Српска независност

— 28 —

ирактиком II иартаЈСКом политнком не ради сг корнст земље, шгги се води рачуи о народном бољитку кад се млади људи стављају у пензију (тако је), јер тим путем не ћемо далеко доћи. Треба увсстн газдинство, да се внше не потроши но што сс имаидобије. Тојепатриотска и мудра полигика. Није то Финансијска намст, прикупити што више норезе. Миннстар од иачслника окружног, овај од каиетана еви траже норез и све то пада на тсрет пароду. То треба једаред да престане. Зато је да се отворено каже: ово је добро, а ово неваља. Гласа за адресу мањине. (Врло добро, живео). Ђ. ЂоровиП. Каже да су Адам Богосављевнћ и Милан Кујунџић јога 1874 г. разложили значај адресе. Жали што у одбор за адресу нису ушли посланици из свих округа. Из љеговог крагујевачког округа није нико ушао. Адресу су градили Веограђанн Господару који живи у Београду. А народна несма вели: Београде залуд теби хвала Кад је тебн Крагујевац глава: Он као потомак шумадијских старих јунака хоће да се искрено разговара са потомком кнеза Милоша; а тога не види у адреси већине. Зато предлаже адресу мањине, па ако је што оштро у њој да се ублажи. А није за то дз се на помоз Бог одзовемо као што је рекао један посланик, са Бог помогао. Рагиа МилошееиК објашњва адресу мањине, и вели да није грех исказати владаоцу праве жеље народне. Констатује са сажалењем да нема ни једног владиног предлога о коме се говорн у престоној беседи. Па како се незна какви ће предлози бити, то се о њима не може повољно ни изразити. Жали што влада те предлоге није поднела, зато је њсна крнвица што се опрезно радн и што се опознција унапред ограђује од рђавих закона. Одговара Нешићу да у његовом тумачењу гледа добру вољу за спорузум, но замера Пироћанцу да је тако одсудно заузсо нартајско становиште. Осуђује најстрожније гпољну политнку владе. Вели да је влада окренула леђа Руснји и Русија нама што никад неби било да је влада није изазвала позпатим чланком у „Виделу- у коме се рекло да се сва руска помоћ састојала у пијаним рускпм добровољцима. Зар влада није ништа друго и ништа више умела наћи, за шта бисмо били Русима благодарни, Кад то влада није учинила, ми смо нашли за нужно да изразимо јаче и нотпуније наше симпатије према Русима и да одамо признање и благодарност Русији за учињена добра дела њена. (Бурно одобравање). Радује се да и с Аустријом живимо у добром суседству. но се мора чудити, како у таким околностима није могла влада изнудитн повољнијих услова приликом разннх преговора. Спомиње Бугарску као најприроднијег нашег савезника и жали што о њој ни речи нема у беседи и адреси, Из тог изводи да с Бугарском не стојимо ни политички ни економно у свези. Бугарске власти нонашају се према нама врло незгодно, а то ме је наша влада крнва. Недавно су затворили на граннцп једног скупштинара који је овде и отели му коња. Је ли влада што урадила да прибавн задоволења скупштннару? Чудц се да влада подноси трговачки уговор са Америком н Холанднјом, а не подноси са Бугарском. То не може се оправдати (тако је). Пловидбени уговор са Аустријом не зиамо какав је, зато не можсмо ништа о њему рећи. Но свакако мора начело слооодне пловидбе на доњ. Дуннву бити очувано. Признаје да је на нољу унутрашњих слобода учињен нанредак, по је ли то владина заслуга, или јс била иринуђена, нато, то је друго нитање. Хоће порез правичан, али не н новећање порезе. Неда ни једне нере више на порезу. Не прима адресу одборску јер је влада правила. Повле РадивојевиИ жали што се ннје нримио предлог Туцаковићев и зато просто усваја адресу мањине.

