Српска независност

еуд нзрече пресуду. (Жагор. Вељко говори али се у жагору не чује). ПотареАселник утишава говорника и ае дозвољава да ико у нме владе говори. Риста Попо.иК иоиавља пнтање због своје иитерпелацнје односно полицијских агитација и гонења по унутрашњости. Министар Гарашанин Могао би одмах одговорити и на ту и на остале интераелације што су на њега управљене но држи де је важније да се приступи дпевном реду. Чим се претрсс закопа о општинама сврши, одмах ће одговорити. Нин. ПашиИ пита потпредссдника кад ће министар председник одговорити на његову интернелацију због преноса Вонтуовог уговора; он жели да то сутра учини. Потаредседиин учинпће по жељи. Прелаш се на дневниред : нредлог закона о измснама и допунама закона о устројству општина и општипских власти. Протрес је у наче,ху. Р. МкАошепиК. Признаје важност тога предлога. Но како је општина не само политичка но и економна чињеница, желео би да се највећа пажња поклони економним одношајима у онштини те да се створи услов за економно благостаи»о. Зсмљорадпички и занатлијски сталеж треба да подижемо, стање њихово поправљамо и то да буде темељ, па којн ћемо целу зграду државну зидати. Треба стварати пронзвођачке дружине, те да се с успехом одупремо етраној индустрији. Желео бн невосредно изборно право грађана у свима гранама општинским и то да се рашири и на избор учитеља. (Тр. ЈсремиК говори нешто Раши. Раша му одговара: Ти то не разумсш, твоја ћупа то не схваћа. Смеј. ТриФ-. н протестира, Председник хоће да опомене говорпика, но овај исиравља: не ћупи већ глави). У основн није противан измепама и допунама; што је ко-> рисно примиће, а што није не^е. Триф. ЈеремиК хоће да се обавести с Рашом. (Смеј. Председник му неда да говори). Поа Павле РадивојевиК, У колико је расмотрио извештај законодавног одбора о предлогу закона о изменама и допунама у закону о устројству општина и општинских власти од 24 Марта 1866 год. и његовим изменама и допупама од 8 Октобра 1875 г. и 14 Јула 1878 год. види да се овди чини нека збрка, која неће поправитн ни у колико постојеће законе, но ће напротив у многомо да окрњи општинску самоуправу коју постојећи закон ујемчава. Влада има намеру да уведе централизацију по свима гранама државне уараве иа хоћс да са општинама почне како би створила што иовољнијс околности за хајмакамије са којима је намерна да крунише своје реФорме. Садањи мииистар унутрашњих поелова док јс био на клуни послапичкој и у редовима опозиције прошлој влади, говорио је и писао како народу треба дати што више слобода и проширити општинску самоуправу а сада после го*ину дана, како му је пала власт у рукс, хоћс он да измени постојсћс закоие и да општинама оно одузме што су до данас имале и да им скучи њихов дслокруг како би лакшг приграбио сву власт у своје руке. Влада >1сст0 нрема свомс обећању да идс папред. она удара натраг, крњи и одузима мгаето да дајо и ироширује; не зове ли ср ово реакцпја, назадњаштво? Јест то је право назадњаштво, ј«*р нема у њему ни трага од -папрсдњаштва.Противан је у начелу овом прсдлогу. Нов. Милои1еви\х. Види напредак у пројекту, што се општине групишу. Замера министру што није у нанрсд штамиао тај нрсдлог и изнео на Јавпост ка<> што је лане обећао. Плаши се од нских изисна и допуна, као нбог права полицијс да можс кмета казнити. Палази да је свс једно нли решавао капетаи или председчнк суда. Лко је општипа способпа да изабере кмета. мора бити снособна и да

