Српска независност

— 101 —

ногорци. Око Биле&а чујемо аоузЈано да су со.хдати сва села аогорјели, хде су се• кли старце, ђецу па и женскиње; али су Швабе то учинили после једног окршаја у ком је пало мртвијех преко 40 солдата. Кривошијанн по гђе гђе иападају, али све чекају на себе кад ће их полазпти Шваба — све чине у договор са Херцеговцима. Зачудо је кака слога влада међу Србима православним п мухамеданским у Херцеговини". Ето дакле па нек чита ово цео српеки народ и сав свет. и нек внде. да лн је тај устанак ^разбојпичка чета а . као што то трубе аустро-чивутска клеиала којима се мозак у кичми од страха смрзн}'о, или је то г нароЈни устанак^ за слободу н правду, кога је нзазвала тиранија и зулум надувених маџарских и швапских „културтрегсра^ који сви полетише у објетовану земљу да је култивирају у духу швапском. да остваре своју девизу: г 1)гапс: пасћ Оз1еп и ; ал ,е срећа што на , пргом кораку наиНоше на чврсте српске | миишце и оштре јатагане, о који ће се, ј ако Бог да, раздробити као валн о храпаво стење. Чини ми се да ће прекрстити име ономе мосту на Дрннп . што га назвашс: ^Прва стена на Егејско море~. па ће га по свој прилици. а својој неприлицн. моратн назвати: ^Ум за морем (егејскпм), а смрт за вратомг Хоће, ако Бог да и у добри час! Андра С. Книћанин ^ ПРОФЕСОР. БЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Ваљева нам јављају: Глас о пројекту напредњачке владе о српскпм судијама у народу не прима се као сувишак терет на његова леђа. Дописом опширннје. — Тајни распис миннстра нолици/е Милутина Гарашанина. „Виделовачка" влада и уставност. Мнлутин Гарашанин и слобода и јавно мнење, то су тако неномрљиви нојмови, то су такове противности да се веће не могу ни замислити. Па зар би могло да другче и буде. Људи који су дошли на владу неуставним, путем, против вол>е јавног мнења, против «еље народне, не могу трпетп оно што њих не трпи. не могу волети оно што њих мрзи и што је противу њих. Ово је истина о којој више ннко несумња, па према томе могу се лако објаснити сви јуриши „виделовачке- владе на уставност, на слободу на јавно мнење. Њима је сло^ода и уставност трн у оку, а јавно мнење, које л»уби и хоће слободе и уставноети „безобразно" је у очима њиховим. Онн неће светлости. јер тада се они п знају у правом свом оригиналу. Они не радо трпејавно мнење. јер оно бистри струјујавног живота. а они су научили еамо но мутном да ловс. „Виделовци 1 * се љуте. што народ, што евештенство шаље адресе митроиолиту Миханлу, а њима неће да нотписује адресе. поред свега тога што га на то гонн полиција свим насилннмсрелствима.Иремда наш свет познаје „виделовце н њиховог министра нолиције Гарашанина, то н опет доносимо овај тајни раение, да би к ово ^безобразно јавно мнсње~ зарезало у свој рабош. да се незаборави, кад дође дан да се иречишћавају рачуни. Београд 9. Јан. 1882. год. Госаодинл ! Попови и калуђери ночели су поразним местима у Србији да пишу адресе бив. митрополиту Мнхаилу, и да на њих купе нотписе. И ако ова радња њихова није увек ио закону казвнма, опет се увиђа намера. која из такових поступака све штенства нровирује. Било да то иотиче из сопствених побуда. било по наговору одавде, јасно је да је цељ тима демонетрацнјима , да одсуде акт владе о митрополмту, н влада неможе равнодушна остати. Она ће еа своје стране ејствовати према свима не путем демоетрације, него путом закона, то јој јс увек дужност да чини, и данас јој је дужност у толико јача, у колико свештенство из дана у дан осведочава и вољу и жељу, да се отме испод законих наређења земаљских власти и да ностане оруђе или нојединих личности или засебних етраначких цељи. У тој цељи, госпоенне начелниче, нрепоручујем вам, да вашу најозбиљнију нажњу обратите на понашање и радњу овога реда људи, било у служби њиховој било изван ове. На све неуредноети У њиховој служби, као и еве неупутно-

