Српска независност

Начелник окружни, кад је сазнао за нашу изјаву његовом висонопреосвепгтенству управио је један акт на опш. суд, којим тражи изјашњење од нредседника, што му није доставио, да таква изјава по вароши од руке до руке иде и у томе акту на некодико места казао је, да је акт о разрешењу г. митрополита потписао владалац. и да се оним ишло на омаловажење потврде министровог указа. Тај тон наговештавао је унапред радњу начелшшову т. ј. да ће он преко својих, до промене стања ствари верних, плашити људе и нагнати их на одрицање потписа. Какав морал распростире оваква радња, може се мислити, и није никакво чудо, што грађани постају нестални, што одричу потписе на уговорима, што поричу задану реч у, својим пословима, и постају непоуздани за све прилике. И не могу да осуђујем људе за њихов страх, кад видим, где се сваког дана сашаптавају, чим начелник противзаконо за понешто поново- казни председника општинског, или му износи ствари из куће, па продаје, само да осети власт За свако насиље и против-закону радњу одговорна је предпостављена власт, учинила она то сама, илп се чинила невешта, кад то њене пандурице чине. Кад би нешто за овај случај била одређена каква комисија, видело би се. шта је све учињено, да се они сиромаси осрамоте пред собом, својом породицом и својом браћом грађанима- Наравно да се ова комисија састави онако, како су стари пријатељи некадашњих кајмаковаца чинили, небп се ништ а изнашло: јер докле би г. комесар питао „јеси ли задовољна рајо?" дотле би кајмакам-еФендија иза њега замахивао троструком камцијом. и одговор би разуме се бпо: „Хвала Бонту-у и Гарашанин еФендији све шућур. и А и како неби било добро, кадје све у најбољем реду: грађани су нуле, само са разликом положаја н. пр. неке су наиредњачке, што иза њихових напредњачких јединица важно место заузимљу, а неке су онет златне, ал' на жалост неулазе у прегладну напредњачку торбу; сељаци пак још су мање нешто од нуле.; Финанспје су већ предате у сигурне руке скоро „а 1а Египат и , па куда ћеш више. Изгледа некако, да су они више заслужили да у Аустрији нађу доста леба. после одигране скуиоцене комедије, пошто су јој — Аустрији — више привредили него: Бах. Бајхст, .Метерних и сви Хабсбурговци ђутуре. Кад су они могли на неопрана уста избацити ..да мањка митрополит и , то је заиста за осуду- Зар се тако казује лицу. које је благосиљало народ толико година, и носило свету тајну; дал' сето смело рећи човеку, чију су руку љубиЛ1> владаоци и млоги извесно бољи од Виделоваца. Вама је нула најбољи грађанин, иа није чудо што сте интересе тих нула тако напустили: добро је, што сте и сад казалп, шта о овом јадном народу мислите. Бадава је све копрцање, свуда сте пропали са изборима, то валда видите, а пропали сте најсјајније у Београду. н ако вам је кандидат прошао; таква Пирусова победа, коштала вао* је и оно рес, то призрења и стрпљења понечијег према вама. Требало је видити Физпономију ове вароши нрпликом избора неколицине одборника, и помоћника кметовског. То је била нечувена грка напредњачка: неколико запијених агитатора. трчали су из каФане у каФану. Међутим грађанство ишло је саевим мирно на избор, знајући у напред ноуздано, да ћб" испасти у корист поштених грађана. И тако се изјалови сав труд Виделоваца; плакатп са потписом бившег кмета, адвоката, нешто мало и притворсника, судије, у почетку напредњачког а сада и владиног посланика, остали су по каФанама за трајне сноменике смеја и забапе, а њиховн кандидати одборски са дугачким носовима.

