Српска независност

— 139 —

Андрашија п Кадаијк у дслегацнјама. Од тог времена напустнла је Италнја мисао да у савезу са Ауетријом дође до цељи. ЧАСТАН МИР У СТАРОЈ СРБИЈИ* Солун 29. Сспт. 1881. (^иет 1)еив уи11 регЛеге рппв (1ешеи— Кога Ког хоће да казни том најпре иамет одузме — јер псби човек рскао да баш у оном часу кад се Аустрија гпрема да, у најмању руку. ир«»дре до Новог Пазара: и у часу кад се велике гиле баве нројектима реоорама чије крајње дејсгво има бити да што вишс ограничу власт Порте над јевр ноким јој ноданнцима — вслим . не би човек рекао. да ћс н то - м а л о в р е м е н а з а к а ј ан. е" турски господари овоцснтралног полуотока употрсбити (као што чине» на ра;пздавање најразузданијих страсти једног народа од Фанатика. Ја сам ево стигао у ово нристаниште Маћедоније . пошто сам читавих месец дана, махом пешицс путовао и испитивао оне неириступније крајеве овог тропоља што се иротежу од јужне босанске до севернс маћедонскс границс. н што раздвајају за сад као неки зпд »мободне кнежевине Србију н Црну Гору. Ова старо-сриека зсм.т»а — јер тоје најбоље опште име које јој се дати може — јесте прс снега од највишег ннтереса по историју. У 14-ом и 1б-ом веку — у добу које је неиосредно нретходило њиховом освојењу од Турака — ето ту беху сва велика трговачка средишта балкаиског полуотока. Ту беху и оне царскс куле и градови. и они чувени храмови и манастири — задужбине српских царева и краљева. Ту је, најзад, и оно кобно ноље Косово гроб у коме ернска независност би сарањена за нуна четири века. Политички ова земља Стара Србија, јегте такође од нревеликог (ех1тегае") значаја. Јер је још једнако она тачка централног тропоља балканског на којој се највеће амбиције укрштају. Она лежи на путуАустрији— ако даље пође. Она мета срнских народних тежања. На јед:ш се део њен полаже нраво за рачун Арнаута. а на други за рачун Бугара. Она је свакако записана у срцу Јужних Словена уонште дубљс од сваке друге. Са материјалне стране онет Стара Србија може се сматрати за нотенцијално најбогатију покрајину и сточнс Јевроне: јер је пуна мннералних блага у која нико још руком дирнуо * Впди 23. број „Српс*е Незавш-ности- и „Мап р.ћезгег (ЈиагсИап" од 17-ог Октобра (ио иовом) од ове годиие. -Пази се. Ја никад нс опомињем по други нут". рсче учитељ и спусти рсволвер. Трсбао је два часа док је разредио разрсде. а.Г су и били добро ра;)ре!)ени и удсшени. Настуии одмор. И учител. иза1)е на но.ђс , јср дворана беше загушна. На висини је нродетала савуљага. Учител. извадн револвер и, док си тренуо, савуљага се строношта ме1)у зачуђепе 1>аке. Одотог дана учио је Хари школу у Кренбери Гедчу две године дана. После ирве годишље четврти удвоји му онштина нлаћу. а 1>аци се науче и да га ноштују и да га љубе. а револвсра нико више није угледао. Једва једном на1)Оше учитеља за себе. Можда не би шкодило. да се и у нашој учитељској школи заведе катедра за га!;ање?

