Српска независност
I
. I
1
— 10 —
ВИ.1ИЈУ трговачког уговора са Внглсском и сиомињс јсдну интсрпслацију у енглсскчм парламспту управљену на Глсдстона због тог питања. Гледстон, веди. мојио јс ( интсрпсланта да му на ту интерпслацнју пс одговори. нс из штедњс према снглеској влади, но да поштеди српског аосланика у Паризу. Зна се и сувишв да је уговор с Аустријом иовод пгго Енглсека захтсва да се уговор с Енглееком на нашу штету измењујс. Односно жалосних послсдпца железничког уговора одгопорио је јуче ПашиК. те пема пгга да дода. Свс је то доказ да јс влада крива. и ми јс осућујемо. Долази на Бугарску и вели да Србија не негујс братскс односе с том најближом државом. Казало се с протнвнс странс да влада није крива кад не наилазп на одзнв. Добро. Но камо преписке дипломатске, да нас о томс увери. Изпсснтс јс па да судпмо. Допушта да је кривица и српскс и бугарскс владе што је на граници настало жалосно п запето стање. Начслници један другом прсте. Он због тога несме ни да иде у Бугарску па тако и други којима би у интересу промета и и трговине лежало да су бољи односи међу суссдним државама. Штета је очсвидна по нашу трговину. јер вино нз Власотинаца и Ппрота се укнсели док прсђс груницу. Све су те несреће потекле отуд што нема уговора. Са Русијом су нанш односи незгодни и неновољни. Јавно мњењс у Руеијп окренуло се против Србије оиог дана кад смо закључили жељсзипчки уговор и предали сс на милост и немилост Ауетријн. Руси су нас одвраћали п савстовали да не срљамо немилице у нропаст и јавно мњење у Русијн изрекло је пресуду над нама. да смо се тим н трговачкпм уговором смлавнли н саранили. Руси нас данас жалс и остављају нашој судби. Он и његови пријател»и не желе мешање страннх држава али ћс прс дозволити пријатсљеки утицај Русији с којом нас везују толике нстинске свезе но оне државе која нам браћу гњави и која нам смета на сваком кораку. Одговара Миличевићу што јс хтео лнчним везама поједнних Срба п Руса да докаже да се прнјатељски односи н сада гаје с Русијом. и доказује првим листовима и нзјавама признатих личности у Русији да нијс тако. За Милићсвића прича да је водио посланикс вслике народне скуиштинс Карцову тадашњсм руском послапику. Зашто ? Да чују како мисли велика Русија. 0 Аустрији неће да говори. Осуђује Финансијскс законе и доказујс пајочитије какву су забуну и несрећу у пароду произвели. Спомињс нојсдине закопе: о крчмарини. на дућане в т. д. Пребацује министру Фннансије што је казао да му је опозиција ланс ногу подметула, те је и она крива. Он то одбија и доказујс нротивно стенограФским белешкама. Односно нредложепог преустројства државне управе вели. да трсба претходно устав променути па опда приступити реФормама. Нрво, вели. устав. па онда на том чврстом основу лидати зграду. Нодсећа да су овн исти људи што су на влади хапсили и гонили 1873, 1Н74 и 187Г> године, а нису давали »•лободс. Зато им сс не верује. Што су лане нске дали. морали су. Неће слободе што се из милости дају јер нс врсдс, хок се у самоме народу не остварс и учврстс. Одговара врло згодно Милићевићу због радикализма. Жели изборно начело у свима- грапама државног живота. Народ хоће мање стајаће војске и да се у округу обучава колико је нужно. Пледира за унапрсђењс економног положаја Србије. да се народу нружи могућност да зарађује н заслужује. те да својим обвезама прсма држави одговори. У том духу жели да се свс нзвршн. Препоручује адрссу мањине. (Одобравањо. Мил. МилиКевиК објасњујс . да никад никог нијс никоме водио. ПрелссАник оглашава да је нретрес свршен и дајс рсч потпредседнику Кујунџићу као известиоцу одборском. Мгиган КујунџиК у дугој беседн говорн за адрссу одборску и брани владу иротнв нападаја опозицнје. Између осталог
