Српска независност

— 133 —

Штросмајеру. Сада ру сс ла ЈНСК три расули по Хсрцеговини као пчелс, и радосно трубе и уверавају народ, да јс мит ])ополит српски Михаил затозбачен. пгго ее он противио Штросмајеру и папи, те нам говоре: »Покорите нам сс ви видите нашу силу: наш јс крал, н цар Фрања Јосип у савезу са Немачком и Италијом, а Србија ее обвенала уговором да издајс влади Аустријекој сваког уеташа, који ее протнви њој те поЛегне из Босне н Херцеговнне у Србнју. Ових дана еу у Београду нредали иашој влади једног оунтовника. кога еу етрељали. а тако Ке бити и еа другим бунтовннцима. 1 * Тако говоре сада хрватскп фратри несретннм Херцеговцнма. Но еигурно не знају ватнкан н њсгов помоћннк Штроемајер, да је нама увек свитада зора са истока. Хрвати треба да знају да ми нисмо никад припажалн крунн Звонимировој, но смо билн део државе силног српеког цара Стевана Душана. и да овде н сада [ јлгм *? Срби а не Хрваги. Овде стање парода постаје еваким даном све несносннје : народ свакнм даном листом иде у гору Стојану Ковачевнћу и другим четама. Апсане ауетријске преп>*не[су православннм Херцеговцнма. Тешко је погодити. како ће ее решити овај несиосан положа) нашс земље.- •=*И овај доиис нов је доказ. каково је расположење према садашњој -виделовачкој" владн у целом српском народу. Србија је до данае бпла узданица свега Српства. а сада познатом радњом _внделовачком- изгубила је она свој велики значај у очима целога нашег народа. Но _виделовцнма- ннје ни стало до позпва Србије. и до њеног значаја. њнма је еамо цел>, да себе \тврде у власти и да угоде својим натронима у Вечу и Пештн Алп они заелепл>сни страшћу. не треба да мисле, да јс усахнула народна евест. те да народ равнодушно гледа како га они упропашћују. Пуна је н пренуна чаша народног огорчења. и тешко онима који је напуннше, јер ће се загрцнутн кад је буду непијали. а да ће је морати до дна испити. о томе нема никакве сумње.

ВЕСТИ ИЗ НАРОДД Из Вел. ГраЈИшта под 15. о. м. јављају нам. да су Паун и Иетар браћа Пајикићн. Мијајло и Стапоје Јовановић, земл>еделцп из Речице. ишли са аловом у рибу 4. септ. о, г. и ловећи рибу Дунавом измећу Паланке и Базјаша наиђу на некакав мангун сплав. са њега узмеду 94 даске. и однесу кући. те међу собом поделс. Но власт ово-ерсека дознав за исто дело, пошље у Речицу писара среског Миту Спаснћа. који узме сву че-

| творицу иа одговор, и ако су они иризналп да су даеке нашли у Дунаву п донели их кући, те их одмах - п еру је тукао песницом. а Мнхајлу везао руке наонако конопцем и сву ноћ на зими у кошу општинском држао за дирек на ногама везаног. 23. сентембра пусти их и;« затвора. веже свој четворици руке наопако, па са оружаном стражом потера их из Речице у Рам. из Рама преко Затоња н Кисил.ева догера их у Градиште и затвори у апс срески. у коме од тога. доба и данас леже. Незна ее кад ће битн спроведени суду. нлп пуштенн у слободу. — Њихова пол.ска радња пропаде сва: да Бог сачува свакога Србина од овакових полицајаца. Нротнву Спасића поднесена је тужба начелству пожаревачком и министру унутрашњих иослова. и достављено је, како је он оеим овог. још и друга казнима дела починпо. и ееби кривнцу створио. али то је све дато заборавности. У место да га иостигне осуда, сигурно ће битн унанређен са к.тасом. (Мн тај извештај доносимо у целостн. — да се ова ствар што пре рашчисти. и видн ко је крив: јер н ако има кривицс ових сељака, власт треба са сваким човечно да ноступа. V.) дописи Пожаревац 15. повем. Каково је расположење према -Внделовцпма"- у наро,\\*. вндп се из овога што вам овом прилнком јављамо. Бизо Је у каФани код -Нацноналаонда. кад је овде етнго глас о паду г. митрополита. и ту је један напредњак н посланик владнн. г. Стеван Максимовић , адвокат овд. између осталога изговорио за владу ове речи : _влада се овњм поступком својим страшно обрукала.1. тек. мес. у овдашњој општинн изабранп су за одборннке све сами либерали и радикали. Мн би могли да наводимо безброј другпх случајева. у којима се неогледају симпатије овдашњег света снрам кабннета којн је сада на владн. Али. ми у то нећемо да се упуштамо. јер је та ствар довољно позната. Мн ћемо да кажемо само то. да је овдашњи свет и пад г. мнтрополита уврстио у остала чуда, нгго их је наша _напредњачкавлада за ово годину дана почпнпла н што ће нх можда још почннити у нашој држави ако још н дал»е буде управљала судбином нашом. Седам смртних грехсша Мшшстра аросвете м црквених аос.10ва. Други грех Ми смо казали. да је минпстар Новаковп!) иовредио 120. чл. устава ! књажества Србнје ; јер је овим ч.та-