Мил МилипевиК. У адреси мањине јасно је изражено неповерење нрема духу и правцу рада владиног. Спомиње разлику у целокупном стању земље од 19. октобра н радује се томе. Њега не руководе лпчни ни други интересн но једино памет. Замера опозицији да се служи Фразама. Њнма се не изриче суд. Он поклања влади пуно поверење и има вере у суму нослова њоме посвршаваних. Налази да је адреса одборска боље и сти.шзовапа и разумпија аи с гледишта нристојности са онштих државних погледа треба да се усвоји. У њој су све жеље које су требале ућн. За Рашу вели ј да јс некако — дрзак што је изнео прогI рам спољне политике. Он неће да сс у то упусти. Риста ПоаовиК , вели да је одборска ! адреса иартајски састав, да је ограни| чена и скучепа, и да је проста параФра| за, акт учтивости. У њој нцје ниједна права жеља народна ушла. Адресом се може и оно казати, што није споменуто у престоној беседи. Наглашава разлику I у Финансијском стању земље и вели да је јако опало. Влади је неугодно слушати, али је истина да народ иде назад. | Влада није водила рачуна о потребама и жељама његовим. Она се користила ј добром вољом нашом, те је министру нравде 1000000 динара, и министру унутрашњнх послова 50000 динара одобI рено на рашчишћавање судова и полиције. И те суме оснм многих других утрошене су пе у корист п на добро народа већ на партајске цељи. Влада је своја политичка начела тим средствима изводила. Кад је чиновник рђав, требало га је ставити под суд, а не у пензију, па да та места попуњујете нанредњацима, који ће вам услуге чинити. У опште се мора рећи да није било штедње, већ расипања, и то све на рачун нартизанства. Јесу ли бољи садањи чиновницп од оних пензнонираних. Влада је све либералне чиновнике, који су уживали поверење бнвше владе уклонила, и отворила је врата гложењу страсним нартајским гонењсм. Но она је заборавила шта ће бити сутра, ако се влада промени. Онда ће опетдоћи пречншћавање, па коме па нггету ? Народу. Осуђује фнниансијске законе и доказује примерима. 'Гврди да се не води народна политика у спољним питањима. Замера влади што је отуђила од нас Русију и нападала је у њеном партајском органу. а у иста времена доносила у њему некрологе неких туђих министара. Така је владина политика за осуду. Гласа за предлог мањине. Ђ. НегииК објашњава свој говор, а повторава већином што је већ клзао. Изјављује да је имао пред очима битне жеље народне кад је казао да нема разлике између једне и друге адресе, Председник Завршује у 1 сахат по подне претрес. Сутра продужење.

Ширење »ХришЂанског Весника- путем наредаба и власти. I Свештенству и туторима цркве Врбнаике. Сабор архијсрејски у ово-годпшњем собравију свом решно је: да све цркве и манастири примају „Хришћански Весник. и Па на основу ове саборске одлуке и по препоруки конзисторије од 28 нов. т. год. ЕМ 071. Вн ће те ми одма послати 12 динара преднлате за вашу цркву како би с почетком грађанске 1882 год. могла исти часоиис приматн. М 750. 14 Декембра 1881 год. у Крушевцу. П рота окр. крушевачког Аксентије ПротиК с. р. II. Протејереју окр. крушевачког. Неможемо да се одазовемо захтеву вашега акта од 14 прош. мес. Л2 750 из два разлога: Прво: Црква врбничка сиротног је стања; — Њен приход једва достиже да цркви набавља најнужпије службене потребе, а да и не спомињемо о дугу за

који црква и дан данас средством нас њених зак. заштитника, проси милостињу те да се одужн. Друго : У „Хришћанском Веснику" (кога уређује чувена напредњачка присталица). Ми неналааимо никакав духовни лист који би, еавесно бранио интересе прав. српске црквс. — Јер кад тај једини духовни лист у прав. срп. цркви има осећања толико , да ћутке, без осуде, пређе преко једног очпгледног напада на каноннчно црквено нраво, онда ми у том листу пе можемо ништа више да огледамо већ једног власничког нристалицу којн за свој интерес лични, напушта црквено право и гази свој позив. — А такав лист према нашем осећају незаслужује да због њега црква трпи оскудицу. Према овоме, прско све наше воље да се покоримо саборској одлуци и препоруцп конзнсторије под ЕЛ2 071 ми пнсмо | моглп да пљунемо на нашу савест, па да I преко убеђења теретимо цркву и таквим I издатцимакојннедоприносеникаквествар1 не користи, ни цркви, ни свештенству. 21 Декембра 1881 г. у Врбници. Понизнн вам свкштеници цркве врбничке Јосиф ПоаовиИ Иван С. ВесиК Алекса ПоаовиК Т утори : Петар НедељковпК Младен ТомиК.

И 3 Ј А В А Г. Јовиши гвожђару, Неродно је семе твоје које по моме земљишту сејеш, ни зрно неће никнути по твојој жељи, јер је грунт мој одвише тврд п твој кукољ у се не прима.

Чинн све што ти у снази стоји и очекуј вакат кад ћеш се о непобитности горе-реченог, на твоје највеће изненађење темељно уверити. Стоји ти у свако доба на белези. Машо.

