Српска независност

БРОЈ 7.

СУБОТА. 16 ЈАНУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

31 срздгг: НА ГОДННУ 24 ДН^, НА ПО ГОДННЕ 12 ДИН., НА ЧЕТВРТ год. 6 дпн. 31 СГГАЛ2 ЗЕ2Д:Е 21 Е1ЛК1КСКС:: ПС370ТСК7. КА ГОДПНУ 30 ♦РАНАКА. НА ПО ГОДПНЕ 15 4ф. И.Ч ЧЕТВРТ ГОД. 8 *р. ЗЛ Д7СТ?:-7Г1?:К7: НА ГОДИНУ 15 ФОР. У БАНК.. ИА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 Ф. 31 СЗЕ :СТ1ДЕ 1РН13Е : НА ГОДИШ" 36 ФРАН., НА ПО ГОДИНЕ 18 *Р., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 «Р.

ИЗ/1АЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИНОН. НЕТ1ИН01, СУБОТОИ н НЕДЕШ КОА. ПЕЛОМ УРЕДНИШТВО ЈЕ И АДМИНИСТРАЦИЈА У КУЕИ Г. ТОМЕ ЛпДРЕЈЕВЈГЕА ОБИЈИЋЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПГВИ ПУТ 20 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАКН ПУТ 10 ПР. ЗА ПРППОСДАНО 50 ПАРА ДПП. ОД РЕДА. Рунописи шалу се уредништву. а претплата адтинистраи,. ~'Ј „С ? П С К Е КЕ313ПСКЗСТ Е"РУКОППСП ПЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕП.1АЋЕПА ППСМА НЕ ПРПМАЈУ СЕ.

Народна банка с погледом на Бонтуов предлог. 1ГТ Као непобитно правило мора се сматрати, да се народној банци, која ужива право на издавање запнса не смеју нн пошто допустнти пословп које врше банке кредпт мобил- , је; и нама су познате само 2 мале банке (једна у Немачкој друга у Швајцарској) које чпне пзузетак. Али те банке морају сваки занис што га пздају нодпуно покрити кованим новцем у својој касп. У данашње доба после кризе од год. 1873, која је готово целу Европу потресла, у којој је таквим пословима, какви се нама предлажу у статттнма Бонтуовпм, капптал мплијардама упропаштено, хпљадама материјалних жпвота унишћено, стотинама л.удских живота жртвовано ппје нама ни појмл.иво, да може л>удска лакомисленост тако брзо заборавити искуства, нре 7 годннастечена и да се може још тсојп наћп којп бп хтео живот народпи у те несретне трагове укочпти. То је радња, за коју не можемо наћн доста строга израза да је осуднмо. То је опасна берзпјанска игра, то је коцкање са знојом, срећом п имањем народа. ТСако је важпо, да је количнна банкиних записа ограничена, како је важно, да им покривање па здравим основима ночпва, за то ииамо један великп пример у великој Француској револуцији. У год. 1790 издалаје ондашња влада још крал.евска —банкпне записе, тако зване асигнате, у износу од 400 милнјона ливара (од прилике динара) којп су ималн своје покрнвање у непокретним добрнма у процени од 10.000 милпјена. Кад је ночео републпканскн конвент суму асигната умножавати, почеле су оне и губитп своју вредност и влада је била нрнморана законом њино прнмање наредити. У год 1793 имали су само трећину вредностп сирам кованог повца п у год. 17_96 пала је вредност на само 1%, тако да се једне чизме за 1000 динара нродавале. 1'спубликанска влада морала нх је из обрта повући, и то само са 1 Ј0 номиналне врсдностн и другпм заннсима заменитн. У том времену бнло је ушло у обрт 45000 милпјопа ливара. и парод је тнме изгубио 40.000 милијона од свога капиталат. ј. од своје зараде. Један од садањих народних екопома вели, да би требало свакој школи таку једиу асигнату бар у копији на зид прилеиити да би је деца увек нред \

