Српска независност

104

еамој отвари . ми са најчистнјнм убеђењеи ведшо. да је то сламчнца за коју ее само дивл.еншс хвата. Млтронолнт је ноднео мнннстру коачранц о,(.1ук1/ саборску од речи 40 речи. и мнвпстар је ту конирану одлуку ноднео гоеиодару уз овај нредлог да се г. мнтрополит збаци. Ннје дакле могло бити никаквога неистшштога саопштавања норед приложене одлуке. Зар је мивистар без очију те да му когод може натуритн евоје тумачење онога акта који му је у руке утрнан? Нар ово ннје мнннетрово тражење длаке у јајету'? Исто тако ннје пстнна. што је мннпстар Нова:1овн11 рсФерисао нашем Господару, да је г значојна Н' су/.шсност пнсма митроао.штова са саборск/иу зак.1>учењем а о таксама (впдн бр. 228. Сри. Нов. ) Митрополпт је у епроводном нпсму рекао: .отачаетвени архнјереји не могу нримнтн н усво.јим богохранимпм енархијама извршивати закон о таксама у садањој његовој редакцији." |вид. бр. 228 Срп. Нов.|; а сабор је у својој одлуш! рекао, да је „закон о таксама п р о т и|в 11 н к а н он и м а с в е т е н р а в о с л а н н е цркве" 1внд. бр. 228 Срн Новј Који год има очи за гледање тај ће овде видети само један н нетп смисао н у митронолитовим н у саборним речима. Ко год нма колпко толико намети. запитаће се: да лн владике могу раднтн оно што је противио капоппма п])кве. па кад узме у обзир заклетву владпка којом су се обвезвли да нн пошто не могу ништа нротнв канона радпти: онда н но елементарној логнцн доћп ће до закључна да _ота ч а ст в е н и архпјерејн иемог у н р н м и т и з а к о и а отаксама к о ј и ј е н р о т н в а н к а н « н им а. И најсптннја намет довол.на је. те да се у горњим мпннстровим речима констатује нодла нзмншл.отнна. којом ее министар Нонакови1| на највишем месту нослужло да пошто но то створи г. митроиолиту крнвину. Но мипнетар Новаковн1> са евојим колегама нредложио је нашем Господару. те је г. Митрополит збачен с митрополнтске столнне. Министар Новаковн!) одузео је тиме право г. Митронолиту, да овај иоевећује евештена лица у евојој енархнјн београдској. Митрополиту је забрап.ено да у цркви ради оно што је чнсто црквено. Митрополиту се оду-

зима право да као ениекоп врши свој епнекопскн носао у црквп. Новаковић је одвојио г. Митронолита | од н.егових свештеника. Новаковнћ је ушао у цркву и стао измећу оца н спнова, на неда сииовпма да с.лушају свога оца. нн оцу да заооведа снновима. Новаковнћ је у томе чак дотле зашао. да је отерао г. Митрополита 11 из митроиолије да га само уклови испред очнју његових духовнпх сннова: п. гле. владнка Мојсеј рукополаже сада свештеннке у епархпјн Београдској место митронолпта Мпханла : Новаковић је одузео то нраво од г. Митрополита н нредао га владнцн Мојсеју. Кажите, читаоци, пнје ли Новаковић овим, заједно еа владом. погазио 120. чл. устава? Ннје ли в.тада ненадлежно угазпла у унутрашње црквене послове? Није лп влада отела право архијерејеког сабораУ Ннје ли влада убила унутрашњу слободу црквену? Ннје лн овим нанета увреда српској нркви? Хајдемо да.т.е. По црквама београдеке енархнје сада чујемо у молнтвама номнњање имена архнјереја Мојееја. место нмена митронолита Михаила. Ово номињање имена нрквеннх великодостојника нри молптвама за цело не проннсује мннпстар Нонаковнћ својнм актима. него решава нрквена власт као надлежна. и нрема томе ово спада у унутрашње веронсповедне поелове црквсне. Но мпнпетар Новаковнћ није ии овде оставпо пргсву на миру. < >н је н одавде нзбацио пме митрополита М н ханла п ако је еабор архнјерејскн још 1859 год. решпо да се свуда по црквама епархије београдске спомпње име митронолита Мнхаила. и ако то решење саборско још никаквим другим решењсм пије замењено. Новаковнћ је довео Мојсеја у београдеку архијеиископију и нат\ рио нам дужност да се за Мојсеја молимо Вогу. Нар ово ннје тлачење црквеннх нрава ? Зар ово није унреда цркви? Зар овим иије поремећен ток унутрашњпх нослова црквенпх? Мар Новаковнћ ннје овнм наснлннчки ушао у цркву ? оар Новаковнћ није овим ногазио 120 чл. устава? ^ар се мннистар Ипваковић не тнтра овде с нашом црквеном унравом ? Га зна лн Новаковић да је г. мнтрополнт указом разрешен сан <0 ОД администрације а не од архијерејства? она лн Новаковпћ да иосве-

