Српска независност

се усућује да каже пред народним представвпштвом, да ,је ранијим уговором нешто углављено на гатету наших ннтереса „ нсзнањем и.г« несмотреношКу Да, Илија Маргетић не зна шта је : п шта значп за нас „трошприна,"— он. којп је суделовао у свпма натпм Фпнанеијским законима Од 30 годппа. а зна за њу Пнроћанац ! ! Наравно, Ђ лако је говорити гред аростум сОупштинарима али је знање беСКОНЗЧКО" рекао је негдашљи опозиционар Пироћанац, али ево несреће где њему ни то нпје г лако л , јер докле он в аростим слуаштипарима " доказује да ми „мплијун динара" добијамо од трошарине, устаје му један „прост" скупштинар, Риета Поновпћ, н до казује да ми из Енглеске једва ппо друго и увозимо до „вунепа п намучна предива и гвожђе," на што се трошарпна не плаћа. — Један прост трговац из Голубца доказује своме мпннстру оно исто, што с друге стране, тврди и лорд Гранвпл, британски мннистар, у својој нотп на г. Локока говорећн, да су то два „најважппја артикла трговине измећу Енглеске и Србије", а на њих је ћумручина и оборена од 10 и 8°/о на 5%. Но ако знање и јесте у свету „безконачно." мп морамо жалнти што је оно у г. Пироћанца бпло врло коначно, кад је он накнадно склапао овај по Србију штетан уговор са Енглеском, а још је било ,,копачније " његово знање кад је оп своју рћаву ствар нред скупштином бранио. По његовој логицп Србпја је зато изгубила право на трошарину, шго о њој нема ншде саомена >/ ранијем /ровору. Па лепо! Ако је тако, онда Србија није добила празо на трошарину ни овим накнадним уговором, јер ни у њему нема нигде спомена о трошарини. Ту се само чине уступке Енглеској; колико је тачака, толико је уступака. Тако 1 во ранији уговор неће се простпрати и на Канаду и Јужне Афрпчке насеобине; 2-го Царпна на памучна н вунена предива своди се на 5% ; н 3-ће признаје се енглеекпм трговачким маркама она заштита. која је

МОДЕСТА МИЊОНОВД ГГРИНОВКТКА X. Балзака Иревод с «равцуекога. (НАСТАВАК) Ова плашша. клја се од 1'уава Д( мора пружа покрај реке. оставха између себе и водо ширу или ужу уламу, а за цело имаде пуво жпвописпости са својим варошвма. јаругама. дчловима. ливадама, те добија у Бнговилу испзмсрну вредпост од г<>дине 1^П>. почевши. кад је тијест почео Хавр цветати. Ова општипа ностајс Отељом, Билдаврејем. Мониорансом трговаца, којп су поградилн летњнковце послагане на овом лм^итеатру.да би ту предисали морски зрак намприсан миомиром цветова из н>ихоннх раскошних вртова. Ови смели прелузстници одмарају се ту од трудова својих контора и од атмос®ере њихових к\-ћа утиснутих једва уз другу, без простора, често без двора. као што не можс да ни буде нваче код свс всћсга броја хаврског становништва и код немилосрдне лиаије његових бедема и пропшрсннх плитвица.

