Српска независност

— 26 —

јом опомиње све угареке новине, да ни по што не јаид.ају кретаља војеке, ла не бн „непријатељ" дознао. То је, нп тамо нн овамо, него баш арави рат. Да је уетанак веК попео захвататп и Восну, видн се но томе, што су, како јавл.а Лојд. миоге породице аустријских чпновника п официра стигле из Сарајева у Брод у збегу од устаника. Како бечке новнне шепртље и забашуру.ју ствар види се по овоме: прво су јавплн, како су после боја на Корнту устанпцп утекли у гору оставтши за

Луке, Љубленице н Добрице 150 устаника сузбили су жанцаре код Главатичева истерали у Коњицу. Једна чета устаничка напада на Коњицу. Више Каменога код Вратла има око 1000 устаника. Истог дана јавља генерални команде у Сарајеву: у Загорју кажу да има 500 устаннка оружаних снајдеровим пушкама п још неколико стотина оружаних снкирама и подобнпм оружем под сердаром Туноузом. Чете раде да силом натерају остале крајеве на устанак. 17 (5) о. мес. нападоше 150 устаника на жанда-

собом евоје мртве н рањене. После р е п на во јску код КалиновиГм. На

два дана ЈављаЈу званпчно, да су устанпцп аонсли собом своје мртве н рањене. Хајде што су рањенпке иоиелп: ал' што да носе мртве? Очевндно је да мртвих није ни било. Да је онај ратоборнн чланак Лојдов против Србије збиља нрпшаннут „евншега места" внди се и по томе, што и најнриснија прнјатељнца Пироћанчеве владе и њенора ,,Видела" има ову вест из Загреба: ..О догађајима у Крнвошијама нзражава се београдска иреса. па тако и владин лист -Видело'-, пријатељски према Кривошијанима и иште да се њихова права почитују." Која бн невоља била „Пресп", која добија, чита н разуме „Видело", да тек преко Загреба дознаје шта пише „Видело", а овамо се сама може увернти да је то пзмишљено и да је сирото „Видело',, у томе сасвим невпно као п јагњећн Пироћанац, — кад ие би бпла „у вншим круговима" бечким жеља, да се на српско јагње баци кривнца, да у Веограду мути дунавску воду те је бечки курјаци не могу да ннју! То је крај оне шаљиво жалосне игре , која се почела 19 Октомбра 1880 под насловом: „прпснп прнјатељн"! Тај загребачки доказпвач јавља да је затворени Перо Матановић казао, да има 7000 устаника. Међутим је министар-нредседпнк Коломан Тиса у Пешти одговорио на интернелацију ХелФијеву због устанка на југу. Тпса нрнзнаје да је устанак тако озбнљан. да влада мора свом снагом нрегнутп да га угуши; ал' не прнзнаје, да је правн узрок воЈ "ачење- То су, велп, већ такп људи, који су вични да се буне. Само за Крнвошијапе нризиаје да су се дигли због ландвера. Шго се будућностн тиче, о томе сад, вели. влада не води бриге. То јој верујемо. На то нримећује Н. Сл. Преса, да је занста војачење морало бити бар непосреднн новод устанку,јер немогуће је, вели, тим људнма, што пх је „култура једва лизнула" доказати. да су осталп ноданици султанови па ипак да су дужпи даватн ћесару солдате. „То међународно чудовиште", вели, „задајс зсбњу н самим јевропским правпицима, па како да то разуму Херцеговци !" То и ми потписујемо. И н. сл. Преса верује, као и Тнса, у добру вољу црногорске и сриске владе, алн додаје: „свезеједне крвн и ј - едне вере јаче су него наредбс влада." И то потпнсујемо и мн. Баров Јовановићјавља званнчно 22 (10) Јануара : Прекјучс су се с, <талн устаннци у Дубрави код