ћпвање евештенпка и помињање еинскопа прн молнтвама пе спада у круг администрације? Зна ли Новаковнћ да је иок. патријарх Ивачковнћ помнњат у патрпјаршијн н онда кад је место њега уирављао патрнјаршнјом адмнннстратор Анћелић? Зиа лн Новаковпћ да је Нвачковнћ нредседавао у сппскоиском снноду све до смртн своје н ако је Лнћелић бн« администратор? Лна .111 Иоваковпћ да «д смртн патрнјарха Нвачковића још никако није «нло архп.јерејског сабора само за то што натрнјарха нема? Ако не зна. нека нрочита говор царскога комесара којн је пре некн дан отворпо у карловцима црквено-народни сабор. Нека иде у Маћарску (одакле је, чнин нам се. и доша«1 да сс научи како вал.а иоштовати еветнњу нравоеланне цркве. н нека иде к' нашнм смртннм непри јате.кима маџарима да га они обавесте о законима наше српеке цркве. Резултат свега овога пзносн други смртни грех мннвстра Новаковића —- против 120. чл. устава, јер је отео власт архијерејскога сабора: — протнв савести . јер је неистиннто реФерисао Нладаоцу о смвслу мнтронолнтовога пнсма и саборске одлуке. — и на послетку нротпв јавиога ноштења. јер је дао примера тнтрању еа народном еветнњом н етварању кривнца на недозвол.енн начин. < Наетлнп!.«- се» ПОЗДРАВИ Н.КГОВОМ ВИ1 0К0ПРЕ0СВЕШТЕН1 ТВУ митронолиту српском М И X А И У1 У Ваше Внсокоиреосвеш тенство! Наша (фошлост н ваш неуморни рад. > нашој незаинсн «»ј отачаственој <*рпекој црквн н црквеној лптературп. ставља вас врли н узорнтн. ошптељубљенн. ирви незавнснн Архниастиру српск-и у ред велнкнх н васноннх Архијсреја. као што еу : Златоусти. Василије Велики и остали њнма нодоСшн. Нека ваша душа. великн и свети јерарше срнскн. буде спокојна односно напада са стране н у земљн: јер свестан народ ернскн н н»егово свештенство будннм оком прате цсо ваш рад. препнску и борбу ради одржан.а у це лини н чнстоћн иравослав.Ђа н одлука васионнх сабора као шт пратн п нратиће рад и

