где би у горепоменутим двема државама био интерес да се на тај пачин нстре- 1 бљују Србн. — велнмо док се и тамо овако што не узакоњује. код нас се ради н то код нас у православној земљи. у српекој држави и српскоме народу. Ово је нечувено! Говорећи ми овде о таксама и њиховој незаконитости, нека се не мнслн да пдемо на то, да свештена лнца у опште ннкаквнх жртава са своје стране не нриносе н нпкакве помоћп државн која им је жнвот и зараду осигурала. не прилажу. Не, ерпскп свештепик и ерпски калуђср ннсу се нигда од народа одвајали и изневеравали га, већ су свакад и у данпма његове најцрње и најстрашнпје судбе с њиме били. делећп подједнако несрећу н срећу, и у његовој мучној борби жнвим делом храбрећи га на трајашност. Дакле ови не само да су материјално н умно иомагали народ и лсртве приносили, већ шта внше и живот су свој излагали опасностн и крви своје за народну слободу пигда не жалили. —. што се и за време поеледњег ратовања могло видетн и посведочити. Него смо мишлења да се на друти начин жртве. које се од калуђера и за свештене чинове траже, узимљу. како се не бн газпли канони црквени, већ остали неповређенн и веза са ваеионским и осталим православним црквама ненрекинута. Начин и једпни извор да се не само нриход, на који се према закону о таксама нма изгледа, него још и већи н снгурнији од калуђера добије по нашсм мшплењу тај је да сваки калуђер нлаћа данак. ирема стању п имању манастнра Разуме се да бн ретко који старешина био који не би данак I класе плаћао а ретко који јеромонах који не би пун данак давао. На овај начин као што рекосмо, добно би се већи и сигурнији приход а права црквена н канони остали би неокрњенн. ннтп бп на цркву српеку очувану кроз дуга мучна времена. могла паети сенка да заклони сјај чистоте. који је вазда међу православнима имала. У име тога и очувања тога сјаја и везе са осталим православннм црквама, подписани подносећи горње своје мишлење н начин, којим да се закон о таксама. као примењен на калуђере замени а одсудно протнвнц таксама н нанлаћивању за свештене чинове и АрхиРусије од сад. Ал опет ће казати: на што све то и зашто узимати на себе таку работу "? Зашто? Зато. да би живели вии/им животом. великим животом светлили евету великом безкорисном идејом. створили коначно велики и моћни организам братекога савеза племена, створнлп тај организам не политичним насиљем. не мачем. већ убеђсњем. примером. љубављу, светиломбезкористи подићиједаннут све мале силе до себе и до разумевања материнског позива Русије према њима — то је це.т> руска, то је н корист наша ако хоћете. Ако народ неће живети пишим. бескорисним идејама н вишим цељима. елужењу човечанства. већ само ако буде служио својим „пнтересимато ће пронасти тај народ зацело, ослабиће и умреће. А више цељи нема. не10 кад Русија хоће да служи Славенима безкорисно и нс ииггући од њих ни благодарности. кадпослужи њиховом душевном и умном. не само аолитичном. јединству у велику целину. Само Ке онда канати Свеславепство своје ново целителио слово човечанству. Више нема на све ту, него што је така цељ. Потом и нема нншта п користније и за Русију. него имати навек пред собом ту цељ. све више и вишс светлити и све више и више узвисити се духом у тој вечној неуморној и сјајиој радњи својој за човечанство. Нек буде свршегак садашњој војни срећан и Русија ће јамачно живиути иовим жнвотом.

јсрејскн благослов у нонизности моле | Ваше Високопреосвештенство да остане чврсто, као н до сада при темељу канона црквених и очува онај углед српској цркви. који јој је до сада очуван био. Целујући вам свету дссницу остајемо Вашег Високопреосвештенства Најионизмоји: Долазе потписи

ДОМАЋЕ ВЕСТИ. Мило иам је што смо у стању из најпоузданијег пзвора јавнти да су г. г. отачаствени архијереји изјаснилн се и нарочитн акт у јучерашљој седници потиисали, и данас иредали министру просвете , да остају чврсто прп оном решењу, кога су у саборној седницн заједно са г. митроиолнтом донели, н кога је г. митрополпт дотичннм писмом поднео министру нросвете и црквених послова. Сем тога закл.учили су, да ће и дал>е остати на становпшту црквеннх канона.