није. Стратегијскн узето, она је кључ западне Илирије : Реке што утичу у Дунав у Јегејско и Јадранско море, и:ширу с в е на њеннм централним нисоравнима. Али, у колико год јс важније за остали свет с т а р о-с р н с к а земља, и њено прано стање стварн, у толико се мање о њој зна и можс знатн. Факт је. на нрнлнку, даниједан крај балканског но; луотока није тако нспрнстунг.н иснитачу као овај исти. Сама конзулска посматрања једва ако ирелазе граннце вилајета. Аустрнјска влада може н добнјати извештаје од дотичинх јој предстража војених. но она није ннмало склона да их преда јавности; док је најзад и само иутовање по том крају. за овај нар свакако. скопчано са таким незгодама, н од стране ајдука н од стране Фанатнчкнх урођеннка, да би било врло неунутно за свакогакоји није нознат са обичајима н језиком становника, да и најмање скреће с гЛавног друма који . такође нијс сигураи како ваља. Мсни лнчно номогло је полнанство са суссдним иокрајинама и елемснтнма. те да, од чести бар. савлађујем путничке тешкоће: а нидео сам н чуо доста о стању турскс раје у Огарој Србнји да отворим очн онима који још јсднако уображавају да се азнјска владавина у Јевропи понравља и можс понравитн. Као што је познато. Аустрија стоји на Лнму. Сад. рејон између те реке н Дрине јесте рејон .м с ш о в и т е о к уиације- парче земљс на које хвале буди јевропској дипломацнји. нико живи нема таннје! У Плсвљу (ил' Таслиџи) у Прибоју и у Нријсиољу, аустријски и турски војннци гледају се са противних висова вароши. а саетају не дотичном пазару. Наша седи у конаку а ауетријеки командант у војничком му касину. Онасност сукоба за овако расноређење снле еупарничке може изгледати врло блиска. али се још ништа ружно није десило: и. како се види. дисциплина је и еједне и с друге стране довољно јака да одржи примирје јер тако то изгледа иосматрачу са стране све до даље наредбе. Међутим. једна нојава — н о в в о ј н и ч к н д р у м - од босанеке границе јако нада у очи. У толико јаче. што се у самој Поснн ништа не нредузима у корист јавних грађевина — док ево овде аустријски инџинири најживље раде и наваљују око истог друма. Унраво. за који месец на ћс све битн готово — од Сарајева до Пријеноља — за даљи иут Новом Пазару н Митровици. II а о н д а ? Хоће ли се 'Гурска, на пр.. поклоннти овој новој навалн ? Моја носматрања. бар. уливају ми сумњу. Међу турским ОФицирима опажа се Фанатичка мржња нрсма _П1ваби и (како га онн зову) док је. међутим. нзвесно да наше у окрузима, „мешов ите окун ације- нису ннмало пзмирене са таком евентуалношћу. Тако један од најснособнијих турских војених гувернера. с кнме имадох прилике иретресати изгледе даљег нанредовања аустријског, даде слободно одушкс своме погледу на ствар. г Наша војска" рече ми он, -јесте истина и гола и гладна, алн ће оиет ноказати Швабама шта може.- .11 а м т и м о ј е речи", НЈГстави он, _Аустрнја ће пропасти нре нас и . — Јуначке рсчн! (_Вга\'е \\ог(18.')- — Него мени се учини да један аустријеки официр. пореклом Словеннн. много боље ногоди у нишан кад ми. показујућн нрстом на онај красни нов друм, узвикну: „В/иите ли како лепо ми радимо за Србијц~\ У осталом, карактеристика сувремене ситуације тамошње јесте н остаје: да сс н на очима самих гарнизона аустријских продужавају сва најго])а зла турске управе, као и даље бсени стари Фанатнзам мусломански. По закљученој конвепцији аустријски комапданти нсмају нрава мешати ес у адмннистрацију еанџака. н та администрација остајс каква је и била. Првих дана но доласку у оне две илн три гарнизонисане варошицс. хришћански становници осетишс сс мало лакшс: но чим Турци опазише да су одреше»их руку у местним, унутарњим. посло-

вима. они оиет дигоше главе, а наде хришћана ншчезоше н у тим избраиим местима. (Насгавнке се> Седам смртпих грехова Министра аросвете и црнвених пос.10ва. Трећи грех. Код трећега .греха рекли смо, да је збацивање Енискона с//,»ска козна коју иариче само судска власт. А почем је министар Новаков|Л само унравна а не судска власт, ми ј смо казали да се НоваковнК огре! шио о 110. чл. устава, но коме „никаква ,(ржавна власт ни .шконолаана гш уиривна не маже врншти судске иослове". Поред тога рекли смо, да је абацивање Книскона еамо црквена казна. коју изриче само црквени власт; а ночем је министар Новакови1| световна а нч црксена влаот. мн смо му казали да се изрицањем црквене казне огрешио о 111. чл. устава, но коме „ивко.ие не с.нв су4ити ,{р</'(/ <://.! оси.н онога ко/и Јч/ је 1ЧКОНО.Ч оаредељен'-. Код овако очевндне ненравде и новреде устава, запитали смо ми нистра НоваковиКа: Како је смео он као световна управа да изрече ; судску црквену казну. Министар нам је на то нитање одговорио овако: Митрополит је згрешио мирској државној власти, и њега осуђују мирјани, свештеннци и духовннци Једна непокорна глава удал.ена је са администрације не за то што грешн црквн, но зато. што не слугаа наредбе земал.скога закона! Поштованп читаоци могу овде и прстима да онинају врдарање министрово. Чак н слепци могу видети. да нам мннистар није одговорио на питање: I како је смео изрица ги судску казну. кад он није никакав судија. И Букварци могу нрнметитн, да нам министар нијс подговорио на цитање: Како је смео изрицати црквену казну, кад он ннје никаква црквена власт. Но и ако је министар овде нрећутао оно што га као гром бије. ми га ево поново нред светом јавно тужнмо. гато је саблажњиво погазио и 110. и 111. чл. устава. и здоунотребио власт, која мује као министру овеврена , јер ее недозвол.еннм начином нанравио судијом и као световњак приграбио судско : право црквене власти. Ми му јавно кажемо да је ненстинито н неосновано онтужио г. Митронолита. рекавшн . да је г. Митронолиг приграбио законодавну власт тиме. што је за закон рекао п о п р о х 8 н ш п 8. Митрополнт је вргаио своју дужност, но министар ! је заграбио црквену на чак н судску власт. Боже мој ! Где ли је она судска незавиеноет. коју онако јуначки избацигае напредњацп ирогале екунштине? Где ли су сада оне сјане беседе министарске. говорене у заштиту нравде и ноштења, којс измамише од доброга народа 100.000. дпнара? Ко од нас не памти како 1 је ова влада бранила судску незавнсност ? Иа, гле. шта се сада ради ! ! ! Лре,'/се,{ник највшнега црквенога су.(и. Митрополнт Мпхаило, збацу је се без суда и суђења ! Оудство се толико омаловажава, да га ^ уиравна власт присваја себн и без закона судн. Правда се толнкотлачи, да један мннистар НоваковиК сам тужн, сам тумачи кривицу, и сам осуКу.је г. Митрополита! Безсавесност је толико узела маха, да се без зазора нљује оно што је ире неколнко месеци као начело изногаено !

