Српска независност

- 53 —

Нов. МнлоиквиК. Досад су ошнтннске властн сазнвали аборове, а сад полнцнјске власти читају на све стране адресу вскнне и кнежеву реч пре нег што је ова скупштини саопштена. Одгов ра миннстру што вели да му носланнци поднесу Формалпу тужбу, да мпннстар трсба сам званнчно да ради. Зна се да је одговор кпежсв пре био штампап у „Виделу- и „Српскнм Новинама", него што је екупштинп саошнтен, а то нпкако ннје правпчно, већ се внше нешто смерало. ЉТарко ЛетровиА налази да је нско нзузетно стање наступило и у земљи и у попашању владе и у тактици већине скупштннске. Осуђује што су полицнјске власти чнталс и тумачиле адресу вепнне кнежев одговор и тражиле да се већнни нзјави новерење. Факт је да су чинованцн. које влада постављз, читали на •бору адресу и одговор а да није то с каквим тајннм президијалом достављено. С тога је тсшко наћи доказа кадјс гтвар тајне природе. У његовом срезу чнтао је адрссу човек који је под судом зато је"све у стању да учини ак" се од странс владе узме у зан^титГ. Спомиње како полпција у Шапцу узнма људе на одгокор због адресс мањнне. У таким околностима нсма мсста захтевати Фактичке доказе и Формалне тужбе особнто кад посланици на своју част х говоре да је стање у земљи сумљиво. Запгго се званично ћути, кад тврднте да пијс тако ? Наводи тајни президнјал Гарашапннов да се пази на попове н калућсре јер чине чуда по земл»и и бургијају за мнтрополита. Је ли чудо што полицпја чннн злоупотребу ? Данашње стање никомс пе служи па понос. Спомнњс Видело и агитацију у њему. Жали ^с да опсгаиција нема вајде од свог заузимања. ^ер се влада не обзире на жеље њене. Ми,г. ЋуриК Погружен је вестима о стању у земљи. Кад чиновници називају 50 и више посланика бунтовницнма и да раде на преврату, а министар ћути, то је нем зр <;оји се п-»тпнрује намерно. Ако хоћете да овако мислите. казните оне који таке гласове пазноее. Подсећа председника министаретва како је и сам некад изншао из екупштипе кад је био у опозицији. Каже да суилусорне све слободе па и сама уетавност ако полнција сме тако да ради без кузне. Нико до народа нема да оцењује рад посланички. Ие приетаје да посланици подносе тужбс миниетру јер то је омаловажсње аукторитета народног посланнка. Влада нма дужност да повратн мир и спокојство у зсмл»и и да казпи рћаве чиновнике који су изазвалп нереде. Ми х пстар-председ-кик Пиробанац. Порнче да је у пароду завладала узбуђеност. Кажс да је ово првн пјгг , да мањина није хтела да потпише адреее. Замера опозпцн н што адресу нази"а адресом већине. Вели да је такав поступак опобицијс оцењен на највишем несту. Иравда Гарагааннна да јс правично поступио кад је наредио да се народу прочита адреса и одговор кнежев. Парод који је срастао са домом Обреновића неће се због тог! бунити. Земз>а волн слободу и зна да се ништа нсредом већ само поверењем иостиже. На том земл,ишту наћн 1.е те, вели и нас. Мн одговарамо за наша, а нп. опозиција за ваша дела. Раико ТајсиК. Питање је: јсликодао мнг да нолиција одговара у зсм.т>и опозици"|у скупштииску и да «>али напредњакс. Он всли да зна да је тај миг министров, ма да је он то одбио. Мппистар је збунио јавно мњење што је похитао да то пусти у народ. Он је поверио све самим унапређсним чиновницима да тумаче адресу и одговор. Он ие криви чин -внике у унутрагањости већ владу. јер опн морају све да чине ради свог упапређења. Онозиција пи од кога не трсба лекснје, јер је то неуставно. Позива владу да му покаже, у чему је устав потвређен што опозиција није потписала адресу. Одговара министру председнику да није истина да је ово први случај. Вило нх је већ. Кад сме Милош Богићевпћ да назнва онозицију бунтовиицима и пре-