га оцени; а не да ово властн државне чине. Тиме се у основи руши мисао самоуираве н нагиње центрадизацији. Зашто власти да се мсшају у општинску самоуправу? 1'овори против превласти председиика оиштиие. То је такође у интересу централизације. Нредседник суда члановима и одбору, полнција нредседнику а полнцији министар. Налази да је стари закон миого слободоумиији. Ириетаје на предлог само у колико се тичс груиисања општина. Сима НесторовиК. Желео би да једаред прсстане крпљсњс, но да министар иоднесе законски предлог у целини. То је према лањском обећању одавна требао да се изнссе на јавност. Налази да се овим изменама спречавају и оне слободе које смо 1875 год. добили. Груписање општина сматра се за намет, који ће изазвати парничење и незадовољстао у народу. Он је одсудно и у начелу противан овим изменама и донунама, нарочито што нису ранијс изнесени на јавност. Министар Гарагианин. Признаје да је ово крпљење. Питање о општинама не може се од један пут као што треба решити, зато мора кроз дужи ииз годииа да иролази кроз скупштииу. Сматра закои о оиштинама као темељ целс зграде државне. Но, вели, прво треба да имамо оиштине, зато полаже највећу важност чл. 2 о груписању оиштина; за све остало, велн, лако ћемо се погодити. Правда се и наводи узроке са којих му је било апсолутно немогуће да одржи реч, што н .је раиије изнео нредлог. Налазн да би око овог иитања могле све партије да се сложе. Настаје */ 4 часа одмор. За време одмора иоложио је нови иосланик Анта РајичиК заклстпу. После одмора Ми.г. ЖуњиК налази да је за уређење оиштина најиотребније да се груиишу. За Симу Несторовића вели да је узео у облир локалне иотребс његобог краја; а попу Иавлу Радивојевићу каже дајс добро нрочитао Независност. Прихваћа нредлог. Пои Пав.ге РадивојевиК објашњава се с Жуњићем, да се он не држи Нсзависности као Жуњић слсно Видсла. Сима НесторовиК такође се објашњава. Ил. ПантелијчК говори у прилог предлога. Дим. Катнк. Вројна сиага није услов за панредак општина, треба умно образовањс. Он је за груиисање због економиог ианредка, да богатс општипе потпомажу сиротпе и брђаие. Иначе сс само нови терети стварају. Противан је у начелу. 2», НешиИ. Налази да ћс се овим изменама и допунама створити бољи услови за развијтак ; иарочито чл. 2 иотпомагаће где год буде могућс. да сс изврши. Говори о зассбним својим предлозима због београдске општине. Прима предлог у начелу. Потаредседник опомиње говорнике да се дебата води у начелу. Ив. ПрогиК. Уређсње општина је основ уређењу државном. Но он није на чисто с овим изменама и донунама што пису стара опрсделења с новима заједно изнешсиа. У осталом он је за груписање општини. Ћ. МилетиК говори иротив прсвласти државних власти над ошнтинама. Држи да ћс груписање онштина нзазвати незадовољство у ^емљн. Доводи овај закоп у свезу са предлогом о срсским судијама ма и губсрнијама и налазн да бн се огрешили кад би довољно необавештеми упустили се у иретрес закона од чање важности. Кад се свуда уплеће државпа власт, то се иде на стсшњавање и досадашњих нрапа општинских; то је због концептрације. Ми.:. СтеаановиК протнван је груписању општииа, иа и цслом предлогу у начелу. (Говорник се скоро нн мало ие чује). В. ЈаковлевиИ налазн да је главна мнсао закона грунисање оиштипа. Ово се мора једаред извршити. ма да је покушаГ

тежак. Но не допада му се што Раша Милошсвић хоће да онштине и учитеље бирају. М. Ми*ги6евиК (чују сс гласови: да се реши) нема много да каже. Говорник незна срећнијег решсња од ^ређења општине у држави. Он сс радује прсдлогу. Замсра Р. Милошевићу што ие води рачуна о иравиим односима у општитама, но само жели уређење економних одиошаја. Тр. ЈеремиК налази да иије ни требао говорити у начелу, јср су ово само измене и донуне. Слаже се с нредлогом. Риста ПоаовиК. Грунисање оиштина јс главна ствар, зато је за преддог. (Гласови: Доста је говорено, да се реши). Председник пита: је ли скупштина довољно обавсштснаУ Већииа јесте. Затим стави нредлог на гласање. Вепина арима рредлог као основу за саецијалну дебату. Селница ол 10 Фсбруара 1882 Предссдава: нотпредседник М. Кујуиџнћ. За министарским столом. Нироћанац, Гарашанин , Новаковић , Радовић и Гудовић. Секрстар чита иротокол XV састанка. Ирима се. Читају се молбе и жалбе. Упућују се у одбор. Нотиредседник јавља да се Рад, Драгојловић вратио с одсуства. Макс. Милутиновић моли за 25 днсвно одсуство. Одобрава му се 15 дана. Дим. ЦветковиК ставља ннтернелацију на миннстра унутрашњих иослова, што је начелник осудио М. Нротића на 25 дана затвора или 200 динара због просте једне денеше. Прелази се на дневни ред. На дневном реду: специјална дебата о предлогу закона.о изменама и допунама ошитинског закона, КоД чл. 2: »оиштина мора имати иајмање 500 глава нореских- развила се жестока дебата, у којој је више од 40 послаиика учествовало. Том ириликом учествовао је ирви пут у дебати нови носланик лозиички г. В. Кундовнћ, и он је рекао да свака влада којој јс цсљ да народу да веће слободе у његовом државном животу мора тежити да заведс систсм децентрализације. Са иројектом владиним о спојењу ошптина влада је узела на се начслс централизацијс а то се још јасније види из њеног нројекта, преговори о надзору иолицијском у општинским поо-и^вима, али како је г. мннистар јуче обећао да ће у томе надзору полицијском примити и мишлсње оиозиције. да ће се у томе са њом споразумстп. 10 једино са тога разлога прима чл. 2 овог владиног иројекта. Најзад јс рсшено, да се овај члан врати у одбор. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Друштво за иомагање и иаснитаи.е сиротве и напуштене деце у Всограду држало је нрошле нсдел,е 7. ов. мес., други главни редовни скун, на коме је изабрана трећина пових члапова за управнн одбор и на коме је изабран г. Тих. НиколиК, геверал, за почасног члана друштвеног. Још је скун одлучио, да се г. Никоди Кремановићу, иочаеном члапу друштва и двогодпшн.ем нредседпику унравпог одбора пзјави пиемспа захвалност на уло женом труду око помагања друштву. Управни одбор друштва за помагањс и васпитање сиротне и напуштене дснс у Београду конституисао се на нрвом свом еастанку 7. ов. мес. изабравши за председника Архимчпдрита Н. Дучпћа; за потнредседника — г. Др. Николу Ј. Пстровића; за секретара — г. Јеврема ПлиКа и за благајпика — г. Манојла Клидиса. >■>