ПОЗДРАБИ

његовом високопреосвештенству митрополиту српском

МИХАИЛУ Ваше Високоареосвештенство, М.гогоаогитовани наш Архиаастиру ! Глас, који је и до нас дошао, да си ти са архијерејске столице — као иоглавар српске иезависие црквеие управе збачен погрузно нас је у таквом троњавајућем н пониженом стању, да ми до сада не имађасмо снаге, да тп свети влаI дико с једне стране изјавимо нашу ду: боку жалост што си са твог високог достојанства збачен, баш у оном времену када нам твоја умна снага и доказано пожртвовање и патриотство, за иаш народ ц његову уједињену слободу највнше требаше; а с друге. да те ободримо" да н даље тврдо и постојано као нравп поглавар српске независне црквс - чуваш као г добар паетпр ц своје стадо и нашу прародител>ску веру од свију пасртаја данашњих лажннх заблуда и свнју оиих, који ид}' на малоуважење и поругу наше православне верс и њених светих установа, које нас очуваше, те кроз толико-годишњег нашег робовања не изгубисмо име, веру, језик н нашу народиост. Незлобиви н добрн наш пастиреначелниче: Ти си твојом добротом и анђеоском незлобивом душом као добри Генији на обзорју српском небу, у најтежим данима нашег искушења лебдио као анђел хранитељ иад добрим х]»ишћанским душама, и уливао си својнм угледним примером патриотства и жарког родољубља снагу, у свију наших отачаствених синова који пођоше нод заставом дпчног и општељубљеног нашег Владаоца М. Обреновпћа \'1-ог да бране фнзичпом, умном и матсријалном снагом, нашу дичну отаџбину, од насртаја дивљих варвара. И божијом номоћу, физичном снагом и дањо-поћшш гвојнм н свештенослужигеља отачаствспе цркве молитвама, , добнсмо доред нроширења граннце иашег отачаства јошт у лицј'твомс свеги в.*а| днко п нашу независну црквену управу. Но за тај твој, тако велнкн и многозаслужни труд чнке си награђен. добн наш архијереју'? ! Са збачењем твог настиреначелства. Но инак, ти, светли владико, не очајавај, јер је и сам снаситељ наш за многобројна благодјејања, које је Јудејима и многпплеменицнмч учинио, од својих непријатеља за „ману жуч добио. ц

то пошље команда из Фоче три компанЕгје пешака. које 7 о.м. ујутру наиђоше на 150—200 устаннка што беху поселн караулу на Вратлу. Кад се све војске ирнмакоше, оставише устаници караулу 8 о. м. Ујутру стиже вест из Калиновића, да је 6 о. м. после нодне било боја између Улока и Невесиња. Команда певесињска јавља, дајетогдана пошао 26 стрељачки батаљон и наишао с ове стране Неретве на устаничке страже у дужпни од 300 корака и да нхје сузбио. Бој трајаше један час и батаљон се вратио у Невесиње. То је све што се досад званично нрнзнаје са војничке стране.

