Српска независност

дописи Крагујевац 12. Октобра Срце шумадије — Крагујевац. прати бодрнм оком тон нашега народног жнвота. Свеенн граЈјанн крагујевачки уму да оцене све прилике и све појаво у нашој земљн и по томе није ннкакве илненађење ако кажемо, да је појава -ДРУжине за нотпомагање српске књижевностн". потнуно обрадовала нас, у ерсд срца дцчне н ионосне Шумаднје. А верујте мн. оно што осећа срце. то осећа н це.тч Шумадија. Ево скоро ће се навршнтн годнна дана. од како су прекрштенн консерватнвци узели у своје руке крму нашег државног брода. Иа шта внднмо мн за то време у нашој отаџбини ? Внднмо нотпуну слику. страшну слику наше несреће и иропастн. Наша отаџбпна изгледаше до 19. Октобра прошле године као леп китњасти врт у свој својој свежој пролетној бајности. Србија се успела била носле два наша света рата на нотпуну висину српскога Пнјемонта — народна мисао, ослобођчња и ујединења сраства. налазпла је правн стожер у Србнјн. н Српство је еа поносом гледало на независну Србију. и поуздано се надало. да ће она извршнти свој велнкн нсторнјски задатак. Али гле шта се св е збн за годнну дана: Радњом такозваних -нанредњака~ Србија паде са значајне висине. Она изгубн сав свој углед у Срнетву п Словенству. и бн жртвована н бачена. у неситу „сФеру ннтереса - Ау-

стрије.

кратко да се изразимо свн

нашн животни интересн. све нашс крваво добивене тековнне метнуте су на коцкуи доведенеу највећу опасност. А унутрашњпм односимастворено је таково стање. које се моженазвати аравим хаосом. Наша унгтрашња државна консолпдованост н чврстоћа. усколебана је у основн. Маше ^наиредњаке- како у спољнојполнтици, тако и у \"нутраш1Бој не руководи нпшта друго. до страснп и себичнн рачунн. Сви вишн обзири н разлозн. устунили су места "себнчпој снекулацији^ н неморалним мадијама. како да се одржи в.гаст у рукама. Па гледајући на тако жалосно стање наше отаџбине. ко да не закука из свега гласа ? Ко да нс прене свом снагом да се стане на пут несрсћи: и у том тако одсудном часу. како нас је јако о()радов'ала вест. о појави дружине г за потпомагање срнске књнжевности'* н њеног органа _Српске Незавнсностп-"? Људн који су склонили ту дружнну и покренулп тај лист. иознатн су у народу

као нравн поборннцн за све што је Србину ми.го и драго. У свима енохалним појавама што нашу отаџбнну уздигоше, усрећише и унапреднше, унлетена су имена тнх врлих родољуба народннх. Онн | се с правом могу назватн оци отацбинс. На њпх је сада сав срнски народ унро своје погледе и наде. И за то им и ми из срца ноносите шумадије довпкујемо: Напред, честптн браниоцн нашпх ннтереса : нанред поноснти оци отаџбине , радите свом признатом вашом мудрошћу п жарком л>убавл»у према нмену српском, да се очува Србија. на да може и онет ослобођена од несреће, ноћн својнм псторнјскнм нутем и оиределењем. и оправдати наде цслога Сриства. Бог вам свегн н свемогући био у помоћн у илеменнтом вашем раду. % #

ПИТАЛИЦЕ Чујемо да г. Новаковић ннје вољан да попуни остатке празннх катедара у Велнкој Школн (садашсст) онако. како му .је нредложио академнјски савет. а неће нн нначе, јер не може у својој иартцјн да пађе згодних за то л»уди. Штоје читав један нараштај већ нзишао нз Велпке Школе којн у историјско -ммолошком одсеку за 4 годнне није никако с.гушао отите историје , и што ће од сад н другн тако пзлазпти; као и што правницн прве годнне не слушају законом проинсаннх иредмета. — њега та брнга не једе. Иптамо г. миннстра просвете (1ис1Ш а поп 1псеп(1о), мпслп лн он донста, | да се у једној партнјн могу наћн све стручне снаге'? II шта су чланови лнбералне н раднкалне странке? Јесу ли они српски државл>анн нли су дошлн из Карамапије п Тунпса"? Имају ли н они право п дужност да. као сннови отаџбнне. послуже земл>н својнм стручнњм знањем. нли су они добрп само онда, кад треба бесплатно нзднратн, ио апсолутпстнчном ;-акону о чнновннцнма грађанског реда", 1 а хонорарна места чувају -напредњаци" за своје душнце'? -Впделовцн- не маре. нека се уназаћује Велнка Школа. нека се затвори народно позорнште, нека жнвотари учено друштво. нека иравославна црква у иравославној Србији буде безигавна. само да онн не мењају ншнта у својој партнјској тактнцп. Ннје лп ово, што јсдан пре негде рече: после мене нек не сија сунце. нека цвокоће лотомство.? — У Августу месецу донелп су скоро свн српскн лнстовн овај расннс маџарског мннистра-нредседника. Коломана Тисе, свима његовим жупанпма: 55 217. По добпвеннм поверл>нвнм извештајима прнмио је српскн мнтронолнт у Београду од ђенерала Игњатнјева ве.тнку суму новаца за нолнтичку агитацију н т. д." Да ли међу оннма, што су примнлн тај налог маџарског мннцстра-предеедника да се по њему владају. нма који што се зове Стојан Новаковнћ '?

