Српска независност

'ЈрИЈЈРЧ.!

БРОЈ 10.

ЧЕТВРТАН, 21. ЈАНУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

ЗЕЗЕ 31 С?ЕгЈ7: НА ГОДИНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДННК 12 ДНН., НА ЧВТВРТ ГОД. С ДИН. 31 :СТИЕ ЗЕЕЉЕ 21 21ЛК12С5С^ ПОДГОТСКГ•IА ГОДИНУ 30 ФРАНАКЛ, НА по годинк 1б «р. на ЧЕТВРТ ГОД. 8 фр. 31 17СТР0-7Г1РСК7: НА ГОДИНУ 16 »ОГ. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧКТКГТ ГОД. 4 Ф. 31 СВЕ 0СТ2ЛЕ СРЗК1ВЕ ИА ГОДИНУ 36 •РАН., НА ПО ГОДННК 18 •?., НА ЧКТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИКОИ, 1ЕТ8РШ1, СУћОТОИ « НЕДЕЛ.0И 2ХА. ЦЕЛОМ Т^ХЗ Ј ^-1-Г-З г УРКДИИШТВО ЈВ И АДМИНИСТРАДИЈА У КУКИ Г. Т ОНК Л НДРК П.ВИТА ОВИЛИТ.КВ ВКНАП.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 20 ДИН. ПАРА ОД РКДА, А ПОСЛК СВАКП уУТ 10 ПР. ЗА ПРИПОСДАНО ЗД ПАРА ДНН. ОД РЕДА. Руиописи шалу се урвдмиштву. а претплата адтинистра „СРССКЕ КЕ31В2СЕ0СТ 2"РУКОПИСН НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАТ.ЕНА ПИСМА НК ПРИМАЈУ СН.

ТЕЛЕГРАМИ Беч. 31 (19) јануара 11 чае. 4Г> пре ПОД. (огигинАЛНл депеша) ч Ср11СКО Независностп". Једном ведиЕОМ овдапгњем заводу стигла је синоћ, носле заккучка берзе депеша из Париза. да је суд огласио друштво Генералне Уније (5оаШ Је Г Чтоп депега1е) да је банкрот. Управа банкина затворена. Беч . 31. 19^1 јануара, 1> часова V вече (ОГИГННАЛНА ДКПЕША). Вечерашњи тедегрпми јавл.ају из Париза, како је затварање каее Генералне Уније у Паризу и Лијону и ударање еудеких нечата на њих нроизвело гомила> ње огорченог евета тако. да се ш>.шција и војска морала чешати да очува ред. Ста ње Генералне Уније још није изложено. Бројеви гу» битака нису сви нознати ни еамој пропалој банци. Беч , предат 20. у 10 сати пре подне, стигао у Београд 20. у 11 35 МИП. пре ПОДИе (орнгпнална јвпеша). Противу Генералне У< није одночета судска ис= трага. Каее баикине нађене празне. 0 новцу ни трага, на ни резерве. Све што нађоше, билоје 50.000 комада неких акција, које анеолутно никакве вредно« сти немају. Предузета ре< визија и нреглед књига но< казује деФицит од 96 и словом деведесет и шест милиона. Данас претрееа власт етан друштвеии а нродужава претрес; и при< ватног стана Бонтуовог. Гроцка. 2(). Јан. 1 ОРНГПНАЈНА ДЕПВША1. Синоћ у шест часова полиција грочанска осуди мс на тридесет дана затвора што сам по одобрењу истог држао говор једанаестог овог месеца о друмовима и ако су <*ве општипе донеле одлуку онштинскпх нборова да саме путове насипају а не пристају да илаћају, полнција опет ме држи у притвору. А. Нешик. Ч Бонтуов пад и могу &е последице Знамо да смо са здосрећним 1>он туом закључилн два уговора о зајму. -Један за железницу, и то да иам набави 71,400.000 динара, а за то да ми њему издамо 200.000 железничких државннх обвезница ио 500 динара комад. што чини равно СТО милиона динара које 1,емо м\ опет исплатити оа три стотине милиона динара, дајући у отплату кроз 50 годнна, сваке годнне ио 6,000.000 дпнара. А други зајам за иснлату срп. државних обвезшша од 50 ди нара и реквизицпја и то : да нам ои изда 30,000.000 динара у злату а за то да ми њему издамо 330.000 ; српских лозова по 100 динара. што чинп 33,000.000, које ћемо ми љему ! одужпти кроз 50 година, дајуКи годипгње у отплату по 1,650.000 дипара, те ћемо тако и тај зајам платити са 82,500.000 дипара. Према овоме излази, да нама Бонту треба да нозајми готовог новца 71.4 и 30 равио 101.400.000

