Српска независност

Још од врсменл, када ауст. војска посједе Босну, одметнуше се у околини Сарајевској Тандаровић и Зекановић у ајдуке. Па ево свс до данас гоне се по брди чете жандарске, да им барем у траг уђу. па никад ни живе ни мртве да нх ухваге. Нисмо у намери испитиватн овде узроке томе неуспеху владином, нитије можемо жалити, јер како јој је та чста скупо плаћсних слугу њсних непоуздапа, можда опа и сама нс:шаде — но то јој ни за част ни извину служитн не може. Ми смо хтели само да кажемо, да са невештс уираве наш народ страда — а то је српеки. Јер да еакрију своју бруку, почеше на паш народ товарнти грех. почеше од њега захтсвати, да голих руку ухватн за оштри јатаган ајдучки. а овамо нм са оружјем у руци ни сами не смију ни присмрђсти. На када не могоше управо не смедоше ајдуцима ирнступити, траже у пакости својој, да на поштсним кућама српским срце искале. Прошле среде погибоше на нравди Бога два брата Чаваркапе, које на Вратцима ниже Сарајева по исказу а без доказа неких заптија>'ао јатаке стријељаше — а у ови мах док пишемо, н трећем је свећа утрнула. Жене им осудише на робију, а нејачка деца пуштена су нека их илн вуци у ову зиму изеду илн их зима н глад помори. Срцс нам пуца, када видимо. де се хотимице ископало две најпоштеније куће на ови крвави начин — а само за то, пгго их заитије на душу узуше. А кад би се мало бол>с у образ тих делија загледало, можда би стид пред светом нашу п цивилизовану и владу било, да пе познаје другог начпна ни нроцедуре, када се ради о животу толиких л»уди. Каква мора онда бити слобода у зап тнја, када пе стоје иред судом илн другом власти, него када се на њину савест остави, да своју дужност на иољу врше. Та сваки час догађају се слични случајеви ономе, када код Блажуја убише два брата Филиповића — па увек видесмо да тада за владу ваши оно „појо вук магаре." Преки суд може донети само онда плода. када се употреби на згодном месту, а ствар руководи гвоздена али и обазрива рука. Невеште руке само ће ствар покварити, да буде грђа него ире. Морамо по души нсновеђети, да педесет година турскога пашовања није стало оволико српских глава, колико их цивилизована Аустрија за три године устријеља. Но није чудо пгго се у овоме греши, када се греши у свачему, све од онога дана када благодет ове нове унраве сијну. Тешко је побројати свс овде, шта се високој влади за ове три године све изјаловило и какови су се експерименти предузимали и пропадали, али тако исто је тешко забил,ежити и један чин, са којим се садања унрава похвалити можс, да благостање ове земљс боље стоји него пре окупације. На и ти покушајн да се она умил и мухамедовцима. штедећи их у свему од строгости правде и закона и утерујући _њихову „трећипу ревносније и турске него за турског доба — с.умњамо да ће плода можда нре срамотс за владу допети, када од њих на цедилу остављена буде. „ Је но мислн крчмарица, друго пијаница.То се порећн не дадс, да у околностима. као шта су овде, не смије никаква политика пут нравним властима показивати. којега сс држати нмају, јер им је овај доста по задаћи њиховој означен. Јер каковој се срећи а особито задовољству ј овој земл.и дотлс ми Срби надати можемо. докле све власти од најнижијех па до највиших заузим&у нротивнички положај прсма ернској православној всћини становништва ове земље те поступају маћинскн са њомс. Ми им само казати мсжемо, да не знају шта чине; а ако лпају — онда нека ни ово не забораве: да се свст здравог народа — као што је хвала Богу наш — не да ишчунати ни порицањем срнског имена ни угушивањем школа и православног писмсна. ни Фратрнма ни арци-

I бискупима, ни хрватима ни свнм Јудама [ широкога света што их овде населисте^ — на макар га и рааааињсиш као што иочесте, јер онда можете тек дочекати ; његов васкрс! —

