Српска независност

САДАШЊА БЈ1АДА II њена законодавна скупштина <Настлвак> Но поред овог жадосног и недостојног мотива којим ее влада у евојој еебичној политнци служила, љу је иотпомагала н та. не мање нлачевна околноет, што се у органској нрнродн овога скупштннскога тела налазпла нарочита склоност за лако прпстајање и усвајање онако великпх н тешкнх економннх нредлога, какве нн једна скунштнна до сада пред собом на решавању имала нпје. Мн немамо занста државнпка од особнтих заслуга у струцн економскога рада, — н ако имамо Финансиста којп код нас добра гласа нмају. Шта је томе узрок, да лн наше полнтпчке прилнке. илн друго што. то је ствар за засебно проучавање н претрес. Еле. у таквој нашој оскуднцн. мн смо се морали нослужнти онако н онпм како нас наш нрнродни економскн разум и нскуство учн п упућује. А нрнродне сиособности за добро куКење наш је народ у јачој мерп показао. II ова врлнна одржавала је све до сада н паше опште економнје у новол.ном стању и добро нзмереном поретку. Како су л»уди своју кућу кућплп, с онаквнм су се својствима н вештнном јавл>алн п у економној управи наше опште куће државпе. Но како се у моралном животу човековом много шта нреиначава илменом околности. тако и овде. нстп закон може учнннтн да н наше, бол.е нли горе економно стање буде носљеднца такве промсне. Ако прн управн п расноређнвању садржавним иметкомбуду радпли л»уди који н са својим ириватннм вешто п наметно раснолажу. тп ће гледати да се н државна кућа од немања и оскуднце сачува: алн ако, на против, до!)У л»уди иевешти и лакомисленн, којн не могу н у домаћем кругу своје рачуне да саставе. онда ће онн и земл.у довестн до стања у каквом се њнхове куће налазе. — Псто тако дешава се у оиште код л>уди, да онн којн самн теку п желе да пмају. смотреније н теже повац из своје руке нупггају, него онн који стечено од другога троше или којии ие теже да се од немања ослободе; на и ове особине поједшшх нренашају ее у јавни жнвот п могу онште »мшансије у боље или горе стање довести. II у свима досадашњнм владама и скунштипама. ио изузетку је само могло битн

л.удп са овнм назаднијим п лошпјпм својствима домаћинскпм, — нначе и у онште биранн су онн којн су одличније способности у своме газдииству ималн. Но у носледње ове дане нашега нарламентарног живота, н ова је се ствар у са свнм иреокренутом виду показала. Не само у особама на влади. него и у велнкој множннн иосланика внднмо да недостаје ова важна друштвена врлнна. — шта внше, да се многнма могу иребацнтн и велике махне у овом иогледу. Док су нређашње скуиштине у државннм расходима пару по нару рачунале, — онако нсто као што је н народ мучно нару с наром састављао, те да ириходе државн створн: дотле садашња скунштина. лако п без затезања, преко хиљада и мплијона нрелазп, — без сумње с тога, што јој ннје стало да оцењује муку с којом се тече, плн гито јс веПина њенисс ч-ганова такве руке и у своме ириватном давању: докле су пређашње скунштнне. све из реда, откпдале хвљаду но хиљаду гроша од суме за нензпонисање чпновшша, н препоручпвале владама. да здраве и сиособне нензнонаре у службу враћају: дотле садашња скупштнна не само не откнда. иего још н сама нуди мнннстрима. и то не једну илн неколнко, него стотинама хиљада гроша на умножавање нензнонара. — ва .Ђда I с тога, што је у нарави многих иосланика, да лакомислено и своје ириватне иотребе не ио аретежности ' него ио допаА .швости њихдвој намирују, илн да новац злоћудно и без икакве потребе [Јасииљу; докле су пређашње скупштпне раднле, да се држава сачува од задужнвања на странн. н. у великнм нуждама, да се сами својнм средствима како тако помогнемо. тражећн да тнме народу сачува понос којн иред светом ужнва: дотле ее раскошна браћа диче креднтом. који су добплн на странн н вештнном шго могу земљу да многнм мнлпјонима дуга оптерете, ДајуКи слепо у лалопу онај ириход Аржавни који је за неизоставне иотребе и оиште одржање нуждан• — свакојако с тога. што су и ц ириватном животу ду. зеленагики интерес, свакојаке залогв иа ма и своје сране, и.ште и купних ствари, изгуби.ги код многих онога мучног дејства на осепање гито стид и снебггвање иред светом доноси. II у овако пзоначеном стању п измењеннм приликама лако је могла влада да протурп н најтеже економпо -фи-