на и проћи, а они који новеравају децу евоју тако бесавесним учитсљима, као што је донисник „Виделов," знаће да траже рачуна у своје времс.

Д Н Е В Н И К Београдски. У иретпрошлом броју јавнли смо да је г. Ђока Павловип . члан касацнје. постављен за хонорарног проФесора грађанског закона у Велнкој Школи. Како смо са више страна упитани. шта је са г. Ђорђем Ж. ЂорђевиКем про<1>. Вел. Школе. који је до сада предавао тај предмет. то ево јављамо: да је г. Ђорђевић и даље остао проФесор Вел. Школе и да је њему. у споразуму са саветом Вел. Школе и минпстром просвете, поверена катедра трговачког и меничког права са стецпшннм поступком. А како се г. Иавловић примио да иредаје само грађански законик, то је г. Ђорђевићу, по његовом пристанку, поверено да за време предаје и грађански поетупак.

ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Мз Голубца нам пишу, како јс и у оном крају са радошћу поздрављена вест о појавп дружине за _потпомагање срнске књижевности и и о појави органа. народно-либералне странке „српске незавиености." Време је вели се у допису, да народдобнје одушке, да нодигне свој глас. против садашњег несносног стања. кога су у етворнлп виделовцн. Народно-либерална нартија има своју сјајну ирошлост, њсна мора бити будућност, јер би зло било кад би овакове прилике и дуже трајале код нас. Колико народ дели мнсли и назоре у програму _српске независностн" изречене види се отуда, што су се са евију страна појавилн претплатнпцп а п иепрестано се иријављују. У овом карју нема виделовачки присталица сем ако се узме ио нека пронала иојава, међу које спада и онај вајни „народни пријатељ" што ее но који пут појави у .. Видслу." Тако је ону 115 броју „Видела,- изиео неке иеистине п нападао на г. Леонтија, игумана манастира Тумана. Па неимајући против овог ваљаног старешинс ништа стварног да нзнесе замера му што он држи лпбералне новине и што не крије своја ноштена начела. Зар се може замислити ваљано и савссно свештено лпце, а да не мисли оно што мисли сав народ. Војном „народном пријатељу, ц који ма да крије своје име, зна се ко је он; боље би било. да буде савестап у свомс раду, и пенроводи своје време по механама пнјући и картајући се, и тиме напуштајући евој рад. због кога га народ плаћа. Или он валда мисли да је сада таково времс , да се не треба радом ирепоручпвати, но слепим иартазанством. Исгина да је сада таково време, али то врсме може бити