Говор попа Пазла Радивојевића

иародњег послан. среза морав. у окр. пожаревач. Хајде да и ја коју на овом месту нроговорим , и да кажеи шта ми на срцу лсжи , а чшш ми сс ово је најзгоднија прилнка, где треба сваки да се чује, шта и како мисли. Иредмет о коме се сада већа врло јс важан иолитички акт, и дужност је сваком народном посланику да добро размислн о њему. Кад би лене среће било , требали би сви ми да смо уједињсни јсдним жсљама и једним мислима, јер сви смо мн в синови ове земље и свс је нас народ изабрао само за то, да га иекрсно, савссно н поштено заступамо и бранимо њега и нашу ј отаџбину. Такова једнодушност кад би је било у скуиштини, обрадовала би наш народ, а углед наш нрсд Европом уздигао би се. Мале државе и народи само слогом могу бити снажни и доћидосвојих цсл>и, а неслогом они конају сами ссби гроб. Пут слоге нут је спаса нашег а странпутица неслоге водн нас у извесну нропаст. Но на жалост ја видим да мн овде на овом светом месту нисмо сложни; ми смо се поцепали овде на мањину и већину. Узрок овоме цсоању јеете већина скуп| штинска. Она неће да стане на више ј гледиште, те да буде сиравсдљивија | црема мањини , но сс ослонила на свој ; бројни вишак, и учиннла у самом почетку скунштинског рада неправицу мањини — опозицији. Опозиција не дели мишлење већинс и владе, али за то ннје требало њу багателисати неузев ни јсдног у одбор за грађење адресе. Већина је повод што дапас имају две адресе, јер опозпција мора ла изнесе своје политичко гледиште у скупштини. То бива свуда по свету па тако и ми морамо радити. Ја нисам за адресу већине. јер не видим у њој све оно заступљено што би целокупни интереси народии и државни захтевали је да се поднуно нс слажем ни са спољном ни са унутрашњом полптиком владе и по томе морам стати у редове опознције. Влада. и остали г. г. говорници из већине брансћи свој нацрт, а обарајући нацрт опознционе адресе, као да пзражавају неку бојазан од опозиције, алн на штоту етраховати: г убојашасја и лјеже њест сграха. Г. министар Чеда, у своме подужем говору побијао је разлоге говорннка из опозицијс, и рекао да ни тројица између њих, нису доказали етварпост адресе опозиционе. Разлика јс та заиста велика и стварна, јер да тоганије не би се стајало у редовнма онозиције. Мањина је у свом нацрту адреском правнлније н боље уочила народне жеље и потребе; о томе ће најзад и јавно мњење своју потврду изрсћп. „Иде време, ноеи своје бреме." Најзад г. минпстар Чсда, мало нам и прети, али ми се тих претња слабо бојимо. Кад је човек прав н ради свесно за свој народ, онда као год што он ужива његово поверење и љубав тако исто може елободпо онима који нрете његовим представницима, устима народпнм рсћн: ^страха же вашехо не убојимсја ниже схутимсја, јако с нами Бог~. Ја сматрам адрееу всћине као какав нзвор, из кога ће нотећи вслика бујица. која ће народ понлавнтн; већнна је скупштинека вољна да све учини што влада хоће , она ће јој у сначему указивати помоћ. и онда ће бити тако као што ја рекох. Исто тако се и лане олако нропустила адреса и све ишло како је влада хтела; на шта је бнло ? Допесени су закони такови, који су народ довели у узбурканост. Само да споменен закон о таксама. Зле последнце његове појављују се сву-

да. Да споменем један иримср. Ја сам од јсдног младића узео због благослова 100 динара. Младнћ је био од 16"/* Г °Дстар и еиротног стања, тако, дајс вола из јарма продати морао да подмнри таксу од Ј 00 динара. Влада хоћс на своме нуту да иде и даље. ХоКе да се иорез аовиси , зна да нмамо сада 1,000.000 главнице, а мисле да се увећа са још неколико милијона. Па ако би ми на то пристали, смсмо ли отићи у народ У Има вазда нротив чега би могао говорити, но за сада хоћу да завршим : Ја сам ^длучно противан адрееи већине, а примам адресу мањине — опозицијс.

Огласи ЈЕДАН

НОВ БИЛИЈАР ИМА па нродају. У пптато уредпиштву „Српске Независ-

ТРГОВИНА АНДРЕЈЕ Ј. ЖИвадииовиКа нотребује једиог шегрта н ирактикапта и:> добре куке који могу одма ступпти.

