Српска независност

нима, па за то се сад и не спомпње у ономе пројекту. Четерта је мана та , што још немамо вал.анпх школских зграда, удешенпх по захтевима цедагогике и саннтета. А о томе се у овом про јекту каже: да 1>е план за школске зграде проиисати минпстар просвете у договору са минпстром грађевпна. Тако је и до сад било, само што се до сад министар договарао још н са санитетским одбором. Дакле ни једна од тих маиа, које сиоменусмо, неуклања се овпм предлогом новог закона , него се још. као што рекосмо, снаже и множе. А да је тако, и о томе ћемо се/ одмах уверитн. По закону , који сада постојК о основним гаколама, за све оскђвне школе пронисује се четири Јшзреда и сваки се разред учи годпиу дана. А међутпм зна се, да је до сада само но варошима заве,аен четврти разред, а по селима још није заведен четврти разреј^ изузев само 10— 12 повећих о«ла. Дакле већим нашпх основннх школа постож Још са три разреда п ако закшг ирописује четири. А зашто нј^б, но закону, свуда заведен н Јетврти разред ? Просто за то. ^о ннје могуће. Троразредне школс поверене су једном учите .Ђу, којн сам једва савлађује носао. А чпм Ои се завео и чствпти рлзред у свнма основннм школама, одмах би требало за све школе ноставити још по једног учитеља, а да бп се то могло нзвршити треба одмах да имамо спремних преко 200 учитеља. А ношто н мећу овпма што пх пмамо треба што пре стотину заменитн новима и сиремнима: то би нам онда требало свега нреко триста нових добро снремиих учнтел.а. А до те цифре ми не можемо доћн још за шест годнна узев најмањи рок. Дакле и овај закон, што постојн. не може се потпуно извршпти још најмање за шест годипа. А ме!>у тим тај закон хоће сада да се замснп са новим, којн пропнписује, да основне школе имају, не четири, него шест разреда\ внди: члан 3). А да би се то могло извршити, треба да имамо још нових и добро снремних 1200 учитеља! Мн смо до сада у току 50 година јавне насткве једва спремилн Н00 учител>а. а од сада ири већим средствима за сирему неби моглп спремити 1200 учитеља ире 30 година. По томе. овај закон, који се сада иредлаже неће се моћи нотиуно извршитн, због недостатка наставне снаге. пре 30 година. Но тада ће вал>да и код нас битн 6ол>е спремних радника на пољу законодавства. Осим те ноглавнте сметње, недостатка цчитеља, има још једна важна сметња за вршење тога новог закона, кад бн се усвојио. а то ]" е недостатак шко.гскнх зграда. Већина досадашњих школских зграда нису довол.не ни за три разреда, а камолн за шест разреца. Док би се код нас свуда спремиле зграде за шест разреда основннх школа, треба најмање 20 годпна. То као да увнђа и еам нредлагач новог закона па чини одмах у ис•гом трећем члану изузетке од тога, а то је, да основне школе мог>, ако нема услова за шест разреда, остати и са четири. па п са три разреда. А то ће још дудо тако остати свуда, које због недостатка учптеља, а које због недостатка школскнх зграда; другим речма, још ће дуго остати по старом. Па на што ће нам онда новн закон? Очлгледно 1е, да се он не издаје за то, да се врши, него за то, да се невршн! А како се у народу негује ноштовањс према закопима, кад се издају и таки закони, за које се уиапред зна, да

се не могу вршитн, то оставл.имо нека цене они који таке закоЛе одобравају. / И ако је овим пројектдм новог закона проннсано ш ест/разреда за основне школе, па </мах учињен [ изузетак да може и^тати и по старом закону са чуГири и три разреда где услова /нема за гиест, опет ; противно тоуе изузетку у члану ј 34 овог пвмлога пзриком се запо' веда: „с^ако дете које жнви у Србији д/жно је походити школу кроз [ шест/разреда по одредбама овог лииона." Кад мора свако то значп џ она где нема шест разреда, него <четири или три! Она ће ваљда моратп ићи тамо где пма па макар то било и чак у Београд, премда неверујемо да ће скоро и у самом Београду бити зграде за шест разреда. И ако се у том члану зановеда да мора свако дете ноходити школу опет се у члану 28 каже, да ће школскп одбор „ изабрати и као ученике уаисати нај.чагое иоловину за гиколу дорасле и сиособне дег^е." Како се та два члана међу собом слажу? очевидно они се узајамно потиру! Но кад ће ао.говина ићн у школу, а ноловпна остатп код куће, онда која ће половина пћи, а која остати ? 