И сети се добри пастиру на гонење св. Јована Здатоустог, па гоњења и норугање триељиво сноси, јср, што је јаче 10нен>е, тим је веКа слава. А гоњење које је противу тебе учињено, учињено је и противу свете матере цркве, коју си ти и њсне божанствене установе бранио од једног нами добро познатог твог давнашњег неаријатеља , јединствено из личне мржње прематвом високом достојанству, и знај свети владико . да срискн народ а и сви они, овој земљи добро-мислећн људи, твоју доброту, благост. милосрдност и наученост, као свог црквеног поглавара неће заборавити, па ма колико устајале подле душе да те пред народом српским и омаловажавају, јер си ти чист н незлобив као невино јагње: — а твоја дела и твој рад за благо ове земље и свете матере цркве сведоче, и светле српском народу, као сунце међу осталим небеским телесима, која од њега своју светлоћу добпвају. И ми, а и сви добро-мислећн људи ове земље имају, и жпве у том тврдом убеђењу, да си сам ти свети владино једини кадар. да евојом важношћу осведоченнм радом и родољубљем, према нашем отачаству, свете матере цркве и светлој династији у дому славних Обреновића да српску независну црквено-управу ноднгнеш на патријаршески престол и венчаш по примеру св. Савве нашег светлог владаоца Књаза Мнлана Обреновнћа IV за краља уједињених српских држава. Милостиви Архипастиру! Ми се уздамо у божију помоћ и његову св. нравду. да 6е твоја араведна ствар кад тад иооедати, и боже дај, да ти скорим временом можемо честитати повратак на архијерејску столицу, са које си за одржање наше нрађедовске вере и њених | светих канона неправедно већином нз личне мржње збачен. А док то не буде чп ћсмо се ненрестано свом небеском оцу, за свог духовног оца молити, да ти да дуг живот. постојано и издржљиво здравље, те да можеш као добар војник Христов све ненравде трпељиво поднетн. II ми као верна и непоколебива деца. наше свете матере цркве. препоручујући се твојим светим молитвама небескоме творцу. и љубећи твоју свету десницу, јесмо. Твом Нисокопреосвјашченству. најпоннзнији духовни синови. и Грађанн иараћннски: Милош ТриФуновић трговац, Петар Г1. Здравковић бербернн. М. Радовановнћ , трговац. Стојан Поповић трговац. Таса Јеврић бакалнн, Ђорђе С. Лазић. Крста Бранковић трговац, Димитрије Д. Ннколнћ трговац, Алекса Ракнћ абација, Давид М. ТрнФуновић сарач, Милан Рнстић трговац. Ђорђе Мацић трговац, Мнка М. Пешнћ трговац, Стојан Тодоровић. Милан М. Лозанић. Алскса Нетковић трговац, Миханло Иетковић. Ннкола Станковпћ. Јосиф СтеФано ић. Васа Танић, Влагоје Нешпћ трговац, Ђорђе Јовановнћ. Милан Јовановић трговац, Станко Стаменковић бакалнн, Алекса Стаменковић. Димитрије Станојевић бакалин. Милојко Јанковнћ. Сава Јовановић, М. В. Стојановић. Снма М. Стојковић . Ђорђе Нстровић . Днмитријс Тодоровпћ, Мнлосав Павловић. Дина Мнкнћ бакалин, Коста Димовић тргов. Мнлан Стојановић. Аптоније Станојевић трговац, Илија Младеновић. Петар Ђурић. Глигорнје Стојановнћ. Јован С. Пеливановић. X. Лазар Видојковнћ. Јеремнја Мнлоеављевић. Днмитрије М. ТриФуновић трговац. Радоје Нешнћ. Мнлан Саввнћ, Миленко Шљивнћ, Милан М. Првановић, Петар Ружић. Анта Павловнћ, Димнтрије Величковић. Михаило Пљакић. Стеван Ј. Ннколић. Иван Марковић. Мнленко П. Радојкић. Милан Стевановнћ. Танасије Ђорђевић, Јеврем Радосављевић . Лазар М. Чолаковић, Јован В. Милосављевнћ, Јеремија Р. Марић, Тоша 'борђегић.

ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из среза грочанског нишу нам. да је ј , 11. ов. мес. тамошњи срески начелник сазвао срееку скупштину, радн саопштења некнх наредаба мннистра грађевнне | и Финансије. На скупу је прочнтао учи| тељ Илија Аврамовић, те наредбе. У наредбама министра Финансије го« • ворн се о порези и о томе да се од сада ! за порез не примају мали динари, | него само они велики од 5. динара и златници, јер је еитне новце тешко бро- ' | јати благајнпцима, а послс мора се н

