Српска независност

— 38 —

се опростимо домаћег дуга, да платимо аа досадашње Чедине онерације на сухо 367,У30.000 н да се задужимо нановосајош 355,000.000 Само за оио што иа сухо имамо да нлатнмо долази на сваку жпву душу у Србији штсте по 245 динара. Да узмсмо сад у рачун онај други случај. т. ј. ако.је којом срсКом но Србију г. Мариновп!] нздао само 80.000 ком. железничких обвезница а остатак од 120.000 ком. задржао и држн још даиас иод својнм кључем, — што дај Боже, да је тако. Онда је за 80.000 обвезница требао да нма Бонту у каси Генералне уније но курсу од 71'4°Ј„ свега у новцу за железницу 28,560.000 дин. а то би онда са оиих 20,000.000 остатка од зајма за одужеше износило 48,5(>0.б00. Ако се од свега тога буде могло бар 5 0 !„ из иропаличке масе" Уније извући, што чини 2,428.000 динара, онда би српска држава код ње изгубнла чисто у новцу 46,132.000 динара и не би нмала железннце и била би још 20. милпона у земл.н дужна. Да-ових 46,132.000 динара џер!гме нлатпмо, мн бнсмо морали кроз 50 година нлаћати сваке године по 4,050.000 дннара, тада бисмо платилн на сухо свега 202,500.000 јер бн 120.000 железничких обвезшша одмах овде прнмилп н ноништили, те бн мн тим ималн мање штете у 180 милиона него кад бнсмо свих 200.000 комада Бонтуу нредали били. Из тога се види, да бисмо ми и у томе елучају ннак цлатили штете од сваке живе душе но 130 динара. Бно један или други елучај, иама иредстојн известна грдна штета. А ношто инак морамо железницу градитн а тако н остатак дуга у 20 ми.шона народу платити, то онда ва.1.а нам за то нравити нови дуг од .">55,000.000 и тада ће овај јаднп народ нматн кроз 50 година да пдаћа, уместо но досадашњем по 7,650.000 дннара, сада еа оштетом 14,750.000 годншње ако су свих 200.000 желез. обвез. издати; а ако су издати само 80.000 к. онда ио 11.150.000 јер ће нас железница стати, уместо досадањих 300 милиона у будуке 737 н но милиона или 557 и по милиона, ирема томе, како је један или други случај нредаје облпгација био. Овим делом начисто смо, каква је та од владе онако громопуцателно хвалЈена банка Генерална Унија. и ко је нрошле године имао право, да - ли леГмна илн м ањина у скуиштипи. Опозициони листовн „Исток" II „Нови Век" лане су врло млого п врло искрено н свестрано говорили о томе: ко је Бонту. ко је Генерална Упија, н шта Бе од нас бнти, ако јој у руке паднемо. Нећина пак, занесена лепвм речпма и обећаљнма од стране свнх чланова владе, а □оводећн се за већином владиних поеланика. који за ту евоју роиску услужност а нреко ле!»а народпих бнше награ1|енн и авансовани нреко еваке мере, не хтедоше ни мало пажње поклоннти поштеној онозинији но гласаше уз владу и за Бонтуа. Ево шта се еад учини. Пнтамо вас. те гласаче нз всћине, с каквнм ћете образом погледати својим бнрачима у очн, и како ксте нм одговарати н рачун о сво.не раду нолагати, кад вас на одговор повуку, да им кажете. зашто овај јадни н горко измученп народ навукосте на тако огромне шгете од 368 нли од 192 милиона динара ? Народ вас бнра и шал>е у скунштину, да радите о његовом добру и среки, а ви дођосте и сва ваша брига би, да иошто по то одржите Пироћапчев кабинет. па макар са њиме н земља нронала. Бог вам еудио. Зар пе видесте, људп из већине, да вас све ваше најватреније

