Српска независност

— 102 —

прима нредлог нредседников. Овај га огласи као закључак. — Узрхјавост и врева једва се стшпава, пошто је поп Марко узео реч.) М&рко Петровиб. Некаминистар стави гкушптини на расположење све шифре и депеше, које је упутио начелницима , на иек се истрага поведе. Наводи да је и на Нишкој скунштини Гшло одвојеног мнења прп адреси, но тог чуда што је сада, није било. Спомиње узрок узрујаности и наводи штету коју.је земл»а претрпила због банкротства Бонтуовог. Кад начелиици по налогу министровом одричу да има штсте, зашто влада у скуиштини ћути. Нек овде то побије, па ће нестати узрујаности. Но влада, вели, ћути на сва наша иитања, а у зсмљи ј€ потпустила кпетаане да врше њену дужност. Кад тако радите, мора бити сумње. Иред владом се нагомилале толике интерпслацијс. (Председник му упада у реч) а кад се на поједине одговара влада захтева Формалне доказе. Апелује на част н патриотизам министров да учини крај овом покору. Гарагиани-н . Ириватно ће свакоме ноказати сву коресноденцију, но као министар на захтсв једног народног иосланика није то дужан учинити. Гласови: да сс рсши, Узрујаност. Онозиција живо и енергичао нротестира и тражи да се говорн. Посланпци из већине показују на сахат скупштинеки и внчу: врсмејс да се свршн.) Председник. Не могу бити глув према већини. Ставља на гласање: јел скупштина довољно обавештена. Ларма, оиозиција с протестом излази из дворане. — Нећина устајс у знак да је довољно обавештена н да прима одговор на знање. Састанак закључен после 2 сахата но иодне.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ У Крагујсвцу, срцу Србије, где пе најрадије бавпо творац срцске државе, књаз Милош, образовала се подружцна за чотиомагаље Срцске Књцжеиности. која броји до сада цреко сто чланова најодабранијег гра^анства. Подружнна је н:)абрала веК п управу као нгго денеша начелу листа јавл.а, Живилп свеснн Крагујевчапн! — Указом кнежевнм од 12 Фвбр. поставл.ен је генерал г. Тихомил, НпколпК командант шумадпјског кора за миннстра војеног пошто је уважена оставка коју јс дојакошњи војенн мпнистар генерал г. Мнхојко Лешјанпн ноднео,

Жалосне вести. Г. Председннк скупштнне Алекса Попови11, одговарајући у „Виделу" оннм евојнм бирачпма. који су му изјавили неповерење. каже нзме1>у осталвга и то: како !)е еви они, што сада мисле н говоре да Ке за Орбнју бнти штете од банкротства Бонту -а и њсговс Генералне-Уннје, ^оборнтн очи н гледати у црну земљу како трава на завојки расте. само ако буду пмалп стнда." Г1ри вестн да је банкро гирала генерална-уннја којој је Србнја, благодарећи вештнпи председника те банке Бонту н нсвештини наших државника. поверила без икакве гаравтпјс толнке милноне, — нрн такој страшпој вести ако има у Орбнји кога Србина. који се не би забривуо и поплашио, да не буде какве а можда и велике штете, тај мора да је нли ндијота (будала) или нздајнпк земл.е. И ако има такнх несрећних Срба тн 1>е можда кад год „оборитн очи / а не натриоти којн се брину о судбннп ове земље, глсдајући у какву је пропаст срл.а лакомпсленост некпх п.еннх вајннх синова.

