Српска независност

— 204 —

јер ипаче неби се оии, но познатој својој етрастности и осветољубнвости, задовоЈЕ.НДИ сампм клевстањем, већ би као у власти. паредили протнв мепе истрагу, као што су онп то чинили према млогжм другим противнидпма. које судови жао нсвине оелободпше. Но^Виделовцима" нпје до истипе и правдс. с тога су онп ударилн у безобразне грдње и гадне клевете. мислећи грешпици. да ће наКи лаковерпе. који ће им веровати н да ће на тај начин нрикрити своје пЈ?љаве трагове. Али сс онн у томе варају. Они заборављају, да се играју ватром, и да ће доћи време. кад ће се потражити рачуна о изненадном обогаћењу многих . виделовацаи то у времену. кбда су народу набаиени огромни терети. Ја спокојно смем нзићи пред сваки суд за моју имаовнну и тековину. али тешко вама. Господо „внделовци". кад ес ви за то на суд позвалн и нарочито запитали будете: одкуда ваи,.после упроаахиКених превелнких наелеђа, да сада наједапнут плаћате хиљадама дуката старих дугова? Толико сматрах за потребно одговорити па ону -виделовачку- клевету о мени. Васа Д. Маџареви*. Пенз. Судцја кас. суда. -Бидело -: и митрополит Михаило. У 150 - том броју „Видела - нашли смо један чланак под 1К. о. м. о г. Митрополиту српсксм Михаилу. Пошто смо «вих 9 митолошких тачака добрнчине пнсца проучили н са истином упореднлп \*чнни нам се за удесно да сва његова набрајања упореднмо и са једном народном приповетком која вели: Један пут су Ере путовале. па на једном месту виде, тако звану. жалосну врбу, која своје 1*ране беше обесила над једвом реком. Тек рсћи ће један од Ера: _морс људи, она је врба жсдна. хајде да је напојимо. и Сво друштво прнстанс. Коловођа се ухвати за врх стабла а осгали њему и један друтом за ноге е да би тако савнли]врбу до водс и напојили. Кад коловођу већ издадоше мишице он повиче: _људи. држнте се докле ја опљујем дланове. и А онн повнчу: _,за шта да се држимоУ -Зубима за ветар. одговори коловођа! Дакле исто као овај коловођа стоји пред пама и писац поменутог чланка с а његовим новим узроцима због К0ЈИХ би Се тен имао судити I. Митроиолит српски Михаил. И тако кад со неком добричини у _Виделу" прохте да каже: _да се пародно-либерална странка претопнла у г. Митрвполита Михаила. или. да се г. Рнстић покалуђерио. нли. да тренутак пусти из руку. То је само и било мени нужно. Нагло дохвагим конопац и са брзнном муње намакнсм замку њему на врат, и нре но игго је он могао се освестити ја бејах већ отворно вратаоца од вагона: у том отаде воз н ја искочнх на иол»е Шест људиједва могаху свезатн. лудака. После сам дозпао дп је то био суседнн богати гтоседник. лншен памети због домаћих несрећа. Он је некако утекао од својих чувара и неприметно се увукао у вагон, у ком благодарећи том случају, мени беше суђено да нроведем такву страгану ноћ. Другог дана, 1 Јануара 1881 г. пришав к огледалу, ја сам на својој глави видео прве седе власп. Преаро г рускоI Д, Алексик,

