Српска независност

Ј

— 189 —

•еговини уведе мнр н поредак јер .рија ннје кадра то учннитн. гЧ ржаа. којој је државни прннцип намело — доповлук, н у којој је еав управни апарат надахн^т неморалношћу, не може нзврнштн никакву цнвилнзаторну н хуману задаћу. А папска вера увек ее удру*ује са свима угњетачнма и нрвонијама н пружа им у сваком злу руку евоју помоћн. Ако се с правом внче на мухамеданство. коме оскудевају внша начела хрншћанства, те по томе није способно за модернн културнн жнвот , то се има јога већег права внкатн на паиску веру, јер она ннје ништа друго до право Антнхрнство т. ј. протнвност н нзопачење трншћанеке на>*ке. Папство узев на себе •орму римску а варав варварску средњега века, опасније је но п еамо мухамеданство. Те две тако крајње поквареностн по своме основу н бићу. Аустрија и Иапство, удружиле еу се сада да нскорене православље н словенство на нстоку , н то иод неком правном титулом. која се зове „свропски мандат с . И онн заиста врше тај мандат онако варварскн да би нм н сам дивљачкн хунски Атила позавидео. И ми сада у деветнаестом веку. веку цивнлизације и културе. гледамо призоре варваризма и насиља, који иревазнлазс н средњи век. Европа је пустила два џелата међу православне словенске народе. да их они под Фирмом _европекс цивилнзације" тамане на нгугрознији начнн. Мн смо казалн два џелата. и то смо право казалн, јер по неторијн то мме прнпада с правом и Аустрији и Папству. Ил' зар мн грешимо '? 0 не ! Расмотримо само нсторнју Аустрије н папства. па ће нам одмах нзаћи пред очи иотпуна слика два грозна н крвава џелата. која су с.воју снлу н власт основала на гомнлама мртвачких костију. а њихова -,пор♦ира и није ништа друго до крв л>удска, проливена крв толиких невнних жртава, крв целих народа. И кад вндн човек коме је Европа повернла свој мандат. занста мора посумњатн у морал модерне европске днпломације. Алн не треба г*е томе чудити. Од како је Европа пустнла данемачкн „гвозденн канцелар- узме у своје руке дизгнне од оннх кола. која се зову „европска полнтика". од тога доба она и нису нншта друго. до .тријумФална кола~,на којнма ликује највећа иолнтнчка деморализација евоју победу над целим образонаним евронскнм светом. Бнзмарк је екеплоатнсао внши морал којп је принцип народностн увео у модернн псторијскн ток. и тим моралом он је оснлно н уједннно своје Немце. Алн он је Немац. то треба знати. кад се хоће да објаснн за што баш тај човек насрће п рушн тај морал, којн мује помогао да изведе и остварн жел»е св^га