наисијске нредлоге н да пзбегие кризу која бп ј *е при оваквим покушајима у свакој другој скунштини неумнтно нокоспла. (Наставпке се)

ИЗ ВЛАДИНИХ КРУГОВА Чујемо да је јуче око подне примл>ен предлог мнннстра унутрашњих нослова, по коме се стављају у пензнју овн срески начелнини: ЈеФта Сувочесмаковић, карановачки; Младен Тодоровић, деспотовачки (остао Оез нензије. ро^ак је митрополитов); Димнтрије Мшсајловић. нишавскн: Петар Мариновпћ. јадрански: Милутнн Вукапшновић. омољскн: Велисав Мшовановић. моравскн; Владнмир Новаковнћ. тимочкп; Милош Јеремић, црногорскп; Петар СтеФановпћ. раћевачки: Јаков Јанковић. добрпчки: Риста Митровић беличкп н М.1аден Живановпћ. бол>евачки. Је лп ово прпнрава за што елободшгје изборе за предстојећу велику народну скупштину? ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Српски мнтрополит Мнханло збачен је 18 о. м., јер је тога дана потшгсап указ, којпм се разрешава од админпстрапнје. То је бпла недеља. Мећутнм, док је у Веограду тек тот. ,1пна потписан указ. маџарскн лист ..Пест. Лојд" донео је својнм чнтаоцнма депешу нз Београда од 17 о м. дакле читав дан раније, у којој се о отпусту мнтронолнтовом нознтнвно говори. Треба .1п гу коментара? — Румупска влада иослала је свога атннског заступнпка у С офпју . да отпочне преговоре са бугарском владом у погледу дунавског питања. Као што чујемо, румунска влада је и нашој владн изшпла предусретд,ив'о на суерет у овој стварн. Мн се можемо само радоватп, кад виднмо Румунију да крчп нута сноразуму и савезу псточних народа. Њена кривица неће битп. ако се тај сноразум не ностпгне. Међутим румунскп лнетови. скоро свн без разлике, најсвечашгје се ОЈграћују против захтева аустро-угарских. Онп налазе да би се велика неправда ушшнла свима нодунавскпм државама. кад бн Аустро-Угарска са њенпм захтевима продрла. Румунн

Л И С Ф & к

ЈЕДНА САСВИМ ОСОБЕНА РЕЧИЦА 0 СИОВЕНИМА КОЈУ САМ ОДАВНА ХТЕО КАЗАТИ.* Збиља. казаћу једну особену речицу о Словенима н словенском ннтању. II давно сам је хтео казати. Сад су баш н почели свн говоритн о скором мнру т. ј. о могућству и колко толко решењу словенског нитања. Пустнћемо на вол»у нашој Фантазијп и представнте наједанпут да је ствар свршена, и да су Словени настојањем и крвљу Русије већ ослобођени. шта внше, да веК не иостоји турска царевина, н да је Балкански иолуостров ослобођен и жнвн новим жи* Ово, и ако мало злогуко прорпцањс славног руеког кн>ижев1шка Достојпискош доноснмо веК н зато, што се до сад у неколнко обнстшшло. То је ппсанО још пре свршетка руеко-турског рата. Достојевскн је умрво нролетос, а бно је један од најбо.1.п1 н најплоднмјцх прнноведача, н књнжгвннка рускнх. Бно је о-х>ннир и како но ванредиој бпетроћн н живогти својој ннје могао да се саевнм клонн политнке. бно је осуђнвап н на сибпрске рудипке, иа је био и нод вешалима. Патпо се мучпо се целог свог века. Но пред смртјестекао толпко уважење и у народу н на престолу да гајемртвог тфагнла тако реКн сва Руспја до гроба, п богат н снромах н ннхнлисте н пели кн кнежевн. Нороднп}' му је цар царскн обдарио. Врхупац своје славе достнгао је лане на еветковннн пушкнновој, где је оснм н,ега само још 'Гургељев добпо веиац. Главна су му дела/ Бисн: И дјотв: Ирестунленк; н наказашс: заппскн пзђ мертпаго дома: Нодросток; Брат1>л Карамазовп: и т. д. Петроград, 10. Октобра. Сл.