вратницнма. То нвје чист посао. Али то је рђав барут, нсће ухватити. Јадна је то земл>а гдс се тако што говири- Подсећа да на мппнстарским столицама ссде два члапа, од којих је јсдан без оставкс и без збогом остај напустио инкад скуппггипу. И ти људи данас трпе да се онозиција тако сумњачи. То нити је достојно нити лспо. Далеко ћемо дотсрати. Озсровићу опрашта што пазива адрсеу скупштинску законом, јер не разуме закона. Тврди да у земл>н влада роваш а то н влада зпа; на неким местима добнлн су полицајци нос и било је и батина. У Рачи је Д. Ђорђевић пуцао из прангија кад се читала адрсса и одговор? Каода смо добпли Призрен V То су свс Факта п министру још није доволшо да том нереду стане на пут. Каже да није пискарало да министру пише тужбу већ народни посланик, чију реч мора владада чујс и да о њој води рачун. Криви владу за роваш у земљи и вели да су то све мали мигови њсни. Завршује да је дужност владе да те чиновнике узме на одговор. Вељко ЈаковљевиК. Пребацује опозпцији да што она чпни није дело народно, већ тамо њино. ПреАседник. оппмиње говорппка (Граја вика, Велжо говори али се у ларми слабо чује). СрндаковиК се плаши да опозпција не да миннстру још 50.000 динара да пречисти полицију кад свет на њу виче. Мил. Миловановик наводи како је у његов1-м срезу капетан нуетио вест да су опозициони посланици истерани из скупштине. Замера Вељку што крупу увлачи у дискуеију јер, вели, пема горе но кад се круна хоће онде да представл»а где нема места. Ко то чини, тај је пздајник. Он то хоће да жигоше јер је не достојно ма скојо стране мешати владаоца у наше ствари. Не увлачите га у дискусију. Замера нредседнику игго ннје забранио Велжу Јаковљевићу да о томе говори, он, Вељко, треба да се истера из скупштине. В. ЈаковљеаиК То је много, то је увреда (Вичу: кије жагор.) Тражим задовољења. Председник. правда Вељка н уко »ава М. Миловановића. Најзад вели да су сс квитирали. Др. РајовиК вели да опозиција погрешне наз .1ве даје делима. (Граја) моли председника да ућути опе што му сме-^ тају, _јер ако ја почнем лармати. одсеците ми уши ако ме ућуте. и Одобрава поступак министров, парод нека цени рад опозицијс. Налази да је Вељко коректно казао. Не дозвољава да мањина тероризира већину. Прелселник пнта хоће лн скупгатина против пословннка дати Пагапћу по трећи пут реч. Всћипа нс даје. Ив. ПротиК Влада тражи од чиновника да критишу наш рад. Она нема права да нас осуђује. То је ствар јавног мнења а не нолиције која је најамник вла<'тника н к<»ја оставља канцсларијс да говори и ради за напредњаке. О Всљку Јаковљсвнћу не1>е да говори. После олмора говорио је поп Марко Иетровић . којн је нзмеђу осталог иребацио владн а већини да се заклањају за свету и неприкосновену личност владаочеву. То вели није каваљерски. Ст. ОганковиК. Треба објавити да мањина није бунтовник. Ако смо криви дајтс нас под суд. убите нае. Јога су говорили Днм. ОбреновиК за владу, 2Ј. Мч.хегиК против, Ми+\ан ЖуниК и Ур. КнежевиК за и најзад министар Гарашанин. чи)е ћемо говоре у идућем броју донетн. Ирп крају узела је скупштина одговор министров на знање, иогато је министар изја-ио да ће према израженим жељама прсдузети нужне мере. СРПСКИ ПОКРЕТ У АУСТРИЈИ (Отворено писмо Уреднику »МанчеггарсБог Стражара,) * ГосцоЈин*. Од неког времена парче по парче новости које нсурсдно добијамо из Аустрије јесу — после изврсних и поучних писама вагасг дубровачког дописпика скоро )сдини сведоци осталом свсту, да * Видн г Тће Мзпсћев1е*- Сааг(1јаа" број од 26 Дук. 1881. н - С - Ј-