ИДРЕСА СВЕШТЕНИ4КА М И Т Р 0 П 0 Л Н Т У СРПСКОМ МИХАИЛУ. Вагие Високоиреосвештенство, Већ је свакоме познат на последњој народној скуиштини доиешенн п закон о таксама," који се затим све од његовог жпвота претреса у нашем новипарству. Бнло је разних мншле ња и гледишта, како је кад закон са чистом свешћу п савешћу. или са партајским мишлењем и прнстрасношћу иретресан. Једна је нстина остала, коју ннко није могао оборити да се _закон о таксамакако } г начелу гако и детал>има, коси са каноннма наше православне цркве. Још ако се дубл>е у сами закон нрозре.не може се на ино а да нравославнп не каже: да је то напад на нравослављс, а да Србнн из чистога срца не рече: да је напад на народну праочеву веру србннову. Ово се догодило баш у добу када је српска црква под управом Вашом, те свакн познавајући Вашу чврсту прнврженоет православљу и чувању православља, познавајућн Вашу бнстрнну духа н погледа, Ваш чисти иатрнотизам. којим чувате светпњу српске цркве н српског народа. — велнмо, свакн је спокојнијн убеђењем. да ћете н у овој прилици извести српску цркву оним иутем н правцем, којим ће свој тнн чиста православља н дух народнп моћп очувати и задржати. У тој цељп н намсрн: а позвати дужношћу на рад у _вртограду госнодњемпотпнсанн се обраћају Вашем Внсокопреосвештенству најпре са благодарношћу на чврстом стајању уз цркву и њене каноне. а затнм и усуђују се да своје најучтпвнје мишљење поднесу. По нашем скромном мпшлењу о закону о таксама као иримењеном на свештена лица н свештене чннове. може се са двеју тачака говорнти, — оћемо рећн : две су тако грдне погрешке. да прн њима закон не само што коначно пада. него још мора човек да стане, на да се пита шта се хтело са увођењем ових такса? Која је крајња и последња намера њнхова? — Рекосмо да су две очите погрешке. два противзакона н неправде, а те су: 1. Таксе су противне канонпма наше православне цркве. и 2. У односу спрам светскнх чннова. са свим су прегерано велике, несразмерне н неправичне. 1. Таксе еу протнвне каноннма наше иравославне цркве, јср је наша црква саборна. то ће рећи свакоме хрпшћанину прнступна, н она је готова да прнмн сваког оног. који у ње тражи заклона, не нитајући : ко је. шта је. одакле је. н каквога је стања. Она ннје нропнсала п не тражи ннкакве таксе од чеда свог на да га нримн у материнска недра своја. Својих чннова она не нродаје, ннтн нх даје оннма. који јој новце пружају н на тај пачпн да нх некоме не по благодатн. већ но богаству даје. Према томе не могу се врата од дома молнтве н покајања затворнтн иснред оннх. којн или из младости одати мислима о Богу н искупнтељу Христу траже посвећење Богу на вечнту молнтву н службу: или испред оннх којн намученн и огорченн