сти њихове у нриватном нонашању, обратићете позор и ни један корак њихов ове врсте, ако је казним и ако се може доказати, нетреба да буде пропуштен и некажњен. У овоме нравцу скренућете пажњу подчињених вам органа, са препоруком. непропуштено не прође. Са овим наређењем мојим, можете у нриликама упознати поједине евештенике са којима у додир дођете. зарад њиховог знања и управљања. Примнте, господине начелниче, уверење мога поштовања. М Гарашанин. СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Сслница ол 15 Фебруара 1882 ПредсеАник А. Ђ. Поповић отвара састанак у 9 1 /* сахата пре подне. Чита се протокол XIX саетанка. Прпма се. Улази министар Новаковић. Прн читању поздрава из Врање, у коме се изјављ/је већини поверење, подиже се ларма. Председник п Риста Поповић, коме председник није дозволио да говри, упућују се узајамно на ред. Мирко Петровиб н друговп интернелпшу миниетра унутрашњих послова због тога, што је окружни начелник Мата Радовић забранио општински збор у Ваљеву, кога је сазвао одбор ошнтински да збацн кмета Мил. Глишића. — (Гла сови: нек министар одмах одговорн. Чује се и противно мишљење. Неки вичу : нек се мпнпетар поззве из побочне собе. Председник : Не могу нн вас да зовсм кад пијете каву, а камо ли мпнистра.) Петар СтефановиИ интерпелише министра Финансије због реквизицијоних прпзнаница. што нх комисија не признаје н неће да наплати. Минжсгар НоваковиК правда иоступак комисије да је законит, јер је морала одбацити све прпзнанице које нису но прописнма закона саетављене. Пет. СпфановиК. Лане је министар инансије изјавио да ће се све реквизнцпјоне признанице исплатити, а сада се траже још и Формалностп Не може се задовољити. Минисгар НоваковиК: Министрова изјава није закон. Р. Тајсчб. И он је поднео ннтерпелацију у истом смислу: министар би требао да поднесе Формалан предлог. да се и с те стране учини за доста, како би народ дошао до својих пара. Наводи тешкоће и управ немогућност, због чега људи у сеоским општинама нису ни моглн добити признанице ио пропиеима.N Министар НоваковиИ. Ако буде нотребе, поднеће се такав нредлог. Р. ПоаовиК потиомаже Ранка. А. ОзеровиК брани комисију за исплату реквизвцијоних признаница и задовољава се изјавом министровом да ће поднети нарочит предлог. Г1оа Сми.1>аниК доказује како за време рата сеоске онштине нису биле у стању да издају признанице по пропиеима закона. С тога нотномаже Ранка. Љуба ДидиК. Нема скоро пгга да рече, кад је министар јавно прпзнао, да министарске изјаве ништа не вреде. И он то мисли, само би ваљало да скупштина донесе одлуку. Скуппггнна треба да иритера и министре до дувара. Д. КатиК и Ђока МилетиК говоре у истом смислу. Р. ТајсиК тражи да се у сеоским општинама исплати нар^ду реквизиција по протоколима онштинског суда. јер су све реквизиције у тим протоколима забележене. После говора иопа Ми.гана Ђуриба у истом смислу и неколико нримедаба председниковнх. изјавн: Министар НоваковиК. да скоро није вредно да се о овоме више говори, јер се новодом поједнних пнтања не могу доносити одлуке, већ треба предлог. Влада јс наредила да се нрикунља и студира материјал у миниетаретву Финансије. Кад буде готово изнеће се. (Гласови: на дневни ред. Жагор. Вел»ко Јаковљевић внче нешто што се у лар.ми не чује Дидић му одговара. Улази министар Гарагианин. Једва се утиша грајаЈ.

Сима НесторовиА Инл доназа да се комисија није обзирала ни па оне квите воје је среска власт одостоверила. Он је мнења да министар поднесе предлог Да се све признанице реквизицијоне исплате. К. ТауимновиК чита из стенографских бележака оно место из говора миннстра Финансије Чеде Мијатовића, где је нзјавпо да ће се све признанице исплатити Налази према томе да је комисија погрешила и да влада можс и сама то да поправи. Председник предлаже да се ово питање стави на дневни ред. — Прима се. Читају се два указа. којима се аотчрђУЈУ решења скуагитинска о накнадном одобрењу две нреко буџета утрошене позиције од «05 и 2588« динара. Председник јавља да је Јанко Баџак отишао кућн због женнне болестн. — Одобрава се одсуетво. док му жепа не о здравн. Наетаје прозивање скунштинара. Свега је на окупу 166 ноеланика. На одсуству 13. Улази нови министар војни Тих НиколиК. Одбор за преглед посланичких нуномоћија прегледао је мандате А. Јовановића. Јов. Миловановића и В. Стојановића и нашао је да су у реду. — Узима се на знање. МиК. РистиКу (15 дана) и Мих. Кузмановићу (10 данај одобрава се одсуство. Председннк јавља. да је према захтеву Н. Пашпћа питао министра председннка кад ће одговорнти на интерпелације због Бонтуа и да је министар одговорио. да \\е на обе интерпелације у једно време одговорити. (Жагор). 77. ПашиК. Саонштите влади да ће све носледице од пада Бонтуовог пасти на њену одговорност. (Узрујаност). Прелази се на дневни ред: иродужење специјалне дебате о онштинском закону. Код чл. 10 повела се жешћа дебата, нарочито због захтева онозиције да ошптински зборовн бирају и збацују све чиновнике. У дебати су учествовали између осталих: Катнћ, Кундовић, Таушаиовић и неколико пута министар Гараг шанин, који је најзад пристао на овај захтев под условом да ее о овом члану донесе решење заједно са чланом 13 у коме ће се тачно деФиниеати то право збора. — То је и усвојено. Тачно у 12 часова даје председник У 4 часа одмора. После одмора 12 сахата 15 минута. За министарским столом : Гудовић, Радовић и Гарашанин. Нагалерији необично много света. Гарашанин одговара на интерпелацију Дим. Катића због аишења и гонења сре- ске власти ресавске. Чита денешу начелства ћупријског. где се побија све, што је Катић нротив среске власти казао. но признаје се да су поједпни смутљивци као разносачи лажних гласова узети на одговор. Министар брани народног командира Обр. Радосављевића и изјављује да је среска власт но његовом наређењу читала адресу и одговор кнежев; а ако је начелник саветовао народ да потпише поздрав кнезу, то је коректно учинио. Тражи да Катић поднесе тужбу поткрепљену доказима и да ирема уставу и пословнику нрими одгоговорност. Министар одговара даље на две интерпелације Дим. ЦветковиКа због хапшења и гонења у срезу деснотовачком, чита одговор начелства ћупрнјског, којнм се прнзнаје да су Гаја Милорадовић и Ник. Протић осуђени иа притвор. Чита Гајин исказ да је неистиниту денешу послао Цветковићу н да се задовољно казном. Правда власт да је чиннла своју дужност. На интерпелацнју Мпл. Миловановића одговориће доцније, јер му је интерпелација доцне достављена. Мил. МиловановиК наводи како је лично поднсо министру једну депешу против темничког капетана, те се миниетар могао постарати да одговори. Прича како