јс устанак букнуо у српским покрајипама аустријске царевине и то ирво: на источним обалама Јадрије. у Далмацијн, па онда и у „ окуиирчним ировинцијамаВосни и Херцеговини, којс су, као што се зиа силе потниснице Верлинског уговора, без и најмањег обзира на жеље дотичног становништва Ауетрији на управу ПЈвериле године 1878. — Али ири свим нокушајима званичпс Аустрије да иотрс, или на минимум еведе важност оваког знака незадовољства са њсном управом од стране народа оних покраЈина, велим, нри евсм том, довољно оаката избиЈа на површнну да покажу да ће политичка ситуациЈа у оном крају наскоро изнудити иажњу Јевроие. Јсдан телеграм који ирошлог месеца саопштншс наше новине јавн на прнмср, да )е бечка п Нова слободна прсса" донслаједну адресу босанско-херцеговачких вођи усташких управљену на г. Гледстоиа у којо| сс они туже на неизвршење мсђународних обвеза Аустрије, као и иа њеио тираиско иоступање са дотнчним иародом — како их је, всле, н нагнала да оез раиике вере, прибегну оружју и уетанку. Ова је адрсса важна уколико даЈе израза нравим оссћајима Бошњака и Херцеговаца — Мухамедоваца као год и нравославнпх јер сви они — а ово вал>а н& уму имати — припадају српском нлемеиу и јесу ист< ветан народ, и но крви и ио језнку, са србима суседиих киежевнна Орбнје и Црие Горе; као, н да она моћна иеза љубавн према заједничкој отаџбини и објашњава то, што се данас и једии н други (мухамедовски и хришћански Срби) раме уз раме боре нротиву етраног им ига Аустрије која тсжи рсспективно, германизацијн и мађаризацији њиховој — по примеру остадих Јој провииција словенскнх. Сама адреса г. 1ледетону, о којој јс реч. нзашла је оила ирво у Београду у либсралном ^_1лоега1~) лиету г Сам'>управи~ ** а ја мислим да ће ннтересовати и ваше читаоце ако ју овде у ннглеском преводу прикажем. Него збиља прсдамном је и један број једног другог сраског листа који ислази у граинцама аустрнјске монархије, и у коме је та иста адреса требала изаћи нрошл >г месеца. но којц је покушај угушен од дотичпе аустрнјске власти — тако да на нстом н празном месту стоји само јодна реч „заа.±ен,еноДакле адреса гласи: Милостивн Господине, — Долепотписани Бошњацн и Херцеговцп. знајући за Ваше велнке симиатије према етвари ерпског народа уопште, обраћамо се на Вас с најпокорнијом молбом да и толнте зпању п срцу узсти ову евсдоџбу нашу о стању у коме се паша бедна д »м«»внна налази. Госнодине, као што је целом свету нознато, Аустрија јс пре три године ушла н окупирала наше земље, Босну н Херцеговнну. Берлински уговор дао је до дугае права тој сили на дотичну окупацију и админнстрацију; али ми смо разумели — и тако је у самој ствари — да је она с тиме и извссие дужпости на сс нримила. Те су дужпоСТИ, Госнодине. д а се поврати ред и увелу истинске реформе кпд нас; а ово нам је још у очи саме окунацпје аустријским царско-краљсвским манзФестом најсвечаније обећано и потврђено. Мсђ\*тим, а то је после пуне три године аустријске владавине, не само што сс о вршењу поменутих дужности и обвсза никакав рачун не води. нсго се па протЛв поступа с нама као с каквим покореннм народом. као да емо на голој сабљи добивени, и као да окупацнја нијс по духу и елову међународног уговора једној цнвилизован«»ј сили на привремепо и достојио управљање новерена. — Госнодине, нама је сада. а то при свпм и највишим обећањнма о повратку реда и увођењу реФорама г«»ре но нре горе но и под самим Турцима што нам је било. Намети еу и терети несравњено већи. ошнтн притисак млого шири и тежи адмнниетративна и друга самовоља и гнранија много лукавија и нееноснија. Наша српска народпост гони се и тлачи, нагас српско име бригае и потире, а понос народни на сваком кораку вређа и под ноге баца. Најзад нагае еветиње народне пагае цркве и школс — у највсћој опасностн од званичних, јавнчх и тајних подривања и обарања. Услед тога, Господиие, политичке и друге тавницс сада су пуне пуније, верујте но и под Турцима а општа беда љућа је и страшнија но икада. Свс наше претставке, молбе и жалбе, надлсжној влади и унравн. противу ивако вапнјућнх зала и неиравди, оеталс су и остају узалудие; и нама је унраво само један јсдити излазии иут остављен, а то: оружан отиор и устанак. — — Ми потписави Бошњаци и Херцеговци, бсз разлике вере, Господине, ево смо том крајњем среству — а после трогодишњег трпљења и стр' * в 1>1ћега1" — го додуше није „Сачоуправа" (бар не одкад п напјЈвА' ацчжа' укратише „мувати" се и прнпш.амчавати око наших „;>а4ико.«а и .

