Српска независност

БРОЈ 25.

ЧЕТВРТАН. II ФЕБРУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

кке за с?вг.т: вл годннт 24 дин., НА по годинк 12 ДНН., на чвтврт год. 6 дпн. 31 ОСТИЕ ЗЕИЛ.Е БДЛКЛНСКСЦ ПСД70ТСК7ВА ГОДННУ -30 «РАНЛКА, НА ПО ГОДННБ 15 »р. Н* ЧЕГЕРГ ГОД. 8 Фр. ЗА А7СТР0-ГГ1РСГ7: ВА ГОДННГ 15 ФОР. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧВГ8РТ ГОД. 4 31 СЗЕ ССТ1ЛЕ СРХ1ВЕ : НА ГОДННУ 36 »РАН., НА ПО ГОДННЕ 18 •?., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 «Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ »ТОРНИНО«, 1ЕТВРТН01, СУВОТОН « НЕДЕЉОМ хзиА. хл;ж:лгоз>л: УТВДННШТВО ЈЕ ■ ЛДМПЦНСТРАЦНЈА Ж КГ&Н Г. ТОИБ ЛНДРКЈКВНКА ОВНЈНХ.БВ ВКНАЦ.

ЗА ОГДАСЕ РАЧУНА СЕ: Ш»ВН п»т 20 днн. пара од рбда, а послв сваки пут 10 ПГ. за прииос.4ано 50 пара ,\нн. од рвда. Руиописи шалу со уродништву. а претплата адтинистрацији „СРПСКЕ НЕ3122СЕССТ2". рукописи нк враћају ск. неплат.ена писма нк лримају ск.

Ошптинама: ПрхоЕској. Влашкодолској, Ракиначкој. Ти^евачкој, Орл>ева1кој, Кушиљевској и Сибничкој. Драш БраКо. Хвала вам на пскреном поздраву. Наш рад оправда1|в иотпуно ваше жеље. Мисмо потпуно схватплн позпв нага као народнн посланпцн. Нама је најсветпја дужност да свом снагом станемо на браппк части, попоса п угледа паше миле отаџбине, и да браппмо животне пнтересе народне. Скупштннска маљппа ударила је добрнм п по нашу земљу кориснпм путем, и за то смо и ми стали у редове њене. Ми ћемо истрајатп на том путу, јер смо уверени да ћемо само тако радећи верно п искрено послужитп омиљеном престолу великих Обреновића, онравдати ваше новерење, и задово.Ђити пашу савест п наше радољубиве осећаје. Бама се тамо спгурно говори противу нас, и изпосе разна подметања али ми смо уверени, познавајући свест вашу, да вн тима подметачима нећете веровати. А и не треба да им верујете, јер знајте да њпма није ни до чега стало, до само да ностигпу своје себичне дел>и, а народ п народни интереси њима ни мало не леже на срцу. Људп који су кадри да брапе садашњу владу и нењ непатриотскп рад, јаспо показују да их се срећа, благостање и лепша будућност народа српског. баш ништа не тичу. Нпшта не треба да вас застраши јер знајте да правда мора нобедпти и да онај који иде ноштеним и правим путем нпкада не може пастп, а на иротив, они који срљају клизавом страниутпцом морају се час пре стропоштати. Ми ћемо у одбрани народних интересе остати непоколебиви, а непомућена свест вагаа даваће нам снагу да сасвим оправдамо вагае поверење. Живио нага мили господар и књаз Милан М. Обреновић П г . и његов дични владалачки дом! Живио свеетан народ српски! Искрено вам свима братско поздравље. 8. Фебруара 1882. у Београду Поп Павле Радивојевик и Милосав Степановик Л0СЛАШ1ЦИ ЗЛ СРЕЗ М01'АВ<*КИ ОКР. ПОЖАРЕВАЧКОГ.

ФИНАНЦИСКО ПИТАЊЕ

Са новом владом настала је и нова Финанцијска ера за Србпју. Енергнја са којом је и у најмучнијпм данима рата милионе динара на одужење својих државних ; дугова [положила, Србија је осведочила тврду и одважну вољу, да I своје новчане обвезе гато пре исиуни. А Финацнијски извори који су узакоњени ире доласка нове владе, да| валн су могућностн, као што смо I већ напоменули, да се та воља Србије у скоро и сасвим оствари. Здрава Финанцијска и иолитпчна свест не може, да не прнзна, да је таквом енергијом и таквом могућности нага државни кредит тим сталније утврђено н знатнпје поднгнут. гато је Србија, после извојеване независности и рагаирења граница. и на међународпом пол.у значајнијн и угледнији положај заузела. Али, у место да се све то достојно оценн и натриотски прихватп, ударило се нод новом владом другпм путем. Под заставом клике која издаје себе за „напредњачку," нредузело се на све стране трубнтн : ч да је Србија ратом „презадужена* и „упропашћена," да нпје илатнла „још нп једап интерес па државнн зајам"; да јојје „кредпт пао,* н да су вођи „напредњака* позвани и изабрани. да јој „кредит поврате п подигну. и Знало се, да има полнтичких и берзанских интриганата који раде. да потресу поверење у младу кнежевину и отежају јој развитак народног кредита, паондадајој своје скуне и нечпсте услуге наметну. Али. ко је веровати могао, да ће се и па домаћем огњишту наћи „блудних синова и који ће таквим интригантима давати одјека, у нркос Фактпма која доказују, да се Србија ратом не само ппје „презадужила," пего је још и свој другатвени н народни фонд приповила и обогатила, п у пркос рачунима који сведоче, да смо не само на илаћање интереса него јога и на одуживање главнине зајма већ неколико милијупа динара • које за време самог рата, а које одмах цосле рата, у злату исила1 тили! Грегапост „наиредњачке" клике у толико је тежа, гато не би билц разлога, да се кредит Србије доводи у гштање. баш и кад не бн пре доласка „наирсдњачке" владе милијунн динара били издани иа интерес и отплату државног зајма. .Тер, као што смо наиред виделп. за државе старог и новог света лостало је ира-