ТЕЛЕГРАМ „Орххс^ој Независности" Параћин. 19. Октобра. Како уредннштво „Видела" није хтело отправљену му телеграФским путем званнчну исправку суда овога од 12. овог месеца Л? 2824 одштампати. — то да би се знало. шта је н како је у стварн. изволеће уредништво у првом броју одштамнатп ово: ^Званична исправка." «У 118. броју, Видела и у раздељу л телеграм" пнше:-Параћнп 26. Септембра. _.1пбералнн кмет Ружић изде.ш својим верпим одборпгашма 27.661 динар депозитне школске новце и т. д." На да би публика знала шта јеу ствари и како у нстини стоји, суд општински званично каже : За то, што се школска зграда није могла због потребне спреме овога лета зпдати, лежао је новац у каси безплодан. Кмет Ружић, колсгијално са осталим члановима суда радећи у корист онштине н њених интереса. а позван чл. 22. н 35. закона о ошитннама. нашао је за уместно, паметно и поштено, те је овај новац дао на 12% г°Д- интерес у веома кратке рокове таквим сигурним, иоштеним и ИМућним лнчностима, који су га кадри одмах чим се затражи вратити. као што је и било те је новац у каси.,и у овоме раду Ружић је користио опнггнни за два месеца 455 динара и 80 пара динарских. Са овим радом кмета Ружића грађанство јс задовољно сем њнх неколико што се утурују да буду кметови н одборници. Од стране суда општине Иараћинске 12. Октобра 1881. год. Л? 2824. Параћии." А да је ова званична исправка потекла-усљед жеље грађанства Параћпнског, то тврди ова : „Изјава" Ми грађани, знајући поуздано, како је суд н одбор оиттински са грађевином школском и за њу спремљеним новцем, радио у корист општнне и њеннх интереса. нзјављујемо им поверење и у свему усвајамо њихову радњу, како по овоме, тако и остале у опште судске и одборске радње. пошто је све рађено ноштено и савесно. у пнтересу државе и општпне. 12. Октобра 18X1. г. Параћин. Ррађани вар. ПараЂина: Коста Димић трг., Анта Павловић трг., Миленко Шљивић бакал., Ђора Исшнћ трговац. Милан Првановић трговац, Никола Станковић бакалин. Алекса Петковић трговац, Сава Стојковнћ трговац, Радоје Нешић трговац. Јованча Стојадиновпћ трговац. Васа Стојановпћ трговац, Димитрије Величковић сарач. Давид ТриФуновнћ сарач. Милош ТрнФуновић трговац. Днна Мнкнћ бакалин. Алскса Ракић абаџија. Стеван Николпћ терзија, Јованча Ннколић дућанџнја. Димнтрије Станојевић дућанџија. Петко Мијаиловић дућанџија, Стаико Стаменковић бакллин. Алекса Стаменковић бакалин. ('ава Јовановнћ абаџија, Милојко Јанковић бакалин, Коста С. Антоновић санунџнја, Јован Микић пануџија. Миљко Крстић клонФер. Днмитрпје Андрејсвић пекар. Милан Радивојевић терзија, Мнлан Антић бакалин, Мита Ристић ужар, Алекса М. Миншћ механџија, Златко Нетровић бакалин. Стојан Ђорђевпћ механџнја, Петар П. Здравковнћ берберин. Јеремија Милосавл>евић грговац. Глигорије Стојановнћ дуваиџнја. Никола Јовановић каФеџија, Михајило Н. Иетковић лецедер, Недељко Тапацковић трговац. Ђорђе С. Палиго])и11 клач. Петар Стојаиовић механџија. Милан Иеливановић трговац, Тоша Ђорђевнћ лончар. Лазар Давидовић трговац. Мнлснко М. Радојкић бакалин, Ђорђе Петровић дућанџија, Милосав Грујић дућанџија, Никола Јовановић Ј.урчија, Коста Јањић суруџија. Димитрпје Тодоровпћ ћ\-рчија, Владимир Д. Нетровић абаџнја. Јеврем РадосавI љевић тсрзија, Милан Стеванови11 бакал.