вотом. Разуме се. тешко је ирорећн у каквом ће се облику до последње нодробностн. јавитн та елоОода словенска у првој периоди — то јест хоће ли то бнтн каква Федерзцнја мећу ослобођеним сјјтним нлеменима (Федерацнје. чини се, врло, врло дуго нсће бнти) илп ће се појавити незнатне одел,ене владавине у виду мајушних држава с иризваним владаоцима нз разннх владалачкпх домова V Тешко је и то замислити: хоћели се једанпут рашпрнтн граннце Србије или 1*е Аустрија томе сметати: у какој ће се величшш јавити Бугарска. шта ће бити с Херцеговином. Босном: у каквом одношају ^е бнтн ново оелобођени Румуни, или самн Грцн — царпградски Грцп и онн други атински ГрциУ Хоће ли већ једаннут све те земље н зсмл.пце потпуно независне бити нлн ће се налазнтн под покровптељством н надI зором ..јевропекога концерта држава- на н Русије <ја мпслим сами ти народи. н свн ће се јамачно ограднти протнв тог јевропскога концерта. ма заједно с Русијом), све то немогуће је решити раннје н нодробно н ја се не подухватам да то решим." Но опет могуће је и сад — подиуно знати две ствари. 1) пре или после сва еловепска племена Балканскога нолуострова морају се и биће ослобођена од нга турског н зажнвиће новијнм слободнијим иможе бити незавнсним жн; вотом и 2)... То н јесте то друго што | сам хтео одавно казати. То, то друго. састоји се у том. да по унутрашњем убеI ђењу моме, најпуннјем н искренпјсм —

неКе гичатн Рцсија. и никала и имоига није. таких завидљиваца к.геветника и шта више јавних врагова као сва та с.говенска п.гемена. чим их само Рг/сггја ослободи и кад се Јевроиа саигаси. да их иризна ослобођенг/м! II нек ми се не почне прнмећавати н викати на мене да ја преувелнчавам н да ја мрзим Словене!** Ја наиротнв врло радо имам Словене. но ја се н нећу браннтн јер знам да ће то еасвнм тако бштн како ја кажем, и то не по ннскоме неблагодарноме карактеру Словепа ннкако — у њнх је карактер као у свих, — а баш зато што таке ствари на евету другачцје се н не догађају: опшн])но нећу говорнтн. алн то кажем. да мн не требамо нскатп благодарностн од Словена. томе се треба унаиред приготовнтн и очекивати то. Почеће они. после ослобођења евој новн жнвот, понавл>ам то особито с тога што ће ее онп свн лепо захвалити, да им Јевропа Енглеска. Немачка. Аустрија јемчи за њихову слободу н да је бранн, ма у томе концерту јевропских држава и Русија била. но оии ће то чннитн баш нротнв обране руске. Онн (унраво) ће ночети себе и ако не гласно, уверавати. да Русији они нису обвезанп ни мало бла годарношћу. нанротнв да су једва од влаетол>убља руског ндвуклн н спаслн закључење мира посредовањем Јсвропе: ада се није Јевропа умешала: Руснја би отевшп их од Турака прогутала одмах имајуби у виду рашггрење гранпце ** У Русијн под нменом п С'лавјаин" обнчно се разуму само Србн, 1 1есн, Бугарн и друга словепска нлсмена — без Рутје! —