воће и једномнсленици омахнуше и , обрлагише, да гласате на вашу ро1,ену штету, као н штету ваших рођака 11 пријател.а —• народа. јер овај с вама заједио подпосиће те штете и нлаћаће ваше лакоумље. Зар невидите. велим, да те ваше иоће, једни из народа. другн вла динн, имадоше грдне личне користи да тако раде. Где вам је Дробњак? — Начелник. Где -1>уба Станојевнћ? — Судија, — где је Каљевнћ ? носланнк у Букурешту, — где је Петковнћ? авансова преко 800 талира, где је Ракић? доби две класе и масне дијурпе ; где је Арон Нннчић? анелациони еудија. А шта ли јошт Кујуцџића и млоге друге чека ? Знамо да данас виде и еами куд су забасали, али још је време да се иоправе, јер још није све изгубљено, што се изгубити може. Ево шта још има: кад носланицн лане кућама одоше задовољни, као да су бог зна како добро посо свршили, онда Боиту држн у Наризу пред скупљеним акционарима Генералне Уније у скупштини велику беседу у којој вели, како му је за руком пошло, да на далеком нстоку, у некој маленој земљи, званој Србија, нађе таквог рада, који ће нм таке користи донетн, као да је у КалиФОрнији, тој златној земљн, нашао најбогатију златну рудну жицу. Покаже им ногодбу железничку, и оии као људи од рачуна. одмах увндеше, да су ту више од сто мнлиона нреко обнчиа ћара заслужили и викнуше му „слава!,"н „жпвио!." На то им Бонту рече: „то еве још ннје нпшта", и ноказа нм другу хартнју из које се увернше, да он већ у џепу има н другн уговор, зајам за одужење. — лен ћар! и онет „слава! 1 ' За тим ноказа нм трећи уговор, да железннцу Ниш Пирот оиет ннко други осим њега не може добнтн , па још скупље, но н добивену линију, опет „слава!" За тим показа уверење од стране паше владе, да ће и мароЈН1Ј бпнку у Србнји само он и нпко други добити моћп. За овнм се захори дуготрајно „ура- и г живно!— Неки га од акционара униташе за друге паше изворе, који јошт нису у страие руке дошли, а ои им одговори овако: „ Ја у Србији немам ни за гита ,1*1 молим, ја само ва.ка да Јаиоведам , и све ми се >1.1а11,а, јер су ми сви обвезани ?/ .ноји и . Кад ово нрочптасмо, а ми заиемнсмо од чуда и упитасмо се, јесмо лн буднн илп сањамо, та овај о нама говорн, као да емо мн његово кунљено робл.е. а он наш госнодар!! Мало дал.е пођосмо, н уђоемо у траг, да се његов заступншс г. д' Аркур кладн за 200.000 дпнара, да не сме ни један другн предлог за Банку осим Бонтуовог нред српску скунштину цн изнесен бити. Шта то опет значи? Бацисмо ноглед на рад око гра1>еља железнице, и внднмо да се радп све као од беде и више вента ради. Дадосмо себи труда и нађосмо нопеке од бонтуових верних, којнма умедосмо отворити уста и од њих чусмо ове речн; „Та јесте ли ви Срби лудн? Зар ви мислите да ће Бонту потрошити и једац Франак, а камо ли толике милионе па вашу железницу ? Боже сачувај ! Он ће еве овако радити док не добије за јамачпо обећапу му народну банку. тада ће нуетитп машнну звану „ нотну иресу а у рад, наштамиаће банкнних заппса, колико н њему н железиици треба, па српскнм банкана да гради железницу. Он пије луд да своје иаре н ту трошн, та узео је Србију и Србе под закуц за 50 годииа, да их свлачи н гули, а и на рад тера, а после ако ће н свн носкапатп. Њему Србнја, вели овај, мора доноснтн

10дишње бар по 10 милиона чисте хасне." Сад пак нре некп дан. ире но што ,је мислпо потниеати са осталим члановнма оетавку на унраву Генералне Унцје са уздахом изрече Бонту: „ах Боже Боже мој, што ме још бар месец дана не нодржа, док мн скупштина у Србији н наролну оанку не вотира и у руке преда, на онда не би морала Генерална Уннја да надне; ја бнх је одржао, макар н сву Србију морао нродатн." Ето, браћо носланици народни из већнне и мањине скуиштинске, верне слике г. Бонтуа. нашег усрећитеља и доброжелатеља. Сад чините оно што вам јс у дужности, да се пред народом онравдате. Зауставите се на ивици пропасти ове земље коју ми евн нашом отаџбином зовемо. спасавајте што се још може ; снасти, кривце повуците на одговор пред законом, и од њих тражите обезбеде за штете што их народу ианеше. Ово чините. али народне банке за жнвот главе не дајте Бонту-у нодобнима. Аманет вам божијн. Један тр/овац бео/радски. АДРЕСА скмнатцнскк нлњинк Ваше височанство Оиштељубљепи Госиодару (Ј.1 оном истом осведоченом оданошћу, сн којом јс вазда Народно Представншнтво нредусретало свога владара, нредусретамо н ми данас Тебе Госнодару. дајући Ти и овом нриликом доказа. да ћсш нас вазда наћи чврсте и неноколеол>иве на пол»у народнс части и народног бо.