Може се лако предвидети, како ће испасти избор посланика народног овде, кад је већ кмет кажњен у напрсд зато, што је одбор молио. да се избор нареди. Само напред нанредњаци. али лицем на Беч! Неготин 11. Дек. 1881 г. И ако се понеко ново ^куцало^ привукло у Неготшш, и нађе да у свом листу „Виделу" онаку громку депешу противулнберала у броју 143. изнесе, и тиме тобож обрадује „напредну и странку да не би духом клонула, тврдећн да ннгје истина. да се либерали у лепом броју груписали. те наводи још и то, како су овд. Нрота и Аранђел при нзбору кмета и иомо1»ника агитирали. и при свем том једва добили 65 гласова, а „напредњаци- бсз икакве муке 170; — опет се зато врло добро зна, да су сокаци тога дана идући општинској судници опседнути били „напредњачким'' пришнпетљама, док су Међу тим поменута лица седела су мирно код својих кућа. Прошла су она жалосна времена када је пришипетља „внделовачки" злогласнн Алимпије могао по неке грађане поносите крајине. вући за нос. н причати им л благостање", које их не срећн већ пропастн води. а да је заиста тако, показао је јучерашњи збор свесних грађана неготинских, који листом прегнуше да се којекаквим шарлатанима стане на пут, да не срамоте ову оиштину и грађанство.- Слава грађанима неготинским! Само ће те се тако моћн опростити тих шарлатана и створити пут, који ће вас водити срећи и благостању. само тим начином браћо неготинци цветаће вам општинска предузећа, која сте на јучерашњем збору отпочели, н ако да Бог. срећно ћете их и довршити. Врања. Декембра. 1881. Ево и код нас старе тице злослутице која се увек под владом наших консервативаца а сад прекрштених -папредњака и појављивала по народу пред изборе скупштинске или кад има што да се изврши што влада жели. а пије рада да се зна да има њенога прста у томе. Познати још од 1874. године нз Г. Милановца Коча Радовановић виђа се овде по механама, по телеграФу п код познатог пожаревачког „оченашлнје" Ковачевића од пре неколико дана. Као што је ова тица крстарила по земљи лањске године пред изборе, тако чујемо да је и сада облетила нека места, где се нмају бирати посланицн. па је ево дојурила и овамо да проучи овдашњу политичку ситуацију, и подупре наредбу свога минпстра да се владин посланик и „ћошајлијакоји је 14 Јуна ове године пропао на избору, пошто по то окмети. То потврђују оне многе шнфре пгго Кочо даваше по телеграФ .у своме госи у Београд и она вечерња шуровања код „оченашлије" са намишљеннм кметом ијошдвојнцом где бејаху звали н друге неке личности. но им ове са гнушнњем окренуше леђа. Ама виделовци, докле ћетс ви тако? Ево. ово је девети пут за ову годину дана, од кад сте на влади, да овамо шиљете комесаре без икакве државне н народне потребе, већЈсамо да пуните дијурном кесе креатурама и да ностижете своје властољубне цељи. Три пут за не пуну годину дана само за телеграФ комесара : први пут овог истог Кочу, други пут Данила Стевановића а трећн пут ј опет Кочу Радовановића. Мн очевидци знамо да су сва три ова комесара просто пројурилн кроз ове пределе и вршили друге политичке улоге а гелеграФској ствари да нису нншта привредили. Па онда на што онолики други комесари н. пр. Вучко Стојановић, Милан Мнлнћевић са друштвом, Коста Т1орђевић . доктор Јанковић гастминистра Пироћанца? Какве су њихове мисије? Но хвала Богу те свет није како га ви замишљате, већ види и провнди све ваше намере и кораке и за цело изрећн ће вам праведан суд у скоро времена, који ће истина бити за вас жалостан, али извесно праведан и за народ користан. ФИФ+ЖФ

ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Јасике иишу нам. да је тамо 20. ов. м. на збору, изабран за кмета Алекса Петковић из истог мес^а. Он је и до сада бно кмст. али на новом збору изабраше га но ново сви, и он се мораде примити избора, норед свега тога што се дуго одупирао томе. Алекса је више година бивао и носланик а и кмет, па је заслужио велико поверење и поштовање у својој општини. Он потпуно са нама свима одобрава правац народнолибералне странке, јер смо сви убеђенида је тај пут н правац једино комистан за нашу земљу и будућност Српства. — Из једне окружне вароши јављају нам како је неки -виделовачки" помоћник 13. ов. месеца при избору посланика, сваког сахата телеграФСки извештавао министра унутрашњих нослова о току избора; у 10. сахати јавио му је: да са гласањем цде добро, јер гласови махом надају на „нашег" (владнног) кандидата. Око 12. часова послао му је овакви извештај: од 10. сахати среКа нам је окренула леђа. Гласовиу великом броју одоше на кандидатаоаозиције. Сам Богјош нам може аомоКи." Но зар ..внделовцима- да Бог помаже! Чудно је заиста да се „виделовац- може ма у невољи обраћати на Бога. Истина. веле, да и ђаво бега под крст, само да се сачува од грома. па тако је ваљда и „виделовцима." ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА У броју 43. ^Сриске Независности- а нод „вестнма из народа • неко из Шапца јавио је да сам осудно Владимира Арсеновића из Крнула за извесну кривицу. и да му нисам дао да се жалп, као н да сам му тражио 60. талира да затвор новцем замени. Да је Владимир осуђен то је истпна а остало је све неистина, што се може видитн из акта ако је коме до тога стало. Ово чиним радн обавештења јавног мнења. М 5231. 22. Декембра 1881. у Владимирци. Начелник Срева Ник. АндробашиЂ — ^1» ПОЗДРАВИ ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВУ МИТРОПОЛПТУ СРПСКОМ МИХАИЛУ Немило дирнути удесом који је енашао нашу православну веру и цркву, нрнзнвамо у момоћ господа Бога трплења и утјехе. јер претекосмо Капна крвним делом. од своје воље ноставшн врази душевно свјестн и молнмо се Хрнсту да те укренн као поборника вере, да угледом на Аностоле његове не клонеш за одржање чистоте њезине, као што си и до сада чинио. Целивајћи ти десннцу православнн Срби. Фнлиа Јовановпћ, Сава Дреновац, Милан Којић. Сава П. Самарџић. Таса Станковнћ. ЈБота 3. Љотић. из Крушевца. Ваше Високоареосвештенство. Најмилостивији Архипастиру. „Благо томе ко до вЈека жнвп. нмао се рашта п родптп." Као вернп нотомци таковских јунака, који под таковскнм грмом рекоше: -,3а крс часнн и слободу златну", која девиза н створи нам данашњу слободу н независну нашу драгу н милу Србију, немогосмо остати равнодушни на спрам тако законитог, тако Хришћанског, тако нравославног, тако натриотског, н тако најенергичнијег држањч. вашег за одржање достојанства и правог значења. на подпуној внсини својој нашс православне вере н цркве на носе н нравославља у опште, неуступајући гренутннм, случајним, страстним и неразмишљеннм снлама људским, које само духом ннште застрашити могоше, а нигда еавесне и духом вере у хришћанско иравославље и словенство напојене: — а да Вашем Високопреосвештенству најтонлпју благодарност не одамо са најпоннзннјом молбом: да најсигурније рачунати изволнте да сте тим непоколебимим и неуотраш-

