Српска независност

- 90 —

4

та комисија предложила, и по којој Србија ни с које стране никаквој штети и опасности не би била изложена, расппсана је јавна такмии<а (конкуренција ) за предузнмаче. Кад је требало , да се пријављене нонуде и предлози отпечате, проуче и оцене, и за то је стручна комиспја сазвапа. Колнко је либералној владн било стало . да се питање о железннци које тако важпе интересе народне обухвата, што свестранпје и озбиљпнје иретресе, види се и отуд, што је у компсије за то питање одређивала чланове без разлике полнтичне боје, тако да је п само председништво била повернла једном од позиатих политичних противннкајој (г. Ђорђу Ценићу.) Она је ради ла отворепо п без резерве, да се покрене што живље латрнотеко надметање на пољу рада за народну ствар, па да се најпосле усвоји п пародном нредставпиштву предложн. што наука н општа свест као најпрактичнпје и најкорисније за аемл.у означе. Сасвпм је друге ирироде посту, нање „нанредњачке" владе у нстој ствари. Предлози ове владе о гра!>ењу желсзпице, па п о свима новчаним питањима која с тим у свези стоје, падали су као из облака иред народну скунштину. Ту се ннсу тражиле комисије стручннх зналаца, нитп је отворен јавап стечај за конкурепте, анти су употребљене друге мере обазривости и јавности, које искуство, наука и општа свест препоручују протнву пренагленостн и непромишљеиостп, и без којих пема јемства за свеспо н савесно решење ствари. него се све исиод руке и кришом од народне свести сиремало. Упропашћепп таквом тајанствености у интању о јавним обвезама и теретима. народни послапици који не прииадаху рекрутованој већшш, заклињали су и преклињалп, да се не нагли са решавањем предлога који у најважннје пнтересе народа засецају, а нису спремани на светлостп јавне пстине, ни иод коптролом општег мишлења. Они су предлагалп: 1) да се бар за који месец ствар одгоди; 2) да се отвори јаван

ГОВОР Д. НЕШИЂА арофесора велике гако.хе држлн нл Св. Саву ов. г. у вкликој школи. Госаодо. Меии је ове године нало у део, да мојом бееедом дош ннееем проелави уеномен<; Светога Саве. Мени је мило, да сам ја од наших математичара, мислим први, који у овој нрилици и наовомместу одужујем дуг свете благодарности томе великом, н |када незаборављеном истинском Србигг;. Мислим истинском не за то, што је био рођен у срц} г тадање Србијс, или зато, што јс био рођсн од правих срнских родитеља, већ зато што је био васиитан и одгајен у истинском српском духу; што јс био скроз и скроз проникнут најчистијом ернском мишљу; и што је са најискренијом оданошћу и најтоплијим одушевл>ењем радио за целог свог века на добру свога српског рода; и што је најзад у срцима својнхверних Срба подизао бедем , тврђи од гранита, о којн су се вековима узалуд ломили и >ме бесни таласи са севера и југа Да

стечај за копкуренте; ово тим нре, што се са више страпа добило уверења, даће бити озбил.нијих и кориснијих понуда, него што су оне којеје влада пред скуиштину изнела. Глас овнх носланика остао је ненослушан, и они су се иашлн иринуђени, да полагањем својих носланичких мандата скину са себе одговорност за штете које су од нренагљеног н ненромишљеног решења железничког питања за народ иредвиђени. „Нанредњачка" клика ставилаје све па коцку, да окрњену скупшти иу за своје нредлоге задобије. И, чудо иевнђено на пољу нааредне уставне и парламентарне свести: већина крње скупштине „амнпова" владине иредлоге, и Србија би као на јуриш увучена у мрежу најтеретнијих и најзанлетенијих страних зајмова. За време „вотирања" скупштнпска дворапа бнла 1*е са свнју странаопседнута, оружаним полнцајским четницима, и сваки додпр између народннх носланнка и нрестоничке нублике ирекинут. Јавно мишлење, које се усудило да осуђује владнне ненравнлностн, проглашепо је усред скупштине, на уста једног мннистра за „ безобразно. и Тиме је иљунуто у лнце и самој већипи, којој је у уставним земљама позив, да изражава јавно мпење! Но већнпа није нашла за нужно. да одбије од себе ногрду којом се каља част и образ народног нредставннштва. Разуздапој сили мало је било, што је погрдним пазивима ућуткивала јавно мншлење, које није хтела да чује . пего је учинила јуриш и на иагриотску дужност која је развитку тог мишлења служнла ! Над патрнотима који су ирвн (у г 11овом Ваку") нредузели да опомпњу, какве опасности чекају земљу, ако се у иитању о жел.езници слепо поведе за берзанским играчима, извршепо је наснље какво се само у једном нашалуку зампслнтп може. Одузет нм је незакопито хлеб који су ноштеном и натриотском радњом ио закону заслужили, иошто су им иовређена стечепа уговорена би тај свети дуг одужио, ваљало би да по обичају пред вас изнесем и пред вами расправим какво питање из оиссга оиих наука, којима се бавим. Алн кад госиодо само помислим, колико су математика н њени нредмети и појмови неприступни онима. који сс математиком пебаве, како са своје аистрактности н начина излагања, тако и са особеног математичног језика. који пре свега ваља разумети, онда такву намеру мал да не морам наиустити. Ја знам, госиодо, да питања, која имају ма какве везе са истинским животом, којим живн човечанство. да пнтања, која се тичу њсгове блиске или давнс прошлости. бурнс садашњостн нлн неизвесие будућнфсти; да нитања, која сетичуњеговог напретка или назатка, његове илемените борбе за слободом нротив самовол.с, за светлошћу против мрака, за истином протпв лажи и т. д., ја велим знам да сва та и њима слична питања морају всћину свста далако силнијс нривлачити, јер су ближа и њиховом нојимању и њиховом срцу а и непоередније нх се тичу, него ли ћутљнви н неми символи матсматике. Али госнодо у тим немим, у тим за вас загонетним символима, који вашем срцу ништа нс говоре, почива опет зато једна тајанственаЈсдна чудна сила, која овај модерни свет из

