Српска независност

— 52 —

већени С. Д. Поповпћи, ви „талет•оли 1- Озеровнћи? Ако не разумете пптајте вашу „мудру владу, и п шеног профссора логике. Оп ће вам казатн. шта то зпачи, да Аустрија хоће да прими иаш дуг на себе, да наш П. Лојд обриче све своје благослове. Каквн сте, вп ћете и томе повероватн и нећете се освестити, док не видите аустријску војску у Београду. и Нишу и док вам не стану кућу над главом п јастуке испод главе продавати — аустријски порезпи извршитељи! По Београду нма једиа згодна досетка на Бћвтуову нронаст п на нашу жемзннцу, која у неко.шко речи означује сав кобни положај Србије. —Шта ће сад бити с иашом железницом? — заниташе једног досетљивца. — 'Мапи се, човече, железнице! ког ће нам беса! Још сс нпсмо нн возплн а већ смо насели! — По списку Бонтуових послова видпмо. да је, галпјота хтео да закачи п снроту Црну Гору са нет мшшопа дннара. Ми се надамо, да тамо није тако сјапо уснео као код нас. Ђуро Церовнћ Машо Врбица п Ђуро Матаповић нису тако — безазлеш! као Чеда. Пироћапац и Гарашанпн. Бонтуова пропаст и српска железница Дописни1; Н. сл. Пресе јавља са најпоуздапије стране о Бонтуовој пропасти овако: -Одмах после првог насртаја удеоннца Генр. Уније ирнјави се Бопту, тек што је стигао из Беча код једног заступпика Високе Банке (Нан1е ва^ие) п занште одмах три мплпона Франака. ипаче ће морати у Лнјону обуставити плаћања. Увидећп, да би то произвело велики потрес. одобри му тај застунпик на своју одговорпост зансканнх три милиопа. Том прилпком изјавн Бонту, да ће требатп н дал.е помоћп и нредстави своју ствар као да има добре залоге за то. Сазову конфсрепцпју вис. бааке са Ротшилдом. Ту Бопту разложи, да му требају 26 милнона Франака, и то 16 милиона од номоћног спндиката, а 10 мплиона ћс му узајмпти Лепдербанка. Према грдном замашају бесе (пабења), реши се Вис. бапка узајмпти 80 милиона паркету н, да се трг нс бп дад.е пустошно. одобрнтн и Бонту-у 16 милиона. Паппрп, што их је Бонту давао у -залогу. свн су налнк на бразплијанеке железнице и т. д.; нема међу тпма ни једне хартије, која се тицала аустријских послова НИ српске железнице. Ал' кад се Впс. бапка својом комнсијом увсЈЈи о стаљу стварн и кад Бонту јаии, да му Лепдербанка неда обречених 10 мнлпопа. дигпе Всл. банка руке од Бонтуа, и тога часа била је занечаћена судбина љегова бапке. Бонтуови прнјатељи сад етадоше телалити, како мује вис. банка откупнла аустријске послове а особито је искала да јој одмчх уступи посао српске железнице. Нас поуздапо уверавају, да су те вести сасвим неистините"

Дописпик дал.е разлаже, зашто пи Вис. банка, нн ма каква друга солидпа банка нсће да нрими аустријскнх послова. Сви тн разлози важе наравно још впшс и протнв нрнмања срнског жслезннчког посла. Те тако се морамо снремптп па пајцрње н најгоре. Бонту у затвбру Затварање Бонтуа и ДЈ )\та му Федера оиако се збило: Кад се власт појавила Бонту у првн мах скочи јако уз ^уђен, но носле се умири. и иоштоје неколико речи прогонорио са једним чланом уираве, нођс за комисаром. Данашња ссдница министарска одобрила Је затвор Бонтуов. Бонтуа н остале ноаншсне, саслушао је истражни судија, они понуде велику кауцију да се иа слободу нусте али молба им је одбијсна. Тврди се да ће полиција све чланове унравс иа одговор позвати. Всст да ће једна француска Финанцијска груна иримити на себе аустријске иослове Генсралне Уније, неистинита је. Врло се гадни и хрђави гласовн проносе о раду Бонтуовим; тима се гласовима може иотнуно веровати. Неиосредап иовод затворању Бонтуа п Федера бнла је тужба г. Лејеуне, који је депоновао код Генералне-Уније 140.000 франака, да се та сума уиотреби на ренорт (кратак рок). Г. Лејеуне искао је да му се да или иовац или хартије његовим новцем отерећене. али како се није ни једно ни друго учинило. ноднео је суду оитужбу, на основу које је следовао затвор, кога је нзвршио еудски нолицајски комисар Маце, те га доведе нред суд. Нрсд нстраж ним судом Бонгу п Федер иретходно су саслушанн, а носле их одвсду у две одвојене собе. које су одређене за кривце који се налазе под иетрагом. На званичној акционарској листи „Гснералне — Уније" Фунгира Бонту са 2000, и Федер са 12.370 комада акција. — Ио другим извештајима, неиотврђује се да је директор Федер од Л'енералнс — Уније" нуштен на слобод\ - . ПоштО су Бонту и Фсдер ирво изненађењепрскужнли. показаше седоста смели. Федер занали цигару. У нОлицији уједној соби намештена су била два кревета, оба апсеника остадоше у тој соби, али нису ни реч . нроговорили један с другим. Сутра дан су сваки од њих ио на особ саслушавани читаво пола сата, а после их оиет одведу у собу. Дозволишс нм да примају посете. Таст Федеров адмирал Бохер понудио је кауци у. У 7 чаеова у вече, пошто је иетражни е^. дија више сведока исинтао, изајавн он Бонту-у и Фсдеру да се стављају у нритвор. Њих одмах одведу у нолицајни дсно. Од тога часа изгубе обојица своју мирноћу. Ови иочну најжећим речима један другог нападати и кривити. У пола У. часова одведу их у затвор и одреде нм одаје нод бројевима 22 и 24. на ирвом снрату. Оба ансеника нзгубили су присуство духа- Нарочито је Федер сасвим поражен- Он хтеде да га одвсду у болпицу. но то му се не дозволи, пошто ннје болестан но само раздражен. Бонтуова жена је јако оболела. 0 нссрећи су је пнсмом извсстили. Јуче у всче пронели су се гласови да се убила. Но то је све само измншљотина. Зна се само толико да су се многа аишења предузела. С друге стране опет тврде, да нису аншења нрсдузета, али да треба заиста чланоне управе нозатварати. Та онасноет нрети и Херцегу Броглију. Из страха од државне иарнице X. Вроглне све је своје имањс нренео на свога сина. Унрава Генералне — Уније, закључила јс у својој седници да се друштво укине и да се сва пр; ва њсна пренесу на друго друштво. Но од свегатога није ништабило. Локалитети „Генералнс — Уније с нозатварани су. Нечати су свуд ударени и нико несме унутра да улазн. Оволнко се дознаје ио нештанским и бечким тслеграФским всстима. Други ћс мо иут доиетн шта ппшу етранн листови о ствари Бонтуовој.

СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Селница ој 25 Јануара 1882 Нрсдседник: А. Ђ. Поновић. За министарским столом сви министри осем — Чсде Мијатовића. Протокол III и IV скупштинског састанка, иоследЈБи с исправком нрнмају се. Читају се некп ио-*драви, затим молбе п жалбе. Упућују се одбору. Паши/л предлаже да се буџет штамнћ.

Министар НовиковиК као заступник министра Фпнансијс одговара да је влада о томе водила рачуна и да је имала намеру да то и сама учини, но због нских нових закоиа и док се види хоћс ли их скупштина прнмити, није то могуће. ПаисиК одговара министру да сс у свима парламентима евроиским буџет раније саставља. Што мнннстар наводи, не може" служити за оправдање. јср било је да скупштнна нрими или одбаца нове законе, то ништа не смета да се буџет раније изнесе ; њега је лако ноправити као што је то и до сад бивало. Држида такав изговор није уместан. Рагиа МилогиевиК. Министар Финанснје зна приход и расход, те нрема томе и саетавља бу_џет. Ако скупштина пе одобри нске изворс, онда се миннстар мора побринути да друге пропађе. Подупире предлог Пашићев. Председннк. Питање о буџету пије на дневноме реду. Ставља на гласање и већина решава да Пашићев предлог као хитни унути одбору. Читају се два прсдлога да се ирсдлог о промени уетава прогласи за хитан. Прима се. Секретар Крупежевић чита овеуказе. 1, овлашћује се министар правде да поднесе предлог закона о среским судијамл. 2, овашћује сс заступник мипистра Фипансије да ноднесе предлог да се одобри издатак у 25.885 динара утрошен за дијурне оним лицима које је влада нрошле године у разпим мисијама пшљ;иа. 3, овлашћује се миниетар Финансије да иоднесе нредлог да се накнадно одобре 80Г) динара утрошених па шиљање новаца и иакста посланицима. 4, овлашћу]е се мшшстар епољних послова да поднесе декларацију закључену између Вел. Британије и Србије. 5, да поднесе трговински уговор закључен са Сев. Америком. 6 , да иоднссе конеуларну конвспцију са Амерпком. 7, да ноднесе тргвачку и консуларну погодбу са Холанднјом. Раша Милошевик чита интерпелацију на мипистра унутрашњих послова због паредбе да сс народу чита адреса већине и да се всћини и влади вотира поверење. Министар Гарашанин , прпма иптерпелацију да одмах на њу одговорц. Признаје да је телеграФским нутем наредио да сс народу на онштинским зборовнма 'прочита адрсеа скупштинека и одговор кнежев. Одбија да јс наредио да се напредњачкој већини изјави поверење: такође налази за нужно да се правда због отужбе да је неког гонио. Нс признаје да је наредио да полицнјски чиновници агнтују за владу нити да сс опозиција окрнви да иде на преврат, п најзад пије истина да се ико за читањс адресе мањине узима на одговор. Раста ПоаовиК. Незна да ли постојс тајни расписи, али то зна да јс у народу овладала узрујаност зб<>г такогчитања и тумачења адресе. да полиција нро ноен евакојаке гласове и да емо ми овдс проглашени као бунтовннцп. Министар се изговара (Гарашанин га иснравља: одговара) нсзнањем, и захтсва Факта. Но кад нас нолиција као највсће злнковце оииеује у народу, онда је то багателисање народних ноеланика кад министар то трин. Ннјс наше да набављамо доказе али је дужност минпстрова да таким гласовима на Пут стане. Наше је да протестујемо. што и чиннмо. Оставите народ на миру, а с нама радите шта хоћетс. (Узрујаност, жагор. Арса Дреновац Вешајте нас ако смо таки. ал оставиге жену и децу на миру), Гарашанин одговара Рис!И да није наредио нолицији да агитира. Р. ПоиовиГх. Може битн да поједини нолицајци сами то чипе да се нрсоруче, зато је нужна истрага. Миниетру треба да је довољно кад посланик јавно ког окриви. Гарашанин одговара да оп н кад бн хтео не може вући ноједине чиновнике на одговор иа нроету реч у скушитнни јер закоп наређујн да сс свака тужба