је г. Митрополит крнв због оних 9 митолошких узрока, који се у „Виделу и под 9 тачака спомињу — онда тај добрпчина заиста изгледа као Ера који је жалосну врбу појио па својнм друговима помагачима посаветовао. да се придрже зувима за ветар. А да јс опет и ово гато ми велимо истина то ћемо и доказати. Ми знамо: да је г. Митронолит Михаил удаљен са свога трона за то , што јс казао: да закон о таксама за Архијерејске благослове, и то заједно са отачаственим Архијерејима. не може иримити у овој редакцији као што ;е, а због тога гито је тај закон противан црквеним канонима и нашој иравославној вери Сканон одбрана стр. 40). Но у исто време ми знамо н то, да је г. Митрополит Мнхаил заједно са отачаственнм Архијерејнма нисао Његовом Височанству 9 октобра о. г. пнсмо у коме се поред осталога н ово вели: ова несаичасност (т. ј. закона о таксама за Архијерејскс благослове са каноннма наше православне верс) да ]е се измирити државничком мудрошКу и христијанском љубављу, која све аротивности савлађује и доводи у суг.гасност на оаште дЂбро цркве и државе. (внд. канон. одбрана 47 стр.) А у свомс писму од 16. октобра г. Пироћанцу г. Митрополит каже: Не разумем зашто се и таквн неправилни кораци предузнмљу, који не ноправљају, него још вишс заплећу предмет, а жеља је и намера на\иа да се поарави и доведе у сагласност т. је. закон о таксама, (кан. одбрана стр. 45.) и тако ми знамо и то је наше знање нстиннто, да је г. Митрополит Михаил удаљсн: 1 Што је казао: да је закон о таксам за архијерејске благослове протнван црквеним канонима а ту је истнну, као што је већ н сувише познато а у чланцима под називом: Седам смртних грехова министра Нчваковипа и Фактички доказано посведочила н Русија, и Цариградска Патријаршија и Грчка краљевина. и 2) што је казао: да се тај антнканоннчкп закон може поправнти н што то и са другим архијерејима и жели. Дакле што -Вндело и нс оборн нзјавс које у корист мптрополитову дођоше нз: Русије. Царнграда н Грчке? Што нс обори ово, што је г. Митрополит под поменутс две тачке казао? Што не обори доказе о преступнма свога миннстра просвете у дслу Митрополитовом? Што „Видело" то не учини. већ сад аанлазн но буџацнма и тражи некс новс доказе, због којих би се тек и.мао судити већ незаконито удаљенн г. Митрополит? Виделовцн дакле већ и сами разуму шта су урадили. на сад траже нове доказе за оправдање њнховог нечувеног нреступа н тако, баш ко оне Ерс, ватају сс зубима за ветар. Но ви сте нам, добрнчннс виделовцн. казалн у званнчном акту, који је ваш министар поднео Његовом Височанству. због чега сте Г. Мнтрополита удалили. У томе акту, госнодо славна, нема нн помена о овоме што вн сада набрајате, а оно што стс у номенутом акту навел ,, није такве нрироде, да се г. Митрополит може и укорити а камо ли са трона уклонити. Господо око -Видела". ви нама ваздап можете наређивати да внчемо: два н два јесу нет, али то не ћете ннкад дочекатн. Јер као што 2 н 2 немогу бнти 5, нсто тако ни један православни световњак Србин. а камо лн поп илн још н Владика може казатц, да продаја архијерејских благослова т. ј. благодати св. Духа, смс ностојатн у Српској православној црквн. А ви сте на срамоту српске верс н српског нмсна ногазивши законс зсмал,ске и црквене незаконито удалилп српског Мнтрополнта Михаила, који је ту српску веру и то српско имс хтсо и радио да очува чисте и неоскврњсне! То је заиста и нечувсно и певнђено!! Што се нак тичс оних 9 тачака, које у 150- том бр. вашег „Видела ц износите, на њих у колико нам је познато одговарнмо ово: за вр ме г. Митрополита Михппла у псговој управп пттјс пикад било.

као што ви велитв: самовољс и личног апсолутизма, који су партајству служили и , јер да је тога било пеби г. Митронолит вашем верном нартнзаиу, попа А. Илпћу нудио парохију у Градишту н Ђунрији и дао лену службу у Топчидеру. А „нсправде и бсзакоња у цркви и администрацнји- ваљда.је било за то, што се хваљени Архипастир вазда старао, да, снисходећи људским слабостима а по својој урођеној благости, свештеничке недостатке исправља благнм ономенама и очинским саветима? Или, што као духовник ннјс употрсб.љавао силу? Или што вашег Министра. који је изнео на доботп благодат св. Духа и који сс тиме као лаик умешао у унутрашњу радњу цркве. није огласио за јеретика? Да, и ми му на томе замерамо. 2) Што сс тиче новаца, који су из Руснје слатн за нашс богослове, и ту сте, господо, веома. плитки и детињасти. Ти су новци редовно давати Ректорима Богословијс а њиховс прнзнаннцс недавно су слате св. руском синоду. Дакле, штета што нису задржанн па би их сада могли Бонту - у понудити. 3). Што се тиче -митрополнтског дућана са црквсннм књнгама" н ту сте се орезилили, јер ево шта је у ствари: Кад је г. митрополнт Михаило дошао на управу многе цркве нису нмале нужннх књнга. а неки су им трговци продавалн но скупе повце, н. пр. један триот по 40—60 талнра. Г. митрополит да би црквама помогао, молио је св. Руски Синод, да му пошље извесну количину књига н да свакој одреди цену. на што се прода да за то Синоду новце пратн. Тако је и бивало. Г. митрополит давао је црквама (или боље давала је конзисторија) нужне књнге по цени коју је Синод одредио н бсз нкакве личнс корнстн. А кад су све добивене књнге и еткупљене, цснаје ниак једнан нстаостала.Треба лн га дакле за то добро оеуђпвати и нападати као што ви чините ? Срамота! 4). Што се тиче црквсних утварн, које су из Руснје добивене за погорсле и пострадале у рату цркве. н ту сте се баш онако впделовачки — крупно огрешилн, јер ево шта је и са тим утварима било: а). Оне су послате на молбу г. митрополнта Михаила, и што је Руски Синод на његову личпост а за те цркве послао он јс тим црквама п раздао : б). Што јс београдским црквама дао то није добио од Синода и за погорелс цркве већ опет на негово лично тражењс од свога „подворја" из Москче н од појединих личностн. а да с тнм поступн како сам за добро нађс. Тако нсто стоји и са иконама. којс су дате поједнним заводима. А вн г кад не ћете пожалпти труда. као што у „Виделувелитс, да и по рђавом времепу заиђете по београдскнм црквама*. нзволте. па рђавн рђаво заишавшн рђаво ћетс и проћи. 5). Што се тнче „пикантних спизода, у којима сс г. мнтрополит јавља као телесан н смртан и ту сте се баш као виделовци показали. О таквнм епизодама ми ништа незнамо, а нити вашнм. нити другим сокачкнм гласовнма верујемо. Међутнм ми смо толико узвишени. да у такве стварн и нећемо дубље улазити. а верујемо гласу народњем, јер које год видно и познавао г. митрополита Михаила сваки је уверавао. да јс он узор части н поштења. (3). Што се тиче оног милиона н седам стотина хиљада форинти и ту немате ама баш ннкако право. Ми у похвалу г. митрополита можемо казати, да је па његово нме дошла и већа од ове суме. Али што је за државу било, то јс из поште непосредно у Фннансију ношено. Што јс за .црвенп крст- или за одбор за потномагане ратнпх страдалника и било то је непосредно њнма давато. 0сим тога долазило је и за поједина лица, од којих се пи јсдно није никад нити ће се икад потужити на нетачност г. митрополита. Но ви ако шта знатс, немојте се сиграти речи и опадања ,већ дела на среду. 7). Ако сте вољни да тумачцтс политику г. мнтрополита. ми вам кажемо, да