народа. У природи немачкој, ннје могла цивилизација да искорени онај варваризам. ону тежњу за пл>еном и грабежи, која је билау старих, дивл.нх тевтонских племена. Нсмцн су се кориетилн оним мора. ом који је начело народности увело у политику. те снлом тч»га морала посталп моћни и снажни н сада хоће по старој својој тевтонској навнци, да отимл»у н грабе туђе. На берлинском конгрееу је днктирао Бизмарк. он је обмануо и преварио све. Он је одавна био изабрао Ауетрију за свога пионера који ће му налеиомибогатом иетоку нрокрчити п)та. а у последње време помирио се н он са паиством и опростио му све што му је ово учинило епречавајући јединетво Немаца под иротестанским хохснцолерима. Наравно док је Бизмарк ишао путем моралним да уједини Немце, дотле му је иаиа бно противник. јер је пана непријатељ свега што је поштено и морално, иа и јединства народног Али чим је Низмарк пошао путем неморалним, путем насиља и грабежи. ту му је пада одмах могао постати веран друг и помоћнпк. јер и папетво иде еамо за грабежи и насихем. Бизмарк је наумио да оевоји иеток Немцима. а у том послу су му добродошла два нсторијска џелата Аустрија и Напетво, и он се на берлинском конгресу жестоко заузимао да се тим џелатима отвори пут на исток, да тамо под правном титулом п европеког м?ндата~ врше евој убилачки посао. јер је знао да ако они уепу. да ће сви резултати паети у крило немачкога народа. Русија је као сдовенска држава основана на моралу, и њу у евему њеном раду руководи м^рал. она је руковођена тим моралом учинила услуге да се и Немцн уједине. Али се одмах на берлинском конгресу уверила да је Бизмарк, неблагодаран н неморалан. Руеија је морала на берлннском конгресу прогутатн горку иилулу искуетва и уверити се да 1 јој од еада треба другчије радити. Задатак је еада Руснје, да свом снагом настане на том да у политици европекој н опет овлада морал, а он ће овладати еамо онда ако се истргну дизгини из руку немачког „гвозденог канцелара" и ако се два џелата Аустрија и Иапство потиуно учпне несиособннм да чине зла праI вославном Словенетву. Руснја не сме внше равнодужно гледати како се са радњом Аустрије и Папства по Боснн и Херцеговинн. обнавл»ају ужасне слике п прилнке хунског варварнзма, п како се спрема пстреблење и пуетош најлепшег краја ј европског — истока. Крв наше рођене браће коју џелатн немилнце проливају вапнје н зове нас на освету! II ми се морамо дигнути да је осветнмо , јер то од нае вечита историјска правда захтева, : правда која награђује добро а казни зло. ј Данае. у време осветл»ено културом, мо-

гу сами они народи постатн славни и великн. којн чине добра н бране правду н слободу, а они који то иарушавају морају нропасти. Наш је свети познв у нсторнјн да заштићавамо правоелавље и Словенство. Нае наша пејака и слабија браћа зову зато својом »матушком" , јер се надају да ће они као мањи орлићи наћи заштите под окриљем нашег великог и снажног орла, и спасти себе од оних грабл>ивих кобаца. који јатама са запада лете на њих да их утамане и прождеру. Наш моћпи орао мора раширити своја крила и њих заштитити, јер они су наша будућност. и са њиховом слободом и самосталношћу, остварује се наш виши позив у свету. Ми не смемо још дуго ченати. ми морамо иружити руке наше помоћи нашој браћи правоелавним Србима и избавити их од зверских џелата. И заиста нема ни једног Руса кога крваве и несносне приликс у Босни и Херцеговини нису иокренуле, н данас је општа жел»а народа руског да се те две српске провинције ослободе од џелата , н ми држимо да је близу час када ће оне и бити слободне, а цео православни словенски исток биће ослобођен од опасностн која му прети од Ауетрије и Немачке и од њиховог сајузника папства. Час је куцнуо, чекатн се неће дуго, а вечна правда помоћићс да добро дело уроди повол>ним плодом и

Гледстонов лист Дели-Њус доноси значајав члагак о Аустро-Угарекој. Русији, Босни и Херцеговини. кога је по свој прилици сам првак Енглеске владе ако не напнсао, ал јамачно задахнуо, те га зато ево доносимо у целини : ,Наш берлински дописник има основа да верује, да гласовн који се чујуоскоI ром еаетанку руског цара иаустријског ћесара нису нетинити. Односи између те две државе могу се сваки час врло неповол>но запетн услед поступања Аустро Угарске према провинцијама што их је по Берлинском уговору заузела. Смер што јој се приписује, да хоће да присвоји себп Босну н Херцеговину. по I свој прилици још није тврда одлука. Нема сумње да еу државннци у Бечу н , Пешти увек вребали време кад би могли збацити образизу војничке окупације и отворено иеказати да обе земље остају стално деловн Хабсбуршке монархије. Према тежини државног дуга и Аустрије и Угарске и према сталности деФицита у обе државе није прилнке да бп саветници ћесареви заузели Босну и Херцеговину еамо зато, да тамо начине ред иа да опет поврате земљу порти. Они по свој прилици нису очекивалн оног жестоког отпора на који су наишли. ал, цео је свет знао да је окупациј • била

