Српска независност

— 27 —

прнкупља капитал и да сваком свом капетану подмећс ногу. Још ако би по несрећи и оваки могли постатн старешине народње, који су и својом неспособношћу н својим интригама. постали прсдмет мржње. онда би бидо Богу плакати, нарочито кадчујемо н читамо из новина да се у пола лађи годинама, н много способнпјн, но штоје овај, стављају у иензију. — Из Нтиа нам јавл»ају, како је беседа. коју је женска нодружина ириреднла V о«ш нове године врло лепо испала. На каси је пало 50. дЈТхата, а ио одбитку трошкова остаје чисте добити 30. дук. Беседа је вр^о дивно нрнређена. Песме и декламацнје, очареле су у нуној мери слушаоце, а говор г. Светозара Атанацковића, наставника гимназијеког одговорио је потпуно цељи, и произвео на слушаоце врло леп утисак н опште задовољство. Што ова подружина напредује нма се поглавито приписати њезиној еадашњој управи, а поглавито гђи. ЈБубЈши Марковићкн.председннци нодружине. Њеном заузимљпвошћу приредиће се још неколико овакових забава, да би се тиме умножно фонд нодружннски, те било више средстава за хуманитарне цељи.

СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ 15. Јануар 1882 У данашњој седнпцп прочитан је нацрт адреее одбореке п адреее коју је опозшшја екушнтинска поднела. У тим пацртима нрестааЂена је већпна и мањнна скунштинска. Може се слободно рећн да је ово први важнијн акт скунштннски. при коме ће сва суштина противности измећу владе оданнх н опознцноннх посланика изнћи на новршнну. Самн нацрти по себп карактершпу у потнуној мерп разаа н нротив-ноложена становншта, која већина п мањнна скупштинска заузпмају, н на сваки начнн, показаће се та очнта нротнвност још у већој мерп у току адреске дебате, која се у самоме ночетку евоме тако ннтересантно развила, да с пуним правом можемо жељно и радознало пшчекпвати њен свршетак. Нарочпто две ствари заслужују нашу пажњу. Пре свега наћиће сви мпслени граћани н правн патрпотп Србије задово.гења у томе, што се онозицнја скупштннска оградпла нротнв владине политнке нрема Руспјп г дала чистог и несумњивог израза нскрешш пријател.ским симнатијама српског народа нрема старом н осведоченом ирнјател>у Србнје, нрема Русијп и руском народу. Га је изјава бнла нужва у ннтересу будућности народне; она ће уједно послужнти за одговор евима онима. који утврђење нашег новог незавнсног положаја траже да обезбеде наслоном на Дустро-Угарску, н који су у последње време словом н делом ишли на то, да нас према Руснјн доведу у најтугал,нвијп положај. Други је важан моменат данашње седнице, да су л>уди. као што је Марко Петровић , Риста Поповић, Новак Мнлошевпћ, Раша Мнлошевић, који су нрошле године, а нарочито у почетку прошле скупштпне свим средствима нотномагали данашњу владу, да су се ти л>уди еавршено разуверили и да данас отворено изјављују неиоверење влаЈи, не по личпом расположењу, већ због последнца које је једногодншњн рад виделовачке владавнне у зем.ђи оетавио, и о којима су у самоме народу имали нрилике да се увере. Ово је у толико значајннје што се то непоикрење нзриче нре

