Српска независност

— 190 —

нови^ж

ен»а већ ако нжсу полјдсли , неКе без ј вевоље нншта учнннтн што бн увелнча- ' ло вероватност рата. Но аиексија Босне н Херцеговине јамачно бн нзазвала рат. Саин држављанн аустро-угарскн н они Н а араиском језику Ел Џеваб изјавкојн су зазнрали од претеге словевског Ј љује, да Султан неће нпкада нрижнвл.а у нонархнјн и онн који не беху стати на то да Аустро-Угарска себв задовољни са положајем словеиа, беху 1 нрисвоји Босну и Херцеговину на нснрва противни окупацији. Тешке жр- : ни ма какву Другу ногодбу у но

Због уекршњих празни* | ЈИГЈI МуШ ка излази прни идући број Подузваннчни цариградски лист ; у ЧвТВрТЗК.

тве и у крви и у новцу што их је окупација однела, јамачно ннеу ума-шле ллу вољу против ље. Та зла воља још Г>и се погоршала да се сад нзведе анексија. А по балкаиским »емљама сматрала би се опет анекеија као објава даљег проднрања на Егејско море те би сеузбунила и Црнп Чора. н Србија. н Грчка па и сваки крај турске царевине коме би претила опасност да иотпадне под Аустрију. Но далеко страшнији би био с тога гњев у руској словенској странцн. Говори ђенерала Скобелева који су тако потреслн Јевропу. не остављају сумње о дукокој раздражености у тнм круговнма руским За сад се руска влада чини доста јака да их утнша; ал' кад бп Аустрија изабрала овај час да присвоји Восну и Херцеговину, ева бн Русија сматрала тај чин као одговор на беседе

гледу тих земаља, па додаје да ^е Падишах увек моКи наћи савезиика који ће му иомоћи да брани своја ирава. — Кад су оио све повинејевроиске биле нуне Скобељева, донео је ] ^ краковски час доиис из Нариза, у коме се ирнча, како се у једном госиодском руском друштву замерало говору славнога војводе, на што ће један врло стари госнодин, који је заузимао нрво место у Русији, нрнметитн ово: „Ја мислим да је Скобељев својим говором учинио велику услугу, не само своме народу, него и свој Јевронн, особито Француској. Нико неби могао уверитн Француску, да Русија у случају нсмачко Француског рата не би више била уз Немачку, то се дипломатским иу-

Огласи СТЕЧАЈ ЗА ГЛУМЦЕ ПОЗОРШПНА УПРАВА МАРКА | Суботића треба неколико извечбаI ни женских к мушки чланова ; ко се осе1.а да је кадар одговорити ј захтевима, који се од глумаца траже нека се понудом и уеловима најдуже I до 1 Аирила 1882 год. уцрави У ПАНЧЕВО јави. Марко СуботиЂ. Бр. 46 1—3

ј Димитрије * јановић, из сел. ј Дејана . срела влчсотинског окр. Нишког, кога је у другом рату као ј Гхфца нестало, а зна се да није ' ногинуо, — молим сваког нријател,а коме буде што поднато о њему ! да ми јавц. жена његова | 3 Јована.

Скобељева и као дражење Русије. Можда тем це МО гло учнинтп. За то је

бн Цар н у том случају нмао зауздатн словенску странку; али је врло могуће да бн се словенски покрет осилио да му ни цар не бк могао одлети те бн се што десило што би произвело судар нзмеђу Цара и Тхесара. Једва се може и помислити да ће <'аветннци ћссара Фрање ЈоснФа разлнкочатн таки судар. Ми у

требао војник, јунак, патриота као што је Скобељев. Евала му! и Берлннски Националг^ајтунг , сномиљућн ту вест, нримећује, да је тај стари госнодин онај нстн, који \ 1875 г. пије дао Немачкој да ио- I ннштн Француску и којп је од ото ј доба ненрестано мрзн в гонн, а то

том елучају не можемо ни да назре ј е — кнез Горчако в. мо ннкакве корнстн по њнх. Нема сумње да аустро - угарски државници нмају у впду, да су Восна и Херговина по строгом закону сад још делови турске царевине. те да за то Бошњаци н Херцеговцн устанак против Аустро-Угарске не сматрају као побуну, револуцију. Ти државницн могу увиђати, да би Бошњаци и Херцеговци, кад би се анекеија одсудила. призналп извршсн чин, да би видели да је устанак одиета ребелија. и да би се покорили — невољно сами без отпора — ономе пгго се не може више изменити. Ал ? тај нзглед. и ако ^и у другим прнликама био јак нагон