Па нашто су нам судови земал.ски ? Нагато су нам закони земал.ски ? Зар је овде судска неза висност ? Нар и овде има правде ? Шта нам вредн 26. чл. устава који вели: „ нико неможе бити осу$ен ,(ок небуде саслугион или :акој ним начином иолван да с« брани", кад Митрополит није нигде саслушан ни но каквој тужби, нити је од кога нозван да се брани ; а међу тим је осуђен. Зар ова нресуда не носи на себи жиг слепе саиовоље н грубе незаконитости ? ! Ко год уме мнслити, тај се мора бојати да оваково министрово багателисање права српских грађана не новуче за собом зле иосл.сдице, које нам могу убити драгоценом крв.ву куп .Ђену слободу. Сваки натриота мора се плагаити од онога неминовнога резултлта. који се по законнма друштвенога животн Ј увек јав .Ђа носле омаловажења на, вигае вол.е државне, на развалинама ногажснога устава зенаљског. Гра ђанин мора стренити за свој опстанак, јер као што је јуче г. Митронолит осуђен без суда ј| иснита, тако и свакн други може данас бити изненађен осудом која га лишава права и грађанске части. После Свега довде реченога излази у резултату тре!.и емптни грех миннстра Новаковића. Против 26. 110. и 111. чл. устава, јер је отео судску влает: нротив савести, јер је неистиниго оптужио г. Митрој полига односно нрисвајања законодавне власти. — и нанослетку нротив јаснога ногатења, јер је дао ка.г>ав пример гажењу највеће светиње земаљске — устава државног. ШасгавиКе се» ОДЗИВИ ИЗ ГРЧКЕ { о господину митнонолих> Миханлу. Кад смо до данаг у нашем лнсту саопштавали из руских новина руска мншл.ења о симоннчком закону о таксама и о збачењу госнодина митрополмта Михаила н о ванредним еимпатијама велике и моћне православне Руеије према нашсм првоевештенику. наши противници немајућн куд говорише. да браћа Руси застуиају нашег мигронолита за то, што јс он токорсе руеоФил; но шта лн ћс -Инделовци" казатн кад чују да и нравосланни Грци нодижу свој глас за митрополита Мнхаила и то. чинн нам се. још јаче и ватрсније иего и сами Руеи. Да неће сад рсћи. да јс митронолит Михаил. и гркоФил V Но мн остављајући на етрану тс виделовачке детињарије, обраћамо нажњу на то, да су гласови из Атине у корист госнодина митронолита веома важни. јер нам се чини. да Грци из Атнне а особнто нроФесори са университета неће ништа наштампатн и у јавност нусгнтн на што се не би саглашавала и цариградска натријаршија. Атински лист ^1^рискефтики фони~. који издају чувени богословеки нроФееори са атинског университета Киријакос и Москаћис у свомс листу од 15. о. м. ево шта о закону <» таксама и о митрополиту Миханлу велс: >Од нског времена ернека црква налази се у велигом немиру. Нрошлога маја срнска скупштина еаставила је неки чудноват и нечувени досада закон по коме ј еу свн они који црквена достојанства примају. дужнн државн нлаћати неку суму новаца т. ј. дужни су куиоватн црквене чинове! Овај закон, који узакоњава симонију т. ј. продају и куновину црквених чинова. који ии у самој Турској гдс самовоља царује. није никада издават иити је могао бити издават. природно је било. да је изазвао против еебе сво евсштенство п већи део народа: он V нсто врсме свсдочн. да данашња влада у Србцјн ннтн има нолитичке мудрости ннтн оног најнуашијсг ноштоваи»а, које држава нрема цркви мора