арава , која су им нозитивним законом специјално ујамчена! Што је најнедостојннје, ово насиље извршено је: и нрестона реч за слободу штамне свечано заложена била, и над иолитичним људима, којима је натриотска дужност, да на пољу јавности за народну сгвар раде.!! Но да пређемо на свршеие финанцијске ствари. НЕВ2ЕС0УША НАб ШбЕГН* (Свршетак). Сам нокрет, нак, у Херцеговини јесте скроз народни („Цјогои^Шу паИопа1опе и ). Девиза устаннка је: -смрт туђинцу./7окушај званичпе Аустрије да иредстави устанак као резуЛтат стране агитације јесте смешан лажан. И каква му драго била моралн • и материјална помоћ коју Херцсговци добијају од сачуствујуће им родбине измећу белог и јадранског мора. тек овај садањн устанак има се савршени принисати ванредном нравцу зва.шчне злоуправе („такчЈппшзЈгаИоп") и солдатске надувености аустријске — који се ево н круниса глупим нокушајем за увођење војачине. — Ја сам већ имао прилике изнети у вашем листу ту злоуправу, као и нретсказати њене нензбежне плодове. Уостал м, акт аустријских званичника који.најзад нагна Херцеговце да очајавају о правди беше: ненрнстанак надлежног намесника да прими молбу састављену у име целокупног народа српског у Херцеговиии нротиву војачине. Депутација којој (1еше новена иредаја горње молбе на то је учтнво известила намесника да, ако се с војничким законом наваљивало буде, они немогу јамчити за последнце. Ове су носледице доиста озбиљне и на сву прнлику, далеко донируће, јер се Аустрија ухватилау коштац са једпим простим но поноситим народом који заузима положаје од огромне природне обрамбености а стоји као борац за слободу јужних Словена. Понављам срце устанка је у оном горском парчету зсмље које Фатална амбиција Беча оте из руку црногорских му ослободилаца. У овдашњим далматннским варошима глас о устанлу нрнмљен је са задо^ољством! Па сад дозволило се, нли не, да се устанак за неко времс вуче, као опо онај први нротиву турака, тек он једва да сс може ограничити на уске границе Херцеговине и Кривошије. Међутим сваке се могућа мера унотребљава за угушивање вестн н новостн оустаннчком нокрету. Сви нолитичкн телеграми из Далмације — па чак и они којн се адресују на Беч и друга места у опсегу монархије — узапћују се, Ја сам према томе морао прнбећп ванредном средству да вама иснратим овај данашњи. Новије. Између Гацка и Нилећа бпло је дута у крвава боја. Чује се да се завршио поразом Аустријаиаца. основа креће.- из њих гесподо просијава вечна мисао, која васионом влада, и која извијајућн сс нз њих мало по мало, све више пбасјава стазе, којима журно напред корача неуморно човечанство. И ја мислим господо, да ти символи и наука, која сс њима и служи, заслужују, да се и о њнма у овој ирилици и са овог места чује која реч. Упознатн вас госнодо ма и еасвим новршно еа значајем математнкс, санонеким од најглавпијих метода њеннх . са њеннм ноложајем наспрам прнродннх наука, са велнчином њеног утицаја на материјално и морално образовање нтд. то ће бити предмет ове беседе. Госиодо ! Кад бацимо ма и летимични ноглед на предмсте и појаве како физцчнога тако н духовног света. видећемо, да је величина битно н опште својство њино, да се оиа јавља као неизоставни придев наших представа у свима могућнм радњама нашега духа. Сад. кад при разматрању иредмета и појава нмамо на уму само то бигно својство њино, ми их онда зовемо велнчинама или количннама. Математика се бавн али еа иосредном одредбом физичних количина; велим физичних , јер пснхнчне појаве ма да се оне у нашој свестн јављају са разлнчним стеиенима јачине. не могу бнти предмет математичних спекулација. јер нсмамо