Ђока Милетић теж!ак, Божип М. Вошковић трговац. Станко Стонл.ковић мехаиџија. Сава Радосављевн!. тсрзија, Драгутип П. Мијаиловић дућанџнја. Петар Ђурић бакал. Јеврем X. Илнћ дуванџија. Прока Станковић асурџнја. Давнд II. Станковнћ ас}фџија. Милап Милснковнћ трговац. Дпмитрије Мшпнћ механџија. Стеван Кундаковић тежак. Дазар Милснковић дућанџија, Тодор Т. Стсвановић дућанџија, Антоније Станојевић трговац. Днмитрпје Богдаиовић иензнјонер. Анта Марковић тежак. Анта Тотић трг.. Аита Милеиковић тежак. АриФ Алић ковач, Вучко Милкић. Василије Вучић. Величко Мијаиловић. Вучко Аиђелковић, ,1,имитрије Ранђеловић. Дема Ђорђсвић, Димитрнје Стајић . Живан Марковић. Живојин 3. Младеповић. Илпја Стојковнћ, Илија Стаменковић. Јован М. Дреноваковић. Јовао Трпковић, Јован Р. Маргетић, Јаков Гојковић. Јоваича Гојковнћ. Јован Крстић, Коста Радосављевић. Коста М. Сарић. Крста Раденковић. Крста Маринковнћ. Лазар Даничић, Лазар Петровић. Мика Стоиљковић. Максим Мацић, Миладин Рашковнћ, Мијаило Рашковић. Младен Вељановнћ. Милош Радовановнћ. Миладин Ђорђевић. Иетар Илић. Мијаило Ж. Дунић. Мнца Матејић. Милисав Сарић. Милисав Славковић. Милан М. Рашковић, Пихола 3. Ружнћ. Никодије Ђурић. Никола 1>ранковић. Пета]) М. Дреноваковић , Милутлн Дреновковић . Раја Гојковпћ. Рака Иоповпћ. Стојан Јанковић. Дима Томић. Стојан Марковић, Сава Јоцић, Раденковић, Стеван Стојковић. Стеван Јеленић. Стамснко Снаснћ, Таса Мнтнћ, Ђорђе Миленковић. Ђорђе Вндојковић. Вндан Стојаповнћ. Гаврило Димитријевић, Јеремија Р. Марнћ. Михаило Лазаревић. Милош Војновић. Никола Вељковнћ Анта Милићевић, Алекса Пеливановић. Аксентије Кундаковић. Вел.ко Мнлосављевић. Драг\тпн 3. Младеновић. Јован Врањанац. Јеремија X. Стојановић. Јоле Петровнћ. Лазар Ђурић, Лазар Шиљнћ, Лазар Јовчић, Ђорђе Т. Ђорђевнћ. Лазар Пелпвановић. Илија Милетић. Јанаћко Коцић. Сава И. Илић. С. Крстић. Васа Томић. Милутин Стојановнћ. Стеван Милетпћ. Јованча Чола, Васа Тодоровић. Милан Стевановпћ клонФер . Крста Ииколић. Илија Николић. Милош Тодоровнћ. Ђорђе Ђор.евић, Ђорђе Нешић. Сима Стојановић Миливоје Толнбовнћ. Лазар Марковнћ, Милоеав Пелнвановпћ. Лазар Б.тагојевнћ. Стојадин Анђелковић. Димитрије Стојановпћ. Мојсило М. Лукић. Јовал Рајковић. Јован С. Пелнвановић. Ннкола Лазаревнћ, Панта Илић, Таса Мијаиловић, Васа Мијаиловпћ. Таса Пешић. Танасије 'Кирић, Никола Радојковић. Јован Нешнћ. Танасије Ђорђевнћ. Максим К. Јовановнћ, Сима Петровић ,Ђорђе Илнћ, Ђорђе Мацић, Таса Јеврић. Ј. Шљивпћ. Суд општнне варошп Параћина 19. Октобра 1881. год. Л? 3014. Параћин. Заст. аредселнпка и.ган сула , Милан Лозаник

Милан Ристић Ђорђе С. Лазић Рачуновођа, Јеремија Р. Марић.

()гласи

ПОД КИРИЈУ издаје сс мањи стан у теразијској ул. Упитатн адвоката Здравковића.

,Катар Кашаљ Утшиа ес у тренутку и лечи Тибама Леваееровнм. кутија 3 фр. I Тићез 1еУ88еиг,|. Рћагт. 23. гие с!е 1а Моииаје Рапв. -

МЕУНАШЕЗ

лечи се сигурио иилулама иротив невралжије од Д-ра Кронн)ера (РИи!е§ апИ-пеуга1д1диеб (1и пг. СгопЈеп ^ЕИутчхј а. 3 «х»р. Рапв, Р11-1е 1<еуа88сиг. 2.-5. гие МоппаЈе н V свима чувеинм аиотскама.

власник ..Дружина за потпомагање Српске Књижевности' штамиано у штампарији „код Св. Слве ц кнез михлнл. ул. вр . 4. одговорни уредник Др. Лаза Костик