Српска независност

ч

6Р0Ј 50.

НЕЛЕЉА, 28 МАРТА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

ДЕЕЕ ЗЛ СРВИЈ7: нд годнну 24 днн., ол ао годннв 12 дин., на чвтврт год. б днн. 31 ССТ2ЛЕ ЗЕИЉЕ Н1 Б1ЛК1ЕСКСМ ПСЛ7СТ0К7НА г0днн7 30 ♦ганава, нл по годннв 16 «р. на ЧЕТВРТ год. 8 «ф. 31 17СТРС-7Г1РСК7: 14 ГОДННУ 16 «0?. У влнк., нл по год. 8 «. нл ЧВГВРТ год. 4 ♦. 31 СЕЕ ССТ13Е 1РЖ1ВЕ : на годнну 36 фрлн., нл по годннв 18 *р., нл чвтврт год. 10 фр.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0Р11111, ЧЕТ8РТН0И, СУБОТОМ » НЕДЕЉ0Н КА. Т-Л "П А урвднипгтво јв н адмннпстгацпја у кгкн г. ТоИВ лпдрејввнђа вВИДН-КЕВ ВЕНЛЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: првц игт 12 днн. парл од редл, л посје свакн пут б пр за ирипослано 50 пара дин. од ре г 1,а. Румопиеи шаљу св уредништоу, а првтллата адтинистрацији „СРПСКЕ 2Е3182С2ССТ 2". РУКОПИСИ НЕВРАЋАЈУ СЕ. НЕП.1АЋЕНА ПНСМА НЕ ПРИМАЈУ СВ.

тшшми Скадар, (деиеша нарочитог доппсвика „Српскс Независности," нредата 25 марта 11 час. 10 мин. ноћу, стигла 26. у 7 ч. 40 м. у јутру.) Концентрички нападај а» устријске војеке на Кри» вошије ионов.Бен 21 марта. Јуче Кривошијани одлуч но иобједише Астријанце послије тродневног, најкр* вавијег боја,очистише већи део Кривошија. Губитци аустријски надмашују све досадање. Између Гацка и Неве» сиња Форта и Тунгус о* држали су сјајну иобеду. Опширније поштом. Пироћанац и иакнадни уговор са Енглесиом. Морало је бити занимл.иво впдети, како је нзгледао Пироћанац. кад је у скупштини, прпликом дебате о променп енглеско-српског трговачког уговора. изрекао, да тај нпдни уговор није иоследица уговора вакљученог са Аустро-Ушрско.и, нити он може бити иоследица тош уговора а . Ако није пмао поштовања према скунштпни пред којом је говорио, требало је да га има бар према установи: требалоје да помисли, да ће његов положај собом донети, да његове речи и:ш(|у из зграде скупштинске у свет, где ће се оне мало другачије претрести ио што им се догодпло у нашем заЕонодавном телу. Ако известиоци јавних листова верно представљају ствар, а ми немамо узрока о томе да сумњамо, изглед нашег председника минпстарства пробуђивао је у слушаоцима осећање сажаљевања; Пироћанац је изговорио ово мало речи (које нам доноси „Видело" уброју 44) несигурно, збуњено тако, да су му пријатељи моралн давати знак да седне те да се даље не брука. Није било ни могуће са већом сигурношћу изговоритн онакп круапу неистину, какву је он изговорио. Но кад измена енглеско-српског уговора није последица уговора са Аустро-Угареком закљученог, онда је питање, шта је довело лромену? Нироћанац наводн као узроке, којн су нобудиди владу да закључп овај накнадни уговор, или тако названу декларацију:

ј 1., Што је у уговору закљученом I у Нишу утврђено да ће он вредпти за велику Бритапију и све њене ма] сеобине, а она није уснела да тај уговор примени на све своје насел| бине. ,, Том околношИу ,\оведен је био цео уговор у аитање," вели наш министар. Ми заиста не разумемо зашто је ^ тиме доведен цео уговор у иитање. ј Ако Енглеска нма нужду, да јој се неке измзне допусте, а мн налазимо да уговор опет може за нас 40бар остатн, измена се могла учинити а да се цео уговор не доведе у питање. А ако уговор није за нас добар ! (као што су виделовни доказивали) онда је требало ту прилику употребити, да се он обори. У сваком случају влада је наша имала нрилнку, да потчиш1 измену неким условима. Она је могла захтевати неке уступке од Енглеске кад је она, као што ' министар доказује, имала потребу да мења уговор а не ми. Но догађа се сасвим натротив! Енглеска има нужду да мења уговор, јер не може да га прпме, и сву| да као што се обвезала, па место да она нама попушта, мн н>ој чпкимо уступке, сводећи јој уговорену ђумручку стопу од 10 н 8% на 5 %. Г. Пироћанац допустиће нам да верујемо, да Енглеска нпје могла бити у великој нуждн. кад мн њој аоиуштамо а не она намп . Други узрок, који је привео проме| ну утовора, био би, по г. Пнроћанцу, тај, што је у уговору нзостављено, да нам се оснгура право на наплаћнвање трогиарине. Ми ћемо се на овом другом узроку мало ниже задржати, а трећи, што нпје ништа уговорено о фабричким маркама, не заслужује ни спомена. јер ту Србија нема никаква интереса да тражи нзмену, но Енглеска, а то се могло п засебном декларацијом учинити, а д а се н е мења суштина и основа уг о в о р а. Да видимо како стојимо с а н р ав и м у з р о ц и м а, који су нам донели пакнадни уговор. Ми имамо пред собом нреписку, коју је Енглеска влада нзмењала са Српском и поднела своме нарламенту о овоме предмету. Ни у једном акту нема ту ни спомена о трошарини ; него се уговор наш закључени са Аустро-Угарском помиње ненрестано као узрок преговора, к а о п о в о д и с а м о г „ сукоба- и з и е ђ у д в еју в л а д а. Тако одмах у нрвој ноти (од 7и I Јуна 1881) Лорд Гранвил пише срц-

