Српска независност

ГРОЈ 28.

УТОРАН, 16 ОЕТРУ АРА 1882 ГОД.

ГОДИНА I!.

ПЕНЕ 31 :?ЕП;Т: НА ГОДИНГ 24 ДОН., НА ПО ГОДПНК 12 ДНН., НА ЧКГВРТ год. 6 дин. 31 ССТАЈГЕ ЗЕЕЉЕ 21 ЗАЛКАЕСКО:: П0Д70ТСК7на годнну 30 франака, на по годнне 1б *р. на четврг год. 8 фр. 31 Л7СТР0ТГ1ЕСК7: аа годину 15 * ор . у ване.. на по год . 8 ♦. на чегврт год . 4 ♦. ЗА СЗЕ ОСТЛЛЕ 1РЖДВЕ : НА ГОДННУ 86 ФРАН., НА ПО ГОДННЕ 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У 6Е0ГРАДУ ШРШ01, ЧЕТВРТН01, СУБОТОМ к НЕДЕЉОМ »твдннштво је н админнстрацнја у кући г. томе лидрејевнзд обилнтчкв венап.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: првн пгт 2*. „. за пара од реда, а посје свакп пут 10 пр. -»ипосдано 50 ггајра дин. од реда. Рунописи шаљу с. , чреоништву. а претплата адтииистрацији ' К Е ЕЕЗА82СН0СТ2". рукописи не враћај. непдаћепа писма не приј1ају ск.

„Српсној Независности•• ЗБео град. Синоћ образовапа и у Крагујевц}„подружнпа за потпомагање срнске књижекности". За председника изабран Јован Спалајковић, трговац; за подпредседника Лазар Ђ. Протић судија, за чланове: Никоха Стевановић, војени свештеник, Божидар В. Мирковић, Петар Радојичић, Вел,х ко Нешковнћ. Трифун Палигорић, трговцп; г. Петар Лешјанин. ше«> војене Фабрпке, и Витко Поповић каФеџија; за благајника Илнја Радовић трговац; за секретара г. Живко Југовић. акчдемскн живописац, а за деловоћу Светолик Јов. Бошковић, адвокатски писар. Члапова унисано сто, уппс једнако траје. 11 Фебруара 1882 у Крагујевцу ПРЕДСЕДНИК ,/ован СаалајковиИ ДБЛОВОЂД Светолик Ј. БошковиА

ФИНАНЦИЈСКО ПИТАЊЕ XV Нерви Фпнанцнјског система који се гранају но народном телу, жнво су осетл.нви п симпатични нред сваком опасностн. С' тога н прсд Фактима којнма се тако видно осветљује, до чега је Србнја доведепа .. напредњачком" владом. народ није и пе може да буде безинтересан и недирнут гледалац. Недаћа. деФицитп, банкротски заплети п очајне крнзе којима је полптпка лажннх „напредњака" тако брзо уроднла, пуни су штета и опасности за народ. Зато је глас о њима са елекгричном брзином прелетео с краја на крај Србије, п нотресао жнвце, узбудио. забрннуо и смутио дух варода! Пред страшним заплетом банкротских рачуна п огромним губитцима и опасностима које „напредњачка" влада земл>и донесем нијемогућно да здрава патрпотска свест не занита: Зато ли је требало: да сс начела и пазиви „напретка" и ..чисте уставности"' варалнчкн нзнгравају н обесвећују; — да се уставни односн већине н мањине нронзвол.но изврћу; — да се јавно мнење у очи и на срамоту већинп грди; да се слободна реч и патриотска заслуга незаконито гоне; — да се савеспост н карактерност из државне службе „чпсте," а иартизанство н сервилност на место њихово уводе; — да се котеријски зулум развија и нартијскн раздорн сеју п распал.ују; — да се све ио земл.н нре-

врће, н цело друштвено стање у непзвесност и несигурноет доводи?! Народно претставништво, које нма право и дужност, да државне нослове и рачуне контролише и народне интересе брани, нозвано је да води бригу н о томе. како да се изведе земл>а из опасног и несретног теснаца, у који је нолитиком „напредњачке" владе заведена. „Генерална Унија" и ., Бонту" постали су банкротством правно нес; нособни, да нреносе на „друга друштва" уговоре које су са „наиредњачком" владом закл>училн. С тога о иреносу тих уговора не треба ни разговора да буде. Србији остаје слобода, да се у питању о граћењу железннце определи како сама за најбол>е нађе. Као што без законодавног овлаш! ћења нико не сме никакве погодбе у име Србије и за Србију уговаратн. тако и данашње торбарење „нанредњачке" владе но новчаним тржиштнма европским. остаје самовластан покушај који може да буде само предмет одговорности, у колико бп се њиме интереси п јаван кредит Србије проигравали, а не може ни у чему и ни у колико Србију правно везиватн. У овом ллсту већ су изложенн разлози који говоре, да се уговори ; с Бонтуом закључени, тсвгин рас' кину. Остаје још, да се занитамо о за| плетеннм рачунима „напредњачке" владе. Ту је, пре свега, питање: је ли у реду, да садашња скупштпна извића и пресућује ствари и дела у којима њена веКина и сама удела има! Може ли се очекнвати, да ће у питању о тим делпма н стварима развити какву треба контролну енергију она скупштппа, којој већпна са одговорном владом један „аортијски к.губ" сачнњава?! Као што смо и напред напоменули, већнна та није умела да уздржи владу од странпутнца, на којима су земл.п толике штете иочињене, и толикп ударн задани, него је, шта више, малодушноо ртнела што се ни ; у једном озбиљном парлнменту грпело не бп, а то: да јој министар ; нолицнје у лнце пл>ује, грдећи нред њом јавпо мнење, које она званично представ.ка! Иа н сад, ношто је банкротством „Генералне Уннје" ; н Бонтуа штетност и онасност полнтике коју води „напредњачка" влада, тако јасно обелодањена, већина са скрштеним рукама гледа заплете државпих рачуна, а не предузима ништа за одбрану народних интереса! Прошло већ тодико дана.

