Српска независност

г

— 165 —

ростручгиге. У кривошијама, на иример, где се због близине мора може доста лако шверцовати, пушака и вшпека нма у нзобиљу тако да н жене и деца учествују у одбрани. С друге стране опет, Аустријанци располажу скоро безграничннм извором - каноненфутера и (људског материјала) и ту је оно што им даје огромну превагу над устанком. Целокупно мушко становништво Херцеговине неизноси ни нуних 100.000 (сто хиљадв) глава док све горе Кривошнје неброје више од 2500 (две хиљаде пет стотина) душа рачунајући ту и жене и децу. За усташе је штета кад падне један човек колико за непријатеља им иола чете. Али ири свнм овим великим условима и бројним и оружним и изворним угушење устанка је — бадава критн — задатак пун ванредних тешкоћа. Јер ма да Аустрија, као нгго горе изложисмо, има за такав посао особпта својства ииак она. у другим погледима, носи н особите терсте. Нежанија још истина није узела велике размере ни у далматннским нн у хрватским региментама, али сама та појава јесте — врло рђав знак. Дух војничке дисциплине у свакој војсцн јеете моћна чињеннца. али моћни. доиста морају бнти и онн покретачи који ланце њене кпдају. Нонављам, неоспоран је Факт, да овн покретачн данас чине своје ј границама какве морају изненадити и најближе посматраче лаганог преображаја Аустрије. Па онда и природа овог рата таква је да ставља на најтежу пробу и најчвршћег војника. (СВРШ1ЈИЋЕ св) ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Док нам с једне стране. нз Русије. непрестано стнжу вестн о великнм ратним спремама и о одушевљењу којеје нодједнако обузело све слојеве друштвене за оншту сдовенску ствар, — скоро сва аусгроугарска нолузванична и независна штамна. но свој нрилнци иод утиском тих вести, изненаНена н застрашена нојавима у Русијп нрокукала је најжалоснијим гласом, те у очајан>у и љутој невол.и својој дере данас сама заставу нродирања на исток н одриче се своје културне мнсије, коју је, у бунилу н заносу нод знамењем двоглавог црно-жутог орла чак до Солуна хтела да пронесе. Сам злогласни „Пест. Лојд' 4 који је до сад на сваком корак^ сузбнјао словенске тежње Русије. јада данас отворено, да је цео преобравре1)али сг те када су мислили да те обожава : ^. Свуда је варварска празновериц' инноеила своје храмове где вам је иодносила људске жртве. да би вас умилостнвила. Марко Аурелије при:;вао те је као добро суштаетво, он те је цртао људима као што си била уписана у његовом срцу. У овом скупу римског народа било је много сгранаца н граЈ>ана из свију крајева царства. Једни се бавише подуже у Риму: други еу ил разних областн придружили се мртвачком спроводу, како би већу почаст одали. Један између њих (то беше први судија из једног града близу Ална) отпоче овако: -Веседниче ти си нам говорио о добру које је Марко Аурелије чипио нојединима: говори иам о он<>м које је учинио варошима и народима. Сећаш ли се глади која беше Италију довела до очајања. Ми слушасмо заиевке наших жена и деце ј * која тражаху хлеба. Наша опустела села и градови не могаху нам ранедатн. Ми се обратисмо Марку Аурелију, и глади нестаде. — За овим прнближи се, додирпу мртвачкн ћивот и каза: доносим непелу Марка Аурелија поштовање Италије.Сада се показа јсдан други човек. Лице беше му иреплануло од јаког сунца али показиваше гордост, а главом надмашио

