Српска независност

и Аа св е њима, најзад, растао са: т до виђења на бојном пољу противу опшшег неприЈатеља. и Адреса гласп: • „Госиодине Генерале! „Потресени и покренути вашом живом и илеменитом печју у корист оне браКе која се данас у горама Бисне, Хернеговиие и Приморја око заставе народне слободе и независности скупљају, и крвљу и сузама својим обливају, чланови српске учеКе се омладине овдашње хитају да вам се с најдубљом благодарношћу одазову. и овај малени доказ свог нризнаља понуде. — Ово чипећн, Господипе геперале, потиисани с пупим убе!)Сњем додају: да су они чули ноздрав не само једног, « то оног , војника руског чнја је сабља засветлила на мегданима Јевропе и Азије, пего да је кроз ваше јупачко и братско срце проговорио, и до њпх допро, прави и судбоносни глас саме велике и словенске Руснје; па вас, од своје страпе моле да верујете: да је и њихов скромни одзив само једап видни сведок оннх осећаја које у истиии и у души носн сав српскн народ од Дунава до Јадранског мора! По заслузи ценећи, као год и дугујући. вашем братском подвигу, господине геиерале. нотписапи пнти смеју нити могу да сакрију своју радост што онета виде руку братске Русије где се нреко брега препона пружа да иривије ране које су неправде силних овога света задале, п још задају, Јужном Словенству уопште а Српству па но се; па се крепе надом и утехом, да није далек онај дан кад ће иста рука иомоћи њиховом народу нротиву г цивилизованих а му угњетача као што му је номогла противу варварских освајача; те да ће на класичном земљншту српског и словенског истока подићп оне спомепике своје историје и миспје којима је најтрајпнји темел> једнакост и независност народа, а најсјајннја круна сами идеалн рода људског — Правда и С.гобода! Најзад, господине генерале, чланови срискс учеће се омладине. неће престати да гледају у вами внтешког тумача неравпе борбе њиног, нами тако сродног, народа — његових вековннх нскушења а закопитих тежања и пада. 30-ог Јапуара 1882. у Паризу. (Долазе иотииси). в добија тако зване једпапине проучаване појаве, помоћу којих он ондаизводи или израчуњава пепознате количпне. Али ако се и саме оне количине, од којих зависи изпалалсај непознатих количина немогу непосредно измерити, онда и оне постају предметом сличних истраживања. Али врло често та првобитна мечода неномаже просто зато, што се не могу баш никако да нађу односи између количина проучаване појаве, што ее т: ј ; не могу да сазеаду загони, по којима оое једна од друге зависе. Алиизатакве случајеве неуморни дух човеков натпао јс опет пута и начина. како да се помогне. Немогући да нађе односе између оних количина, «оје се у самој проучаваној појави јављају. он је пао на мисао, да место тога тражи односс између других секундарних количина. и да онда из тих односа изводи односе из•међу самих количина проучаване појаве. Та дивна мисао била је господо први или давнашњи корак к' открићу диоереницијалног н интерпералног рачуна, који је тек пре 200 год. Лајбпицом и Њутном иронађен, и који је својом појавом учииио савршени преврат у математичним и природним наукама. Из тога што сам мало пре говорио, увиђавно јс. да нри проучавању пгзрод-