ним држањем вашим име ваше овјеко« вјечили код свију нравих Срба и код целог православља. са чега, ми вас у томе ни најмање не сажаљевамо. већ нстински вам честитамо вјечну славу са којом ћете живнти до вијека света. Овом приликом најсрчаније честитимо вам данашње. крсно име ваше и молимо свемоћнога Бога, да Вагнем Високопреосвсштенству — тако узвишен и чврст карактер у правосла! ној нашој вери и цркви и у патриотизму, на дику и понос драге и миле нам србије и нрославу славенства н нравославља са дугим и сретннм животом дуго и крјепко одржи. Преноручујући се Вашим светим молитвама н остајући верни синови вере прађедовске и свога отачаства. Јесмо најпонизнији, Груја Ј. Гавриловвћ, јавнн правозастушгак. Вуја Васић, трговац, Михаил Протић. свештеник, Н. Н. Н. Н., Михаил М. Јучић, Стеван Аћимовнћ. трговац, М. Вулић< вић, трговац, Прока Иоњавић. Мијаило М. Томић. трговац. Никола Ковачевнћ. Милић Ђорђевић. 6 децембра 1881 год.. у Г. Милановцу. Његовом Високоареосвештенству, Многоуваженом Архиаастиру и Митроиолиту Сраском Госаодину Михаилу Удар, који је не давно ваш високн положај десио, осетисмо и ми. који поштујемо праћедовску веру н правослакну цркву. Ви сте жртвујући ваш високи положај хтели одклонити православној нашој цркви оно. што јој је против стајало. и тнм сте као глава српске цркве иозиву своме подпуно и савесно одговорили. Православни Хришћани такве појаве не могу заборлвнти, но вечито ће да намте издржљивост вашу, на спрам непрнлика због којих сте се морали од внсоког свог положаја удаљити. Ваша је издржљнвосту појављеним неприликама на спрам цркве наше. отликована признањем Хришћанског народа. да сте умели и хтели као глава српске цркве достојно иозиву своме одговоритн. Ми смо вас пмалп и имамо као истннитог и правог застуцника праве Српске цркве. подпуно вам одобравамо досадање одржање нрава српској црквп. јер смо уверенц да сте досадањим радом вашим истински бранили православну нашу цркву од сваког папада и злих посљеднца. да сте умом н радом вашим ' српској цркви добилн право независности и да сте је као таковуумелн н хтели достојно бранити; зашта вам народ ' српскп мора на векп благодаран остати. Целивајући вашу свет} т десницу мо* лимо ваше Високоиреосвештенство да примнте израз ових наших осећаја на спрам садашњих догађаја који се не законо над тобом извршшне н који иадом твојнм цркву нашу православнупонизише. Грађани варошнце Паланке у округу смедеревеком. Димитр. Матић, Ђорђе Ннколнћ, Ирока Митровнћ, Глпша Јовановић, Сретен А. Цветковнћ, Стенан Цветковић, Мијанло Макспмовић. Илпја Максимовић. Србин Рнстић. Васа Благојевић. Глиша Карапанцнћ. Мата Тодоровић, Стеван Станојевнћ. Лазар Симнћ, Алек* са Велпчковић . Лазар Т. Јовановнћ. Стеван Димић. Марко Цвегковић. Жнвојнн Ајдуковнћ. Исак Ивановић, Тома Митр внћ, 'Ганаско Радосављевнћ, Павле М Стошић, Трајко Јовановпћ, Светислав Милошевић. 12 децембра 1881 год-. у Паланцн.

И 3 Ј А В А •,Видело"* у своме 137. броју у допису из Врање. вели да сам ја првн чорбаџија врањскн и да сам уловљен у коло либера.гаца. Даље вели. да еам овде начинио две каФане и дао их под кирију, а да се нисам за то јавио коме треба по закону; и да би на овај начин својим интересима што више уговео и свој канитал „од једном" повећао. да сам се морао аримнти да ради.к за либерале. Кад се сравне ове речи „Впделове^* излазн рсзултат. да оно само којешта трабуња. Свакоме паметном јасно је да није све једно : радити у евоме интересу, II бнтн уЛовљен. Слсдствено : ако сам ја уловљен у коло лнберала, онда се ннсам морао прцмптц да раднм за либерале: а ако ово носледње стојп, онда ми се не може казати да сам уловљен. По томе је јасно, да су ово ненстнннта изношења „Виделова." Ја сам направио пе две, него и много внше каФана и механа, али сам за њих све редовним иутем добио ароаисана арава. „Внделу" је блнзу мипистарство унутрашњнх послова. па нека се о томе