0 томе тај нови закон ништа не нроппсује, него оставља на вољу школском одбору, иа следствено отвара шцроко ноље злоупотребама и незадовољству народном. Даље по том пројекту новог закона за сваки неоправдан изостанак детега од школе бнло пре било после подне, а оправдати се може само болешћу или другим важним узроцима „к азниИе се родитељи и стараоцн први пут опоменом, други пут новчаном казном од 4 трећи пут од 8 четвртп нут од 10 динара а даље у напредак удвајајући ову носледњу казну- 'иидн члан 39 и 40). Могу родитељи н стараоцн послати децу у школу,а она у место школе отићи у луг да се играју или у воћњаке да беру воће, а таки се изостанци пе могу но овоме пројекту онравдатн онда ће наравпо битн кажњени роднтел,и н стараоцн ни криви ни дужни. И нека се тако но овоме пројекту казне за годину дана само 7 —8 пута па нмућнпма оде ноловина а сиромасима н цело имање! Но још је чудннје и не умесније што се но овоме нројекту пропнсује, да ће државна власт казпнтп без анелате онога кмета. у чујем је селу школа и са 200 дннара ако неизврши какву наредбу школског одбора 1види члан 18). Код нас кад што п државне властп издају наредбе које ес не могу да нзврше. па шта внше и самс скупштине вотпрају законе, који се не могу потпуно да изврше, а камоли какав школски одбор. Међу његовнм наредбама биће сигурно и такнх које се неће моћи извршити а може бити и којс не треба извршити, па зашто да се за то тако грозно казнн кмет и за што еамо онај кмет у чијем је селу школа, кад више села, па следствено и више кметова принада једној школи. и један без одобрења н иомоћн осталих и пе може нзвршитп све наредбе, које се тичу школе. Нека се кмет нреко године тако два-трн нут казни, па онда оде и шегово имање. Но ко то може и сме извршити. Алн онп, што таке законе спремају и предлажу и не мнсле на њихово вршење, већ само на то, колнко ће издати нових закопа. Свуда у свету зна се, шта је задатак основне школе, само се код нас то још незна, нсго се тумара. Па зато се у одредбу тога задатка увршћује и то .. л>! сиреми учвнике

| за учегбе у средњггм школама !" У закону о средњим школама треба ставити и то, с каквом се спремом примају у њих ученици, морају ли онн свршпти основне и какве школе, али у закону о основпим школа нема места да се говори у какве ће ишоле носле ићи ученици тих школа. јер су основне школе засебне јединице и оне врше свој а не туђ задатак. Што се тиче нредмета који ће се нредавати у основним школама. то је у главноме остало као и до сада, само што је нешто изостављено што неби требало, а нешто < онет додато што неби требало. 'Гако напрнмер изостављено је иознавање ! домовине, а додато је изучавање „аољске иривреде. и У основним школама изучавају се основи општег, а ! не стручног знања. Мала деца од 7—11 године нити имају довољно Физичне нн умне снаге за тако стручно знање. Но поред тога ми још дуго не можемо имати код сваке основне школе така нољска добра. на којима би се могло практично нзучавати нољска нривреда. а не можемо још дуго имати ни спремних за то учитеља ни удешеннх за то школскпх књига. Но већ кад се и стручно знање уносн у основне школе, опда за што се неби варошка деца ирппремала за трговину н занате, него и она као н сеоска за пољску иривреду?! Зна се, да од ваљано уређеног школског надзора много зависп успех наставе у основним школама, но п ту се нови нројект није користовао најновијнм искуством : није се ннмало освртало на садашњу органнзацију школског надзора у Америцн, где се основна настава најбрижљнвије гаји. Но ирнсвем том ми налазимо. да је школскн надзор но овом новом пројскту боље урећен него што је до сада било. Осим тога, све остало пли је неизвршљиво илн неуместно, но у сваком случају све је горе. него што је по досадашњем закону. *»■>» Дух и ред виделовачке владе у државнои газдинству. XI Ред је био да и виаеловачка влада. која управл.а државним имањем и новцем, добије од Бонтуа дово.ђну сигурност. да ће он дојста своје оПвсзе о грађењу наше железнице иепунити. као што је он од владс за сигурност њених обвеза узео : чист ариход 04 же.гезмице, ариход оа %у м ру ка " грађански ланак. Колику је кауцију требало да влада иште и добије од Бонтуа, то је одређено законом о подизању јавних граћевина (Зборник 1х страна 82). У § 27 овог закона стоји изречно: -кауција се нолаже 15 до 20 од стотине 1 *.... Но овоме. гад би се ове одредбе влада држала. Бонту би јој дао кауцију 15 до 20 од стотине вредностн обвеза или посла што их је на се примно. А вредност његова посла одговара вредности жељезничког зајма, то )ест 71,400.000 динара. Но томе кад би се тражнла највећа мера к^.