Српска независност

— 1Л8

Пре рата за ослобођење н независтност просторија Србвје изнознла је 37,560. квард. километара. Са ослобођеним предслнма добилисмо око 10.300. кв. километара. тако да се нросторија наше земл>е данас рапуна на 47,860 кв. киломстара. Потнунија статттична дата прнкунљеиа су само у старнм границама Србије. У овим границама. дакле на просторији од 37.560. квад. километара хивело јс по званичнпм пописнма становника. ГОДИНБ > ПБЈО НА КВАДР- КИЛОМКГРУ. 1834. 678.192. 18. 1874. 1,353,800. 36. вишс 675.698. 18. 1874*. |нли 99^,% или 100% Но овомс. од 1834 до 1874. дакле за 40. година. број становника у Србији удвојен је! — Годншње прирашКивао је овај Лрој у средњу руку са 16.892. становннка, или са 2'4%. >* Европи у опште Чредњи годншњн прираштај лудства не износи (од 1*01 до 1.880.") више него само 0, 89 % : а то је скоро пута мање него у Србијн. Само у С. Америци људство прирашћује у много јачој размери и то са 10.,*°/огодишње у средњу руку. (Од 1801 до 1880,). Но овако знатно нрирашћивање у С. Америци има се прниисати ноглавито насељивању са стране. Знача\но је уиоређење ао језнку. Било је: КОЈИ говоре: >" 1801 1880 впшак у 1880 М И Л II Ј Г Н А Инглсски 22 90 68 или 310% Руски 30 63 33 И0% Немаккп 38 66 28 73% Италијански 18 30 12 66% Нортугалски 8 13^ 5 62% Француски 34 46 12 45 0 / 0 Шпански 32 44 12 37% „Ако би се људство" додаје нисац и даље у оваквој размсри множило, инглески језик постао би најмоћннји. Заједни столеће још нарастао бн на 300 милијуна број оних, који говоре инглески и принадају англо-саксонској раси. или су преливени у ову! Уз то би било око 200 милијуна становника у Азији и А ф рици који би били потчнњени Инглезима, те нм и језик инглески не би остао ненознат. Број оних који говоре рускн. изнео би после 100 година око 150 мпл.. За исто време било би више од 100 мил. оних који говоре немачкн, а тек око 60 до 70 милијуна оних који говоре француски. За упоређење народа и мерење њнхове снаге свакојако је значајно њнхово бројно растење. Народп који се брже множе. задају бриге и страха онима који снорије расту. Према досадашњој нретежности у бројном растењу будућност би отварала најлеише из-

гледе за германске н словенсвс народе. Мсђутим. мора се иризнатн. да бн 100 милијуна Н е м а ц а, у своме ноложају између балтијског и јадранског мора, на Рајни н Дунаву, у срцу Европе. по својој културној енергнјн н актнвности, грозили ноплавом.не само суседним латинским него н суссдннм словенским нлеменима." Иароди се множс нриродннм прир а ш т а ј е м и н а с с л. и в а н> е м са с т р а н е. Природни нрираштај завнси од размере у којој број роћених стоји према броју умрлнх. По статистичним датима од 1837. н од 1862. до 1873. на сваких 1000 становника. Рођено умрло више рођено Д > Н1 А 1837 34 14 20 од 1862 до 1873 у средњу руку годншње 44 31 13 По овоме, средњи годишњи број роћених од 1862. до 1873. већи је у 1% од броја роћених 1837, али је и средњн годишњи број умрлих од 1862. до 1873 у ј 1-7% знатнији од броја умрлих 1837. > колико је знатнији номор. у толико је незнатнијн вишак рођених. Овај вишак износи у 0. 7 % у средњу руку годишње од 1862 до 1873. мање. него што је из-