НОВИлШ Генерал Скобељев ићиће из Парнза у Лондон, Италију, Црну-Гору и Бугарску. Један енглески лист нише поводом доласка Скобељевљева у Лондон како енглескн н рускн интересп на истоку нису толнко супротнп да се неби могли помирити. Сада је велп нсти лист, баш најнотребннјп сноразум између Енглеске и Русијс, када Аустрија нотискнвана Немачком, хоће да продире ка Солуну. Енглеска ни под коју цену неће допустити да Аустрија заузме Солун, а томе ће се и Русија противити. Ми, Енглези , немамо узрока спречавати Русију да ослободи источне Словене, јер наши интереси грговачкп добили би са слободом тих народа само нова полета. Речи „ себи руке и које је изговорио г. Гледстон, морају се и на делу испунити. У њпма је нзражен правац енглсске полнтике. која нас мора довести до оног значаја у кониерту јевронских држава. који нама као народу моћпом и прплцчи. Г. Скобељев који предсгавља тако рећи мнење целе Русвје. увериће ј се у среднни енглеског народа, да ј наша девиза изречена г. Гледстоном, ! није гола Фрза , него обележје отлучног плана н смера.... И талијанским листовима дао је поход Скобељевљев повода, да изразе што се мисли и жсли у Италији. 'Гако мс1>у осталима ннше један значннјп њихов лист измећу - осталога п ово: „Метсрних је некада охоло рекао: „Италија је геогр&фски појпм , и алн те злослутне његове речи нису се испуниле. Италпја је ; данас уједињена и стојн као јака чињсннца и чека нрилику, не да рекне за Аустрнју да је геограФскн појам. но да н на делу припомогне да она то ностане. Давно су се претворпли они гвоздени ланци, у којеје охоли Метерник хтео да сатута струју исторпјску. н данас је она силна и са евију страна подрива темељ полиглотнс Аустрпје. Италија несмс терати ннкакву консервативну нолитику; она је иродукт ианрсдне националне струје. и њена нолЈтпка мора тим правнем п даље ићи. Нталпји лежи у интересу да се нсточни Словенп ослободе, п по томе она ће свагда Русију нротнв Аустријс нотпомагатн. да ослободи Исток — Руски патриотски листови побијају све лажне гласове, које су ненрпјатељи словенске ствари раструбилп о Скобељеву.. Није ис.тина. веле руски листовн. да ће Скобел.св бнтн позван у Иетроград. да даје нзјашњења о своме путовању п говору. Скобел.св је тумач руског парода, а садашњп рускп цар елно је потпуно своје срце п своје жеље са срцем н жел.ама народним. Зар се словенскн ненријател.и не опомињу царевнх речи изговорених у разнпм значајннм нрилпкама . На каква јс разлнка нзмеђу речи руског цара и рсчн генерала Скобељева ? Ннкаква! Скобељев је тумач мисли и осећаја целе Русије.

броју Видела који сад добисмо. Беле нокладе нису траднцијопалнп празпнк српски нпгде па пи овде. Није због традпција. него због лепог времена нешто је света пзашло на пијану где је нешто момчадије играло, а осталн свет мнмо њих ходио. У једној јединој малој гостионнци Кочић је спремпо да се муфте пше и поред нића дрекнуо је но који пут. Али на то се свет није окретао. Зар је то мудра натријотска управа? Зар се то може назвати „здравице хиљада граћана"?! Лаж му на част. Врања. 14 Фебр. (ОРИГИНАЛНА ДЕПЕША.) Данас овде одиграпа велнка нантомима. Сазивачке објаве из ошптинског суда од стране прпвременог нододбора напредне странке којима имена нигде ни од корова; дотеривања пандурима онштипскнм свпју надннчара на збор у механи. КонФерисање V побочној соби кметова п оглашењих чиновннка. Излазак кметова пред збор; кметовско отварањс збора ; читање Шијачког безобразиог нанадања: бирање нредседннка и часника којима пмена нико нијс сноменуо; унисивање у чланство које нико са збора није потписао табло: телеграм „Виделу" да је образован пододбор напредне странке. Такав нзбор и образовање странке напредњачке најбоље је ноказао ништавило напредњачко овде.

Огласи

Мом покојном шураку. Пери С. Попови&у БИВ. ПРЕДАВЛЧУ ЗАЈКЧ. П01УГИМН. Даваћу полугодишњи иарастос у четвртак 18 тек. у палилулској цркви у 9 сах. нре иодне. Јоца Ђорђевић АУДИТОР

ИЗВОЛТЕ

па СЛАВУ св. Обртење 24 Феб. моји пријатељп, др )Тови и познаници. Благоју СтојадиновиЂу ЛДВ01САТУ ВАЉЕВО

и и и и и и и и и и и 7Л

А. Т. Ларош награђен са 16.600 франака, 8 медаља на изложбама у Паризу 1878 итд.