О чиј :.. имала, као вечитп спомен, кудв- може лакоумна Финапција довестп народ — јер, велп дал>е, па п сад поред таквих страшних искустава појављују се опет пројекти којп препоручују псти правац. Народ Француски пребољео је ону страшну кризу у оно доба полптичке раздражепостп и тероризма шта би била последпца тога у мирно доба то је пптање, на које бп редко ко хтео и могао одговорит*. А ни тај прпмер није јединп. можемо подобнпх наћп више у псторпјп банака. Ми поњамо подпуно да банка с таким статутпма има за Бонтуа, великог пнтереса и још лакше пољамо њстоео напрезање да мп то прпмпмо. Ако би он бпо тако сретан да те своје статуте протури, онда му отнада сва брпга о набавцп капитала за нашу железницу. Операција постаје онда врло лака, и нетреба ту внше пикакве особите вештине. Са уплатом од 10,000.000 која се у кованом новцу у касу банкину уложп може се издатп 100,000.000 банкинпх зеписа, (чл. 45) које сваки као новац прпмпти мора (чл. 46). За покривање те суме треба још наћн (чл. 45) 23,333.333 у злату плп сребру. а остало је лако покрити свакојаким еФектима. Одел.ак к чл. 4. даје њему право, да он за то п наше рођене железничке обвезнице, п обвезсице државног зајма узетп може, од којпх ће ве^роватно п впше нматп него што му буде потребно, н које као залога у оној вредностп улазе, која нигде ннје у статутима нити обележена нитп ограничена. Он може нама по чл. 45 дати у залогу п своје удеоппце „ Инпон женерал ц п то вал.да у швиндлерском курзу, које они сад в на берзи у Парнзу имају* јер ннгде није та цена за нашу банку законпто ограничена; он може нама датп удеонпце саме наше народне бавке обвезннце свакојакпх наппгх и тућих хппотекарннх зајмова —и свакојаки други матерпјал од врло сумњцве вредностп. Од оних 100 милијона псплатиће нашу железницу колико се утроши у земхи. исплатиће још п некакав нов државнп зајам, пјош му остаје бар 30 мнлиона да може свакојаке Фине послове терати. јер је банци све допуштено. Морамо призпатп да то небн бнла рћава Финанснјска онерапија. Пије то његова брпга, водпти рачуна о I * (Јв:ц члаиак ппсан је са нсколпко дана пре ј великог парпоког смака ГкрахаЧ. Тај смак. у ос! талом, само је најсјајннја потврда вечннх нстиј на, које се у овом чланку разлажу. Урсд.

последицама, које би морале наступити у најкраћем времену за народ. Не би ни осннвачи впше с њпме ималп посла јер банци бп већ за времена одредпо гувернера и управни одбор, п њпма бп оставио у надследство, да они трл.ају главе, како да сврше рачун са народом. Он би био већ постигао п спасао све што је хтео. Очевидно је да ће се Бонту добро о томе постаратп да што већу множпну банкинпх записа посеје у народ п спгурно ћемо се п мп томе папретку нашега богатетва радовати; јер ако бп он тако срећан био и целу суму од 100 мплиона у народ сручио то долази поред I 1 /. милпона становнпка на једну душу 06'6 дпнара, дакле двапут толико него што сад пмамо. (Наставиће се) „Видело" дознаје из „аоузданих кзвора ", да су вође либералне п радпкалне странке држалп заједнпчку седницу, у којој су се договарали, како да оборе садашњу владу. п какав да буде склоп новог минпстарства. Мора бптн, да су „Виделу" и сви дрЈТП пзворп тако „по^здаки", као овај, кад му пословн тако срећно напредују. Усредкраха Бонтуовог, кад је реч о продајн наше железпице, о туторству (синдпкату), које се поставља нашем самозваном „тутору" Бонтуу, владин орган нема прече брпте, но да разбира колпка је јачпна столпца V његовпх гбса. Усред овако озбп .Ђне сптуацпје само ..вплеловци" миеле на себе, п на то, коме ли ће њнхово кобно наследство остати; а сав патриотскп, сав други свет српскп брпжно помишл.а на судбину отаџбине; еав свет сматра минпстарство Пироћанчево као суђено и ое^ђеио, а само ..впделовшг ; држе да су потребне коалпције читавих странака. да њега „оборе". О слепа себичностн! Тн још не видиш да сп па нвицп не вндпш да ће, оепм једне шаке силом властп и пнтереса здружених .. внделоваца' 1 , сва земља благосиљати онај час. који ће је ослободнти од људп, после којпх нитта горе доИи не може ; Све што на место њихово дође, бике боље од њих: све ће пматп више и здрава разума у главп, и впше српског срца у грудима. Још је смешније кад „Видело", у етраховању за евојим гоеама. нма времена да дражн јсдпу странку против друге. па шацуће радпкали' ма. како су либерали њиховп „пајгорн непријатељи п гопнонн". Што су год лпбералн радили, то иеће ппкад одрећп; за сва своја дела онп прпмају н носе одговорпост. јер су уверени. да ни једпа друта влада. у њиховом положају, пе бн бпла ни могла друкчије радптн. Алн за то онет либсралн пс пристају да прпмс