Размера прнродног ирираштаја и насељнвања са стране нрема целокупном броју становннка оваква је : Од 1863 до 1874. нзноси у средњу руку годвшњс : Нриродни прирашгај 1-47% Населењс са етране 0. 54 % Целокупие ириневс 2. 0 , % Но ономс на свакнх НК) прнповљеннх душа износи: нриродин нрираштај 73, а населењс са стране 27. У статнгтичиом нреглед> у 50 св. .Гласника - изложена с.у ближа дата о иреде.1ној и местној нагељеностн: па онда и бројној ралмери мушниња ирема жемгкињу; о бројној размери венчања, као и : о размери нзмеђу оних који су у браку и оних који нису у браку: и о иодели становннка ао (одинама. ао вероисаоведи н ао народносги. На ограннченој просторијн овог листа нцје могућно улазнти у сбс овс појединости. и не остаје ништа друго. него да читаоце који бн желелн да и те појсдиности еазнаду. упутимо на самн „Гласник" у коме су печатанс. на да у идућем броју иашега листа нрсђемо на ноделу становннка ио радњн и начину живота. (Наст:1вн1|«" *-е •

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД

носио у 1837. Ево кзква јс бројна разнера између рођеннх и умрлнх у разним државама. На 1000 становника у срсдњу руку годшпн.е јс : Рођено умрло випи- ро!,еио од 1851 до 1874 д ј ш а у Великој Вританијн у Ирусији

у Шпанији у Руснјн у Србији од 1837 до 1873 На осеову стлтистнчних нодатака за вишс година из разних зекад>а. рачуна се, да би се број становннка самим природннм нрираштајем. т. ј. вишком броја рођеннх иод бројсм умрлнх, могао удвојнти : у Ннглеској за 72 годинс, у Русији за 76 год.. у Нсмачкој за *3 год., у Бслгији за 95 год.. у Грчкој за 112 год.. у Швајцарској за 148 год.. у Аустријн за 155 год., у Италијн за 160 г.. у Франц\ској за 263 г.. у Румупији за 288 г. У Мапарској број становника јс у опадању. А у Србији. према размернма. које смо нанред изложили, могао би се број становника удвојити за 71'/. год.. даклс бржс него и у јсдној од других сиоменутих државн.

ј Ј' европскин днпломатским круговнма настала је ј ака узрујаност. С'а грозннчавон ревношћу . као да су великн и одсудии дога1>ајн па прагу, нретресају се. тајно и јавно. поједина важнија ннтања нолитнчке ирироде, која у клици својој узнемирују н задају голему бригу свнма евронским велнкии државама. То ванредно с.таше у евронској динломацијн није наступило без узрока. Као што из Лондона јавл.ају, италнјанска влада труди се да у1>е у савез Аустро-Немачкн, ра:!уме се иод условима, која би јој осигуралн нропшрење граница: но ако V том не усие. Италија је одсудно регаила да у савезу са Русијом осујети двојецарски савез. ТПто се Француске тиче, ради Гамбета. од , како је нрнмно владу. даи н ноћ да са Енглеском утврди онгатн и нотнун савез. Гамбета жели заједничкп поступак Француске н Енглеске у Мисиру. он ће уклоннти све што бн могло енглеску осетљивост у Тунису вре))атн и жели да

задовоАИ Енглеску у питању трговачког уговора. Све то чинн Гамбета за случај већнх заплета евронских. С овим узнемирују1|им гласовима у свези јавл.ају такоНе из Лондона, да је од нри. ике на четири недеље нре Данцншког састанка био раг између Русије и Аустрије свршенм ствар. У том времену нредлагач« је Русија нталијанској влади савез за одбрану и нанадај и углавхивала је начин заједничког настунања иротив Аустрије. Италијанска влада нрихватила је одма^ тај предлог. те су Факгично чињене приправе као оно 1866 године с том разлнком, гато је Руеија мнслила да нредузме улогу Пруске. 'Ге прннраве н преговори тако су отворено вођенн. да еу и аустријски и немачви нослаиици у Рнму за то дознали н одмах известили владе у Вечу и Берлину. И тек кад је Висмарк за то дознао. углавл.ен је данцишки састанак. Италијанска влада. уви!>ају11и да је аустро-немачки савез јачи од аустро руске размирице, прекиие иреговоре са Руеијом и покуша наслон на Аусгрију V тежњи, да иостигне своју цел. са Аустријом. кад јој то није ношло за руком протнв Аустрије. Италијанска влада била је тврдо уверена. да ће јој Аустрвја радо и весело устуиити неке њене иокрајнне за л.убп.в већнх концесија на истоку. То је био нрави повод Умбертовог нутовања у Веч. без да је италијанска влада нашла за нужно да о томе извесгн аустријску владу. Крал. Умберто доће у Беч, његови мипистри отворено и званично саопште грофу Аидрашију и Калају своје нланове. Они су нредлагали да Аустрија уступи Италпји сву област Тријентннску за услуге које би Италија указала Аустрији нри освојењнма на истоку. Андрашн и Калаји беху нренеражени гнм нредлогом, но не одговоригае ништа док се крал. Умберто бавно у Бечу. Али вс1> кабннет аустријски иоче да се резервише према Италнји. Одмах но одлаеку крал>евом сл.едовале су нознате изјаве

