Српска независност

тердог смо убеђења да ће и даље остати иепоколебљив на томе "Иуту. И с тим уверењем клнчемо: Дажнвн Милан М. Обреновпћ IV. и његов дом! Да живн народ српеки! Цикола II. ПашиК, Марко Петровнћ. Дим. Катнћ, Васа К. Стошић Арса М. Дренокац.Ваеилије Павић. Ђорђе Мвдет.<ћ, Илија Стошић, Маринко Ивковић. Коста С. Т. ушановић, Алекса М. Станојевић. Лала Николић. Таса Ђнкић. Маринко МарЕовнћ, Жив. М. Мнленовић. Станко Петровић, Сима Несторовић, Андра Перуни•;ић, Филни Милојевић, Сииљко ИирићВујица Тодосијевић, Лован И. Николић. Милосав Стенановић, Благоје Божић, Апрам II. Сандић, Ст. Грнчаревић. Павле Радивојевић. Павлс Ј. Вуковић. Новак Мидошевић. Мих. Сми.Ђанић. Пои Мнлан Г Б. Ђурић, Поп Иван Т. Протић, Петар Стеваиовић, Ран. Б. Тајсић. Мак. Милутиновић, Петар Васић. Рака II. Кукић. Ђорће 11. Ђоровић, Савко Ђусић. Стојан Станковнћ. Владнсав Павловнћ. Дим. Ри|'Тић, Станоје Динић. Риста Ђусић, Риста С. Поповић. Љуба Ђ. Дидић. Милош Симић, Раша Милошевић. Тодор Туцаковић. Мнлија Миловановић и Дим. Цвстковић. Глиг. Иоповић. Осим овде подписаних посланика изјавили су да ће потписати адресу скупштинскс мањине и посланицн: Сима Милошевић. п Раденко Драгојевић који још нису дошли. (из Самеуираве).

СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ V седница скупштннска ОА 17 јануара Прелсејник: А. Ђ. Поповић. х Присутни сви министри. После неких ситнијнх поднесака прелази се на дневни ред. Ив. ЦротиК. Жали што нацрти адресе нису штампани. Не слаже се с већином односно тумачења адресе. Треба најпре потребе и жеље изразнти у адресн. Већнна само одобрава. а мањнна не одобрава ни спољну ни унутарњу иолитпку владе, јер има основа за зебњу. Критише нзведењ &чЗакона о судијама н таксама. Каже да је порез неправичан , не може да верује да ће влада правично уредити порезу. Само се новац од народа извлачи. а не води брнга како ће народу да се помогне. Вели да буџет гигантски корача. • Вређају га Чедшш расниси. За адресу одборск\ каже да је цифраета. дивна и деликатна. али у њој нема епомена о правим жељама и потребама народним. Мил. Ми.ш(1евиК. У подужем говору одриче да у народу има радикализма. Народ се с радикалцима само у томе слаже пгго не даје радо иара. Говори о политици владиној према Русима и Бугарима и правда владу. ПетпЈЈ Стевановиб всли да у адресу треба да уђу најнужннје потребе народне. Осуђује влад}', што последњег брава продаје народу за порезу. С тога је нужно да сс каже истина владаоцу и да му се пред.тавн добро и зло. Рисга ПоаовиК. Није пошао е намером да опоннра. Говори о штетннм последицама трговачког уговора. Пребацује влади да је радила пгго је хтела. по њеној вољи, а ннје се обзирала на народне жеље и иотребс- Кад нас миннстри нису слушалн. сад нека чују како народ ценн и осуђује њихову радњу. Осуђује расиисе миниетарске и пита је ли њима постигнута цељ. Каже да је влаДа расипала мнлионе као динаре. Пориче да је у интересу народа извршено иречишћавање судова и иолиције, све је то било у интерссу њеном. да ';гвори нартију у чиновннштву. То зато да се номоћу чиновнина одупре народу, да је чиновници потпомажу. Кажо да је влада проневерила иоверење народа. Осуђује наслон на Ауетрију. Не одобрава услужности учињене тој држави , вели, да је влада хватала и предавала наше грађане и тиме сама багателисала достојанство земље. Милићевић је ваздан говорио али без икакве свезе, и није нншта стварно иавео. Мил. СиасојевиК. Милићевић је дивио говорио, небн пос.;е њега имао што да каже. Опозиција је износила, што ннје требало. Народио представнпштво нема права и песмс заповедати. Жеље које су