и недел>а, од кад су мплиЈуни ди; нара на штету Србије проиграни, а она ни уста не отвори да владу о тој штетн запита, те да се и народ о стању ствари у знање постави! Шта впше. она подржава владу и кад ова недостојно избегава, да одговори на пптања која јој мањппа о народнтој штетн поставља! Као да би интересе неколицпне претпоштовала интересима народа, тако ј је та већина пред одговорном владом ; „муком замукла". Мало то, него она допушта још, да та влада, противно свнма начелима уставности и законитости, диЖе по зем.ЂИ ајке на оне народне послапике. који отворено и одважно бране интересе народа. Нема ли опасностп. да ће таква већина под теретом своје моралне одговорности задрктати и клонутн у часу, кад би требало да највише духовне енаге нокаже, да грешне партијске и личне обзире сузбије пред вишим народпнм интересима п правима?! Нико не може бнти судија у ствари у којој је интересован. па н садашњој већпни, у колпко је она нартијски интересована за „напредњачку" владу, не пристоји да врши контролну власт над занлетеним рачунима те владе. Најпосле. пнтање је о новчаним губнтцима п штетама које земља ванредно има да тегли, па је у пнтересу јавне савести, да народ новим изборима одреди, ко да га у том пнтању заступи. Свакојако, сви разлози истиве, части и нравде вапнју за нове изборе н&родних иослоника. Ако би народ хтео, да га садашњп скуп( штпнарн и даље заетупају, он ће нх па ново пзабрати. п њихов глас ностаће у толико моћннји. Буде ли народ желео, да замршене послове н рачуне ..напредњачке" владе рашчисте нови носланици, онда је за еве спнове отаџбине једнака дужност, да се народној жељи иоклоне. Било како бпло, докле се рачуни „напредњачке" владе строго и савесно пе нречисте. и рачуни „Генералне Уније" и Бонтуа судски не извнде, може се само нагаћатн. алп се не може тачно казатн, колико ће губптцн н штете Србије изнети. А докле се то не зна, дотле ос1 таје изгубл.ен рачун папшм државннм дуговима, п нема могућпости да ее Фпнанцијско стање Србнје на чието изведе. Но ма како да бн било заплетено го сгањс, опет не треба да клонемо духом. Народ који је нмао снаге да одоле „еветскнм нзјелнца-

анкро т-

ма , коЈ1_ С у га столе ) 1ама д 0 кос _ тију глода^ у МС ћ е јуначки да изт Р а Ј е и У нс ' шељ»ма која су банкротскп „тутор., помоћу лажннх „напредњака" спр Најтеже је, нарав. •> плтање: одкид ла се накнаде они .ни. ■ * . „ ->уни динара , којн су нарачун Србиј., ски ироиграни. Но о томе у идућем броју листа.

П Р Е А Л 0 Г ЗАКОНА 0 ОСНОВНПМ ШКОЛАМА. Нпшта тако неелабн ноштовање према законима н поверење према законодавству, као често мењане п допуњавање тнх закона, нарочпто, кад се то ради без признате потребе п рачуна обележене цељи, као што, на жалост, то код нас бива. Каква је, на пример , потреба изазвала и каквој цељи одговара овај предлог закона, што је сад поднешен народном представншптву? Ми смо тако пптање ставили чим смо прочиталн овај предлог, а уверенн смо да ће такво питање ставпти свакп, који овај предлог прочита, а познаје садашње стање наше основне наставе, И ако смо мн у нашој основној наставп учинилн досада односно знатне уенехе, онет призпајемо да у нашој осповној настави нма још неколнко крупних мана . које јој сметају да потиуно одговори своме задатку. Нема сумње да те мане треба уклањати; али оне су таке природе да се неуклањају законом, а овим се предлогом не само неуклањају, него се још снаже и множе. А да је тако, то ћемо мп овај час показати и очигдедно доказати. Прва мана у нашој основној настави јесте та, штојош нема ваљаног наставног нлана, по коме би се оно знање. што је за основне школе одређено, правилније распоредило и према дечијем узрасту прнменило, вего је то остављено на вољу сампм наставннцпма. А како су на ши наставници основннх школа разлнчне снреме н способностн, то га они и разлнчно распорећују и нримењују. Но наставнн план неулазн у закон. на, наравно, није ушао ни у овај предлог. Друга је мана та, што још немамо вал.аних књига удешених за основне школе. Али ннкаквнм се законом пе може створнтп школска књижевност, па Ла то се и у овом предлогу ништа не говори о томе. ТреКа је ма.гана та, што још немамо довољно снремних наетавничких снага. Од овог целокунног броја. којн сада имамо. може се слободно рећи, да њнх најмање стотпна неодговара своме нознву н трпи се но нужди . што нема бољнх. А та се сметња савлаћује урећењем учитељске школе н рсгулисањем учител.скс нлате. а то нједпоидруго урећено је раније другнм зако-