ДМЕРИКАНСЕИ УЧИТЕЉ

„Роснодине. вн јамачно нмате еве знање гато се иште за учите.га. ал' ко хо1|С да буде учител. у Креибсрп Гелчу. тај треба вигае нешто него само науку. Ви 1>ете то и сами нризнати ако нокугаате. Тројица су то веК иокугаавали, па све бадава. Ви с.те слабачке сиаге, на што нх вигае будете иоучавали. све 1>е горе битн. јер наша је омладина сва нодивл.ала и неће да зна за вагае бесноелице." Тако је говорио кмет општине Кренбери Гелча у занадној Америцн моме при јател.у Харију Флот^, кад • е овај нудио на упражњено учител.ско место у онштини. „Пустите ме да иокушам". рече Хари. ..Ја знам да сам омален и суво&ав. а.Г сам кочоперан и во.га ми је кренка."

„Како вам је драго". рећиће кмет. „Ево. ово је школа, а ја ћу вас објавнти. ако хоћете." г Хоћу", рече Хари. „отварам школу првог нонедеоника у 9 часова пре нодне." Кмет објави учител.а и омладина се сва узбунила \ Гелчу н околини. Преко недесет младпх граћана оба пола навнлише на крчму. где ,је мој пријан одсео. да угледају момка који се усудио да учи гакоку у тој опгатипи. и многи су презорним ногледима мерили малени стас н младачко лицс тог силом учител.а. Настадс осми час у заказапи ионедеоник, а Хари Флот се дигне у школу; у једној руци носи школски кл.уч. а у другој ковчежић. „Спремио се да умакне. ако на1>е да нас је много за њега", рече на глас један разрокн, нлећастн клинан од 18 година. Учител. откл,уча школу и ионне се на катедру. Нека дечурлија у1>у у гаколу да виде гата ради учитељ, ' и ако гакола још пије ночела.

Хари отвори ковчежић и извади неки гаирок појас. Иаконча га око струка. нзвади три велика рсволвера. сваки са шест мстака. и задене их за нојае. Исто тако један убојии нож у ком сеченица бсгае 18 палаца дугачка. ..Шта. врага! Тај се баш не гаали!" промуца разроки клннан. Сад новн учител. извади нз ковчежнћа једну малу карту. оде на другн крај дворанс и нрикује карту на зид. Вратн се на катедру. извади револвер из иојаса и стане брзо као муња нуцати иа карту. док није испуцао с.вих шест нетака. Свако је зрне ударило на карту. тако на блнзу, да би их све могао покрити талирон. Мећутим се иснунила скоро сва дворана дерладијом н шииарнцама. Малеие иису смеле ући од страха. ;-5а тнм станс учител. на но дворане. потегне убојпи иож. занахие га н бани га тако ноузданом руко>1. да се забоде у сред карте. на спс звони.

Нож остави у карти, мирно задене још два така ножа за нојас и иапунн иснуцани револвер. „Звоиите звонце! Почиње школа." 'Гако зановеда учител. оном расроком клппану, убојици другатва. а клпнан ни да би речн стаде звонити. _Нека свакн седне на своје место. Почнњем учење молитвом", рсче озбил.но, Бацн носсдагае мирно, сви ћуте недахннмице. После молитве сиће • учнтел. са занетим револвером са катедре н уће међу 1>аке. _Да ранредино разреде'-. рече. _('ви који знају читати. нисати и бројати. нска устану. Та долазе у нрви разрсд." стану само гаесторо. Он их сне|'ти на горњс клуце и онда стаде нснитиваги остале. Неко гаануће иза његових лећа. (1н се осврне и иодиже револвер. ..Нико да мн овде не шануће. и нрогрми и упре револве]! на главу разрокога клинана. ..Онростите, господине! Нећу ника ( г.ншс". мол.ашс се убојика.