условљене, нису жеље, зато не могу ућн у адресу. ^Вичу: врло добро, читај само). Одговара Пашићу да ни владини пооланици нису дошли из Патагоније. Ђоровићу вели да га његове несме нису убедиле. Замера Ђурићу што није о политици умереније говорио, јер то није лака ствар кад н оседели људи увек кад (» њој говоре кажу: ^ако смем тврдити. ц Ђурићу треба требник да је главнији од политике. Пребацује Туцаковићу да је нешто и нз интереса говорио кад је владу осуђивао због пензионисања. (Живо протестовање на опозицији). Завршује да би опозиција боље учпннла да о политицн није говорила. ПашиК објашњава да не стојн што је Спасојевић о њему говорио. Сима НесторовиК у нме обавсштења вели еамо: Жалн божс оно време. док је Спасојевић јговорпо. Председник. Опомиње говорника да то није исправка. Сима НесгоровиК. Ја сам исправио. Мил. ЂуриК. Критика владиног рада у интересу је земље и народа. Одговара Сиасојевићу, да векови рађају доброг полигичара, али је то рђав кнежев носланик који народног посланика уиућује на требник, јер тај греши. Није ни он дошао да опонира, крива је нанредњачка странка јер је 50 изборних срезова спре>чила да уђу у одбор. Тај је ноступак партизанскн. Узима у заштиту Тод. Туцаковпћа који није бно овде (Туцаковић у тај мах ушао и сео на своје место) против напада Спасојевићевнх. и одбија најсвечаније (Живо , тако је). Каже за Спасојевића; ма да је читао као из нске читуље и написао свој говор, опет ништа од њега. Одговара Жуњићу, који Фали програм радикални али вели да је не остварљив. Марку Богдановићу говори о еили идеје и доказ>је примером из хришћанске исторпје, и жалн што то поп Марко као богослов није знао. (Неки довикују поп Марку: Јел ти доста?) Мшшстар Гарашанин га је нзненадио прпзнањем односно распиеа. Такође не одобрана што хоће прво преустројство државне управе па онда промену устава. Некадје као посланпк и грађаннн друкче говорпо. Пре Жарка воља за нроменом уетава. еада одуговлачење. Замера министру финапеије што је говорио својој странци. То је изгледало као: погрешио еам, не дајте ме, као позив на већпну да га неда осудити. Но то је узалуд. народ га је осудио. Говори о разлицн нзмеђу адреса. Осуђује владу да је и сувише трошила. Штедња је трошити где треба и где ће бити користи. Односно слободне штампе вели, да би тск онда било од ње праве користи, да је влада у својс време 1*3носила предлоге п промене законске, па да штампа о њима изрекне свој суд. Замера владиној иартнји пгго се чуди како су се народни посланици смели усудитн да говоре о спољној политици. ј Упоређује бригу народних посланика за све па и за спољну политнку државе са дужношћу доброг домаћина, који се брине за своју кућу и пази шта се ради и | око куће, ко јој прилази и ког ће пустити унутра. Даје израза народним еимпатијама ирема Русији чији су синови ос! тавили костн њихове на нашој земљи и проливали крв за иашу елободу. Напомиње тешке прихике у којима се налази Србија и Срби ван Србије. Марко БогдановиА. Одговара своме Другу " брату М. Ђурићу (вичу по Христу!) да радикална партија не одговара своме задатку Доказује текстом из св. писма. (Жагор. Многи говоре). Председник опомиње говорника да се | ограничи на исправку. Марко ВогдановиК. То је моја исправка. ! Радикална партија ради за себе. Председник. Чита члан 28 пословника | и вели да је до сад ћутао и триео да | се и с једне и с друге стране напада. ј Наводи примере, и озјављује да ће у будуће свакоме закратитн реч, који се нсби строго пословника нридржавао. Седница је закључена иосле 12 сахата. После подне јс седница настављена. Ошпнрннји извештај донећемо после. За сад спомињсмо главније говорнике. Од

владине странке: Иикола Спасић, Ђ. Нешић, Молеровић, Дим. МариНковић, Магазиновић, Аранђел Мариновић и 1ав1 по1 1еав! Стеван Д. Поповнћ. Од опозиције: Раико Тајсић: Сима Несторовић, иоп Марко Пет ровић , Дидић , Сандић , Таушановић и Никола Пашић. Од најкрупнијих удараца онозиције био је достојанствени одговор Несторовићев на нретњу мин. Фннан Чеде Мијатовића да ее слободе могу изгубити , даље громовити нрекор Таушановићев истоме министру због очевидног и ноновљеног гажења закона расиисима н на иолслетку поразна интериелација Папшћева на већину и владу због Бонтуа, на коју јс и влада и већина одговорила муком свесних о својој кривди. 18 Јануара 1882 Дапас је закл>учена адреска дебата. Одборска адреса усвојена је са 99 иротив 50 гласова. Одмах затим на иредлог нредседника скупштине, решено је да се не унушта у спенијалну дебату — јерје ствар дово -Ђно испрпена н скушптина о њој обавештена. Овај поступак иредседнпков вредно је да ее забележи. Ми сумњамо да му се може наћи равног, јер кад се три четири дана води генерална дебата, у којој вшпе од 30 онозициопих говорника узеше реч против адресе већином усвојене, овда на сваки начин, нитн је ствар дово.ђно исцрпена, нити цела скупштина може бити довол>но обавештена у голнко мање, што 50 и више посланика, као што је згодно приметио крагујевачки посланик, ннсу ни прочитали те адресе, већ су о њој само цо слушању једног простог прочитања морали да говоре. Ми се сећамо да су некп говорници из владине партпје п сами наговестили да ће при специјалној дебати кад се буде члан по члан адресе читао, говорити и како ће онда свако пмати прилпке да домеће и исиравл.а на шта буде добро да се усвојп. Одкуд онда ово изненађење од стране председнпка, који се увек тако радо нозива на цословник, и та недоследност од стране скупштинске већине ? Опозиција је добро радпла што се томе није противила, јер сам категорички начин председнпков којпм је свој предлог изнео скупштини на решење. могао је опозицију унапред уверптп да јој је свако противљење узалуд. После Раше МилошевиИа који је као предлагач више од једног сахата говорпо и јаким, убедљивим разлозима побио наводе већинескунштинеке, застунао је извештача одборског иотпредседник скупштине Милан КујунџиК. Он је толпко исто говорио као и Раша, ио разлика пзмеђу та два говора управ је онолика као и разлнка пзмеђу адресе одборске иадресе опозпције. Раша је говорио с убеђењем и одушевљењем, он је износио Факта која се ничпм не дају побпти; а Кујунџић, то се по целој спремл>еној беседи његовој чисто осећало, говорно је с уверењем — да му нико од опозиције не може више одговарати. До душе говор му је био толпко испреплетен, тако пуп софизама и Фраза, тако пун „сплом вица" где се није умео збил.ом брапити, тако нренун згодно удешепим оптужбама н нретњама а 1а Мпјатовнћ, — да управ и нпје могао изазвати озбил.ног одговора. Разуме се, да се већпна одушевљено одазивала своме нотнредседнику, којн