на себе нп добра нп зла дела туђа. За владе либералне нпје би.то нпкаквих штампарскпх парница, по њеној тужбн, а за владе негдашњих конеерватпваца, а садашњих иазовп напредњака биле су апсане пожаревачке пуне штампарскпх преступника из редова радпкалнпх, међу којима беше и Свет. Марковић, за кпм сад као да и „видело" сузе рони. А ко беше онај, што у Крагујевцу на једанпут 30 људп стрна у тавнпцу ? Не беше ли онда мпнпстар — председнпк и мпнпстар полицпје ваш садапгњп друг п првп подпредседник вашег клуба. — -Ђубомир Каљевпћ? Јест, он беше то, он, кога вп такође назнвате „жртвом" наше полптике; њега позовите да вам објасни за што је преко зиме 1876. напунио бпо тавнпце крагујевачке; па заслуга за то дело, ма каква била, нека је његова; а мп опет, са своје стране, позпвамо Г. Каљевпћа да нам објаенп: чнја, је ок „жртва полптпчна"? Штоје бегао из земље п напустио своју лену службу? Ко га је узнемиравао. кад п зашто? Мп смо годпну дана пмалп стрплења, да се небп страетп распаљпвале, ма да је он еам тако уређпвао „Видело", да није ни мало штедње заслуживао; али сад, кад „Впдело" п у једном од последњпх бројева не престаје бедпти нас да смо мп Каљевнћа гонплп п упропастили. треба да се разрачунамо, те да се зна: шта је чије и зашто пе Каљеви& из земље иобешо био. Нека свакн каже што зна о нама, али п ми хоћемо да кажемо шта знамо о другпма. Рачуни се, пре а после, морају пречнстити.

Бонту пДајч. Цајтунг " доноси телеграм из Париза да је Бонту ноложио оружје п предао се па мплост п немилост „Баицп француској" из које му је састављен синдпкат, који ее пма старати да му олакша положај, но још нпје сигурно хоће ли га моћи спастп.

Устанак на српском југозападуСад, поеле нашег париског телеграма о погибнју на Бплећу, сасвим је јасно, зашто II. Лојд иретн Србнјн гвоздсном несшшом н хоће да је окупира —- гвоздснпм нером. Ко страдава. нма право да се љутн на и да грдп и да прети. Од аустрпјски лпстова једппи бечки „Тагблат" јавља, да је на Билећу ногннуло 65 ћесаревих војника: но одмах је добно „званнчну иеправку." Псти лист јавл,а, да је барон ('теван Јовановић искао 50.000 војске иначе не може ништа израдити и даје оставку. Да је та војска већ по свој нрнлнци на путу, вндн се н по „окружннци" Тисиној, ко-

ГЈ

\