ТЕЛЕГРАМИ ♦ Лозница /4 Јап. Г оригиналпл денеша ) Одбор општинскп послао жалбу скупштинп иротпву радње мннистрове, због збачења Папића са кметске дужности. Одбор нризнаје ПатЉу љегоп иоштен. иредан рад у кметоваљу п дао му захвалнипу. Дао му и новчану награду управо онолико, колико износе његове три казнн. Смедерево 15, Јапуара ( оригинална депешд ). 11а јучерапш .ем скупу грађана овдашњих изабран је местнп одбор за нрикуп.гање новчаннх прилога. за ирипомоћ рањепицима херцеговачких п бокел>скик устаника и њихове нејачи. У одбору Светозар С. Спасић Коста Т. Науновпћ Коста Д. Шнартаљ, Риста Петровић, ц Јован II Нешић.

НОВИтЈЕ. Вечерашњс депеше јављају да.је Гамбета дао оставку. У исто доба дође глас да Сарајево гори. Не каже се, ко га је западпо. Вечке вести ггризнају иогибију ћесарске војске код Билећа но нису два батал>опа. него само две компаније уништене.

26 Јануара 1882 биће 1Г К^РОДНОМ ПОЗОРШПТУ У КОРИСТ СИРОМАШНИХ ЂАКА ГИМНАЗИЈЕ БЕОГРДСКЕ ВЕСЕДД С& ИГР&НКОМ под покровитељством ^ В егове ЈИ ветдости ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНШ АЛЕКСАНДРА

старањем госпођа:

Јулке М. Гарашаннна, Христине К. Јовановића СоФије А. Ивановића, Милке А. Николића. Миле Ј. Драгашевнћа, Ледвиге К. Гонсиоровске, Станке С. Лозанића, Милке С. Вуловића, Стане С Ђурчића,

Ане М. Ракића, Катарине С. Мијатовића, Цајке ГГ. Аћимовића. Цаје Н. Спасића, Драге В. Савпћа. Александре Д. Бибе, Букаси М. Озеровића. Аспазнје М. Стојановнћа,

ПОЧЕТАК У 8 ЧАСОВА У ВЕЧЕ Од 15 Јануара 1882 моћи ће се добити карте: за ложе п улазниде код сваке од ових госпођа н код управе народног позорншта: за седипгга на балконима у књижари г. Иурчића у кнеза милана улици; за седиигга на 1. и II. галерији само код управе народног позоришта. Позивпице ће се слати. Али како су у позивању нензбежне погрешке, да се многи не позове који би требао бити зван. то се свак, коме се тај случај десв умољава, да погрешку опрости, и да се за карту. какву зажели. обрати ма којој | од именованих госпођа. УЛАЗНИЦА СТАЈЕ 4 ДННАРА Ложе у партеру н I. галери 60 динара, а у Н. галерији 18 динара, Балкон у 1 галернји 8 динара, а у Н галерији 5 динара. Седишта у I. галерији 0 динара, а у II галерији 4 днпара. Добровољни ари.гози аримају се са највеКом благодарношКу :

Огласи

600

цпјом упитати „Св, Саве 44 .

ДУКАТА ТРАЖЕ СЕ ПОД ннтсрес са нотпуном гарану штампаријн код

ЛОВАЧКО ОРУЖЈЕ ГАЛАНДА I првог Фабриканта европског; 13. гие <Г Наи1еуП1е, Рапв, са Фабрикима у Бир! мингхаму и у Лијежу. Албум 1аландов , велико дело о оружју шаље се гратис и Франко, на захтев ; преко нлаћеног ппсма. М. Оа1апс1, Гађпсап! (1' агшез 33. гие , (Г Наи^еуШе^Ра пз. 8—52

Свахоме бесплатно одправља уп;/гство за потпуно пзлепење у тајностп н са мало трошка, тајшк болести скорашњих п застареднх еамо вал.а ппсати: ЕУМ1М, а УЈеппв (1зеге> Ргапсе. |р Л ои +дц ВЕЛИКЕ ШКОЈсДап ђап ЛЕ тј>ажи конДИЦИЈЕ. Упнтати у уредннштву „Српске Незавпснестп."

Једно нанабе од ЦРВЕ * " ног рипса, ново, са 6 постављених столица нма иа нродају. Упнтатн у редакцпјн.

пнк „Др }жииа за потпомагање Српскв Књижевностк" штамнано у штампарији

Св. С авв- кнез михаил. ул. вр . 4. охговорни урвдник Др. Лаза КостиЂ