је тога дана и цел// владу аасту• аио, јер кад је једнни од срнских министара који је у адреској дебати требао да узме завршну реч, миннстар Финансије Чед. Мијатовнћ, изјавио, да под утиском дивне беседе нотнредседникове не налази за нужно да се брани нротнв „ситних напада" на љегову личпост^ онда је влада тиме признала да је у лицу М. Кујунџића нашла свог браниоца. Нас се то најзад слабо тиче, али морамо да у низу многих чудних појава у виделовачком кабинету уврстимо још једпунову нојаву: да министри нри завршетку једне од најважнијих дебата која се неколико дана најжешће водила, или не уму, или не налазе за вредно да говоре — нод утиском днвне беседе М. Кујунџића. После подне око 4 часа пошто су нретходно примл>ени и оверовл >еШ1 изоори Дим. ЦветковиКа и Милије Ми.1ованови6а одређена је депутацпја из већине и мањине скупштинске која ће поднети кнезу адресу. За тнм је устао Дим. КатиК те је у име мањине скунштинске изјавио да ношто се већина прж избору одбора за састав адресе није никако обзнрала на опозпцију, те тако опозицнја пије имала никаквог удела у том саставу, то сматра ову адресу као иартајски акт, састављен без удела целе скупштине, н зато је не може ни нотписати нпти учествовати у депутацнји. После ове изјаве КатиКеве изиу шла је це.га оаозииџја ии скуаштине. скдница скушлтвнска ол 18 Јануара Председнак. А Ђ. Поповић. Присутни сви министри. По прочитању некнх молаба и тужаба које председник упућује дотичном одбору. и пошто су на место Раше Милошевића и Паје Вуковића који изјавише да не могу да иодиисују екушитинске протоколе одрећени Арса Дреновац и Пе> уничић, — добија реч: Ђ. ЂоровиИ и нита зашто ее ие износе нред скупштину иуномоћија ноеланнка Милије Миловановића и Днм. Дветковића. Председник одговара да се не може адреека дебата скинути еа дневног реда. Сима НесторовиК. ^кушнтина може пре дневног реда решавати о ноеланичким пуномоћијама. Ваљда ноелапици иду пред дневннм редом. Председник иозива скунштину да реши Већина је уз њега т. ј. задневниред. Р. МилошевиК. 'Гри дана како се води ј дебата. Говорн о адреси и наводи како I у њу треба да уђу жеље и иотребе на! рода, ма да то већина не нризнаје. Ве: ћнна у адреси ирихваћа све предлоге ! у престоној беседи, а не наводн како бн требали да се изврше већ се задовољава цростим одобравањем. И ми хоћемо да признамо што је добро. но и да осу| димо што је рђаво. Долази на еиољну иолитику и вели да се иигде нс крије динломатски рад. Доказује прнмерима евих уставиих држава" и саме апсолутне Русије где о еиољној иолнтици јавио мишљење, штамна. изриче пресуду. Само влада наставља, крије и води тајну политику, и кад слуша неке говорнике из већине како ее иренемажу кад само сиомену политнку, њему ее чини као да је та политика нека огромна кућа иуна авети. Ми у том обзиру хоћемо да нам се изнесе владин рад те да га оцепимо по убеђењу. И то је влада требаиа да учиии, па би можда пзбегла ове ирекоре. Престона беседа н адреса једнако се из' ражавајуоуговорнма и њихним „благодет! ннм* иоследицама ио Србнју. Оцозицнја ј опажа противно. За приме • иаводи ре-