сваког рада у самом почеткускупштпне, јер то је доказ, да људн који су пре годвну дана веровали влади, данас јој одричу унааред своје поверење. што су уверени да га влада више не заслужује. Овака искреност, разуме се, морала је на слнчну нскреност наићи. То је, и ако одвећ прерано, мнннстар председник Пироћанац и учинио. Он је кратко и јасно, услед предложеног неноверења влади у нацрту адресе опозицпје, изјавио да ће мпннстарство нотпомогнуто већином скушитннском владати у истом духу и правцу, ко.јим је досада управл>ало нословима земл>е. Ми смо далеко од тога да мнннстру—нредседнику због ових речи замеримо ; ако је до замерке пр^Је заслужује београдскн носланнк Ђ. Нешић, који је својом сувише олаком и непромпшљеном оценом одборске и опозиционе адресе у пупом смислу речи изаевао министра-нредседника. Но то нас се слабо тиче, то јс ствар партајске дисцнплнне виделовачке; ако њнма нодноси да се миннстар ограђује и да исправља „оцене" п назоре првака своје партије у јавној екуп% штинској седннци. мн смо потпуно задовољни. Од мање је вредности тактика владине партије. што је при почетку дебате пустала нрво л>уде нз народа да говоре. IV СБДВИЦА СКУПШТИНСКА 04 15 јануара Председава: Мил. КујунциК потпредседник. Присутни сви минпстри. Читају се протоколп I и II седшаде. Цредседник јавља да су стигла пуномоћнја Днм. Цветковића и Мнл. Миловановпћа. Упућене одбору, После неких прочитаних молаба и жалаба, узима реч Мил. ЂуриК п предлаже да се телеграФскнм путем нареде избори у Лозници грочанском и јаб.ганимком срезу. Црима се ПашиК предлаже да се у нсто време одреди избор и у крајинском срезу. Џрима се. Секретар чпта предлог Мих. Јеремића о некој законској изменн. ^ пућује се законодавном одбору. КатиК. Јеремић је постављеп за државног шумара. он неможе бнтн виаде посланик. Скупштииа пристаје да о томе пнтању доцније реши. Настаје дневни ред векање о адреси. Мита РакиК чита нацрт адресе одборске. Јеван РајичиК предлаже, пошто је нацрт адресе тачан н пробнтачан да се усвојп. Ник. ПашиК у подужој беседи наводи како јс народ изабрао и послао у скупштину евоје заступннке да се договарају о бољнтку, срећн и напретку његовом, и да је према томе први задатак скупштине да саслуша све чланове без разлике јер без тога нема успеха. Наука н исторнја нас уче. да се већи скунови зато сазивају, да договорн буду шпри и пространији, да се потребе и жеље народа из свих крајева што боље сазнају. На жалост, вели, већ прн бирању одбора није о томе вођен рачун, јер су у одбор избрани сами владини људи. Тиме се учинило да половина Србије нема удела у саставу одговора на престону беседу. Така нрактика понипггава и саму мисао скушптине, јер онда нцје нужно да цела земља бира посланике. кад сс њнхова реч у скупштинн не слуша, кад се о њиховим жељама и потребама не води рачуна. Кад једна четвртина народнпх посланнка у друштву са владинима може да нзнгра тако рећи три четвртине народннх посланика. онда то није народна скупштина већ партијскн клуб. То је рђава и жалосна тактика владино нартије. Зато кад

' већина није дала да будемо у одбору заI ступљсни н да тамо искажемо наше жеље и нотребе, онда оудитс бар толико ; увиђавни да саслушате те жеље и потребс из друге 8асебне адресе коју смо ми ! саставили. Ако то нећете, онда немамо ј петребе нн да ссдимо овде. Позива Рашу Милошевића да ирочита нацрт опозиције. | (одобравање). Раша МилошевиК чита адресу онозиције. (Донећемо је у идућсм броју). Тодор Туцаковиб. Колнко је могао из прочитаних адреса уверити се, постоји нзмеђу једне и друте велика разлика. Мора прпзнати да нх није кадар на брзу I руку оценнти из једног простог прочитања. С тога нредлаже да се обе адресе | штампају и међу посланицима раздају. како би сваки иосланнк био у стању да их основно проучи и свој суд о њима изрече. Ако га потпомажу 12 скупштинара молн да се о том нредлогу реши. (Устају сви опозиционари). Председник изјављује да би се усвајањем таког предлога обуставио дневни ред, с тога је нуждан иристанак скупштине и владе. Он ставља нитање: Ко је за дневни ред, нека устаие: а које против нека седи. Пашип примећује, да дневни ред није глакна ствар већ иредлог Туцаковићев; према томе нека се о њему гласа. Председник не уважава прпметбу Пашићу но нонавља већ стављено питање. ВеКина устаје. Наставља се дебата о адреси. Нов. МилошевиК. Пред нама су две адресе. Једна је израз владе, у њој нису изражене жеље и потребе народне, нити је представљено право стање земље. Зато је нужно да се чује прави глас народа из уста народних посланика. Позпата је ствар, да министри неће владаоцу казати какво је у истини расположење народно, јер онн се у том обзиру користе извештајима евојпх начелника и капетана, једном речп црпе своје инФормацпје из званичних кругова, те га и престављају како им се хоће и допада. Но мп из самог народа морамо тражнти прилике да дамо јаеног израза народнпх потреба н невоља. Ми се морамо бринути да с: једном већ стане на пут раскоштву које се тера, да се стане на иут нагомилавању нових и нових дација, да се стане на пут трошењу и расипању народног новца из партајских ћуди, јер народ те терете и сувише осећа. Еуџет се не правн по потреби већ због партајских цели. Наводе се нови нзворн. Но то нису нзворн, већ је то црпљење народне снаге, кад се сваког дана разрезују нове дацнје, те се тиме сатпре народна снага. Адреса одборска ншнта од овога не сномиње већ обасипа владу хвалама. Зато је не може усвојнти и гласа за адресу опвзиције. (Врло добро), Триф. ЈеремиК Мисли да небн требало да пропуштамо време (Жагор. Опозиција довикује: не бринн се) Адреса је свечани акт којим се одговора владаоцу, зато да учинимо сложно као и прошле скупштнне. Видн да се овде хоће оно што је било и на Нишкој скупштини, да се о адреси говори неколико дана. Налази да у одборској адреси нема ништа грубог и несолидног н с тога је за њу. А ко би хтео да нзразп још више жеља ц потреба народних. тај може то и предлогом учинити. Ђ. НешиК. Не налази битне разлике у основима адресе, у једној и другој нзражене су жеље и потребе народне, само што адреса опознције желн да сс и за погореле крајевс Србије нобрине као н за аграрне односе у присаједињеним крајевима Србије. Ииаче сва је разлика у начину и стилизацији. Председник миннстарства Пиробанац. Разлика је у основи и то велика разлика, јер адреса опозиције крнтише цео досадањи рад владе, а на таку адресу, која значи неповерење, неће влада никад пристати. Имаћете прилпке да судите о политнцн н правцу нашег рада, који се нзвршује у духу и нравцу нрограма наиредне странке. Биће места и о спољној нолитицн нашој, која је врло деликатне нрнроде. Прнметио је да се и о спољној и унутрашњој нолптици изго-

