Српска независност

— 161 --

Дубровник 22-ог Фебруара. Аустријеке власти држе у такој тајеости све своје војне спреме, док о броју војске, послате да угуши устанак у овим покрајинама српским, постоје тако разне оцене да може само од користи бити један тачан сиисак. Трупе за сада сабране у усталим покрајинама јесу подељене у две комапде — у команду Херцеговине и Далмације под Фелдмаршалом Јовановпћем н у команду Босне под Фелдмаршалом Даленом : само ваља разумети да је главна управа активних операција поверенађеиералу Јовановићу. — Главни стан босанског команданта јесте Сарајево а саме трупе у тој провннцпјн подељене су у три дивнзије са дотичним шта*овимау Сарајеву п Бањој Луци. — — У Босни се за саде находе 14 (четрнајест) Регпмената и два ловачка батаљона. Главни стан далматинско херцсговачт*ог комапданта јесте у Д} г бровнику. а штабови три. у овим провинцијама. концентрисаннх днвизија респективно у Мостару, Требињу и Херцег-Новом. Ове се дивизије састоје из 9 (дсвет) регимената, 12 (дванајест) батаљона ловаца и берсаљера. и једног пука градске артиљерије. Дакле аналпза ових војених сила даје ове резултате :

људи 23 регименте или 69 батаљона по 600 у батаљону . . . 41.400 12 батаљона ловаца по 600 у батаљону 7.200 2 батаљона берсагљера ио 600 у батаљону .... 1.200 1 пук градске артиљерије . $00 12 брдскпх батерија по 4 топа 700 12 резервних батерија ... 700 4 нољске батерпје по 8 топова . , 2.000 3 батаљона далматинеког ландвера 1.800 Коњичких одељења рецнмо 300 Пијонера „ _ 2.000 Коморе п г 2.000 Свега . . 60.100 људи.

Тако дакле, Аустрија има у овоме часу противу устаннка преко шездесет хиљада људи са 128 (сто двадесет осам) топова. Међутим, дотичне регименте још нису на потпуној ратној нози. Мирнн контпнгенат износи на батаљон 400, а „повпшено мирно стање," (а то је ово садање) 600. Буде ли пак бечко војно миниетарство нашло за нужно да доведе горње на пуну ратну ногу, од 1000 на батаљон, онда ће њепа војска овамо изнети на 90.000 ^деведесет хпљада) људи. — Од еамих регнмената девет су угарске, три ердељске. три пољске, две хрватске, једна чешка, једна моравска, једна шлешка. једна горњо-аустрпјска и једеа далматинска. Ловцн су из Чешке. Шлезије, Штирије и Салцбурга а алпијски Берсаљери из Тирола. да утишаш невољу. да ублажшп несрећу: да једном речн олакшаш целој области: да можеш сваки дан усрећити две стотике народа- Сваки тренутак означен је дужношћу, свака дужност треба да је за тебе избор задовољства. - (Господаруто је одговорио твој отац на нитање које си мн поставио). За овим подиже руке к небу и каза (а и ти, млади царе, кажи с њимес „0 боже, ти ниси створио краљеве да буду угњетачи, нити народе да буду угњетавани. Не тражнм да ме учпннш бољим. јер имам вољу способну за усавршавање, јер могу да се сам противу себе победим. Но ја те молим да ми даш оно нгго сам себи не могу дати, а то је: да познам и чујем истину. Молим те да ми даш оно добро које је за краљеве најдраже, а то су: пријатељи. Учини да Марко Аурелпје пре умре но што ирестане бити праведан. 1 Докле се Марко Аурелије бавио овим размишљањем, ноћ беше прошла и сунце је већ сијало на небу. Много народа ишло је по улицама Рима. Слушао је радосне уеклике који наговештаваху да се Антонин упутио јавном уесту. „Ја изађох на сусрет моме оцу. У свима његовим радњама видео сам да ради оно на што сам се и сам решио,