М

! ^3 Г "*ТТ> I К I 1 АЗ IX V

е^иксир вински снже^и. опорвљуЂи и против грознице: нрепоручује се против слабости, изнемоглости, неуредностн стомака, против застарелих 1 -розиипа. које се ннсу могле излечити кинином и т д. и с т а

иротив малокрвља и бледоЛе, анемије итл• Рапв, 22 е* 19. гпе Бгоио1 е! Рћчев.

и и и и и и и и и и и гл

ИСПРАВКА У нрошлом броју нашега листа иокрале су се неке шгампарске погрешке а пмено на страни 97 у рубрици ,говорпица~ чланку 25% на другом ступцу у одељку трсћем врсти четвртој стоји: и одмах у напред истпснуло онај услов" а треба да стоји: „одмах у нанред извршило онај услов." У трећем ступцу првом одељку врсти петој стоји : и — само се бојите, давам није дозвољено ујемчен ћар а треба: _само се бојите да вам није довољно ујемчен ћар;" п у истом ступцу одељку трећем врсти шестој стоји: >јављамо да ћс му се и после дати нрилика," а треба: -јављамо да ће му се и томе дати прилика.- Нека читаоци ово при читању исправе.

1.а Кв1(111||11в особита параш одпиринџа направљен с бисмутом. па је за то врло добар за лице, прионс за кожу и не види се, а такође даје боју млађаног изгледа и природу нежну. Може се добити код Ш. Фаја, проналазача у Паризу и код свих нароФимера. Ситинска помада која то својство има. да одржава мекост и нежност руку у руку чува од сваке повреде, која би им се утицајем хладноћа могла нанети. СН РАУ, Рагбгаепе га Рапз 9, гае (1е 1а Ра1х. Отавариште код свију иарфимера и фризера,

У10ВАЧК0 ОРУЖЈЕ ГАЛАНДА нрвог Фабриканта европског; 13. гие (1* Нап1еуШе, Рапв. са Фабрик ма у Бир! мингхаму и у Лијежу. Албум 1аландов. велико дело о оружју шаље се гратис и Франко, на захтев преко плаћеног писма. М. Оа1ап(1, 1ађпсап1 д' агшез 33. гие Наи1е\ч11е,Ра пв. 8—52 УВАСИНОЈ УЛ. Бр. 6 ИМА 3 пропространа и удобна дућана за издавање од Ђурђева дана. Никола БарјактаровиК 1—3 суджј* у п«изиј« ТАМАЕ ПТШЕК плод за чишћење ОКПЛХЖ освежава)ући против затвора и шуљева најиријатније грество чишћења за децу. СгШон, рћагш. 27. Кие Наик1и1еаие Рапв.

Свакоме бесплатзо одправља уиутство за иотнуно нзлечење у тајности и са мало трошка. тајних болести скорашњих и застарелих само вал>а писати: ЕУМ1И. УЈеппе < 1зеге) Ргапсе.

ТЕЛЕГРАМИ Ћуприја. 12. Фебр. (оригинална дбпвгад). Браловић нуни аисану са гра1>анима, трна их без решења и пресуда а после нсто издаје овом округу; настаде кајмакамство. Врања. 1 .4 Феб|). (0гиг1шалнл 1епеша). Ллкохолом побркан мозак могао је послатн опако лажан телеграм у 28

МЕТАЛНИ МРТВАЧКИ САНДУЦИ

Код нодписатпх има великн избор .и/ЈТвачкњс санлука од најмањпх до највећнх но врло умереној цени. Исто тако нма н велнкн избор дрвено-политираних и ливено-гвоидених крстова. Браћа Кчраиешићи

власник .Доужина за потпомагање Српске Књижевностц* штлиилии у штлмилрн.ш г «01 Св. Саве- кнкл инхлнд. уд. вг. 4 одговирни уркдннк Др. Лаза Кости^