ном одре!)ено. да „ уирава унутрашњш вериислчовелни.г аослова остаје чо 4отичним ввроисиоведгшм канонима иа аравославм/ цркву архијерејском сабору. и Ми смо рекли да ,је министар овде повредио уетав тнме, што је отео власт архијерејског еабора и нотлачио нраво нравоелавне цркве у унутрапгњим вероисповедним иоеловима њени.м. За докаа овоме навели емо незакошио ј збацнвање г. мнтронолита и занитали смо министра: Како је смео збацнтн г. мнтрополнта са унраве. кад је право збацивања епискона у рукама сабора архијерејскога а не у рукама министра Новаковића нитн нак владе V Министар нам је на то нитање одговорио овако : Мптрополит је збачен због тога. што ., илриче аослушност највишој вољи у лемљи ; што се аојављује као Аржава у Јржави, и што иоЈиже поаовску рево.1уцију. а Ко год има иоле свести н поштења мораће нрнзнатн да нам мннистар овде није одговорпо иа ставл»ено му пптање. И најпростији човек види ће. да се нптање наше тиче отмнце пра*ва архијерејског сабора. а не одноеи се на побуде. којима ее руководила влада при збацнвању г. мптрополита. Ми ннсмо нпталн владу. због чега је збацнла г. митрополита. него смо шттали мпнистра црквених иослова, како је смео да узме на се власт архијерејеког сабора? Какоје смео да барата по унутрашњоети црквеној ? Како је смео да ее унлете у управу унутрашњих вероисповедних црквених послова. кад је на основу 120. чл. уетава та управа у рукама сабора архијерејског ? Мн прпмећавамо да нам се при читању ових ннтан.а виделовци лако оемејкују. Мн чисто чујемо од њпх ове речн : .. тп то није истина да се влада умеиш.ш у унутрашње стеари ц/жвене, не/оје иросто збач/иш митроио.шта као бунтоеника." Но нека нам је слободно да овде замолимо впделовце, да за један часак оетаве нартајеку страст на страну. да забораве свој лпчни расположај према г. митропо.титу, да умпре своја узбућена оеећања на да мнрно и нажл>иво уђу с нама заједно у цркву те да се познамо са оном унравом у унутрашњим пословима нрквеним. о којима говори 120. чл. устава. па да после тога по законнма здравога разума нзречемо свој еуд о томе, је ли

министар Новаковић с владом ногазио устан или не. На првом месту у цркви ено сто: је свештена липа — евештеници и калућерн. Посвећивање тих лица према правилнма црквешш. врши само егшскоп у цркни. Нико други I оенм енископа не може никога ни запопитп ни зађаконити. Нигде на другом месту не може се нико ни запоппти пи зађаконнти, него еамо у црквн и то при литургијп. А кад ово поевећивање вршп само епископ и то само у цркви. и кад свештеш! чпн нрема томе носи само религијски карактер. онда за цело то посвећивање спада у унутрашње вероисноведне послове црквене. Противно овоме може тврдитн само онај. којп је или душевно болестан или до крајности непоштен. А кад посвећлвање евештених лица снада у унутрашње послове црквене. онда је оно. т. ј. носвећнвање према 120 чл. устава, у круту властн архијерејског сабора. Сабор архијерејски, дакле, имауставом ујемчеио право. да водн бригу I о посвећпвању духовника. јер је то ј ствар чисто црквена. Што рекосмо за посвећивање свештених лпца и помињање енископа прн молнтвама. важи п за архпјерејске благослове. и за слободно нроповедање. н за слободно служење у црквн и т. д. јер је г. Митрополпт свега тога лишен; сва та права митронолитова Новаковић је без архијерејског сабора пренео на епископа Мојсеја. Новаковпћ је дакле узео на себе власт збацивања епискоиа, протпвно свима канонима цркве православне п протпвно 120 чл. устава који ,је највиша во.ка у Србијп. Из евега што довде рекосмо, никако не излазн да је г. Мптронолпт хтео да буде држава у држави. него на нротпв Новаковић нанравио ее архнЈерејскпм сабором у цркви. Из овога нпкако се не види, да је г. Мптрополит одрицао послушпост највишој во.ђп у , Србији. него се на против впдн, да је мннпстар Новаковић одрекао послушност тој највишој во.ки. Из овога нико не може известн да је г. Мптрополпт днгао ноновску револуцију. него се напротив најјасније видп, да је минпстар Новаковић направио нреврат у цркви. Што мпниетар Новаковнћ ве.ти да је митронолнт Михаило друкчије саопштпо влади одлуку сабореку о таксама, а не онако каква је у