Удине Петак 8 До* ог Јануара. Овде се са званичне стране крије исход послсдњег сукоба. — Две хиљаде нове војске јуче се укрцало у Трсту. — Ду. бровник ће служити као основа операције противу усташа. У плану каодаје да се пресече свеза између Кривошије и Херцеговине према црногорској граиици код Билећа. — Аусгријски командант Гацка имајући пред собом јаку силу усташву повукао се био оданде узев собом све званичнике и све јавне документе — дакле остављајући ту важну стратсгијску тачку у рукама Херцеговаца. Сад онет изгледа да је покушај да се поврат.« Гацко, донео горепоменути крвави сукоб. Цриогорска влада још се држи у ^заницама дипломатске учтивости, али је запетост велика. Кнез је напустио престоницу и новукао се у Бар. Међутим Црногорцн раде дању и ноћу на повом друму од Цетиња каХерцеговачкој граннци. — Вест бечких новина да је аустријски конзул предао кнсзу протест противу указаног гостопрнмства херцеговачким бегунцима произвела опште пезадовољство у јужним нокрајипама монархије. Г*рве тршћанске' новине узапћене су што су нешто јавиле о тешкоћама у Црној Гори. Удине субота 9 / 21 Јануар Борба у кланцу између Гацке и Билећа свршила се се победом усташа ! По речма Херцеговаца два аустријска батаљсна уништена су. — Званични аустријанци ћуте — дајући тиме потврду да су нретрпели поразу и ако ће, зар усташка верзија бити претерана.* Еванс. Ир. Н. С. Јованови*. Адреса Генералу Скобељеву! Париз 3-ћег «ебруара. Госпојин Уредниче ! Из кратког телеграма који вам иепратих могли сте зар извеетн: да је из ередине овдашше 1>ачке омладине ернеке потекла, и счноћ предата, једпа адреса генералу Скобељеву. као отпоздрав на његов поздрав усталој браћи вашој—изречен у оној скорашљој, сада већ и ирославл>еној, прнлици и .) драеич,и у Петрограду. — Ја ћу гледати да вам што пре нспричам какојецела ствар текла. За сад мп је једно могуће да вам уз нрнлог текста адресе доставим: да је генерал Скобељев са особитим задовољством иримио српске му госте и алресанте (којл су у леио.н бро]у и на ноге отигили), да ггм је у говору и ~одговору (прекпдан одушевл.енпм зкив(10 и ), ваггстину гииром отворио ј?уначко и братско српско срце, као * Л вашто? — На иека су н две чете, пет стотнна људн на место два батал>она, па опет — стига! Пр. никаква барем засада ни непосредна ии посредна начима за мерење њине јачине. Пошто у највише нрилика није могуће одредити количине нспосредним мерењем т. ј. норедећи их са познатим количиаама истога реда, то је човек морао потражити пута и пачина, како би их посредно одредио. и скуп свију за тај посао нађених метода н јесте оно. пгго ми зовемо математиком. Мене би далеко одвело и нсби одговарало овој прилнци, кад би се унустио у потанко нзлагање свију оних метода, које је ум човечнји пронашао и којима се он служи, кад нри нзучавању ириродних појава хоће да одреди количине, које се у тим појавама јављају, а које се непосреднм мерењем немогу сазнати. Ја ћу вам најире напоменути једну н то најопштију и најнрвобитшју методу, којом се научари у номенутим нриликама служс. — Кад се неке од оних количина, које се у каквој појави јављају, не могу непосрсдно де пзмере, научари траже законе, по којима те непознате количине у појави зависе од оних количина њсннх, које се могу непосредно нзмернти или дознати. Те законе. но којима познатс н непозиате количине у нојави јсдна од другв завиее, он пргводи на алгсбрајиски језнв