Него ова статистика недаје јасна појма о народностима које су ту заступљене. Тако на иример. млоге угарске регименте састоје се скоро искључиво из Словена и Румуна под командом официра Немаца и Маџара. Брдске бригаде — у које спадају па прво место поменути ловци („јегери") — имаће главну улогу у предстојећим оиерацијама у Херцсговини. Збиља у овом погледу аустријска војска стојн врло добро, јер црпе нужну снагу из алпијског становншнтва хапсбуршких јој провинцнја, — тако да херцеговци могу још наћи у 'Љролским и Штирским брђаннма но лакоћи ногу, себн равне нротивнике. Из овога се може још видети да је Аустрпја измеђусвију великнх војничких сила, најспремннја да савлађује тешкоће хајдучког ратовања прогнву горских нлемена. И доиста, у току оне пеуредне борбе што сљедова, или боље рећи што пронрати, „ окуиацију и аустријски ловци потпуно засдужише хвале војничких критичара : док „Ухацијеве~ брдске батерије дају данас овим алпнјским батаљонима нотпоре какву они неуживаху у последњем огледу. Јер ови тонови јесу 1Ивно удешени за нренос и терају на 2 (две) па и на (три) хид.але метара - такода имјемогуће концентрисатн иоследњу шрапнелску ватру на усташке положаје и истерати Херцеговце из горских им тврдиња пре него онп и сагледају непрнјатеља. (НаставнКе се.) ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Наши аустро-угарски иријате .Ђн на чисто су са усиесима својим у новој Краљевини Србији. Тежња њнхова да одвоје Србнју од Руснје те да је тешње нри.Ђубе АустроУгарској н средоземним европским државама, по речима самог г Пест. Ј1ојда, и нотпуно је .,на најширој основн" остварена. Сада се просто препиру за награду, т. ј. расирављају теоријскипнтање: чијајеглавна заслуга да се аустро-угарска нолитика може поносити овакнм стварним успеснма у Србпји. г Пестер Лојд и бно је пли ненажл.нв или нетактичан те је у једном од прошлих бројева нриписао ове уснехе иолитици гроФа Андрашија, који је такав нрограм саставио и у нечем остварио ; а у другом реду именовао је садањег аустро-угарског заједннчког мннистра спољашњпх послова, гроФа Калнокија. коме прнпада лаФОвскп део нризнања, што је нродужно да н ја се осетих охрабрен да још боље пригрлим врлпне.Римљани слушаху све то у дубоком ћутању. За време тог чнгања њихова срца бсху испуњена чае жалошћу. час дивљењем а час мплнном. Они су видели на дслу тог великог човека; они су кроз четрдесет годнна били сведоци његовнх врлина; али нису знали зањегова начела. С тога њихове очи, са још већнм болом, беху управљене на његов пепео, а затим. и нехотпчно, управише се на сина Марка Аурелија, који је морао бити недостојан твог имена. јер обори очи к земљи. Сине Марка Аурелија, узвикну Аполонијс. ови погледп управљени су на те. пнтају те да ли ћеш наличити на твог опа; немој заборавнти на сузе које вндиш како теку. (А окренувиш се народу): Одложимо нашу тугу док одамо похвалу његовим врлинама. Ја сам вам изнео једну ноловину. сада треба да га впднмо како је остао веран својим начелима, како врши посао који је сам себи поставио и примењује за двадесет година на сређу народа идеје морала које му је пружила ФилнсоФија далеко од престола. Марко Аурелије наоружан свом силом деепотнзма, сам се од своје воље истог одрекао. А да неби евоју власт злоупо-

остварује програм гроФа Андрашија у Србији. Сад се нојавила у „Пест. ЈГојду" нека „високо поштована" личност, која је иокојном Хајмерлу близу стајала, те је пратила успешни рад тог бившег министра из неносредне близине. Та личност замера „П. Лојду а што је пронустио да ода ношту иризнања Хајмерлу. јер је данашњи над.моИни аоложај аустро-угарске у Србиу и искључиво његово дело. „Пест. Лојд и иримајући ову исправку, вели. да се даиас опажају иоследнце „благословене" Хајмерлове нолитике у Србији н да ће севештомнолитиком брати зрео нлод са земљишта, које је, у своје време, Хајмерле иосејао. — Дакле, Србија није данас ни више ни мање до бернћегно пол»е, на комс лаворника расте за државнике аустро-угарске! Благо Србији! — Хрватски сабор за^Ђучио је на нредлог Мишкатовићев да пристуни избору тако званог крал»евског одбора, којн ће у сиоразуму са изасланицима угарског сабора решнти питање о Ријеци. — Нема сумње даје ово одсуднн корак у нрнлог Мађара и да ће скорим Ријека и Формално бити присаједнњена Угарској. Хоће лн та хрватска полптика ноиуштања н напуштања земал»скнх ннтереса донетн с друге стране вајде Хрватима. то је иитање на које ће нрваци хрватског иарода најбоље умети да одговоре. — Вечкн полузваничнн листови одсудно поричу вест, да ће аустрпјскн цар ноходитп краља италијан| ског. — Са бојишта у јужној Далмацији н Херцеговини стижу само званпчни извештаји. којнма не можемо вере поклањатн. Мећу тнм. и из тих извештаја види се јасно, да устаници пису малаксали. а још мање да су сатрвенн. То сведочи, у осталом, н та околност. да се трн аустрнјске бригаде после ненрестаног чаркања са устаницпма, једва могле сјединитп код Улока. На свакн начин п ово концентрпсање ннје без узрока. — Указом кнеза Александра бугарског наре^ено је. да се у будуће сваке године , на дан смртн цара требно, ограничио је са свих страна. Он се старао иодићн аукторнтет закона, којн су многи царевп хтели уништпти; старао се подпћн аукторитет судија; који су врло често бп.ти као робови сматрани. Ннкада за време његове владе нпје се смео усуднти какав подлац да каже да владалац ннје потчињеп закону. -Несретниче 11 , казао би му Марко Аурелнје „шта сам ти учинио да ме нонижаваш? Знај да се дичим тим покорава њем; знај да моћ чинити оно што није право значн слабост." Римљанп. не страшим се казати. да нпкада и у најбоље доба Рима, под самнм вашим консулима, вашн нмедци нису били слободнији од вас. Шта значи да нам влада један или њих вишеУ Краљеви, диктатори, консулп, декемвирн, цареви, сва разна имена исI казују једну исту ствар, слуге закона, Закон је све: државни устав може се пзме"ути. права грађана увек су истаоснована у нрнроди. она су непроменљива као што је и нрирода Ја могу свнма потврдити а и вас питам, да ли је Марко Аврелије икада и једног грађанина увредио'? Акоимакога нека устане и нека ме утера у лаж. Цео народ стаде викати: ни једно1, ни једног. Ви сте га видели, када је потреба била велика, да је он сам све дао, када је држао да су намети осетни за народ. У временнма када су се потребе увећале, он је увећао и добротворства спрам народа. Но ја се стидим што тако говорим о Марку Аврелију, што сам се послужио изразима које су ласкатељи по-