Ђитка. Госнодару! Карактерна је црта срнскога народа: да јеувек иолагао велнку важноет на одржање и неговање нријагел>ских односа са свима државама: али је тако исто вазда убеђен био. да се ти пријатељски одиоси могу трајно учврстити само на основи иотпупе равнопрвности и узајамнога поштовања нрана свакога народа на слободно свестрано развићс. Но у колико се радујемо што се ради на утврђењу добрих односа Србије са страним државама, у толико бисмо још више желили видети да се што бол>е и пажљивије аегују и учвршћују тешњи одношаји са иародима, на којс нас већ давно упућују и са којима нас всзују истоветна судба н истовегни интереси. Народ ерпски увек је д^боко ценио симнатије страник владара. н нама је мило што је Ваше Височанство нашло срдачан пријам на дворовима Њихових Величанстава, цара рускога и цара немачкога; а особито бисмо жслели видети да се старе симпа.ије рускога народа н његовог двора снрам Србије утврде и ојачају, како би српски народ иоуздано н сиокојно ншчекивао леншу буд>'ћност. Рлдујемо се и томе што је Ваше Височанство имало прилике да се ионово увери о иријатељским расиоложењима Његовог Царско-Крал>спског Величанства цара Аустро-Угарског ирема Србији. И наша би радост јоиг већа била. ди је влада Вашег Височанства могла усиети да се благодетне последице тога узвишеног прнјател>ства оссте у народ>' српском. Уређење трговинских односа са страним државама у опште мн сматрамо као врло важно и корисно; н у толико бисмо се више радовали, кад бисмо видс.ш добро уређене трговинске односе са суседном братском нам државом — Вугарском игго би јако утицало на развитак нашс народње производње. Нужну измену и допуну трговинског уговора са великобританском пријатељском државом испитаћемо оном озбил>ношћу, коју сама нрирода тога предмета изискује, и мило ће нам бити ако кориснс стране тога' уговора нису стешњене тим изменама и доцнијим трговинским уговорима. Уговор о пловидби, закључен нзмеђу Аустро-Угарске и Србије, расмотрићсмо свестраио и озбиљно, и уевојићемо га, ако буд>- у њему доетојно и праведно заступљени интереси срискога народа, а ако се он не коси са још не решеним иитањсм о слободној пловидби на доњсм Дунаву. Народна скушптина нс одриче у ошпте потребу и важност динломатеког заступннштва на страни; алн према нашим иосебним околностима, ирсма сразмсрио

иезнатноме успеху што смо га са дашњим нашим застппиштвом и посзавали, а нарочито с погледом на тешко Финансијско стање у коме се наша земља налазм, — Народно Представиишто мисли да је прече и целисходније подмириги прво нужне нотребе, него похитати са попуњаван>ем пових дипломатских места. Господару! Признајемо дасуполитичке слободе, добивене на последњој скупштинској сееији, нокренуле набоље наш унутрашњи политички развитак; но тешко нам нада што морамо отвореном искреношћу нризнати, да су многи, у исто| сесијн донессни, ек(»номни н Финансијски закони веома тсгобни по одржање наше економне независности и по даљи правнлан развитак нашега народнога газдинетва. Уговор о грађењу жсљезнице при нзвршењу своме ноказао је многе непотпуности. и многе зсбње. исказане на прошлогодишњој скупштини, почеле су се обистињавати. А и прошлогодишњи Финансијски закони о новии изворима изведени су. на основи, која је нротивна духу и особинама нашега народа, и показали су се при својој примени всома теретни. и створили су у земљи толику забуну. да.