жај последњих дана на југоистоку европском дело Русије. Руска је политика, вели тај лист, ослободила балканска племеиа нонод турског јарма; тој нолитици нма се нриписати у заслугу, што су васкрсле две краљевине, Румунија и Србија, у којима је потрвен сваки траг турског сузеренства: та политика створила је нову словенску кнежевнну, Бугарску, која се раиидно развија и усавршава те ирети да нрогута чемерне остатке турског господства у Европи. Уз све то подиже Црна Гора поносно главу и никоме не нада на ум да самовол>у те државице сузбија. „Аустро-Угарска, вели ,,Пест. Ј1ојд", просто је нристала на то новостворено стање стварн у смислу Русије". „Пест. Лојд" још и дал>е иде. Он отворено ирнзнаје да ноништење отоманске царевине, стварање самосталних словенскнх држава у комшплуку аустро-угарском . санкционпсање начела мешања успољашње одношаје Турске, стварање руске васалне државе у неиосредној близпнн Цариграда, — да све то никад нису би.ги иостулати аустро-угарске иолитике, иа је ииак АустроУгарско, активно или иасивно асистирсит (иомагала) Русији. Та нечувена нризнања чини „Лојд ;; у једнној целидаоплаче политику номагања п пријагељства нрема Русији ,.чијеје прнјатељство АустроУгарска за сза времена изгубила н које се впше ннкаквнм актом самопрегоревања не може новратити". ,,Пест. Лојд и долази до закључка да је крајње време да се аустроугарска политика еманцппује од руског уплива, јер ако се и даље буде ; руководнла обзирима на тежње и захтеве руске, ако и даље буде за! зирала од намршгеног чела .,велн и . ког оца на Певп", - онда сама Ау! стро-Угарска куражи * ловенски елеменат. да се једног дана свом снагом обрне протнв ње и да јој спреми судбу данашње Турске. Тако илаче орган аустро-угарског министарства снољашњих послова п тим драстичким бојама слика будућност Аустро-Угарске у оном часу. је цео скуп. То беше Африканац и он каза: п Ја сам рођен у Картагн. Видео сам опнгги пожар који ирождера цаше куће и храмове. Спасавши се од ножара. впше дана спавалнсмо на развалннама наших кућа: ми се обратисмо Марку Аурелију и он нам нритече у помоћ. Картага благодарила је боговима што је нод Римом. Приблнжи се Кивоту. додирну га руком и каза: доносим иепелу Марка Аурелија ноштовање АФрике." Три сгановника Азије приближнше се. У једној руци држаху нзмирне а у другој круну од цвећа. Један нзмеђу њнх каза: _Ми видесмо у Азији како се земља иснод наших ногу раснрсла. и наша три града срушише се од земљетреса. Из среднне ових рушевина обратиемо се Марку Аурелију и нашн градови поникошс из својих развалина. Затим метуше на ћивот измирнс и круне и казаше: доносимо непелу Марка Аурелија ноштовање Азије. ц Најзад нојависе један човек са обала Дунава. беше одевен у варварском руху и држаше у рукама једну буџу. Његово исечено лице беше мушко и ужасно. али његовс полудивље црте беху у томе тренутку ублажене тугом. Он се приближи и каза:

кад државницн младе Краљевине Србнје везују судбу земље за судбину Аустрије. — 12. о. м. имала је Четворна Комисија у Бечу прву своју седницу. ИЗ ЛИСТОБА 6. ^Свјет" пише: Русија никада ниЈе била она држава, која је нарушавала евроиски мир. Што су сада западнс новине надале грају иоводом речи Скобељевљеве као да Русија иде на то да поремети мир европски који је тако нуждан Евроии, то ни мало не стоји. Са свим су други, који хоће да наруше мир Евроиски. На сваки начин да су то они који чине другима неправду. Кад би се на западу а особито код Немаца поштовало правнло правде: бииш сш^ие (сваком своје) онда бн били уклоњени и сви новоди за нарушавање мира, кога тако жудно желе неке западне државе. Ко је дакле властољубац и користољубац, који због тога ремети међународну тишину н г сеје буру ? и Нико други но онај, који неће да попггује правду. но у својој Фаталној девизи 1)гап<1 пасћ ОбЈен хоће да шири своју власт над оним што је туђе и нема никаквог права, — хоће да отнма. Русија ннкада ннје имала тежњу подобну немачкој. Њу не може нико кривпти тежњом на запад: 1)гапс; насћ ДУез^еп, н ако би она имала више права на то, но Немачка што хоће да тежи на исток. Но ради општег мира, оаа је и своја права прнносила на жртву том „европском миру"* Нема сумње да би Русија нмала н. пр. и историјскогн етнограФском права да успостави себи границу светог Владимира н да ирисаједини себи руско племе у Угарској, Буковини н Галицији које је од ње отето неправедно. Она се ннкада иије користила да то ностигне и у повољним и згодним нриликама, ни 1814 ни 1849 год. ка да је спасла Аустрију од Маџара па ни 1870 г. кад је Пруска толико нотребовала њену помоћ. А нема сумње да је у том погледу било и понл да са извесне стране. Кнез Бисмарк тај „нацнонални- нолитичар назваће овакове цримере некористољубља не но разуму. јер он за цело неби у таковим приликама иоступао као ми; но било како му драго такова Факта јасно осведочавају нашу несебичност н мирољубивост. „81 У18 рассш рага 1)е11иш" стара (ако хоћеш мнра, снремај се за рат) је аксиома, коју је нсторија истином осветлала. II зар Русија да се ње не држи и у садашњем времену ? „Римљани. куга је беснила по нашим нределима. Говорило се да је прошла цео свет и да је од граница партијских дошла до нас. Смрт беше у нашнм колебаме, она нас је гопила и у наше шуме. Немогосмо внше нити ловитн ни борити се: све изумре. У тој несрећн обратисмо се Марку Аурелију, он је био наш бог који нас енасе. Затим се приближи ћнвоту, мету на њ своју палицу и каза: доносим твоме ненелу поштовање од двадесет народа које си снасао." Ви сте чули, Римљани. предузе Аполоније да се његово старање простирало на цео свет. За време од двадесет година земља је прошла кроз сва искушења. али ирирода је дала земљи Марка Аурелија. Па н овај велики човек имао је непријатеља! Римљани, противу ваших најбољих царева епремани су оштри ножевн. Нерва беше нанаднут у својој палатн. Правиле су се завере противу Тита. Антонин и Трајан били су принуђени опростити са заклетницима; и Марко Аурелије, да, Марко Аурелије морао је да брани свој живот. Пошто је све у Риму умирио, оде у Азију да помири иобуњене провинције; свуда се показао као добар госиодар, овај владалац философ . Када је умирио неке вароши које су покушали да се од-