осталнх наших архнјсреја српскнх у овако озбиљннм прнликама но веру и цркв\ нашу. Ваше је нме. врдн архнпастнру српски. и до еада у српском народу н '-всштенетву. као н у целом православљу. бил" пунозначајно. уважено и чувено: а у овој светој борби. рлдк «>држања нраћедовске свете воре. на свстом огн.ишту српском. — пме ће ааше снјатп још много сјајнпјс у далесој б^ђ/абоетм потоњем нотомству. као нмс најдостојппјег нреставннка н Највећег борпа православл>а. узор мнтроиолпта срнеког Мпхаила. Сриски народ и све разборито и евесно своје задаће н ноложај** свсштенств«« уз вас јс и с вама је Бв)ом избрани ' архинастиру срискп. Свв деле потпуно н са најјачнм убеђењем ваше наз«»ре и мисао коју заетуиатс '^исокопреосвећена глав«» српске цркве. ('ветп крст који понесте радн одбране православл.а одиста је тежак. јер је условл.ен мн<гим нераеудним неправичним гонењнма од стране непријатеља иравославл»а: алн ваша родол.убнва . одважна. истрајна. пуна жара и л.убави к вери н нравослављу душа. вслнки јераршс прве с])пске незавнсне цркве. не!«е. не ••мс и не може бнти поннжена. Н<» као нст«» злато. кад кроз ватру ирођс. тек гамо тада добија своју праву вредност п цену.тако исто и ваша светост, тек поелс «»ве борбе н нскушена. поетаће у очима делог православл»а а нарочит»» код нас Срба. онај велнки и правп златоуст српскн. кога име нотпуно и у правом смнслу заслужисте кроз пуних ~2Н 1-одина. вашег нонггеног. илеменптог и узвишеног архипастпрског рада. Подобно архииастнру српском светнтел,у Савн. ви сте овековечилн и обесмртнли вашс име п ваш сномеп у целоме роду српеком. н с ове и оне етранс Дунава н Саве. к е ове и «• оне стране поносите Дрпне. као нме н гпомеп правог н истннеког јсрарха првс нелависне отачаствене српске цркве. Целујући вашу евету руку внсокопре• »евештена главо прве нелавнене срнеке цркве, и препоручујући се светим молитвама. остајем Вашег Внеокопрсосвештенства. Октобра 1881. г. Нирот. Најпокорннји

Разрешење ваше од адмнннстрацнје митрополије н архнепнскопије и ак»« нас је днрнуло, опет вам уердно чесгнтамо стално заузимање и бранење жанона на којима ночива света и правоелавна наша нрадедовгка вера. Хн .Ђадпли се такови

на састанцима ноједнннх одбора. да би одлука вреднла. треба да има бар треппна од редовннх чланова који су у мсстц. Иредседник одбора М. 'Б. Милићевић I читао је пмена одборпика у „шематпзму-. н ношто је 5. трећина од 14. г то је пристунл.ено избору п нзабранн бнше д-р Лаза 1«остпћ и Нлатон Кулаковскн. Али баш и да је бидо какве неправплностн. :*а тај случај члан 24 пословнога реда наре1>ује овако: „Ако лн управа не пристане на неку идлуку одбора. оида ће. преко својих реФераната. целу ствар са својим раз.голима ноднети одбору на ново претресан.е. Не одуставн ли одбор нн носле своју нрвашњу одлуку. управа ће целу ствар изнети пред скун. и ПредсеЈник Аруттво (прекидајући га): та ствар није ни( ? Ј Господин се нредеедннк (Јдбора номео у бројењу. > одбору за науке Философске и филолошкс има свега 1 ч чланова. од којих тројица нису у месту: др. Ђ. Ланичнћ. .Ђ. Ненадовнћ н М. Милојевић. а имена осталих 15 ово су: А. Васил>евић. Д. Матић. Ђ. Малетић . Ј. Бошковић, Ј. Ђорђевић. др. Ј. Т\*роман. М. Кујунџић. М. Ђ. Мнлићевић. М. Шаичанин . М. Ракнћ . С. Сретеновић. Св. Николајевић. Св. Вуловић. Ст. Д. Поповић, Ст. Новаковић.