неправдом у ненраведноме и сујетиоме свету. траже мира, утехе и самоће онамо далеко у шуми и планини, иза села и вароши у манастнру и манастирској ћелијн молећи се Богу, кајућн се за своје грехове н снремајући се за блаженстно другога света. Да. зар се смеју врата милостн Христове испред оваких затворити ? Зар да се нс пусте Христу. за то, што немају 100 динара да ноложе таксе ? Зар Христос хоће награде? Зар не вели: т ходпте сви, који сте уморни н натоварени и ја ћу вас одморити- и ^који год хоКе нека дође к менн и нека узме воду живота .тбадаваг И нрвим и другим овим нозивом да ли је ко искључен '? Ннко и опет нико. И зар се хоће таковом Христовом нознву да пришцје такса У и зар може овде о каквој такси да буде реч? Не н очито је да се овде такса противи самој науци Христовој, иротнвн канонима црквеним: јер не сме нико никаквпм иренонама бпти спречаван да не нде Христу. и освештани чннови: нротојерејски Архнмандрптскн. Архијерејеки и т, д. као н благослов Архијерејски онде где му је по канонима места. не дају се н не деле по богаству п за паре. већ по благодети Христовој. И за чудо ! док се и у другим државама н. пр. сада тек ослобођеној Бугарској црквено питање решава само у прнсуетву н са гласом Архијереја, шта више и у туђим другнм веронсповедннм ннтањима признвље се и тражи глас ! дотичног старешине црквеног. н тек онда доносн се одлука законска, — велим док се н у Бугарској тако ради овде је учињено са свнм противно. и донешен је закон за цркве н у чпсто црквеннм пптањима, без да је питана н потражен макар саветујућн. а не решавајући, глас духовне власти. 2. »^акон је овај н оваки. као што се довде вндн. и сам но себи недозрео и непотпун, јер има толикнх мана, које свакн. на нрви поглед. може \*очнти. Узмимо само за прпмер п сравннмо ове његове проппсе: чин пуковннчки који има преко 50 дук. месечне плате. плаћа 100 динара. а чин монашки. без и једног гроша прнхода. нлаћа тако исто 100 дннара. Чнн ђенерала којн нма око 80 дук. месечне плате. плаћа 150 дннара. а чнн јеромонаха којн од простог монаха. служитеља манастпрског. долазн без игде икаквог прнхода. плаћа 150 динара н т. д. Овде не треба ннкаквог коментара. јер се јасно внди нечувена несразмерноет и највећа неправда! И оиет велимо за монашкн чин илаћа се 100 динара. Питање је: шта је липе које жели у монашки чин да етупн, пре тога бпло и према томе може ли ову не малу таксу. која се од њега тражн. да плати, илн не V Разуме се. да онај који је у благу овога света н купа ее У сујети, не ће гражнти монаштва. те да се од њега тражи такса. Велнмо. овакав би могао да илати. алп не треба нн од њега тражнтп. јер је свакн услов за онога којн се обраћа на покајање и прнлази Хрнсту искључен н не сме се ништа и нпкакав новац захтевати, јер је противно науци Хрнстовој н канонима црквеннм. као што горе рекосмо. Али шта значи тражити таксу од онога који

трше иротив ње. — 0 ја нс говорнм о ноједини.ч лицима: бнће н таки, који ће иојмнтп игга је зпачила. значи и шта ће аначити Русија свагда за њих. Они разуму сву величину и сву светињу рускога дела н велике идеје. и заставу што је она држи за човечанство. — Но људи тн. особито с ночетка. јавиће се у такој јадној мањннн да ће се њпма емејати. ирезирати нх н шта внше политичкпм иутем нх гонити. Особнто нријатно бнће ослобођеннм Словенима исказати и трубити целом евету, да су племена образована. споеобна за највећу јевронејску културу. међутим да је Руеија земља варварска. да јс мрачан северан колос. шта више да иије чисто словенске крви, да гонимо н презнремо јевропску цпвилизацпју. Код њнх ће се да богме јавнтн већ с ночетка уставне унраве. нарламентн. одговорни министрн. скупштинарн, говорници. 1Бпх ће то врло занимати и тешитн. — Оии ће опојенн бнти радошћу кад чнтају о себи у парискнм и лондонскнм повннама телеграме. извешћујући цео евет да је иослс дуге скупштинске олтје нало већ једном минпстарство у Бугарској н да се саетавнла нова лнберална већнна п да је какав њихов Јован Ч ифтлик нристао после д.мјог отезања да прими портфсљ председапна министарског савета. Русијн треба озбнл.но да се спреми на то. да ће се свн оелобођенн Словеии бацити Јевропи у паруче, да ће се до губитка своје личности заразити јевронским Формама. политичким п социјалннм, н зато ће морати иреживвти целу и ду-