Други зајам од 30,000.000 дннара требао је Бонту нреко своје банке да иам је до сад издао, јер је нрнмио у своје руке свих 330.000 сриских лозова н распродао их евс. Како је задруги зајам нримио Бонту све лозове у своје руке, то нам Генсрална Унија дугује 30. мнлиона динара. а пошто је наше минисгарство 4 'инансије нрнмило на рачуи овога' зајма свега тек око 10 милиона, то смо ми онда данас ностали новерител.и Генералне Уније са 20.000.000 див. и то једино по милости госнодина мивистра Чедипеи његових колега, јер на то нису пмали овлашћења од народне скунштиве, но су самовласно н својевод>но наредили предају свих лозова, и то чак у треће руке т. ј. Лендербанци у Бечу, а ннсу целу суму од 30. милиона у готовини примили, или да су бар само за оиолнко лозопа издавали. колико су зајма нрималн. ЛакоумношНу својом новерише толики силниновац од 20.000.000 динара. Генералној унији. у место да га овамо донесу и нлате народу

дннара. а да зато ми њему илатимо^ Д(ЈЖаВ[1С 0 5 В езнице и реквизшшју. 382.500.000. Какоје ва железницу требао БонПошто је пак банка, са којом ту да набави 71,400.000 па тек смо ми преко њеног представиика онда да „рими 200.000 к. обвезниБонтуа закључили та два уговора, ц;\; то замиш.камо, да је он бар на а имено Генерална Ушгја у Пари- напиру набавпо ту целу суму и зу, усљед својих на обмани „Швин кад је то г. Мариновићу показао длу", основаних нестварннх спеку- | да М у је он свих 200 хиљада облацнЈа и ризика. срамно пропала, везница поверио. Но пошто Бонту то су се чак и влада Француска а : има пр а во по чл. 15. уговора жеи остали поштени богаташи „ фи - лезнпчког, да тај иовац т. ј. свпх нансијери- нашлп нобуђепи, да скло- ј 71,400.000 динара задржи код своје пе један одбор, дСиндикат", те да 1'енсралне Уније, н да плаћа нама спасу бар оне поштене хиљаде љу- : 4'|."Ј 0 ннтереса, то је он заиста и те ди, којима Генерална Унија својим мнлионе задржао код себе, јер ио неразумним радом прети пропашћу. уговору томе, тај се новац Србији Рад Генералне Уније био је такав, никако не поверава у руке. но има

да ће само на берзн парнској поштени берзијанцп морати нзгубити нреко све горње номоћи, пет хиљада милиона динара најмање. Такога краха Париз не памти. Тој општој несрећи највишејекри во омахњиво ветрењаштво Генералне Уније, управо њеиог председника, „нашег" Боптуа. У понедељак у јутру постигла га је за то заслужена судба. Тог дана, но нзвештају нашег париског дописника, изјави суд, да му баика није у стању плаћати. Од отога дана је Бонту са Генералном Унијом пропалица. банкрот. Он је сад под судом. На Бонтуове касе ударно јс своје нечате суд републике а>ранцуске.

остати у каси нли код Уније или код Банке Француске. Па како ова последња даје много мањи интерес јер је солиднија и сигурнпја, а ка ко то наша влада до данас нигде" није објавила, да је тај новац код Банке »ранцуске депонован, а међу тим из званпчних новина број 2. о. године види се, да се овде пре неки дан свршило н нрво вучење тнх железничких обвезнпца, па п то, да су оне пуштене у течај, то нема сумње да је тај новац остао као иаш кредит код Генералне Уније. Кад то стоји, опда је данас банка Генерална Унпја наш дужннк и за тих 71.400.000 динара. 'Гај дуг Уније са оним горњим заједно, износи свега >11.400.000