како бнла пред унравом. ./. Б оиахо«"/». наставл.а': тим је очевндннја нснравнлна радња нредседника одбора. До сад није био обичај. иосле еастанка за нзбор држати још какву седпину. Није у реду. да једни другима овак'о доскакујемо. нрема ново.ђној илн неново.Ђној већинн. Она нотоња одлука управо и не вредн. алн говорник не ће да нреувелича гу сгвар. само хоће да се констатује на скуну. да је при том било неправилности од стране председника одбора. — М. Ђ. Мп.пЉсмгК. онда ннсмо зналн. нмалн нас доста на збору. а после је нашао у спнску 1(^ чланова тога одбора. а 5 ннје трећнна од 11». дакле она нрва одлука ие беше законнта. него тек ова друга. ноновљена. .1. Ј>аси,/,свиЛ та г. је Мнлнћевић сам нз шематизма констатовао. да има свега 14 чланова у месту. М. ЈхујуиџиК, бно је иовреЈ^ен закон. што јс тај одбор предлагао Костпћа за члана. а ие уметннчки — Одлучено: пошто ствар није бнла пред унравом, упућује ее да најпре. но пословннку, нде тамо. 1*1 Не ће тако бити. г. Кујунџићу! Члан 10 уређења гласи: -Ради удеснијег отправл>ања нослова, друпггво је подељено

На нослетку лристучш се избору нредседника. Ст. Б о ш к о в и К захвахује на дојакошњем поверењу. каже како је слаба :арав.ка н да на «»дборе:.... 2. Одбор за науке филосоФске и Фи.1олошке: У овај одбор пду: Нстраживања о унутрашњости човечанској нлп сваколика исихолошка истраживања. у колико не иду етручно у фнзиолоћнју. заједво са пнтањима образовања н науке. Изучавање историјски развијеннх уиутрашњих нли душевних особнна у Срба и Словена. Истражпвања ојезику у Срба и Словена. Иеторнја књпжевности српске и словенеке. у колвко не иде стручно у друге одборе. Иеторијско-етнографска истраживања у Срба и јужних Словена. у колнко се нарочито наслањају на јсзик. Издавање сваковрсне граће пнсмсне. а где год је потребно у епоразуму са одбором за науке историјске.... 4. Одбор за уметноет. У овај одбор иду: Естетичка истраживања у опште. Иеторија уметности у Срба н јужних Словена. Истраживање и ирнкупл .ање народиих уметности и прнређнвање јавних излога уметннчких нропзвода у Срба н Словена". Дал>е члан 9 наређује: -Кандндате за чланове нредлаже к о ј и •) д о д б о р а унрави. а ова скупу на нзбор." А члан 19 установл>ава: _Сваки редовни члан ирипада једном од четирн одбора. а л н т о м у и е с м е т а. д а на позив којега год одбора. нлн п о с в о ј о ј пон у д и. V ј е д н о н м а д ел а н у п о с л о в и м а к о ј е г а д р у-

мора ићн у јужне крајеве. А. '{у.чиб предлаже, да се др. Панчпћ узвнком избере. Више чланова примећавају. да је др. Ианчпћ болестан, и да целе зиме не ће моћи долазитн ни на нредавања ни у Просветни Са, вет. Нанредњаци навал>ују н председник иопустн. да се гласа: хоће ли се гласатп узвиком (?!) пли друкчпје. Оеђење пресуди ствар. Ово гог одбора.- — Из свега се видп. да др. Костнћ. по својим књижевним делима. може бити члан н 2 н 4 одбора. јер на нр. језнцн н налпмнеести за цело иду у Фнлологнју, — епска. лирека и драматека ноезија у литературу. а оенове лепоте у науку; друго. члана може биратн м а к о ј н о д б о р. нигде у етатуту ннје нн заповећено ни забрањено ко ј и то да чинну појединнм случајима. питање је дакле просто: где је п р ил и ч н и ј е: треће. н шта би вреднла така одредба. доклејечлан 19 у жнвоту.којн изабраном члану допушта. да може ступитн у к о ј и х о ћ е и у к о л и к о х »»ћ е одбора: према томе, оннм нзбором није н и могао бити поврећен з а к о н. То дакле није прави узрок. за што се тако радило. Ми биемо може бнти знали казати пузрок, али не ћеуо ни да изгледамо нристрасни. кад у самој ствари ннсмо. Иде додатак