уције, Бонту би имао да даде 14,280.000 дин. а ирема најмањој мери 10,710.000 дин. Но виделовачка влада, протиино закону о грађевинама. задовол>ила се да се у члану 47 конвенције стави. да ће Бонту у име кауције положити само 4,000000 динара, дакле испод половине оне најмање мере. коју по закону од својих грађана за најмању грађевину тражи. На и ова сасвим незнатна кауција, по одредби члана 47 конвенције враћала би се Бонту нрема мери. у којој он радовг буде извршио. Пошто вредност уговорене кауције ни из далека не одговара сразмери и вредности посла, то би му се она вратнла пре него што бн и половину железничке ируге начинио, а остало пи само 500.000 динара и то само у имс кауције, која по изрпћ ••• : целој

прузи има да остане за 5 година за оне рћаво израђене послове за које по члану конвенције одговара Бонту. Правило јс, да се кауција предаје влади: но она јс по одредби номенутог члана 47 пристала. да Бонту но својој вољи можс кауцнју своју да ноложн или Француској банци, или народној банци у Бсчу, или царевинској банци у Бсрлину; па влади само да даде признанице да је гдегод ова кауција ноложена. Овака одредба очито казује, како Бон! ту није повсравао виделовачкој влади ни толико. да она прими и чуваову кауци! ју, и ако му је она свуда излазила на ; сусрет са поверењем без икакве границе. Најпосле, што је виделовачка влада онако незнатну кауцију уговорила: то је њена одговорност, што је пак допустила. да сс и ова незнатна кауцжја не иредаје њој него трећсм. и то опет странцу, то | је њена вредност. Нас ове ненравилности не муче толнко, колико та зебња, да Бонту ни ову малу кауцију ннје никако ни положио ниј ти предао на чување макар једној од оних банака које су споменуте у чланку ј 47 конвенције. Људи признају о овој кауцији да нема трага да јује Бонту заиста положио, јер I о предајињеној неманнгде признанице; да ј се одмах но одласку мипистра Финансије . у Париз. свуд претурало је да би се нашла призваница о томе, на јој се ни 1 у траг није ушло: и најпосле, да је после свега овога сљедовала забрана на ствари Бонтуове што су у Србији и то баш за обезбеђење суме ни вишенимање од четири милиона динара. Све ово даје нам сигурног основа, да посумњамо. да је Бонту и положио кауцију, коју би имао по уговору да положи. Ми бн се радовали, кад би ова наша сумња била без основа. С тога би замолили владу, да народној скупштипи покаже нризнаницу да је Бонту гдегод на страни депоновао кауцију ову те да се земл>а колико толико успокојн. Устанак на српском југозападу Наш париски дописних јавља нам писмом. да нам је још .'И Јаиуара брзојавно послао овај телеграм дописника . Манчеетарског Стражара - , г. Еванеа. Устаници господари југоисточне Херцеговине. Организовали провизорну владу. ШезДесет Фортица разорили. Посаде многих уништили. Ми тог телеграма ниемо добили: јамачно га је зауставила аустро-угар. влада на основу међународне телеграфске конвенције. Поштовани Госнод. Уредниче. Данас се случајно нађох са нашпм суграђаннном. многоуваженим ерпеким јунаком н војводом II П Разговарајући се дођосмо на то, да мн он једно своје нисмо нокажа. које је бар по мом схиатању тако важно: да га умолих за прение, те ми он и одобри: на како је то писмо потекло из пера једне здраво поштене личности, које се по казивању војводином нотпуно всровати може , то вам га овде у изводу саопштавам саучтивом молбом, да га у ваш лист уврстите. То ћс нам 1шемо потпуно расветлити варваризам ауетријских трупа, које су пошле да умире нобуњене _хајдуке и и „разбојнике, 44 а свс у име нроевете, културе и слободе. Ево тог извода: _Здружио се Турчин и Србин Херцеговац па заједно иду да сс жртвују: све се дигло од 20 до 50 година на Швабу. Неки дан у Фочу, у назарни дан, етаро н младо, мушко и женско. дрвима. секирама, нушкама. ножевнма и чим еу могли тукли су се са Швабом. То је био грозан призор. — То је велика жадост, какве никад није било ! Да је брата игђе у свијету да пожалн. ка да би помогао! 0 божићу око 1000 Турака и више Срба из Мостара побегло је које куд. Из Мостара су дошли у Црну-Гору 50Турака н толико Срба који су у Ннкшпће, с њнма је н Јово Мрав; другнма се не донугтм — на границу су свуда Ц >-