наводи успсх владе при закл,учку трговачког уговора са Лустријом јср је Берлински конгрес везао Србију за турске уговоре (Зар тако крупно потиредссдничс. У.) Иравда владинс издаткс тиме, што јс прошла влада бацала каном и шаком. Назива нредлог мањинс реакционарним. Иребацујс радикалцима да је њихов орган крив пгго су с Русијом и Вугарском настунили оваки одношаји. За Вонтуа и његову солидност вели да је тако моћан да сс с једним Ротншлдом ухватио у коштац. (Жалостан му коштац. У II 1 /« час. говори нотиредседннк скупштинс, извсстилац одбора у име вааде српскс о солндности Бонтуовој, а кукавни Бонту и његова хваљсна Генсрална Унија — изданула је још то јутро. У.) Најзад ирети мањини и довикује јој да прпнази да се нс повратс приликс у којима јс опозиција мољакала једино .'.а закон о штампи. (Опозиција му вичс: не брпни се. Владина партија: Живио). Ч са . Мијатовик мпнистар Финансије изјављује да сматра за излишно. да под силним утијском сјајнс беседе потпредседниковс одговара на ситне нападе опозиције против њега, и зато нећс да мори скупштину. ирелседник ставља на гласање : ко је за одборску адресу нека кажс за, а ко није, против. Ио жсљи владе гласаће се нонменце. Ио свршеном гласању објављује прсдселник, да је свсга гласало |149 послапика. За адресу 99 а против адресе 50 Према томе проглашава да је скупштина прпмила нацрт одборскс адрссе и закључује седницу. После нодне је иродужење. за потпис ресе и бирањс депутације, која ћс адресу поднети владаоцу. (Једмица од 19. Јануора Прсдселник А. Ђ. Ноповић отвара скупштипу у 11 1 /< часова. Од мииистара нико. Сскретар Мита РакиК чита иротокол II. ред. с :станка. Мил. ЂуриК Протокол нијс нотпун, јер нису изнсте ни мислп говорника као што је обпчај. Овако и.»гледа као нека читуља. М. Ракиб правда се нословннком. М. Ђурип хоће да одговори Ракићу но предссдник му ускраћујс реч јер је већ једаред говорио. От. ОганковиК потпомажс Ђурнћа н тражи да у протокол улазе говори послапнчкн ма и скраћени. Н. ПашиК Овакав је протокол ради министара јер се њнхови говори навпде а посланички не. Ђ. Милетиб Није задовољан таким вођењем нротокола. Оп је изнео нових мисли а нс само онс иопа Ђурнћа. Јов. РајичиК пребацујс опозицији да св тражи штсдњу а овамо цо недсљу дана говори о једном предмету. Век ЈаковљевиК прсдлажс да с нротоколом изиђу и стенограФске бслсшкс. Љуба ДидиГ* Ко нсма прнмстбе на протокол, не треба ни да говорн. Кажс да сс и нод Ристићем другче радило. Нећс да пнта да ли сс то сада ради из мржњс секретаровс према опозицији или што тако лаповода партајска дисциплнна. Не слаже се с тиме. М. РакиК правда се пословником и тврди да јс то законо како је он саставио протокол, а досад сс незаконо водио (жагор. Прсдседник звонн). Прелседник објашњава да се побринуо да излазс с протоколом и бслешке и ступио због тога у нреговор са штампаром. Пристаје на све само иште овлаЈнћењс. Носле њега говорили су још Коста ТаушановиК, РакиК. НешиК, МилиКевиК. Ст. Д- ПоаовиК и Никола ПашиК и најзад јс скунштина усвојила: да се нротоколи воде укратко. но да одмах с њнма излазс и стенограФске белешке у званичннм новинама. Председннн се овлашћује да ово изврши. Прелселник познва изабрану дсиутацију за иредају адресе Њсговом Впсочанству да с њнмс пође у конак.
Вељ ЈаковлевиК чита 72 чл. устава и попгго мањина скуппггинска неће да се покорава уставу, моли председника да могу и други скунштинари који нису у одбору ићи господару. П. ВуковиК и Н. ПашиК ограђују се нротив тумачења Вељковог. Председник изјављујс да сс ником пе украћујс да се иридружи деиутацији. (Дижу се сви посланици владинс партије). Седница закључена.
ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Кнежевим указом распиеани су на дан 30 о. м. иови избори народнпх поеланика у Лозиицп, срезу грочанском, крајинском и јабланичком. Јавл,ају нам да је у Лозници кандидат народно-либералне странке г. Вел. КундовиК. Из других срезова.још ннм ннсу јавл.ени кандидати.