као некадашњн секретар друштва. како је незгодно. кад ее човек у исто време мора бавитн и умннм радом и експсднцијом књига: нромена етатута могла би бити потврћена за 16 дана. М. Ку/унџиК је такоће за нредлог: потврћује да у секретареким дужностима има две врете рада: миелилачкн и механнчкн: овај му други беше досадан, с тога даваше оставку. алн опет остајаше на меету. јер сс бојао. ако се прн дојакошњем положају секретаровом наће човек внше канцеларијскн. да ће она нрва страна бпти лошија; ретко су састав.кене те две наклоности и споеобностп*' једном човеку. с тога је за поделу: потврда се може добавитн за месец дана. И М. Ђ. МгишКевиИ н Шаичонин говоре у корпет предлога. Прима се у начелу први део предлога Ј. Бошковића, са иснравком Ст. Новаковића. да се другп секретар зове аословођа. п с тим, да унрава коначно стилизује тај иредлог и да га пошл>е владн на одобрење, па кад стпгне одговор. нека еазове вапредпн скуп, дабира друштву секретара и пословоћу. То је о положају секретара. а што се тиче избора њсгова. једни

члановн беху за то. да остане дојакошњп секретар до законнте промене у урећењу друштва; други да се одмах избере секретар са половином плате, а трећи са пуном платом (650 талира) н да пма Помоћнпка. М. Ку]унџип. ако Г<е секретар имати ауну и.шту' што сам ја онда давао остаеку/! Ија могу са 650 талира напч не само једног,него и вигие иомоИника! (смсх . Ч. МијатовиГ, је за једног секретара, али прнмећава. да не треба битн врло издашан с нлатом. јер какве су иргигике. не можс се знати, хоПе ли народна скуиштина одбрити другитву иотиуну суму од 15.000 динара. (Како мн познајемо наше народно представништво. господпне Чедо, оноје свагда пре наклоњено да одобрп суме за просветне цели, него, на прнмер. за Бонтувл>еву банку, монопол еолп и слично. Уред.) Архимандрпт ДучггГ, је за то, да се еад бпра секретар. Св. ВуловиГ прнме ћава. да не може бити сумње о томе хоће ли се еад бнрати секретар, пошто је управа сама ставпла у програм, да ће се донетн одлука пе само о положају нсго н о бир а њ у секретара друштвеног. Већ је две године, како секретар даје

оставку, на зар сад. кад ноложај тога посленика мењамо на бо.ке. да остане онет еве по староме? Још су некп чланови говорили за и нротпв. На послетку, Ј. Бошковић предложи. да оетане дојакопгњи секретар до ванредног скупа. који ће се екоро еастати у след промене статута. — Прима се. Дојакошњи допиени члановн Св. Пвачковпћ. др. Л. СтеФановић и А. Андрејевић бирају се за редовне. За нове чланове бирају се, за редовног : Платон Кулаковски, за ночаене : Победоносцев. руски миннетар проевете н одлпчни иравник, Дринов. бугарскп државни саветшгк и историк, за дописе: Дестуние, Успенскп п Васил>евски, универсптетскп проФес. у Петрограду, иеторици, који писаху о Србпма п Византпјн, и Папарппопулос. Кумануди и Ламброс. Јован Бошковић нрпмећава, да је одбор за науке ФнлосоФске п филолошке. на састанку евом 17. о. мес., одлучно, да се као кандидат за редовнога члана предложи и др. Лаза Костнћ. па оспову дојакошњега књпжевног рада његовог('). (М Ево његових књнжевшгх дела : а) Орнгнналп: I. Две књиге песама, епских и лнрскнх. II. Две драме (Максим Црно-

али га нема овде мећу предложенпма : мећу тим чује , да је синоћ био поновл>енн састанак одбора. на који су некп члаповп званп после нодне а некн нису никако звани, на ком је прећашња одлука нотрвена. под нзговором. да преће није био довољан број чланова. На прећашњем састанку беше најпре 7 чланова, па онда двојица отидоше због неке несуглаеице; за тпм је читан 41 члан урећења, ио ком јевпћ. у два издања. и Пера Сегединац). III. Четири приповетке (Махараџа, Минехаха, Чедо визиво, Мученица). IV. Критика Омирове Плијаде у преводу Јокеи,ма Новића). V. Илијада, поглед на једну лепу главу. VI. Реценсије о позоршиним представама (у листу Позориште*. VII. 0 ерпским народним песмама. Јавно нредавање у паучном клубу у Вечу. Изашло на немачком језику у -Ре(егвћпгЈгег /еЈШп^ " 1877. VIII Жнви палимпсести. (ЕећепДе РаШпрве8*е, Апб1апЛ 1879, ва немачком језику. н ериски) у Јавору. ПС. Основе лепоте у свету. Нови Сад 1880, 8° стр. 144, свеска 1. X. Нсто на Француском језику. опшнрпије обраћено. 6. Преводи. XI. С грчкога. Трн певања из Омирове Илнјаде. XII. С енглеекога. Пооледњн данн Помнеја. од Булвера. 3 књиге. ХП1. С енглескога, Ромео н Јулија. од Шекснира. XIV. из Шекспира. крал. Лир (од чести), Рихард Ш- (првн чинк Обе драме и Основе леооте — иаградом су увенчана дела.