Немачка утврђује своје границе са наше стране и то тако, не као да се брани од нанада. но као да ће она сама да нападне. Она канда смера да иокуша, да узме неке и од наших земаља и отуда да шаље своје агенте у нашу ковенску губернију, коју би хтела да преобрати у п Ко\уеп1аш1-. Та и тима подобне мере, при свем нашем уважењу туђег нрава на одбрану. не могу и не смеду бити донуштене. и морају нас изазваги на озбиљан рад и сирему. А шта да говоримо о Истоку и о источним Словенима V Тамо Немачка носредством Аустрије хоће свим могућим начинима, да ноништи Словене и да их иотчини Аустрији — т. ј. германском илемену. Руеија и ако поштује свачија права, она онет управо баш зато не сме никоме допустити да гази и тлачи туђа права, а најмање сме донустити да се тлаче нрава њене једноверне и једнокрвне браће источних Словена, у чијој слободи и самосталности леже два крила Русије. Русија је допустила Пруској да се истакне на чело немачком племену и да га ујединн н зар се сме данас Русији спречавати не да уједини Словене „гвоздсном руком бнсмаркизма" но да нх у слободи и начини самосталним, те да са њима и на челу њиховом вршн и културни задатак, који је Словенима у историји намењен. Све су прилике да ће Русија и но ново морати латити се мача . да оствари велико дело свога историјског позива, дело не насиља и неправде. но свето дело основано на најчовечнијем моралу. Каже се да у исторнјн има мало морала, али данас канда га има најмање, где „гвоздени^ немачкн канцелар немнлостиво руши сваки основ његов. Русија је ослобађавајући исток положила темељ здравом историјском и политичком моралу, она ће морати га и остварити. па ма је какових жртава то стало. Слободно источно и остало словенство најјача је гарантија да се виша начела морала у историји и у току људског политичког и културног жнвота остваре. Русија ће се боритп за иравду за слободу за права толиких милиона своје браће и њена борба без сумње да ће уродити плодом. Русија неће да нарушава мир али она неће никако допустити да га и други нарушава чинећи ненравду н тлачећн нрава тућа. Русија има довољно снаге и моћн да научи свакога да се држи правде изрежене у : епит сш§;пе, — сваком своје. Ако Бнзмарк неће да отступи од свога насиља и неправде израженог у Фаталној девизи : 1)ган§; пасћ Ов1;ен, онда ће Русија бацнти све „обзире мира" и ступиће на широко поље своје историјске задаће. Ако је немачко : 1)гап& пас^ Об*еп, крајња неправда, то ће руско Бгаш! цепе од царства. Када су му поднели нсписани списак бунтовника, он га баци у ватру без да га је прочитао, казавшн: нећу да будем принуђен мрзнти. Све је падало нред његове ноге: он опрости ва : рошнма п нровинцпјама: нсточни краљеви дођоше да му одаду поштовање: он одржа или утврди мир, и свуда се дивише овој ФилосоФнјп достојној престола П.осле осам година вратио се обалама ^ Тибра. Са каквим одушевљењем би прнмљен ! Никада толико врлина није се показало у Риму: он сједињаваше у себе поред просвећеноети Адријанове душу Титисову; владао је као Трајан. опра- \ штао као Антонин. народ бпо је сретан, сенат велики; сами непријатељи његови дивнли му се: страни ратовн беху свршени победом, грађанскц рат мнлошћу: од Дунава до ЕуФтрата , и од Нила до велике британпје, престали су немири: све бегае V миру: Европа. Азија. Африка одмараху се у миру. (Свршиће се)

1