неповољна становницима. Босне и Херцеговине. Црној Гори и Србији, словенској странци у Русијн и на балканском полуотоку па и самој порти. Могло се дакле предвидети. да се окупација неће мирно моћи спровестн и Аустро-Угарска тешко да би се одважила на окупацију, да није бпла тврдо наумила да задржи земљу себи. Осим тога познато је, да се тај корак само зато учинио, да би се олакшало даље продирање на Солун. Ми смо већ разложили од какве је огромне важности п за Аустрију и за Угарску добитак добре луке на мору. Не имајући приступа на тргове западне Јевропе остаје радина сиага двојне монархије неразвијена и аустро-угарски народ остаје у сиротињи. Солун је таман она лука која треба трговини аустро-угарској и окупацнја Босне и Херцеговине довела је Аустро-Угре ближе Солуну. Због разних узрока нити су саветници Фрање Јосиаа ни остали чланови берлинског конгреса били спремни да Босну и Херцеговину ^једанпут очупају од турског царства и да нх за навек предаду Фрањи Јоси«>у и његовом натрашку. Зато се пронашла окупација као згодно срество да се постигне иста ствар. Ал државници бечки и иештанскн зналн су добро да ће окупацијом одвући еа Турске на себе непрпјатељство Словена на југоиетоку Јевропе, и да ће у иети мах отуђити себи Турску. Но за тај губитак ималн су накнаду. добили су две провинције. У осталом ако је наоиака људска влада 1875 г. изазвала ус-танак и ако турска војна сила није била довољна да за толико времена угушв устанак од ото доба ннјч бнло у томе толике промене. да бп повратак тих земаља под турску владу био саветан. Ако је Аустро-Угарека админиетрацнја онда требала да се мир поврати, треба н сад. А онет ако би сад била корисна незавнсност тих провинција или њихно присајединење којој другој од суседних држава, то је исто тако корисно бнло и онда кад је Берлински конгрес био на окупу. Ми се дакле ни мало не сумњамо да су бечко — иештански државници увек нмали на уму да прнсвоје те провинције чим се деси згодна ирилика. Али морамо мислити да ће згодну прилику чекати, мначе не би бнли никакви државници. А тешко да ће ко вероватн да је садашња ирилика згодна за то. Већ у самим Фннансијама Аустро-Угарским имају државницн те царевине довољан иовод нзбегавати сваки корак што може довести до рата. Као што рекосмо и Аустрија и Угарска су до грла задужене н приход није ни једној нн другој довољан да подмири редовне издатке. Ако нма држава у Јевропи којој је мир преко потребан, то је АустроУгарска: и за то саветници Фрање Јо-

родице, цосматрајући Вилкена. сметајућн Вилкену, једном речн као белај Вилкеновнма. Свако јутро Вилкен бн на сноме прозору осетно жесток јед кад би погледао на ову граћевннску дивоту. на тај Шале. којн је стао шесет хнљада Франака н сјаји се спрам сунца као да је од рубина. Ово сравњење бнло је скоро и»тинито. Ненмар је саградно овај котаж од најлепшнх црвеннх цнгаља. које су међу собом белим скопчане бнле. Прозори су бојадисани жнвом зеленом бојом. а дрвенарија жућкасто мрко. Кров се надносио на неколико стопа. Красан изрецкан доксат на првом је спрату, а једна веранда пружа своју стаклену клетку на сред прочеља. На долњем боју има леп салон, једна трапезарнја. одељени дрвеннм степеннцама. које су кројем и украсом просто елегантне. Кухпња је узтрпезарију. а пза салона долази један кабннет. у коме су тада спавалн господин н госпођа Днмејн. На првом кату неимар је начинио ове велнке собе. уза сваку еа по једннм кабинетом за облачење, а веранда им је бнла као салон; а онда, још навише. под кровом, којн нзгледа као да су две карте једна на другу наслоњене. нмају две собе за млађе. у свакој по баџа једна. али доста простране. Вилкен је тако тегна срца бно, да је од воћњака н кујинске баште подигао

