Српска независност

БРОЈ 13.

УТОРАК, 26 ЈАНУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

ПЕНЕ ЗД С?Е2.*7: НА г«.\ан>- «4 дпн.. на НО ГОДИНК 12 дин., на четврт год. 6 днн. 31 ССТ12Е ЗЕИЉЕ Н1 21ЛК1ЕСКСИ ПСД70ТСК7. А годину 30 франака, иа по годннк 16 *р. нл чктврт год. 8 *р. 31 А7СТР0-7Т1РСК7: вл годнну 15 оог. у ванк., на по год. 8 ♦. на чкгврт год. 4 ♦. 31 СВЕ ССТ1ЛЕ 1РЖ18Е : >и годииу 36 фран., на по годинк 18 фр., на четнрт год. 10 ор.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ПОРНИИОУ. ЧЕТВРТЛОК, СУБОТОН н НЕДЕЛОИ 1Х-Л- ЦЕЛОМ уркдншнтво јк и администранија у куки г. Томк Лндркјквпћа овилит.ки нкнлц.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВП ИУТ 20 ДИН. ПАРА ОД ГЕДА, А ПОСЈК СПАКИ ГГУТ 10 ПР ЗА ПРИПОи1АНО М ПЛ1'Л ДИ11« ОД 1'ЕДЛРунописи шал>у св уредништву. а претплита адтинистраи. ј „СРПСКЕ ЕЕ3182СН0СТ 2". РУКОПИСИ НВ ВРАЋАЈУ СЕ. НКИИЛТ.ЕНЛ ПНСМЛ 11К П1Ч1ИЛЈУ СЕ.

Измспе п допуне правила „друштва за иотиомагаље Српске Књи*евпости." Чл. 5. Основни је капитал дружппе сто двадесет хил.ада дипара и делп се на две хил.аде удеонпца од којнх свака гласн на 60 дипара, Чл. 6. Од горњих две хиљаде удсопица кздаКе се испрва хил,аду комада, а , од осталих хич.аду удеоница пздаК се ио потреби ополикн број колпко управа дружпне са одобрељем оснивачког одбора реши." Чл. 27 Скуп је властан решаватц, кад оа њсму буде најмање надполопичпа већппа оноликог броја удеопичара коли1со их живи у месту скупа. Не буде лц^иа скупу овај број удеоничара, сазива се нов скуп и тада се нуноважно одлучује са оним бројем удеоничара, колико их на скупу буде". Бр. 4361 31 Децембра 1881 гед. У Београду Мппистар Финанспје Чед. Мијатсви^ с. р. Из Унраве „дружипе за потпомагање Српске Књижевности." 24 Јапуара 1882 У Београду Председник, А. Васиљевик Б.гагајник, Јанов ТуцановиА Деловођ, Ј. Ђ. АванумовиА ТЕЛЕГРАМИ Лозница. (ОГИГИНЛЈИ* джпкшд). 24 Јапуара. Дапас по подпе држат је вбор за рад бирања каидидата по еланичког, нрсдседавао ЦветкоЈезди1>. На збору било преко 250 л.уди. Гопорио Кундовић нротнв рада данашње владс. Говор му иропраћен живим одобравањем. Нв нптање нредседппка збор једвогласпо изабра Купдовића за кандидата посланичког. Кундовић дао програм. Са бурним живио програм примл,ен ошпирније писмом. ЛОЗНИЦа 10РНГННЛЈНА 1НПЕШЛ) 2Г> -Ј нну ара. Јутрос началпик позвао нреко 30 сел.ака лозничкпх у началство. Нозиви без нумере. Јавићемо зашта »х пачалник зове. Ниш. (ОУНГННЛЈНД дкпкша). 25 ЈаНу*ра. „Видело" тврди да „пема штете од Боитуа". Међу тим влада овамо по друмовима хвата своје боптуопце и гтат.а им забрану на прње

за неких 40 милиона днпара. Шта је у ствари? Гра1>анство је у веј ликој узрујаностн. Незна на чему је ствар:

„Ваших 40 милијуна'' Нн једна влада, нн у каквој земљи, па ни у Србнји, која би се тако грозно, тако бесмртно обрукала, као што сеосрамотила Пироћапчева влада пропашћу и бруком Бонтуовом не бн могла ни часа више остати на своме месту. Од стида и срама сакрили би се у мишије руие. Кад бн се то догодило у аисолутној мопархнји, отерао би пх владалац; у уставној земл.и отерао би их глас народа, а довол.на бн била и свест о кривици и страх од пароднога гласа, да очисте своја места. Само члавови такве владе као што је Нироћанчева може таку бруку без румена стида ноднети и чинитијој се невсшта. Па није ни тога доста. Клепало те владе, полузванично „Видело" у место да се покрије стидом, још напада, грди опозииију, што се усудпла позвати владу на одговор због огромне, и ако „још непознате штсте, којом су зсмљу

Србији свеаа же.гезничка на Врањи но у којој се и обвезује да ту свеИЈ са/роЈн I/ исто доба кад срнска железница буде готова. Колико јс то важна ствар и но трговину српску „по иси.шт:/ сриске железнице, то зна.и велико и мало у Србији." Да иогледамо мало тој „виделовој" заглади, тој владнној олакшици у очи. Нсма иикакве сумље, да би ујамчење свезе на Врањи у рејовши/ ирилика.иа била ствар од осудне важности ио пашу железпицу. Ал' у овим вапредним неириликама та се важност скоро сасвим губи и руши бруком, којом је влада Пироћипчева себе обрукала својом вавредно присном свезом са проналицом Боитуом. Пема никакве сумње, да свеза на Врањи пема већег значаја но сриску жсзезннцу него што је пм.» по желзницу пештанско-земунску. Па какав нзглед има та желсзннца у солидном новчаном свету? Овако гласе о томе поузданп париски извештаји у бечкпм новинама : „Нн висока банка, нп ма која друга солидна бапка ппје примила аустријских иослова Бонтуовнх, нити их мисли примпти, док се систем.