гачку перијоду јевропејпзма, пре него што ностигну колико толнко свога словенскога значаја и прнзнања у средпни човечанства. Међу собом те Ие се зе.чљице неирестано свађати. навек једна мругој завидети и једна ирогив друге си.геткарити. Разуме се, у тренутку какве озбиљне опасности, оии ће се еви опет обраћати Руснјн за номоћ. Ма како они нас хфзилн сплеткарили н клеветалн у Јевроии. заверавајући се с њом н уверавајући њу о својој л>убавп они 1\е ииак инстгшктивно (но нагону) осећати (наравно у тренутку беде а не пре). да је Јеврона природнп непријатељ једипству њииом, да је навек бпла н даће навек остатн така. — Руснја ће им се ииак као огроман магнет, нредстављати који их нривлачн себн и којп пм чува целнну н једнпство. Доће н такн тренуцн када ће онн н увидети да. кад нсби било Русијс тога велнког исгочног центра и те велике иривлачне силе, да би се јединство онда мигом развалило, да бн се разасуло у комаде. шта внше да би им сама народност нестсига у јевропском океану као што нсстаје неколнко капаља у мору. Руснја ће пмати доста брнге док нх помирн, /*к их онаметн н мораће можда оиет м?» пз корвде вадити. Разуме се, одмах се јавља пнтање: каква је корист Русији при том. зашто I се бнла Руеија сто годнна за њих. заI што је жртвовала крв евоју своју снлу I н свој новац'? Зар зато. да бн добила Ј мајуише смешие завнсти н иеблагодарј ностн? 0, да богме, Руснја ће иавек знатн

да је центар еловенског једннства — опа сама зна. да ако живе словени слободним народннм животом, то само зато бнва што је то хтела н учннила Руспја. Али какву корист има Руеија од онога еазнања осим труда досада и вечне бриге? Одговор је сада тежак н не можс тежн бити. Прво н нрво у Русији, као што нам је свима иознато, и иомис.гити се неКе и несме никада да се рашире наша територија на рачун С.говена. да их ирисајединимо себи ио.гитично, наираеимо из њггних земаља губерније и др. Сви С.говени сумњичс Русију у тој тежњн п побудн н сад већ. тако псто као н сва Јевропа. н сушњнчпће нас још сто годнна у напред. — Но сачувај боже Руснју од оте тежње : п што више она покаже бескористи према Словепима тнм пре ће иостнћн уједнњење после око себе у вековима, после сто година. Достављајући, напротнв, Словенима са самога почетка што вшне политнчке слободе и уздржавајућн се н од самог туторства н надзора иад њнма а објављујуКи им само то. да />е Русија навек иодиКи мач на оне који дирају у њину с.гободу и народност. Русија ће тим самим нзбавитн себе од страише брнге: а хтетн подржаватн сшгом то туторство н нолнтнчки унлнв евој на Словене. мора њнма да лако бнти мрско а Јевропн навек сумњнво. Но изказујући иодпуну безко; риет тим ће самим Руснја и нобудитн н ирнвућп коначно к себп словене. С иочетка прнбегаваће у нсво.ђн и беди

к Руснма а после кадгод врати ће се к њој н иотрчаКе к њој свп с пуним детнњнм уверењем Сви ће се вратнтп у своје сродно гњездо. — 0. допста пмапх н разних и појетнчких ногледа н сад међу многим Русима. Ти Руси очекују да новослобођенн Словенп одмах н полететн к Русијн као рођеној матерн н ослободилнцн. и да ће се скоро новп н иечувенп елементи увестн у руски жнвот да ће словенству рашнритн Руснју, душу Руску, уплнвпсатн чак на руски језнк. литературу творачку. моћ, обогатнтн Руснју духовно н покајатн њој нове впдпке. Признајем. мени се то навек чннпло да је научна обмана. нстнна нешто ће бнти тога рода и уплива али не пре 100 годипа на прпмер. а донде може бнтн и цео век ће нроћн да нећемо нматн нншта од Словена научнтн ни из лнтературе нн нз идејајер онн су јошодвећ недорасли, да бн нас учнли. Наиротив. цео тај век може бнтн мораће се Руснја борнти е њиним рђавнм навпкама с њиним извесним и б.гиским издајству с.говенства радн јевро нске Форме иолнтнчкнм и соцнјалнпм устројством, на које ће они као жеднн навалнтп. После решења словепскога пнтања. Русији иредстојн очевидно коначно решење источнога иитања. Дуго још неће појмнти садашњп Словенн, шта је то источно пнтање. н слонснско једниство у бра гству н слози не ће онн још врло дуго разумстн. Објашњаватн им то неирекндно делом н велнкнм ирнмером биће свагдашња задаћа