Александра II. (1. марта) у свима црквама бугарске држе иарастоси. — Поговара се, да ће се скорим сазвати Дунавска Комисија у Галацу у ванредну сесију. ИЗ ЈШСТОБА 6. рзгсзгизс -Јужни Крај" јавл.а како у Русији сваким даном узима маха ратно расположење. Народ је одушевљен оним истим осећајима и мислима, које га покренуше на велнку источну војну. Ко мисли да је Русија неснремна за рат, тај се јако вара, јер не иознаје право стање у Русијп. Руски је народ сила коју Европа још слабо познаје. Обични наши непрнјатељи на западу мнсле ако се код нас иојави но некн нихилиста, кога они својим златом изводе на новршину. да је тиме сав државни организам руски уздрман. Руско друштво и руска држава стоји на сасвим чвршћим основима но ма која западна држава. У Русијн је нихилизам нешто епољне, које не трз^е унутрашњост. Све красте. ако се тако могу назвати , иојединн неправилни појави у руском народу, стоје на површини. и оне вазда изчезавају без какове повреде унутрашњег организма државног и друштвеног живота руског. Куд камо је веће зло на западу. Тамо је унутрашњост трула и болесна, тамо све зло што га впдимо на површнни нотиче пз дубљине и оно се може сматрати као жива рана коју је готово немогуће залечити. Али западњаци а особито Немци нерадо гледе своје зло и хтели би увеличањем туђег малог ала да прикрију своје велико зло. У природи је сваког организма, па и политичког, да здрава крв п чилаимлада природа брзо се лечи од сваког недуга, докле нездрав организам могу потрести и најмањп узроци. Руском народу слабо могу нахудити жаоке немачких н жидовскпх зоља, јер је руски народ млад и пун снаге. Најближе време увериће све наше ненријатеље. да је руски народ п опет кадар чинити чуда на бојном пољу. Многн наши непријатељи држе да је Руснја финансијскп нзнемогла, но и ту ее они јако варају. Има у Русији средстава да се воде још н два рата. Та само богатство и благо нашнх цркава и манастира кадро је да нодмири трошкове велнког рата. А зар те православне богомоље да не жрТВ У)У на ослобођење неточне своје браће све што имају'? Јест, они ће то драговољно учинити. и ко нознаје наше духовенство оба реда тај ни мало неће посумњати у њнхов велнкп патриотизам. светилн владаоцнма. Оно што самјаназвао добротворство. он назива — иравда. — Но он је ноказао још један већи прнмер. Налазећи ее између одважних непријатеља п народа у невољи, он је сам. Римљани, дао оно што би ви моглн дати само са тешком натегом н да трните оскудице. Када су га запитали. где је новац за рат, ево га, одговорио је он, ноказујући на украсе евоје палате. Поскидајте све ствари са дуварова, понесите све статуе, слике и златне вазе, изнесите их на пнјацу н продајте за рачун државе: нека ти узалуднн украси. из палате царева послуже за одбрану царства. Ја сам био ту када беше нздао тај налог и када се исти вршпо: видећи да ме је то изненадило окрете се к мени са речима: -Аполоније, зар се и ти дивиш I као н народ! Зар би било боз»е наместо | ових златннх ваза продати енротињи бапуаче и нужну храну за децу'? Мој при| јатељу, додаде мало доцније, можда су ева ова богатства купљена сузама двадесет народа: па ова продаја може у неколико ублажнти учињено зло човечанству." Римљани. та испражњена дворана, ти зидови готово голи беху за вас лепши н сјајнији но злобне палате вашпх тирана. Кућа Марка Аврелија у том стању наличила је на какав узвишени храм, који нема другог украса до божанI ства које ту станује. (Свршиће се)