прнзната аустријсхим маркама у у аустро-сраском у /пвору. Где нма ту спомена о трошарини а где о каквој другој уступцп кој.у бп Енглеска Србнјн чинила ? Пма, до душс, једне, а та гласи, као што смо напред навели да мајуГм у вилу аредходне о,\ре,\бе, а (т, ј. срнсце устунке) Епглсска неће чиннти ннкакве иримедбе иротив аустријско-сраског уговора. И опст Њфоћанац јавно тврдн, да „накнаднн у! овор није цоследица уговора закљученог са Аустријом." ! Ми не знамо како да квалнФикујемо овакав поступак једног мннистра-председнпка, који управља судбином наше земље ! Хоћемо лп рећн даје „несмотреност" или „незнање"? Ми свакојако држимо, да је и једно и друго. Само незнање здр)жено са охолошћу могло је да наведе Пироћанца на онолики низ заблуда, колнки се за њим опружно од 19 окт. 1880 г. на штету и понпжење наше земље. А чему смо се другом могли и надати од човека, који је још пре 17 година показао, да је кадар да се нрнхвата н оних послова, у којнма пи азбуке не зна. Још тада је његов садашњп нријатељ Каљевнћ нокупио у своме листу „Србији" спомешше „бесконачног знања" Пироћанчевог. Тако нам Каљевић прнча да је Пироћанац у министарству спољашњих нослова званично преводио : „Пег Шгзсћпег паг 1ц (1ег Мешпп^" са „црешњар је био у Мајнмнгену" Сиромах ћурчнја морао је, под чаробним пером Пироћанчевим, да се нретвори у некаквог Г1 и 1 ретњара и , а његово мишљење у ^Мајнитен* '. Но тада је он још бно млад, на су се негови пријател.и могли тешитн н надом на ноправку, са чега су му једнако и проноведалн да „ треба учити и дан и но!<, јербо је знање сввтлост. и .иоЛ." Алн чиме се могу тешитн еад Пироћанчеви пријатељи, кад он више ннје нн млад да мо же научнти, а у својој старости ево је све једнако зелен п охол ? Бонту. Париски лист ХароИоп доиоси ову вест: И занста. каква жалост у срцу Хавра, а каква радост у Еиговилу! Закон друштвенога развитка излегао је као какву печурку нодграђе Гравил. данас веће од Хавра н које се пружа покрај побрђа као змија каква. На врху свом Енгувил има само једну улицу. иа као и сва ова места, куће што гледају на Сену много више врсде од оннх на другој страни пута, којима тај изглед затварају, али које се, као какви гледаоци, испвњу на нрсте, те да внде преко кронова. Инак и овде. ка.» и свуда, имадс службености. Гдекоје куКе на врху на згодну су месту, или имају право на нзглед. због кога сусед мора да своје грађевине држи у некој опредељеној висини. Онда је ћудљива стена испарана путевима. но којима се може ићи по овом амФитеатру, те тако помоћу овнх струга гдекоја кућа може да вирне на варош нли на реку, или на море. Ако и нијс шиљаст, ипак овај брег спушта се доста стрмо нрема мору. Са краја улице, која се вије ио врху, виде се дољаче, у којима су некоја села, Сент-Адрес, два или три света-не-знамкаква. па затонн, гдс бучп окејан. Ова готово нуста страна енгувилска чудно се разликујс од оннх лепих летњиковаца. који гледају на сенску долину. Боје ли ветрова за растнље? дали се трговци боје трошкова гато би билн потребни

„ Увсравају да је Бајст аустријски посланик у Паризу, добио упутство да живо наетоји код г. Фресииета. како би израдио наредбу да се обустави кривичкн иосгупак против Бонтуа, да би се избегла нека врло неновољиа откровеља, која би ! у току расправе морала изаћи на видик. Шта више кажу да је и иапа наложио своме застуннику , да у истом нранцу норадн код нредседнпка Франпуске владе. Та врло неиово.Ђна откривеља, којих се тако боје у Бечу. тицала би се но свој нрилици ћесарске породице. ПОЛИТИЧКИ ПРЕГ71ЕД На челу листа саоиштавамо нашим читаоцнма брзојавну вест из Скадра. да су Кривошнјани после тродневног крвавог боја јуначки одбилн папад концентриране аустријске војске, н растерали ћесаревце из свог кршног гњезда. Нема сумње, да ће ова радосна вест наћи симпатичког одзива у срцнма срн скнм. Њоме се утерују у лаж сви онн гласови, који се из Аустро У гарске распростреше на све стране. да је устанак угушењ Кривошијани покорени. У исто време јав.Ђа нам наш извенггач. да су устаншш у Херцеговини такође одржали сјајну победу. Момепат те двоструке победе у толико је значајнији, што се у овај мах у енглеским листовима говори о важној изјави гроФа Игњатијева. који је, између осталог, рекао, да је берлннски уговор иогрешно саставл>ен, р1)ав. те не може дуготрајан бити. Због тога није Русија одговорна, но Евроиа. Игњатијев рече: По берлинском уговору поверено је Аустро-Угарској да носедне Босну и Херцеговину, и да у тим нокрајинама утврди мир н поредак. Место тога, Аустро-Угарска је заиодела рат, н тиме је поГТЗИЛа берлински уговор ; то ће питање не Русија но Европа са Аустро Угарском да раснрави. Није Русија павела Аустро-Угарску да заузме Босну н Херцеговину, јер то бп значило да Русија нредаје Словене Аустријп. То је дело другога, ко.ме је такође у интересу да Лустро- Угарску ослаби. на овој стрменн?... Било сад како му драго, путник на пароброду удиви се, кадзападно од Енгувнла вндн обалу голу н ишара^у водојажама, сиромашка у рнтама норед богаташа у богату руху и намирисана. Године 18'Ј9. једна од послсдњих кућа од морске стране, која ће данас бнтн за цело усред Енгувнла, звала ее. а можда се и сад зове Ша.ге (катун, стан, салаш). У почетку ту је жнвно надзорннк н била је спреда једна баштица. Господару од лстњиковца. к ме је она снадала, кућа са парком. вртовима, голубињаком, стакленом баштом, ливадама. паде на ум, да ту кућнцу доведе у склад са његовнм станом. те је преправи као какви котаж (енглеска кућау селу). Овај котаж оделн он лд евоје рудине украшене цвећем, од леја н лонџе на своме летњиковцу ниским зидом, дуж кога носади живику, да би га сакрио. Иза котажа. којн суу пркос свију звалн Шале, пружају кујннске баште и воћњацн. Овај Шале, где иити је било крава ни млека, заграђен је од пута само кол>ем, али се ово невиди иза бујне живике. С друге стране пута, кућа што се сучељава, била је подложена службености, те има исто такав плот и живнку, преко које се од Шалета види Хавр. Господин Вилкен, власник летњнковца, био је у очијању због те кућице.