пљења — прибеглн. Немајућн пак ви мало основа за наду, да ће се АустроЈ гарска монархнја, тај всковни нспрнјатељ паше народне ствари и имена. нкада озбиљно побринути о понравци пашег морално и материјалној. ми смо се регаили не само протестовати и борити се с оружјем у руци противу њене угњстачке управе. нсго и истрајатн у тој борби све док или недођс крај њеној сили у нашој Босни и Хсрцсговини, или нашем и наших другова животу. А повсравајући ову тужбу и сведоцбу вашем великом и пријатељском срду, ми смо тврдо уверенн, Госноднне, да то нећемо учинитн узаман. У осталом јссмо и остајсмо, честити Господине, па толнк-м до сада нам указаним сцмпатијама, на сва времсна ваши најблагодарнији дужници. Вођс усташа босанско-херцеговачких; Стојан К'»вачевнћ — нравославни, Османбег Мемедбашић — м^хамедовац ТаФир -ага Звиздић — мухамедовац, Шћепан Кок«»љ — православпп, Ристо Јовановнћ — православни Јово Тандарић — православни Омер ага Тановић — мухамедовац Мемсд-ага Чустотић — мухамедовац Раде Тошић — нравославпи * * * На дан после публикације овог документа у ^Новој Слободној Преси л тражено је об : ашњењс у угарском делегационом одбору у Бечу. и Г. Славн одговорно је у име спољног мипистарства царсвине: да тројица или четворица потписника адресе припадају једној чувеној чети од шеспајестпну ајдука, која од скора узнсмирава грапицу према Црној Гори; да се српска и црногорска влада држе сасвим коректно у овој прилици, и да у главноме ствар незаслужује да јој се са званичне стране даља пажња поклања. Назив „ајдук" који упогреби г. Слави прсма дотичпим усташпма у овом .задовољавајућем објагањењу« јер га за такво оцени један бечки телеграм — налазн ее так<»ђс у изв спим мннистарским оргапима аустријске гатампе, под уиравом семитских јој урсдпика, који се нису стидели дадонесу нросте измишљотине о сечењу носева и других тобожних свирепстава Боксза како би тиме прсдубедили јавно мнсње Јевропе противу овог јуначк-т нфода који је устао у обрану својнх права л слободе. (Продужиће се) дописи Сарајезо 1(3 Децем. (Крвави бадњи дан.) — Еве се навршнла и трећа година, како нам је Аустрија Боспу и Херцеговпну поседчула, да њима уиравља, ^ао што јој је бсрлински уговор то „право^ дозначно. Сви се добро сећамо. како је аустријска дипломација прнјс тога свагда у псописану узрујаност долазнла, чим би се иовело нитање о Боснп и Хсрцеговипи. Сви сс добро сећамо, са каковом Је нестрнељивошћу наваљивала и на Русију и на бсрлннски конгрес, да јој се допусти, да изврши своју .културну мисију" у Боспи и Херцеговини, да спречи све пемирс а изглади све Ј *аде имзанавек. обећавајућп како копгресу тако и Турској, како ће пуну врећу среће просути у овс ојађене крајеве. На жалост данас вицимо да смо од Европе као стадо продани и да је оно у дипломатском свету мудро и погатено, за што би обичан човек заслужио батина по голу тпјелу, јер се у нас зовс лаж и превара. У лажи су кратке поге — тако велн наша пословица: а ето видпмо да јс Аустрија всћ након три године свога управљања овде дочокала да јој се тикве о главу обпју. Данас се не даде притајати. јер цео свет зна. да је устанак у Херцеговнни готов, који је произвсла како систематична лаж у заданој рсчи, када се овамо улазило, тако и немоћ н невештина. да се прсузети теретан посао изврши. Стање у Херцеговини улило је страх у овдашњу владу тако. да јој сваки чнв показује, како јој клецају слабачка колеиа а памет је нздаје. Прски суд мисли онда да је најбоље средство, да ее у народу нсзадовољство угуши. А како задовољство може у народа овђе бити, када еваке среде по двојнцн и тројици поштенијех људн из њсгове средине падају главе. * * * „Самоуправа" број 1^5 1881.