оитеретили. Оио инта оиозицију." | нравац аустријске владе пе иромени.

„Зар тако? и Оно, „Впдело" нрети, чујте, „Видело", нрети онозицијЛ народним одговором! Па чим се брани „Видело? и „Баш кад бп нам" вели. „негде пронашао и однео Бонту читавих ваших 40 милијупа". Шта значи то „ваших"? Да је то само за казивање, казивање опозиције, то не можс никако значити, јер је то иваничио казивање вашег Чеде у „Српскии Новинама". А није ли опо пстина, ако је продато само 16000 удеоница, како се смело наредити вучеље ва амортизапију од 80 хиљада комада? Како нема другог доказа, ми се држимо звапичпог листа. Остаје само једно: даје то наша штета, да ће ту штету опозпција сносити. да ће тих „40 милијуна" опозпција плаћати. Тако говоре опи. који су се за себе ностарали, да ону штету, што би па љих нала, нс плаћају из тековипе своје; тако говоре они, који су лримили мито. Да ли су виделовци примили, то они знају. Доста то. да тако говоре и да тако раде, као да су иримилн. Па чиме виделовци мнсле да су замазали своју грдну бруку. Ево чиме: „Султап је," веде, „ономад потписао изјаву којом се не само даје

Сва Бовтуова водузећа беху задахнута духом у такмице на старим, солидпим заводима, у којнма су Фрапцускн капитали јако заузети. Солидне бапке нпсу вољне, ту утакмицу нотпомагатп, па протнв, њојзи је криво, штоје аустријска влада ударила правцем, који обилазн стара солидпа подузећа у корист новнх, гато нм подузнмачи не могу владп дати јемства толико у својнм капиталом, колпко својом смелошћу." Шта пзлази из тога? Кад солидне бапке окрећу ле1;а великој ћесаревинн у погледу на опа нодузећа. у којима је Бонту имао само цдела, као штоје пештанскоземупска железннца, да како се може манјушна српска влада са те страпе чему надати, срнска влада, која се сва предала бсзусловно је.гино .н Бонту-у ? Кад !е Бовту тако опогапио пештанеко-земупску железницу у повсрењу великог новчапог света, само што се очешао о њу, да како је тек упропастио срнску, на коју је сав сео? Па вп још имате оораза говорити о „опоравл.еном кредиту"? Ви сте јога тако беспн, тако безочни, тако безобразни, ге се усуђујете казати јавно да је Србија тек „за ово го\ днну дапа дала, доказа свету о своме ' ноштењу," дакле да ,је пре тога могла битн п иепоштена !

И вп се још нозивате на ту Србију! Ви се још нозивате на тај народ! «с»« >» Шта мисле паши суседи П. Лојд има врло зпачајан п за нас поучап члапак под иасловом „Боптуова нропаст и положај берзе," из кога вадимо ово: „Грађење будимпештапско-земунске железпице пека нам пе задаје брпге, за то јамче и остали уговарачи; ал' озбиљна брнга мора бпти влади. како ће се ствари окренути у Србијн, п да ли ће паша железпччка полптика имати онај успех, што га хтедосмо постићи пештавско-земунском железпицом и љении наставком кроз Србију. У том погледу узнемиру.ју пас јако весги из Парнза и пз Београда. У Парнзу ће српскп па можда и аустро-угарски железппчки иоеао примпти она Фипапснјска група, која за то буде имала највише воље н новаца н ири томе се неће питатп, да ли ће та груна радитп у нашем (аустро-угарском), у инглеском, или баш у русксме иптересу, — а дотле је у Београду највећа забуна. влада се по свој ирилици сувише дубоко упустпла с Боптуом те по Србпју, капиталом снромашну, могу настатп врло тешкп данп. Но ма како ствари стојале, наша влада мора па ту ствар обратптп најозбиљпију пажљу; Она пе може трпети, да све жртве, што их за пештанско-земунску железницу иодпесосмо, пропадпу, да српске железнице дођу у руке непрпјатељеке Мађарвма, и вдада мора сав свој уицај употребити, да том Финансијском не сре^ом не дођу у Србији оне стихије на владу. што смо се ових година трудили да их уништимо. Ако због свезе са Бонтуом српска држава Фииаисијски пропадне опда би бнло саветпо. употребити тај час, да Србију обвежемо н даје привредпои Фппапсијски тешње уза се притегнемо То бп био уснех за који се морамо заузети; то би била корист коју бисмо могли из париске катастрОФе за своју аемљу дабити." Тако вели наш дражајши комшија. П. Лојд, нолузваничпо гласило и нештапске владс и бсчког сиољног мшшстарства, пештански хвалитељ, заштитник и прлјатељ Пироћаичеве владе, тако говорн пештапско „Ви дсло"! Разумеш ли, Србипс ? Разумете лн и ви, вечнтп аминашп внделовачке већннс скунштипске? Разумете ли, ви безазлеии Сиасићи вн премудри Магазиповићи. вн проо-