КОВИ^Е Разне вести које су распростртв ио берзи о реконституиеап.у „Геи. Уније", неиетвпите су. — Стране иовине јавиле су даје директор бсчке лендербаикс Хан отшпао у Париз, а сад додају да он тамо вреговара са нашнм министром Финанције Мпјатовићем ]:ако би бечка Лендербанка у договору са једном Француском бапком нримила на себе српску железницу. Франнуско друштво које сс зове „8осш1е (1ев 06ро1а е1 Согпр1св Соигап1»", спада међу банке другога реда, а лендер банка, као што се зиа, завод је готово званичап бечке владе. Ако бн дакле лендербапка ваш железвички посао примпла, значило би тожико, као да је и аустријска влада н? себе прима, ' а какве би то иослсдиЦе по незавнсност Ср бије могло имати јаспо јс за евакога, који би хтео да разуме да би Србија таквом оиерацпјом иостала дужвик Аустрије. ТЕЛЕГРЈШИ Пожзревац, 9 фебруара ( оригии\јна дспбша ). .Млавски Калнгула- капстап Пренднћ везакопо уапсио Станпсава Кукића бив. телеграФисту, мис.тећи на препоруку што је отац овога опозинионар. Како је јадан, жалостав! Слава окр. Ножаревачком суду, заштнтнику граЦиске слободе н чврстом бедему против самовол.а. Дело Прендићевс еилс срушено.

Огласи Читај! Нови угостител .11 у кафани звавој . ,,код Позоришта", јавл.ају поштованој публици: да ће скорим доћи нова певачка дружнна са одабраиим и укусним персоналом и програмои, која ће своје представе у иетој каФани давати. Потписати угостител.и побрннуће се за најбол.а јела и пића са умереном цепом , а уједно уверавају поштов. нублику, да ће бити пајусрдиије дочекаиа и усмужена.

пил.ање на леду Америкапеке НаНГах обичнс еа кајшпима од еваке пелпчиве добнли смо овнх

дана.

Браћа КарапешиЂи ЛАМПЕ

гТ Ј Ј Берлвнске новнате - I као најбоље и^нај1еигае н то асталске сеће и дуварске добнли смо ових дапа. Браћа КарапешиЂи.

Валори и Номп.

УВАСИНОЈ УЛ. Бр. 6 ИМА 3 пропространа и удобна дућана за из.давање од Ђурђева дана. Никола ВарјактаровиК 1—5 '•удлја у пекацја

Каса сигуни противу ватре и лопова добилн смо у комисион иј сабрике К. Полцс|> н кумп. нз Беча која је на светској пзложби Бечкој добила највсћу премију: динлому иризнателности. ВраКа Карааеши&и

власник „Дружина за потпомагањв Српсне Књижевчос т ч~ штамиано у штампарвјн „ко * Св. С ав ц кнкз михаил. ул. вр. ј одговорни уркдник Др Лаза КостиХ