ва Р а ЈУ речи и нросинл.у осуде, као нартијско иензиоеирање и т. д. које се ничим не доказују. Влада ће у колико на лази потпоре у већине скуиштинској продужити досадањи нравац свој. Марко НетровиК. Скунштина има два главиа пута да изјави своје жеље и потрсбе: при адреси и буџету. У срећнијим , државама трају те дебате по 2—С не- деља даиа. Наводи да је велика разлика између једне и друге адресе како у снољној тако и у унутрашњој политици. Сервилност владиних присталица (жагор). | Председник: у образованом свету сматра се сервилност као увреда, зато уз' мите реч натраг. М. ПетровиК после кратког обавештеј ња замењује сервилност са услужношћу и продужује: Он не гледа које навлади већ како н у ком правцу влада ради, па према томе образује своје гледиште. Адреса одборскаје и нразна и непотпуна, јер у њој нису ушла сва питања првог реда. Напротив у адрвсу опозиције ушле | су све потребе и тегобе народне, зато је за ту адресу. Нов. Ми.гошевиК одговара Нешићу, да постоји разлика између обе адресе. Он се не стиди и не боји никога и није ником одговоран за мишљење и речи које овде исказује, но нека зато инак нико не прима за увреду ако је што неповољно казао, јер све је рекао у доброј намери. Настаје одмор на 1 / А часа. После одмора узима реч. Ми,г. ЂуриГх. Жали што се није усвојио предлог Т. Туцаковнћа, јер јетозахтевала озбиљаост стварн да се што потпуније сазна право стање у земљи. Адреса одборска није ништа друго до лепо искићен одговор на нрестону беседу. У погледу на владаоца сви се с тим слажемо. Но то ннје све. Ми треба да дамо илн благослов нли осуду влади која је годнну дана управљала унутрашњим животом народним. Зна да није лако у овим тешким приликама управ! љати земљом. Он подиже свој глас проI тнв укупног рада владнног, који се мо! гао много боље и целисходније обавити. Погрешно је мишљење да би увреднли владаоца кад би исказали шта народ тишти. То би било кад неби казали нстиие. Он нскрено и отворено оцењује н спољну и унуатрашњу политику владе за ову годнну, и то треба н Господар да зна како народ мисли. Међу адресама постоји грдна разлика. Не може а да не да свечаног нзраза до он не радп у интересу партијском већ у интересу народа. Било би грешно проневерити поверење народно, кад би се за личннм пријатељетвом поводили илн из партајсвих целн прећутали да је стање Фннанеијско за ову годину дана јако ударпло назад. Он тврди да је закон о обрту неправедан (бурно тако је) и да је усљед тога и других Финанснјских закона овладало незадовољство у земљи. Министар финанснје потнре расписима законе. А расппси никадне смејузаменити законе. Тако је. Кад сирома човек мора вршити закон неби било достојно дага други нарушава. (Тако је). Сажаљева распнс мннпстра фпнансије. У адресн мањипе поклоњена је парочнта пажња одбранп земаљској н дат је потпун израз жеље н потребе нородне према стању н благостању његовом да се народ наоружа. То је једнна иправана! родна политика да се народ оружа, н то више вреди него 15—20 батаљона којима се буџет терети, а који ииак пнсу у стању да избаве земљу у тренутцима опасноети. У адреси мањнне дат је јаеан израз симпатија народннх ирема рускомс народу (бурно, тако је) чнјп су дедови пролевали крв своју с пашим дедовима за елободу хришћана. То је вековно ирнјател.ство, које пико ннјеустању , пореметнти. Не одобрава умножење консулских места, на која се за свако троши 30—40.000 дннара. Мн тог новца немамо I кад треба просећи пут; немамо га за школе, занате и да подпомажемо 'трговину. I Тога свега нма и у програму владином, и адреса мањине све то хоће, али влада не каже: како мисли то да оствари. Дајте ви ! стварннје, користније, а не само висока ј места од којнх народ вајде нема. Оваком