био један зид. После ове освете оно неколнко центнјара. што нх је закупни уговор оставио Шалету. изгледају као каква башта у Парнзу. Куће за чељад, саграђене и бојадиеане калик на Шале, наслањале су се на зид од суседна имања. Овај дивнн стан унутра је у складностн са евојом епољашњости. Салон, паркетан растовином, пружа очима чудеса живоппеа. којије подражавао кнтајскоме лаку. На црну дну уоквирену златом блистају се китајеке шарене итнце, немогућно зе_.ено лишће. Фаитастнчне шаре. Трпезарија је сва постављена ееченом брезовнном. изрецканом као у лепим руеким колебама. Мали иредњн трем. којн је удешен бно од дасака и простора испод степеница. био је ншаран као етаро дрво у готекој орнаментицн. Спаваће еобе. тапетане цицем. одлнковале су се скупоцепом простотом. Кабннет. у коме су тада спавалн касир и жепа му, био I је патосан и нмао је таваннце као мор1 еки брод. Ове лудорије морнареке објашњавале су Вилкенову јарост. Бедни овај купац хтео је у овом котажу да смести свога зета н своју кћер. За ову наиеру знао је Димејн и оиа ће вам касннје објаснити његову бретонску тврдоглавост. У Шале улазн се кроз малена гвоздеиа вратаоца, којима гвоздене шипке об-

лика копљина еа неколико су палаца старнје од плота и живике. Баштица, широка као н поменута дивна рудина, беше тада пуна цвећа, ружа. далија, најлепших. најређих производа стаклене баште; јер да споменемо другн повод туге вилкенскс. мала елегантна стаклена башта, она стаклена башта пуна Фантазије. названа гоепођина. скопчана је са Шалетом и раставља летњнковац Вилкенов. илн, ако хоћете, свезује га са котажом. Димеји се тешио због стања своје касе старањем око стаклене баште, која је евојим егзотичннм производима такође веселила Модеету. Биљарда Вилкеновог летњиковца, која је била као каква галерија. пре је с овом стакленом баштом бнла у свезн средетвом велнка голубнњака налик на тороњ: алн од како се начнни онај знд, којн га лиши нзгледа у воћњаке. зазнда Днмејн врата према бнљардн. — Знд за зид! рече. — Ви и Димеји президишете! рекоше трговци Вилкену пецкајућн га. Ц сваки дан бн на бурзн поздравнли новнм каквим каламбуром саревњнвога спекуланта. Годнне 1827. понуди Вилкен Димеју шеет хпљада франака плате и десетхиљада Франака накнаде, ако ће одустатн од закупа: каснр не прими понуду, ако

н није више имао него хиљаду талира код Гобенхајма. некадашњега калФе његовога патрона. Јер боме ДимејнјеБретон, прекаламљен судбином у Нормандију. Можете мнелнти ону мрзост. која обузе Норманца Вилкена, богаташа од трн мнлијуна, протнв укућана његових у Шалету. Колики злочин повреде милијонске може бити већн, него показати богаташима, да им је злато немоћно! Вилкен. који је са својом десперацијом дошао у потнрд у Хавру, понуди Димеју леп стан ! у потпуну својину, али овај и то одбн. У Хавру почеше се већ у$бригу бацати због ове тврдоглавости, којој су многи тражнлн разлога у речнма: Ди.мејн је Бретон. А каснр опет мишљаше, да госпођа а нарочнто госпоћица Мињон нигде не би имали тако згодан стан. Његова два идола била су у храму достојну њих. па су уживала бар ову богату колебу. где би низвргнути краљеви могли задржати величанство предмета око себе, а овакав декорум често не достаје људма. који су палн. (Настави^е се)

* I