Бонту-у плаћати све само у злату. Народ је све ово с великнм негодовањем слушао, говорећи међу собом, како да плаћамо у злату, у златницама кад их добро нисмо нн видели. Носле неких примедаба капетанових, говорио је Анта Нешић. нротив ових наредаба наводећи да су оне неумесне. и да влада не терети народ, јер он вуче и онако доста терета, а кад се влада обвезала да туђину издаје наше злато и сребро, она нека се постара и за начин, и то такав, који не би иадао на и онако претоварену грбину народну. Наравно да се овај Антин говор није допао капетану, и он би можда н нлануо гњевом и изговорио коју опору реч. да га није народ, живим одобравањем Актиних речи потпуно ућуткао. Пошто се мало свет уталожио прочита сам капетан наредбе министра грађевине о грађену друмова. До сада је народ градио друмове сам, а сада се тражи од њега да нлаћа држави а она да даје којекаквим предузимачима грађење друмова. Капетан је и ову наредбупоткрепљавао својнм речима, наводећи како је кулучење нешто турско, а овај начин што га сада влада наређује тоје европски, јер нас штеди од посла, а тражи нам само паре, па најзад рече, да он држи да нема живе душе. која би се противила овако доброј и корисној наредбн. Народ место одговора почне жагорити и погледати једно другог, идаватиАнти Нешнћу знак. да оН говори, што овај н учпнн. Анта је врло умесно доказао, да су и ове наредбе од штете народу, јер наваљују на њега нов терет. Сада кад ће да нроради жедезница. говорио је он, друмови ће битн слоредна етвар и њима ће се само сељаци служнти, а онн их могу као и до сада градитн без великих намета: а овако би се само покупио ноновац од народа, те би се пунио џеп каковом странцу, који би паре сгрнуо а нама би заиушио очи ма е чнме. Видимо ми шта се и како се ради еа нашом железницом. а шта бн тек било са нашим путовима и друмовима! На ове речи Антнне. разљути се капетан, те му заповедн да изиђе на поље, а остале позове да потиисују наредбу. чо они сви листом пођоше за Антом, вичући: „нећемо да нотнисујемо. доста нас глобе. мн ће мо сами градити друмове и т. д. и Кад внде ово канетан ночне сељацима преI тити апсом, па најзад кад и то не поможе, осу се грдњом на Анту вичући, да Анта тера неко партајство: но Анта му не оста ни за ово дужан. но му доказа да ово није никакво партајство, јер Ораннти народне интересе не -зове се ! нартајством. И тако капетан оста усамљен. јер сви послушаше Анту. Један кметић,^ нашао ј ее којн хтеде послушати -виделовачкогкапетана. алн му сељаци припрете да ће зло проћи ако то учнни. -Внделовачки" капетан беше све своје трчилаже епре| мно да наговарају парод, али све то слабо иоможе, јер нико га не послуша, сем двојнце што су силом натерани. И овде по срезу указују се симптоматички знаци пред избор. -Внделовца~еу разанели своје внгове на све стране и лове људе. Раде за неког Светозара Гарашког из воденице. Но пошто је то личност црно обележена у народу, то ее несме баш отворено, но се околишн. Но канда ће и овде бнтн бош носла. Зар се може још н номислити, да ће народ бнратн такову личност за свогп посланика? Ннје у нас нестало свести, лојалности и патрнотизма. на за то ћемо ц знати кога треба бирати, на према томе бадава је све бургијање >виделовачко. а — Из Левча нам нишу ово: -Познатн злогласни Миленко Пстрови! пз Прњавора н Васнлије Нарађаннн упамћени Фнлиновић са још два три вцделовца, у чије коло спадају и напредни ноеланнцн. нуде људе но срезу да потпишу некакову молбу, с којом моле владу да им поетави за капетана чувееог етарог н у том ерезу омрзнутог ћату једино еа тих узрока, што се надају да ће о*ај угађатп њиховим еебпчним интересима. да се п даље о туђем зноју богате. и што су радн као што су научили, да се свугде истнчу као првацц народнн. и ако их зна свет да су онн жнва рана на здравом телу. Но као што чујемо, они еу евугде код свестних људц одбијени, с тога што је чувени ћата. суров и необразован до крајноети. јер он внше ништа незна да каже до ^овамонак- „тамонак" и да пеује свакоме оца н матер. н да као свака ииљарнца цнгански сваког без разлике грде, да гим својим грдњама и псовкама заплашп свет, тако да елабо ко и иде власти среекој већ чека боље прилике. Сем тих мана има обичај у место да поучн народ, он напротнв чак и сам нсује н саме своје мнннстре хотећи с тим да нокаже, колико је властаи, и ако за друго иишта ни створен није, већ да еебн