ском посланику Мариновпћу, како влада њезиног Велнчанства „ј а к о сажаљева што впди оваке резултате трговинских преговора, којпсускоро во1)енн између Србије и АустроУгарске, као и што налазп да су неке од одредаба аустријскосрнског уговора у опреци са уговорам закдученим између В8л. Британије и Србије 7 оебр 1880 год. А у депеши управљеној на енглеског посланнка у Београду (8 Јула по нов. 1881) брптански министар спољних послова каже изреком, да се поводом аустрпјско-српског уговора изродио сукоб (сопШс!) нзмеђу владе српске и енглеске. А влада српска одговара енглеској, преко свога посланпка, да се она решпла, _да поднесе нове Финансијске жртве" само да доће до ногодбе са њом, и благодари енглеској влади, што тако „правпчно н благонаклоно оцењује тако тежак нредмет." Најпосле долази и сам накнадни уговор (декларацнја) да покаже свој прави извор. говорећи: „имајући у виду цретходне одредбе в ;ада Њеног Британског Величанства не чини ни какве прнмедбе, у колико се то тнче брптанских интереса, на угодбе уговора. којнје закључен 6 МајанзмеђуЊег. Височанствакњаза срнског п Њег. Велич. цараАустријског." Је ли сад јасно тта је прави узрок накнадном уговору са Енглеском? Он је последица уговора закљученог са Аустро-Угарском. Њпме је утврђена диФеренцпјална тарпФа, која је дошла у опреку са енглеским уговором, па је Енглеска није могла ни цризнати. Да се из тога теснаца изиђе, морале су се ноднети „нове Финаисијске жртве" као што нзреком нризнаје српски пуномоћник. Сад да видпмо како стојп с пптањем о трошаринп. Нема пикакве сумње, да се ово пптање не бп ни родило, да нпје настала ера попуштања н удварања Аустрији. Пироћанац је показивао или спомињао пред скупшгпном некакав акт енглеског носланика Гула о трошарини од 18 окт. 1880. Такав акт ннје ирошла вла,;п ни иримила, а није га она нпчим пч изазвала. Ми чикамо Пироћанца да нокаже ма какав акт ирошле владе, којим би оиа била тражила од Епглеске прознање трошарнне. Ако је Гул свој акт датнрао један дан пре промене владе, очсвпдно је, да је смерао на то, да благовремено спречн ерпску владу, да учинп Аустрији какве ус-

тупке, којн би дошлп у г оареку и са енглеским уговором, јер се свуда већ знало, да прошла влада одступа што неће да нопушта Аустрији нпшта преко основа утврђених и уговорених са Енглеском, а знало се не мање да Пироћанчево мпнпстарство додази да све иоиусти ш то хоКе Аустрија, која је енглезкп уговор сматрала као свој пораз на скономном пољу у Србији. Но и ако је енглески пославик покренуо иитање о трошарпни, је ли морала Србија тога радн да подноси г нове финансијске жртве" ? Ни којим начпном. Трогиарина може да се наалаКује и ио са.пом енглеском уговору. Сви наши Финанеијски закони, којп су уговором енглеским промењени, саоменути су та.ио изреком, а свп други који нису споменути, остали су у важности. Ако се у уговору каже, да се преко ђумручине од 8 п 10% неће више од енглеских еспапа наплаћнвати, разуме се у име ђумручине, а трогиарина није ђумручина. Ни мало се не бојимо, да бпсмо изгубили парницу ма пред којпм међународшга судом (у коме. наравно, пе бп председавала Аустрпја са правом од два гласа,) а заседавалп Пироћанац и Озеровпћ. Наши правнпци изразилп еу се такође за нагае гледиште. Правнпчки одбор, коме је данашња влада (још 28 нов. 1880.) предала ствар на оцену, изразио се (са изузетком једног једпног гласа) да Србија енглеским уговором није изгубила нити нааустгиа ира■ во наи.тИчеања и ани.с регало и трошаринскил такса, које су наро; читим земаљским законима аре горњег уговора заведене. Пре него што је „Правнички Одбор " дошао до ј овог закључења, он је пзнео ево[ је јаке разлоге, међу које спадају п ти, што уговором енглеским нису ни једпом речицом укпнути или преиначепп закони, којпма су пре овог уговора заведени регалн и трошарнне, докле су закони о узгредним ђумручким таксама пзреком препиачени, а узгредне ђумручке таксе нису то што и трошарина. Да нпје влада Ппроћанчева учинила Аустријн уступке, које су енглески уговор изиграле, не би за цело енглеска влада у томе пптању вн каквих тегоба нп правила, прос то зато, што њу наша трошарнна врло мало илн ппмало не ннтересује. Зашто г. мпнистар нпје пзпео прсд скупштину цифру оних првхода, које Србија има од трошарине па енглеске пронзводс ? Није их нзнео, јер их ироето нема. И он