вило, да исплату ратннх дугова после рата годипама одгађају. Ми смо и ноимеппце казали, које државе и како то прак/икују; па зар да се малој п привредно младој Србији не остави за нривредно и Финанцијско опорављење носле рата нн онолпко времена, колико се н. пр. великој и богатој Инглеској и Француској за нужно иризпаје?! У толиких народа чекало се и чека по толико годпна после рата за исплатом ратних дугова, на никад се ни једном не рече, да му је за то кредит пао, него се за све једнако признаваше као природна нужност, да, ратом изнурепи и исцрнљени, за неко време снагу прибирају. А Србијп, која је и за време рата милијуне дипара на одуживање ратпих дугова издала, да се у место правде неправда одаје?! Застрањеност„напредњачке" клике излази још јасније на видик , кад се сагледа шта је све она сама за ово кратко време на нољу државног кредпта иочпнила. Нрпвно стурност , ујамчена развнтом уставном и парлиментарном свешћу, нрвп је услов за утврђење државног креднта. Међутпм, „нанредњачка" влада већ је п својим иореклом изузетак од сувремене уставности и иарлнменчарпости. У ( уетавпим п иарлиментарнпм земља. ма кандндате за владу означује, непосредно или носредпо, народно митлење , нлп . коректније говорећи, икгс веКине. По овоме и мањина има а да аостане веИина, аа ,[а може до власти доКи. Алн ^напредњачка* клика, у место да најаре аостане веКина иа да из веКине уђе у владу, она је најире утрчала у владу, аа онда је „расаустила"народно иретставниттво у коме је имала веКину I иротиву себе, наредила нове изборе, | и силом власти „рекрутова.ш и себи , вепину ! Тнме је она увела практику. по којој се у свако доба већнпа у мањнпа н мањииу у већнну озго пронзвољно нретварати може, тако да ту пема никаква јемства за правилан развитак п стабилиу владу уставне и нарлпментарне свестп. * Рођепа у греху „нанредњачка* влада грехом се и гаји. Иодунрта на већину силом властн ..рекрутовану", она је без скрупула судове и админпстрацнју брижл.иво „очистила" од слободних духова н независпих карактера, на је скоро целу п судску и админпстративиу власт нрсдала у аартизанске рукс. Номоћу својпх креатура оиа је организовала у земљи еистсм котеријског вулума , н ради да уведе владу ли-

чне самовол.е и силе на место владе онгате свести и правде. Небројене жргве силеџпјског гоњења и разметања па полптичком пољу жпва су сведочанства, како „нанредњачку и клику не везује ни једап закон, ни једно правило другатва. Она чини гата јој је воља, и , радећи нонајвигае пепромншљепо, нретворнла је за кратко време земљу у разбојиште партијских страсти, и створила стање непзвесности и несигурпости, ј којим се државни ред, па п државни кредит у основи иодрива. Силом котеријеког зулума задала је „наиредњачка'* клика и на Фннанцијском пољу најтеже ударе државном кредиту. У једној младој, у радним снагама и капиталима ио^ебитој земљи, са примитивннм изворима и сретствима производства, без Фабрика и великих индустрнјских радионнца, са ограниченом трговином и удаљеној од главних пруга светског саобраћаја, доста је имати и обнчну меру памети, па да се увпди, да ту по правнлу, не може бити великих извора богатства. на наравпо ни велнке могућпости за гомилање државних терета. Здрави иатриотизам размнслпће се ту и по два иут ире, ; иего што се одважи, да какав пов терет па народ упртп . а вазда ће зепсти, да се иронзводна п привредна снага народа јавннм наметима ненретерети. На што може да изађе иренагљеност и неиромншљеност кад се на земљу наваљују терети који стоје пад њеном прпвредном снагом, показало се у новпје време нарочито у младпм државама јужне Америке. Неке од ових држава улетиле су без великог рачупа у впгове скуп их п теретних зајмова са страпе. Под притиском уговорених обвеза> оне су прибегавале изворима и наметнма којн не одговарају нривредном стању народа. и гата су дочекале ? Неред н заилете у иословима. исцриљеиост, забуну и пронадање на Фипанцијском пољу. Ако нгде у аитању о жељешици требали смо да се користимо ономеном и ноуком коју даје ово искуство. Па каква разлика у том погледу између „напредљачке" владе н оне која јој је нретходила. Пре „папредњачке~ владе бегае као гато знамо, саетављена велпка комиснја стручннх зналаца, која је имала задатак, да, са обзиром на данагање привредно и нолитичко стање Србије, иснита: који би начнн н који уелови за грађење срнске жел>еашше бнлс најнрактпчннјп и најкорнснији. Иа основи коју је