имају право што се тако ватрено заузимају за заједничке пнтересе дунавскнх држава,. На жалост. наша влада као да иема в]>емеиа за ово нитање. нли је ве11 унанред обе!]ала Аустро-Угарској да ће је потпомоћи нротив очнтих иптерееа Сроије осталпх подунавскнх држава! — У прошлу суботу отворене су у Бечу аустро-утарске делегацн.је. Том приликом издала је заједннчка влада тако звану нрквену књигу са дииломатском преписком односно црногорског н грчког питања. Делегације имају да одобре заједнички буџет за 1882 годину. За војску што је поседа Босну н Херцеговнну захтева влада (5 милиона Форината. а за унраву Босне пе тражи нарочитог креднта. — Поуздане вестп из Нариза јавл>ају, да ће Гамбета за кратко време образовати кабинет н да је у том погледу епоразумео се већ са председнпком републике, Гревијом. ИЗ Ј1ИСТ0ВА -Српскн Лист- нише: _Као. што смо у нрошлом броју јавили, ц. к. Намјесништво одбило је нравила уједнњене српске далматннске омладине с разлога што неодговарају некијем нропценма § 4 закона 15 новембра 1867 о нраву удруживања. и е разлога другога. што _обзнром на цнјел> коју себн друштво поставл>а по § 2 споменутпјех правнла и на срества којима по нстом параграФУ она ту цнјел, жели поетнћп, друштво се пма сматрати политичннјем друштвом. пошто ннтн та цијел> нити та ерества ненскључују дјеловање друштва у нолнтнчном смислу те с тога ноднешена нравнла неодговарају на дал>е ни нропислгма 30 и 33 спомспутог закона". Како гласи званпчнн одговор. — ..Застава- нише: Ретка светковина 1. октобра у Јашу у Карабогданекој (Молдави.) Један лнст. што у Сибпњу излази, извештава о томе: У спомен и>4ишњег дана. кад је Буклвина силом отргнута и Аустрији приружена и кад је кнез Ђггка погубљен био . држан је у саборној цркви у 10 сах. параетос. За тнм је литија са карабогданскпм митронолдтом ишла кроз више главних улица, док шгје дошла до главног трга, где стоји споменпк славнога кнеза. Уз иут је капела 13. доробаначке нуковннје свирала жалбенн марш. На тужној светковннн учествовале су све војничке и грађанске властн. полптпчка тела. задруге и дружнне итд.-

и оснивање велпке Свес.говенске царевине на поннштење Словена од грднога. лукавога н варварекога велнкорускога племена.- — Дуго. о. дјто још неће они бити у стању да иризнају безкорисност Русије н велнчнну, светога. нечувенога у евету подвпга узвншену заставу највеће ндеје. идеје без које жнви човек н човечанство зебе и умнре од болестн н беенља. — Садашњу например, онште народну руску војну. ослобођење несрсћннх народића. — зар мислите. да су ту војну Словенн разумели? Ал о садашњем тренутку нећг ии да говорнм. п ми смо нм још нужнн. Словенпма, ми их још ослобођавамо. а после када нх ослободимо п кад се они којекако уреде и ноправе. — зар ћс они признатн нашу ту војну за велнкн покрет предузет за њнно ослобођење У Та ни иошто на свету неће признати! На против. поставиће као нолитичну а после као научну истнну да није бнло 100 годнна Руснје. онн би самн својим јунаштвом или иомоћу Јевропе ослободилп се а ова опет да неби нмала ништа против ослобођења да није Руеије на свету шта више да би их еама Јевропа и ослободила. — То лукаво учење постоји по свој ирнлици и сад код њих а иоеле ће се развитн као научна н нолнтична акспјома: Шта вигие о турцима Г*е с ве1>им уважегоем говоритгг него о Русији. Може оити г^е.т вск и више стрепиКе за своју слободу и бојабе се рускога в.гастољубља они Ке за.газити по јевропским лржавама. клеветапе Русггју. правиКе силетке ин-