је капетан намораоједног његовогбирача између 4 зида. да му (Милији) потпише неповерење. Бирач је то јавио скупштини и изјавио му поверење, но то председник скунштпне није дозволио да се скуппггини саопшти. Канетан је, чим је за то дознао, ухапсио овог човека. Од три депеше у овој стварп, за које је плаћено 50 и више динара, добио је само једну и то читав дан доцнијеЈМинистар се правда законом. Но он зна игга то значи. Когод је у власти, тај је у етању етворити еваком кривицу. Изјављ У)с да цела машинерија полицијска искључиво радн у партизанској цељи. (Предеедник опомиње говорника да је реч о интерпелацији Катићевој и Цветковићевој. — Милија продужује:) Нека миниетар учини крај насиљу и интригама полицијским, јер види да се понављају догађаји од времена чича Данила. Гарашанин. Кад би хтео апшење н гонење. не треба му скупштина. Даје Милијп рсч да ће одговорити. чим добије дата. Дим. КатиК. Код нас се шиљу експедиције у партизанској цељи. Капетан ресавеки иутује по срезу еа чанколизима, да у народу изнуди неповерење мањини. Званични извештај што га је министар добио. неистинит је, јер је капетан у. Свилајнцу тражпо на збору да се мањини изјави неповерење и добио 20 гласова. Чита неке ставове из те адресе, коју су људи доцније подералн. Наводи даје капетаниз Свилајнца дошао у Бобово,тује народ е трубом (свирала се узбуна) позват на збор. Људи се искупнли, но кад су чули зашто их позваше, разбегоше се на све стране. Тада је капетан ночео да ствара кривице појединцима. Одатле је отишао у Суботицу. и ту је искупио 5—6 села на збор. Но и ту није успео, ма да је све могуће покушао да омаловажи мањину скупштинску. Из | Суботице дошао је у Јаееново, -но и ту је био лоше среће. Одатле је отишао у Тропоње. ту му људи исцепаше његову адрееу, те је морао да побегне. Најзадје дошао у Дубље н ту је просто прочитао адресу и кнежев одговор, а кад се вратпо, почео је да ствара кривице и да узима људе на одговор. Није задовољан одговором. Гарашанин одговара Катићу, да он као министар мора веровати властима. Иначе нек му се докаже, да власти нису га верно нзвестиле. Наводи како му је Катић Фалио ресавског начелннка, који има само једну ману, да није радикалац. Чудн се како се могао за кратко време променути. Нита Катића, да ли је из/аву каиетан ннсао. КатиК. Ннје, но он је кунио потписе. (Смеј у већини. Жагор.) Гарашанин. Кад није, онда је мучно доказати. Може бити да је н људе гонио на нотпнс, но дајте доказе. Катиб. Зато што је казао за начелника да је добар, сумња је да *е морао по наредби раднти. Он се не истиче као тужилац, но врши своју носланичку дужност. (Жагор). Председник пнта Катнћа. остаје ли при тужби на његову одговорност. КатиК. Под условом да се комисија одреди из средине скупштине и да се капстан уклони из среза. Дим. ЦветковиК такође је незадовољан одговором. Гарашанин одговара Катићу. да ће се комисија одредитн по закону. (Гласови из већине: на дневнн ред. — Узрујаност.) Дим. ЦветковиК наводи у растећем немиру, како је питао министра због 10 грађана, што нх је полиција уаисила у Тхуприји, па мпнистар ништа не одговара: но свој ирнлици ће нам опет такав нзвештај еличан овом данашњем читати. (Жагор. Вичу: то је друга ствар. Председник му неда да говори. Диже се ларма да се скоро ништа не чује. Већина н мањина виче. Узрујаност све више расте. V тој ларми говори председник и ставља на гласање: одлучује ли екупштина да Катић н Цветковић одговарају иред судом. — Опозиција протестује, но веИина устаје у знак да