Но утгитаћете читаоцн : _Лепо, лспо, пека је и нропала Генерална динара. Уннја. шта се^ о тиче СрбијеУ" Пошто сс из напред реченога внЕво шта се нас тичс: : ди, да јс банка Генсрална Унија Ми имамо да од ње добијемо 2 стубоком пропала, то ћемо се онда зајма у стварпој еумн од 101,400.000 ји мн моратн прпјавнти код парисдинара; прво железнички зајам од ког стешнпног суда као новерноцв 71,400.000,закојије као што се чује, ј иашег усрећнтеља Бонтуа. односно примила нз руку г. Маоиновића у | Генералне\нијезадугод!)1,400.000 Парнзу с-внх 200.000 к. обвезница динара. А како та банка но свему | (У 2. броју „Српских Новина" од о. судсћн, неће иоћи ни 5 за стотину ; г. ппнзнаје г. Чеда Мијатовић да | да плати, јер јс и свој капнтал а ! нма распроданих 80.000. Осталпх ! и туђе поверене јој капитале лако120.000 обвезннца ваљда још етоје ј мнслено страћила п упропастнла, то под кључем нашсг поеланства у Па- онда ако буде н само 5 °ј 0 , ми ћемо рнзу.) отуда нримитп једва 1.570.000 а

рссто од 86.830.000 пролашће наи за свагда и нрско тога нећемо имати тедезнице. јср су пропале паре, са којнма би је требало да градимо и држава остаће народу још дужна 20,000.000 од обвезница и реквизнцнја. Но није еамо та штета, народ бн ернскп и.чао још ово да нлаћа: Као што нанред видесмо за оба зајма ми бн требали да добнјемо у новцу 101,400.000 динара а да зато нлатимо кроз 50 година 382,500.000 дин. Пошто намјеодтнх101,400.000 до сада платнла Геиерална упија само 10,000.000 дин. и ако се п ти о°|„ што нх горе замишљамо. нанлате у 4.570.000 дпнара, онда можемо ово рећи да смо за примљенн 14,574.000 динара дужнп да нлатнмо свих 382,500.000 дин а то је да народ српс.кп плаћа своме цсреИитељу Боптуу на сухо 367,930.000 динара, п да немамо железпице и да је држава наша још једнако дужна своме народу 20,000.000 дин. Дакле ако би хтели да нанравнмо правм и истпнит рачун. онда ћемо морати да нравимо нов зајам за грађење железпице, по томе на ново се задужити још са 300,000.000 н за исилату реквпзиција и обвезница по горњем уговору и сразмеру за 20 милиона задужити се још са 55,000.000 н онда тек имала би Србија железницу која би јс стала чистих 737,500.000 и била би слободна од домаћег «дуга. После ироиастк Генеру.те Уније ми смо с нјОм у штетн, са чистих •167,930.000 тнара, са 20.000.000 остатка .хуга државног у чем.ш за обеезнице и реквизиције и са тшн, што неКемо имати железннце. Кад је Унија пропала, проиале су нам код ње наре, које је она за наш рачун требала да спреми и спремпе држи за ту цељ и онда немамо с чиме да градимо железнице, дакле нропала нам је у недођин и наша железннца, а како су железпичке обвезнице издате Унпји. а она их је свакако уиутила својнм ближим повериоцима у откуп за своје прече обвезе, па ма то било и за 10 дана само, то је народ срнски дужан да ппак те обвезннце, као своје исправе о дугу искунљује, плаћајући ио уговору сваке године по 6 милнона на макар (а за њпх ни наре ннје ни омирисао, а камо лн вндео јер нама ће те обвезнице нодноеити на исплату оии у чијим се рукама нађу — а како то нзвесно неће битп госнодин Бонту, — онда ћемо их ми морати искунљнвати од „белога окста. ~ 'Гако исто бнћр и с лозама, ношто су оне наш државни наннр, то ће их наша држава хтела нли не хтела морати да исплаћује после еваког вучења иоказатељу, без обзира на то што она за њпх од Бонтуа није још примила 20 мнлиона. Шта је дакле стварни резултат онерације нашег жениалног оинанцминистра и његових народу срнском „доброжелатељних" колега? 'Гај, да ако ћсмо да нмамо железпицу и да

\Ч.

1