Ове речи Игњатијеве ренро* кују сами руски листови, и до ) нас још нису са надлежпе стране нобијени. Разуме се да онај г други ц не може нико другн бпти до — Бисмарв. — Из Буднмпеште јављају, да су Срби иосланнци на хрватском сабору ноднели Бапу хрватском иредставку. којом траже ревизију закона о оснонним школама и сазив анкетне комисије. која ће еаслушати жеље срнске. У те спадају ; ностављање реФерента за срнске школе и црквене стварн код културног одељења владе. Даље ревизија це лог школског закона. Пан је изјавио да ће анкету сазватн и да ће по могућству уважити се жеље Срба. Такође је обећао да ће поставити реФерепта за српске ствари. — ГроФ Волкенштајн аустријскн ванредни иосланик који је у носледње време обиграо неке нрестонпце европске због дунавског питања, позват је из Иариза депешом у Беч. Узрок је, што је у Паризу насео са својом мисијом. Ово се доводи у свезу са одсудним држањем Румуније у дунавском питању. — У ЈБубл>ани се саставио одбор за нодизање споменика чувеном патриоти словенском Блајвајсу. На све стране купе се добровољни нрилозп. из жтовд 6. РУС2С2Г2С ^Восток" нише: „У Боснн и Херцеговини паступиле су жалосне прнлике. Аустрија чини тамо покоре који варварством својим превазилазе турско насиље. Крв се тамо нотоком лије: бесна и крајње покварена солдатија и чиновници аустријски, отимл.у. харају и убиј ју много грозније но што су то чинилии самн Турци. Они као бесни вуци насрћу и на част сиротог народа и ништа није поштеђено од тих разузданнх харамија. Крајњс поквареној солдатији и чиновништву прндолази још н у поквареностм огрезло папско-католичка ноповштина, којој ништа није свето само да ностигне своје гаднс цел>н. У самој стварн нзгледа. да Аустрија хоће да утимдвемаземљама истреби православље и српски народ. и да начннн од њих пустош. Европа је погрешпла штоје Аустријж дала мандат да корсем у Босни и А ево зашто. Творац овога стана, где поједннн деловн крепко внчу: Овде се блистају м1ишјони\ само је зато продужно свој парк толико у пол>е. да не би. како говораше, своје баштвоване имао у џепу. Кад је једанпут био довршен, т Шалету могаше жнвити само један пријател>. Госиодин Мињоп, раиијн власпик. врло је миловао свога касира. а уовој приповетци виднће се, даму је Димеји то н враћао: он дакле њему нонуди овај стан. Кад се погоднше око начива, поднесе Димеји своме патрону на нотнис закупнн утовор на дванаест година по триста Франака годншње. а господнн Мињон радо га потписа говорећи: — Драгн мој Днмеји, гледај сад нгга ћеш, ти си се обвезао, да ћеш код мене живити дванаест годнна. Поводом пригода, које ћемо већ прнчати, нмањс господнна Мињона, некада најбогатијега трговца у Хавру, дође у руке Внлкену, једном од његових таковаца. Како се радовао, што се дочепао славнога летњиковца Мнњонова, купац заборави искати, да ирестане закупни уговор. Да се не би куповина покварнла, Димеји бн тада потписао све што бж Вилкен био нскао: алн кад иродаја бн једном свршена, он се као из освете ухвати за свој закупни уговор. Он остаде у Вилкенову џеиу, усред Вилкенове ио-