Стране повнне донеле су и одговор Скобељевљев на адресу коју су му српски ђацц у Иаризу предали. Но „В. ои. новинала а ово је у главноме његов одговор... „ Ја се осећам сретннм што видим код себе младе иредставнике сриског народа, који је нрвм развио иа истоку заставу словенске слобе; али ја вам ииак морам нзјавнтн, за што Руспја не стоји увек на висипи својих иатрнотскнх дужности а особито свога словепског задатка. Ми сто.јнмо под туђим уиливом, па пашем дому ми нисмо дома, туђинац је свуда, и кад се ми као што се јанадам,јеног дана њега ослободимо, то мора бити, само са мачем у руци. Тај доги.шк, тај интрисанат (си^геткаш), тај н*иријатех> је Немаи. Ја иовторавам то, и молим вас да незаборавите — неиријатељ је Немац. Борба између Словена и Немаца неизбежна је, и близу је. Она Ке дуго трајати, и биЛе крвава. и грозна, али ја се надам да пе се она са аобедом Словена свршити. Знајте ако ко дарне у коју држ&ву која је евроиским уговорима иризната, ако ко дарне ц Србију или Црну Гору, ви се пеИете сами бити. До виђења на бојном пољу против општег непријатеља. — Услед одговорагенералаСкобељевадепутацији срнских ђака, застао је рад на берзи. П030РИШТЕ И ГШИТИКА „Застава 1 - јавља ово: Нови Сад, 5, фебруара „Пера Сегединац~ — забрањен. То је најновија јабука. што ономадне угарским Србима стиже из Будапештс. Министар Тиса забрањује, да сетатрагедија дра Лазе Костића не сме више приказивати на српској позорници наравно само у Угарској н то ужој Угарској. Не знамо како министар мотивује своју забрану, али знам^да је радн те глуме заиоденут читав „хец~ по неким будапештанским — а други ситниж и не напомињемо — новниама. Има овде једна клика „хецароша", (задиркивала) понајвише ренегата, која ову варош сматра за етану свог маџарског „културтрегерства," па јој је све, што је српско трн у оку, и.хтела би да и у чисто српским стварима води прву реч. Да су се нешто ^уданештанска господа пре једно две, трц недеље овде нашла, на чула какви се све страшни, а у једно и — глупи гласови иоводом заказане прсдставе поменуте глуме нроносе, онн би ако иоле има у њих беспрцстрасности, увидели, ко дражи ко буни. Та нста клика разгласила је г Перу Сегединца," као глуму, која обилато г даје п; иликс демонстрац јама : . А чиме — питамо ми. Ваља да тим ште се народно-црквене прилике српског народа из доба Вићентнја Јовановића у неку руку подударају са данашњим — непрпликама? Та пених иојава ваља разликовати две главне Фазе рада. Прву Фазу, где се тражи једначина проучаване појаве, у којој је на алгсбарски начин исказан закон њен, т. ј. закон како количина, које се у њој јављају, међусобно зависе: идругуфазу, где се неппзнате колич::не нзводе из познатих помоћу наших односа, који су у првој Фази рада већ нађени. Први део рада, тј. нзналажај закона појаве оснива се поглавито на посматрању саме иојаве. дакле па посматрању спољнега света: међу тпм другидео рада, тј. нзналажај ненознатих количина из познатих помоћу већ добивсних једначина нсма впше никакве везе са снољним светом, јер се он састоји из једног ннза логнчкнх дедикција, којима је крајња и једина цел изналажај појсдиних непознатих количина проучаване иојаве. Скуп свију метода помоћу којих се тај други део рада обавља, еаставља тако звану чисту апстрактну математику, док међутнм њен конкретни део чине гео.метрија, која се бави са просторним количипама, од којих зависи равнотежа и кретање физичннх тела. Неби вас нимало ннтерес?вало, кад би вам хтео показати, како се поменутн делови матсматике даље и даље гранају. Али ћу вам успут нримстити, да реч математнка зпачи на'!;а. То сујојимс ста-

сник је написао трагедију пре, ио што се могло знати, да ће данашње стање наступити, а засновао куд н камо нре. Ко је крив јпто се прилике подударају?! — Накнадно саопштавамо овде, да је српско народно аозориште за време од 15 новембра 1881 до 27 јануара 1882 по стар. кал., имало укупна нрихода 6292 фор. 80 н. Кад се од те своте одбије трошак од 5252 ф . 1 н., остајс чиста а-рихода 1041 ф . Осим тога давана је и једна ирестава у корист позоришној дружини, која је донела 288 ф . 40 н., што је подељено међу чланове позоришне дружине. Даље се могу рачунати у чист приход и добровољни пролози, што су скупљени за набавку костима за трагедију „Пера Сегединац," у износу 848 ф . ; *а тако исто и поклоњених нет одела за исти комад у вредности од преко 400 ф . Те тако се с правом може рећи, да сувишак или чист нриход од представа позоришних за само два и ао месеца износи прско две хиљаде Форината. Доиста је то врло пријатна појава и лсп знак овести и родољубља српске новосадске публике. Толико п 3астава и Ми ћемо ирвом приликом донети извештај по новосад. листовима о првом приказу те трагедије и о прнправама за њу.

СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ 9 Фебруара 1882 Иотпредседник М. Кујунџић отвара састанак у 9 часова пре подне. Чнта се протокол XIV састанка. Прима се. Стојан Ристнћ моли за одеуство. Одобрава му се на 15 дана. - Недељко Ћирић моли такође за одсуство за нензвесно време. Одобрава се. Улази министар Гарашанин. М. ЖуњиК нредлаже да се држе седннце скупштинске и пре и после подне. Ник. КруаежевиК противан је да се и нрс н после подне држе. Вељ. ЈаковљевиК потномаже Жуњића. Љуба ДидиК Љуба МолеровиК и Риста ПоиовиК потпомажу Крупежевића. Скупштина решава да остане као што је п досад практиковано. Улазе министри РадовиК и ГудовиК. Ив. ПротиК. 5 о. м. у нрошлн петак одобрила је скупштина већином гласова издатак преко буџета у 25.888 динара н том нриликом, кад је онозиција захтевала да се гласа по именце, министар иредседник Пироћанац нцје хтео на то пристати. изјавивши да мањина хоће да отме већнпу. Министар председннк увредио је том речи целу мањину. Ми смо још тада протестовали, но узалуд. Он и његови другови су очекивали да ће председник скупштнне опоменути и укорнти Нироћанца, па како нредседник није то. учинио нити је мањину узео у заштиту, то у име своје и у име мањине свечано" иротестира против таких речи н пита иредседника: хоће ли сад накнадно укорн далн, јер су је сматрали као узор сваке науке. И доиста магематика се, тсао што већ вндесмо, бави изналажењем количина једннх нз других и топомоћуједначина пли одношаја, у којима оне међу собом стоје. Али то је задаћа и сваке правс науке, јер једна паука, којабисамо бнла скуп раштрканих Факта бсз нкакве узајмне везе, неможе се очевндно назвати науком. Свака права наука иде 3*век затим, да нађе односс или закоие проучаванпм појавама, и да иас на тај начип ослободи што је могуће вшне од непосредног проматрања спољњега света. Свака наука одаје сс у онсегу оннх појава, које проучава, сличним испитнвањима као и математика. номоћу мање или више успеха. ДеФиннција математике јесте вели Огнст Конт. дсФиннција сваке нраве науке и зато она заслужује нотпуно имс, гоје су јој стари дали. Многи научари п фнлософи , као и помепути Огист Конт састављају математику при класиФиковању људских знања и на нрво мссто зато, што су истипе, које математика испитује најоиштнје, најпростије н служе као нензоставна оснонова наукама, које за њом долазе, а то се у неколико онравдава и историјским током наука, којн ноказује, да су математичне идеје биле оне, са којима се дух човсшји ионајпре бр.вио. Овим се објашњава и то, што многи научари сматра-