0

д к а з

Један

НЕЛИКЕ ШКО0 а| * ЛЕ ТРАЖИКОНДИЦИЈЕ. Уиитати у уредииштву „Сриске Независиестп." /јОВАЧКО ОРУЖЈЕ ГДУ1АНДА првог Фабриканта европског; 13. гае (!' Наи1е\а11е, Рапз. са Фабрик ма у Бирмингхаму и у Лнјежу. Албум 1аландое , велико дело о оружју шаљо се гратис н франхо, на захтев преко плаћепог писма. М. Са1аш1, /ађпсап1 с1' агшев 33. гие Л' Нап1е\ г Ше,Ра пв. 8—52

ТДМДН ПШ1Е1Т плод за читпЈ.ење вКН^ОХ освежава)ућн протнв затвора н шуљева најпријатније срество чишћсња за децу. ОгШоп, рћагт. 27. Кие КапмШеаи, Раге!«

[а ИбииИле особита параш одпиринџа направљен с бисмутом, па је за то врло добар за лице, прионе за кожу и не види се, а такође даје боју млађаног нзгледа и природу нежну. Може се добити код Ш. Фаја, нроналазача у Паризу и код свих нароФимера. Ситинска помада која то својство има, да одржава мекост и нежност руку у руку чува од сваке повреде. која би им се утицајем хладноћа могла нанети. СН РАУ, Рагвшепе ш Рапч 9, гие (1е 1а Ра^х. Ставариште кол свију ларфимера и фризера.

Како 1 Маја ов. год. истпче уговор између меие и г. Брила о закуну дућапа и квартира, то му овим за даље д))жање одказујем Андреја Ј. Шивадиновик ТРГОВАЦ.

1мпош|1је Нроспекте ралашпљс наплаћеном пнсму гратис: ВијаНЈ јп Чпгпђегд »Беа1зс111ап(1). Кореспонденције се нримају на нсмачком, Француском н талијапском језику.

МАТЕРИЈАЛА КАНЦЕЛАРИСКОГ МАРКА МАРК08ИЋА у Бсогра.ху. Потребује једиог шегрта из добре куке из упутрашљостн. 1—3

за тоши.ап.е па леду Амернкапске НаИГах обичпе са кајншпма од сваке велнчние добпли смо овпх дапа. Браће Карапеши&и ЛАМПЕ ј I Серлппске нознате ■ као пајбол.е и пајлепшс и то асталске сеће и дуварске добнли смо ових ва. Браћа КарапешиЂи.

Каса сигуни противу ватре и лопова добнли смо у комиеион из Фабрике К. Полцер и кумп. из Бсча која је на свстској изложби Бсчкој добила највећу премију: днплому иризнателностн. БраКа КараиехииКи

Свакоме бесшгатно одправља" упутство за потпуно излечеље у тајпости и са мало трошка, тајпих болести скорашљих и застарелих само ваља писати: ЕУМЈМ, УЈеппе (1зеге> Ргапсе.

СИРУП Д-РА ЗЕДА

са Кодсином и Толу: употрсбљујс се против грудних болеети или плућпих. застарелих кашљева. бронхптиса . катара и т. д.

А. Т. Ларош награђен еа 1*».вОО франака, 8 медаља на изложбама к л у Паризу 1*78 итд. М

И и нешшшјивм и и и и и и и и

ешсир вински сижеЂи, опорвл>ућ1 ■ лротив грознице: преиоручује се против елабостн, изнемоглости, неурехиоети стомака. против застарслих грозница, које се нису мопзе нзлечнтн кинином и т д. и е т а с иротив мал -крвла и блелоКе, анемије итд. Рапв. 22 е1 19. гие 1>гоио! е1 Рћ-1еб.

и П И и и |И и и џ ^ Једно канабе 'Ц пово, са 6 поставл,ених столица нма па продају. Упитати у редакпијн. Способни агезти потребују за продавање ба.^енских лоЈова од 1Н4Л, који ^с сви скупа до 1886, с.а згодитцнма да ее извуку. заједпо у груии са 3. ароцент. кнежев. сраских Пре.чија-лозова, е» уплатом по 5 Фор. п 18 Фор. месечпо; за рад добијају агенти добар пропепат. Фраико-о»ерти нека се гааљу Вапкгеге/п/дипд Сгпп & Со. Ат$(егЈат НоЧапв

вллсник ..Дружина за потпоиагањв „СрпСив Књижввчо"ч" штлуплно >- м.тли иА р ИЛ , г И Слвв" кнез шилиј гл. бр. * одговорни гр«јшик Др. Лаза Кости . /л