ДОМАЋЕ ВЕСТИ Кнежевим указом од 19 о. мес. став.1.ен је генерал Лован Вели-Маркови). у пензију. Истог дана је другим указом наименован г. Тихомпл. НиколиН. пуковник у нензији, за генерала. НАЈНОВИЈЕ Чујемо са поуздане прнватне стра не, да је дошла нота ннглеске владе у Веч, која категорички захтева, да Луотрија новуче војску из Босне и Херпеговине. иначе 1>е Инглеска Флота Котор заузети.
Огласи
Каса снгуни противу ватре ц лопова добили смо у комисион нз Фабрике К. Полцер и кумп. нз Бсча која је на свстској изложби Бечкој добила највећу премију: диилому иризнателностн. ВраКа КарааешиКи
Способни агенти потребују за продавање баленсши .гозова од 1845, који ће сви скупа до 188Н, са згодитцима да се изву| ку, заједно у групи са 3. пцоцент. кнеж.ев. српски.г Премија-лозова , са уплатом по 5 «*»ор. и 18 Фор. месеч1 но: за рад добијају агенти добар проценат. Франко -ОФерти нека се шаљу Вапкгеге/гидипд Огпп & Со. Ат$1ег(Јат НоПапв
особита параш одпиринџа
направљсн с бисмутом, па је за то врло добар за лице, прионе за кожу и нс види се, а такође даје боју млађаног изгледа и природУ нежну. Може се добити код Ш. Фаја, нроналазача у Паризу и код свих нароФимера. Ситинска помада која то својство има, да одржава мекост и нсжност руку у руку чува од сваке повреде, која би им се утицајсм хладноћа могла папети. СН ГАУ, Рагвшепе 1П "Рагм 9, гие (!е 1а Ра1Х. (^тавариште код свију иарфимера и фризера.
ЛОВАЧКО ОРУЖЈЕ ГАЛАНДА првог Фабриканта европског; 13. гпе <Р Нап1еуп11е. Рапв, са Фабрик .ма у Бирмингхаму и у Лијсжу ; Албум Iаландов, велико дело о оружју шаљс се гратис и Франко, на захтев преко плаћеног писма. М. Оа1апс1. (аћпсап* Л' агтев 33. гие <Г Наи1етШе,Ра пв>. ~ 8—52
НОВ ПРОИВВОД РаЛпшепе 1Х0ВА ЕБ. РШАТЈБ
Свпуи
.... &
ГХХОВА
ЕоеацајФ
1
ПХОНА
Нирашмм кчп
. . 4
ПХОКА
Понадк
.... 4
ГХХОКА
Пр&ши нрпа
м« 1
ПХОНА
Оват
ГХЖО&А
37. Воа1ет>Н 4« Лгикмгј, Р1В15.
Наша мила и незаборавл.ена кћи односно сестра. С 0 # И Ј А преминула је 7. ов. месеца. Ову тужну вест јавл.амо свима нашим пријател>имаисродницима на странп. Међу тнм изјавл,ујемо најтоплију благодарност свима опима, којп су при погребу наше миле СоФИЈе учествовалн. ОЖАЛОШТ.ЕНИ РОДИТЕЉИ Коста и Анђа Молеровић врл-ка. Никола и Ђорђе скстре: Кристина. ЈЈЛисавета Драга. Љубица Марија
Прва и најве-ка фабрика нантара
под
за мсрсње стокс и хране (ВгЦскеп =' Х ^аа ^еп). првс аустро-\тарске Фабрикс Фирмом : Н. ШЕМБЕР и СИНОВИ У Будил -Пештч вацкн друм бр. 17 Ви<1а ре?Ч \\'а|Ч7.пег8(га8че 17.) Иреиоручује своје најпризнатнјс Фабрнкате: Кантаре (ВгИскеп \Уаа§еп) десимале, за стоку, свнње, балансе. месо, храну, мсрнце, мерс; аиарат са ножсм за петролеум, сламорезе (Н&сквекећпеМег) справа за круњење кукуруза, жршиа, Фрнсре, ветрењаче, машине за каву, воденнце за мак, за со, натегаче (иумпе) за вино за пнво. виптови н т. д. Ценовпнпи се добн]ају бесплатио.
власник „Дпужина за потпомагање „Српске Књиншвноти" штампа.но у пггамиарнјн _ко* Св. Савв" кнкз миханл. јј. вр. а ожговорнн тркдннв Др. Лаза Кости'. {/ чг