поткреин доказима. Шта вредн истрага, кад нећс показати стварних резултата. Паши/1. 'Целом је свету нознато шта се чини од стране иолиције по земљи само не министру Гарашанину. То што је данас у Србији, нкје никад било. Набраја срезовс где је нолиција чннила изгреде. Министар би требао да то нрими срцу и не да се изговара да незна и да му то вије познато. То није одговор. Убеђенје да је наредба изишла из мипистарства. Ако није нска миниетар изнесе све шифроване денеше. Факт јс да је полиција у°бунила земљу. Гарашанин. Вн кажсте да јс полиција узбунили земљу (Вичу јесте). Читајте ваше листове, па ћсте видитп ко буни. Ми само сузбијамо неистину. Пишите н даље како хоћете, и ми ћемо пиеатн в сузбијати сваку струју против јавног реда. Ми смо нослсдч-и који ћемо екучаватл слободну Ј )сч, па кад вас пуштамо да пишете шта хоћете, морате трнети да н мн с наше страпе пишемо. Председник опомињс говорника да се држе нредмета и да не ,вређају. Вл. БожиК. Не гледај само на нас, већ говори свима. Председник. Ја говорим свима и могу гледатн где хоћу. ПашиГ одговара Гарашапину да мује све познато јер зпа и за маленкости. а међутим не води рачуна о крупнијим стварима. Арса Дреновац моли министра да Мил. Богићевића ереског начслника стави под суд што је на збору назвао опозицију скупштннеку прсвратницима и бунтовницима. Наводи какво је расноложење н узнемирење овладало у земљи кад је на збору назвао Опозицију екушитинску превратницима и бунтовницима. Наводи какво је расположење п узнемирење овладало у земљн кадјеРиета Поповић добио депешу којом га питају: је ли жив? Гарашанин одговара да нијетоттда се окривљују чнповпици, јер не може поред најбоље воље ништа учинити кад нема Факта. Он стојн сваком на служби нека поднесе Формалну тужбу, он ће учинитн што је нужно. Најкраћн је пут да поеланици дођу к њему и да га обавесте. Ст. СтанковиГ захтева од министра да телегрмФским нутем нрогласи нолицијсго подметање да оиозиција ради на нреврату за лажно. Дим. КатиГ пије задовол,ан еа одговором мипистровим. Баш опи чиновници које је Гарашанин унанредио проносе гаднс гласове о опозицији н наговарају народ да изјави оиозицијн неповорење јер то Гоеподар иште. Министар треба строжије мере да употреби. Љуб. Дидип. Сматра за понижење да се као народни посланик башкари са начслницима и цпсарима. Он има само с мипистром носла. Гарашанпн је у почетку своје владавипе дао полицијским чнновннпима зор. Одкуд је сад могуће да се полицајци тако разбашкарили. ИолицЦја од пеког времспа тера далеко. Прнча како је 12 о. м. пошао за Бсоград, н чита јсдан са свим нсвин телеграм од поиа Ав- ЛСнваповића. ког је зб;г тог срески еуарншина већ 16 о. м. узео на одговор. Питали су га: Јда ли је хтео тимс да демонстрира против владе ида ли се то слаже с свештеничким положајем. Кадуовим снтницама иолиција развија онергију, нека онда види мипистар какви еу му иолицајцн. Ви ћете сузбнјати тим путем сваку етрују, алн струју Бонтуову не ћете сузбити. (Сви мааиетри: Хоћсмо.) ГпЈ)ашанин. Иознат му јс елучај што је навео Дидић. Он је обуставио сваки даљи рад нротив нопа, и наредно је истрагу нротив капетана. Катићу ес чуди да еад говори нротнв тешннћеког капнтана а нре три дана му је сам нзјавио да је с њиме задовољан. КатиГ. То је било нре 10 дана, од оног доба много се шта променуло. Љуб. ДидиК Жали у оиште среске старсшнне јер се нађоше у чуду; незнају и сами шта ће и како ће. Ав. ОлеровиК. Предлаже да се Одговор Гарашанинов нрими на знање. Адреса *с закон, зато јс министар добро чјшио што јс наредио публикацију.