је и његова политика као и сваког дртгог Епископа и свештеника српског била вазда, ако је било, у корист српем црквс и српског народа. А ви нам дожажите да је бар н личила на виделовачжт политику. 8) Што се осме тачке тиче т. ј. архијсрејског одела, које је г. митрополжт са собом однео, истина је цела. да је све то мнтронолитовој личности дато, јер то су њему поклањале поједине личности. његови лични пријатељи и разиа друштва, којих је он члан. Н. пр. мн знамо, да му је један окрут дао г. Глински. други Голдагенское Петрогридское Обшцество. трећи књагиња Јулија. четврти Московска оаштина приликом његовог бављења у Москви 1Н69. г. нешто је сам за евоје сопствене новце правно а поједнне крстове н панагије добијао је на поклон такође од личних пријатеља: нешто }е опет добио приликом свога јубил< а дакле је ли то његова својина или шта је ? Чудо што му и ордене ис тражите? Та за бога ту би било још ио највише ћара за бећара. Мећутим имајте на уму да је н г. митронолнт Петар, кад је свој трон у Београду наиустно однсо са собом све утвари. које је нз српског двора и од пријатеља добио и онда му нико није тражио нити је имао право да то тражн. На 9-ту тачку о некаквој папској непогрешностн мнтрополнта Михаила у натпој цркви, нека одговори само -Видело" штахоћес тимдакаже. Акадстимодобрава г. митроиолиту непогрешност. могућу тачност и нравилност, ми му благодаримо на толиком ноштењу прнзнавајући непогрешност наших канона, по којпма је г. митрополит како вазда тако н у питању о таксама радно. Но каква реч може бити о некључној прсвласти и црквеном деспотнзму што л' тој 9-тој тачцн помињете. кад ви велите, да је он био слаб и неепособан у администрацији. Овде се јасно види ваша веома слаба логикајер „искључна превласт н деснотнзам не може сс нн замислити код -слабе н неспособне адмннистрацнје.., Дакле, господо внделовцн. видите лн. да се сад у нужди вабате зубима за ветар?\ Немојте тако. јер је то и пред Богом грех н пред људнма ерамота: држите се вп позитивне науке наше св. вере. нзнссите нам законе црквене н државне п тиме нам докажите: 1) да се благослови архијерејски благодат св. Духа — може продавати. 2) да се могу гоннти они, »који св. веру наших отаца у чистоти чувају. 8) они који кад погрешите хоће да вас поправе и траже хрншћанског нзмирења н 4) они. који својој заклетвн остају верни. Па кад нам то докажете. кад оправдате узроке због којнх сте г. мнтрополита удалилн, онда ћемо вам се поклоннтн, а иначе никада ни овога ни онога света. Што пак сада пзмншљавате и износите нове узроке за оправдање валтсг преступа. ми знамо: 1) да пз тнх узрока г. митрополит није удаљен. као што јс и мнниетар иросвете званично посведочио: 2) да тек треба доказати. да ли н ти нови узроци поето/е илн их јс ваша вивнделовачка Фабрнка исФабрицирала. дописи Лозница. 16. Дек. 1881 г. Полу-званично п Видело и донело је нзјаву неколицине овдешњнх грађана. којом сс правдају. што су потписалн ону изјаву г. митрополиту и пзговарају. да су обмапути били од страно оних. пгго су им исту на потпис поднелн. Слабо ће ко веровати, даће пунољетни и ппсмени грађанн цотпнсати игго год, што не прочитају, и ја немам нужде, да то доказујем, него хоћу само, у нме одговора, па онако изнуђену изјаву. да кажем како је та ствар текла. Иде додатазс