рити миннстра председника, или мисли ли искати од њега објашњење. Потаредседник одговара да је то свршена ствар и да по пословнику не може се скупштипа на њу вишс врагити. Тр. ЈеремиК Моли председника да обрати већу иажњу на скупштинскс секретаре, јер данас је всли 25 састанак. а секретари спремише тек XIV протокол. Потиредседник Учнниће по паномени. Мил. Ми~10вановиК Има већ 20 дана како је опозиција ноднела интерпелацију на цео кабинет због Бонтуа. Одбор је ту интерпелацију расмотрио и нашао је да влада треба на њу да одговори. Како је то животно нитање које је јако узбунило земљу јер су у пнтању милиони, то пита иредседника, је ли влада саопштила кад ће на ту интерпелацију одговорити. Потаредседник Влада ће оног часа одговорити, кад се тачно сазнаду дата. М. Ми*1овановик не може се тим одговором задовољити. Влада треба да зпа како стојимо, па то што зна нека нам саоппгги. Арса Дреновац По унутрашњости ее читају расписи мпннстарски, да земља није оштећена: зашто влада не каже то и овде. Потиредседник. Као год што неко може кааати да има пггете, тако други могу говорити да нема. Арса Дреновац Само јс разлика пгго влада то званично говори по унутрашњости. У. Кнежевик брани владу; одбор је, вели нашао да мшшстар треба да одговори па ће то н учинити. 0 том не може се дебата водпти. Милија МиловаковиИ То су онда интериелације излишне, кад влада може да одуговлачи с одговором па и да не одговара. У овом случају остаће јавно мнење не обавештено, н што је много горе, узрујаноет све већма расте јерје н.род забрннут. Мил. ЂуриК Влада је дужна да пред скупштину изнесе истину, да се земља и народ опросте велике бриге. Владаје дужна да у свакој прилици зна како стоји, шта је коме дала и шта има да прима. Изгледа му да влада незна колко је облигација дала Бонтуу н колко је за њнх од Бонтуа прнмила новаца. Тражи да влада у најкраћем року одговорн на ову пнт рпелациЈу н да скине бригу с народа. Но унутрашњостп говоре окружни и срески иачелннци народу д нема штете нека влада то и овде каж*. Ту су у нитању мнлиони народног зноја и труда, зато нек влада одговара, потиредседник налази да је достојпцј. да се причека док влада прнкуни ева нужна дата. Вељ. ЈаковљевиК. Имамо ли штете нли не, то ће се сазнатн кад нарискнју математику као почетак и осиову сваке праве ФилоеоФије, која у математичним методама ^аља да тражи и нађе најонштије, најпоуздапнје и најтачније методе испитивања, овим се најзад објашњава и то, што они математично образовање сматрају као полазну тачку сваког истинског паучног образовања. Док у осталим наукама опажање, опн г и затим индукција играју главну улог\. дотле су у математици умовање или спекулација н дедуктивна метода скоро једина ерества иснитивања. Простим умовањем математика из неколико само аксијома ствара своју дивну зграду, и у томе погледу она се може сматрати као наука над наукама, као идеал сваке науке. Јер очигледно је , да је једна наука тим савршенија, што је мањи број основннх нстина илн начела, од којих она полази, и помоћу којих нли из којих се све остале истипе њене дају извести; што је дакле она независнија одпроматрања спољњега с-вета. Том идеалу науке поступно теже да се приближе и све остале науке: али ире тога, т. ј. нре но што постану дедуктнвним, морају оне. што математика није чнппла ни морала чшштн, прећи периоду непосредног посматрања и опита, у којој се периодн јављају прва генералнсања, ирвн основни закони. који се доцније у даљем разговору науке јављају само као нужне последице онпх најошнтијих истнпадо којих се дошло индукцијом, које најопштије истине после служе као логички н научни темељ целој науци. (Паставнћс се)