се влада Вашег Височанства латила н расниса, да њима преиначава ностојеће законе, што је произвело још већу забуну и неспоразум у народу. Све је ово јасан доказ да су именовани законн примљени без довољне обазривости. С тога ће Народно Иредставништво готовошћу нрихватити и иажљиво размотрити сваки законеки нредлог, коме је цељ да се ти закони у основи измену, те да се номенуте неиравилности уклоне. Што сс тиче преображаја унутрашње земаљске управе. Народно је Представништво потпуно убеђено о великој важности н замашају тога питања и баш зато је мишљења, да се томе преобра. жају не можс корисно и с довољном спремом ириступитп, док се претходно не изврши онај вслики основни преобралгај самога темеља паше државне организације док се не приступи промени самога устава. коју тако жељно ишчекујс цео народ. И тек само тако радећи могле би се извршити онс почасне реФорме — органски извести и учврстити — и тек само тако радећи могле би се опе довести у сагласност са главннм основним земаљским законом. уставом, законом, у коме би се огледао дух целога народа, и тек само тако радећи оправдали бисмо поверење и наде и Вашега Височанства н нашега народа. Но нри свем том Народно ћс Представништво још и сада с готовЈшћу предусрестп сваки предлог. којим бн се постизавала штедња у државним издацима. нростије уредила државна управа, а међу тим што жослсдније провело начело народне самоуправе кроз све гране унутрашњег државног живота. Развијању саобраћајних средства и унапређењу народне наставе поклонићемо нашу озбиљну иажњу, и уложићемо велики груд да се иреобразе у духу данашњсга вска. А одбрану земаљску мислимо да треба тако уредити. како ће према приликама и стању нашега народа моћи одговорити своме високом позиву. Исто тако поклонићемо довољно пажње и питању одноеа изМеђу државних и црквених власти. и трудићемо ее да се ови одноен без повреде наше православне цркв«* тако уреде, како ће се свака од ових установа свестиу своје приводне границе и тиме на свагда избећи сукоб између државннх и црквеннх власти. Као год што радо прихватамо све предлоге који служе општем бољитку наших држвљана . с таком истом готовошћу прихватићемо и иредлог владин о аграриим односима у новоослобођеним крајевима. у колико се исти буду клонили бољитку како општедржавном тако и бољитку грађана у новоослобођеним пределима. А радовалн бисмо се кад би се така иста пажња ноклонила погорелим и иострадалим крејевлма нашим за време рата. Народно Представннштво више је пута. иодизало свој глас против даиашње ненравичне оонове порескс систсме, и оно ће и овом прлипом ирихватити исти ирсдлог и трудиће се да неиравичност данашње нореске системе уклони, не губећи из вида онало благостање парода, које никако нс дозвољава иовећаиање данка. Да бн ссто опало благостањс народа нашега поправило, Народна Скупштина нрихватиће радо све оне установе, које унаиређују земљорадњу, сточаретво, занате. иидустрију и трговину, а нарочито ће са особитом нажњом проучити нитање о организацији народне банке, која по нашем дубоком уверењу треба да буде народиа устапова, потпуно заштићсиа од штетног страног унлива. Господару! Народ сриски па и Њсгово Ирсдставииштво доказали су свакоме, да је он вазда одан преетолу дома Обреновнћа и ноуздаи чувар реда законитости земаљске и у иијтсжим ириликама, и