Кондем овога меееца ие* тичерок претплати на наш лиет за I четврт ове год. Оне пријатеље којима смо ее нарочитим иисмом обратили, а и све прет< платнике молимо, да из> воле досадањи рачун пре* чистити и новце нам ама« нетном поштом, на наш

I

анексијп. није јамачно довол.ап разлог трОШаК, ПОСЛаТИ НеПре» даеера: ) вијератсаРусијом,панпсамо ! м ј ено до Аирила ()ве

да се развиЈс рат са гусиЈом, па ни само за то, да се распламтн словенска агнтација и да се ствара незадовољство у словенским земљама Хапсбуршке монаркије. Још сувише, та анекенја би уорала увреднти Цариград. Су.тгана су ириволели да пристане на окупацију, он је још н војску кренуо у Нови-Пазар да помогне операцнјама аустро-угарске војске. Ал' би било сасвим неприродно кад би он био вољан допустити. да се оно гато је испрва требало да буде само привремени заузетак. нзметне у вечиту власт. Тим би дошао у искушење да употреби свој уплив на побуну Мухамеданаца у Босни и Херцеговини протнв Ау- ј стрије и да тако понови устапак чим би се учинило да је већ угушен. Отворен | рат против Аустро-Угареке тсшкодабн предузео. ал" на незваничан рат увек се , може усудитн. А колико би скупо таки незваничан рат стао видело се у почет- : ку окупације и ако је опда Турска лежала у крвн под ногама Русије. У осталом анексија би могла поништити онај немачки уплив пгго га је кнез Бизмарк онако мучно подигао у Царнграду, и да љутнну Султанову одврати од Француске на Немачку. С' овпи је извесно, да Аустро-Угарска мора бити/отова, и кад би могла ириволети Султана да пристане на анекеију. да тај пристанак 1 скупо плати. Новаца не може датн, а друго Султан бн сматрао себе за обесчашћека, кад би продавао јавно своје поданикс за новце страној државн. У осталом. тај пристанак по себи не бн био нн довољан. ако се мисли на Солун. За то би било нужно да Аустро-Угарска

године. Ко не жели од 1 Апри» ла да ирима лист нод дресом, већ неноередно од меене ноште и код ове се нретплати, а до сада му је гаиљат лист одавде под адрееом, мо.шмо да нам одмах то јави саобра« ћајном картом да не би слали лист у по два ек< земнлара. Исто тако молимо и све оне који нам на име так* се за своје оглаее шта пла^ ћати имају, да изволе из< мирити рачун до горњег рока. АДМННИСТРАЦИЈА у Српсне Независности~

НОВ ПРОИЗВОД Рзг1ши 1Х0ВД ЕБ. РШАОО Сапув I ПХОНА Р^сендиј« к МХОНА Мпришлш ВОЖЖЦЖ. . & Г1ХОНА Понада I ЦХОКА у*в I ПХОКА Праш&к пжрж«*о«% . . | ГХХОКА Оцат | ГХХОКА 37. Вов1ет»г(Ј <Је !1ги1 »1Г{, Р1Е1$.

ДВОКАТНА ТВРДО ОЗИДАНА ку].а на најжнвљсм месту у Београду, нродаје ее нз слободне руке нод врло новољнпм условима. Упнтатн г. Лазу Газибаровића, нравозастуиннка из Београда. 3—3 \ ГТ11ТТ Т11 0ВЕ Г ° Д: ° Т " V 11 в } 11»141 варам нову гостионкну г. Фердннанда Крена постојећу у Чачку, коју сам снаб део како еа добрим јелом п пићем тако и са сваком удобношћу за путннке ; а стараћу се. да поштоване госте са добром услугом као и умерном ценом задово.гнм. Јавл.ајућн ово и. н. публини и путницпма. — нолим за многобројну посету. С поштовањел Коста Мрвичин 1 3 гостионичар. Андреје Ј. ЈКивадинови^а трговина К нез М иханловл улица бр. 7 САД БАШ ДОБИЛА ЈЕ У ВЕликом нзбору најмодерннјих мушкнх, женсках н дечијнх обућа, шешира, свеобштег веша, сунцобрана, кншобрана н штанова , коФера и тораба нутннх, свнлених марама око врата што најновнје, свакојаке сорте иарФема . сануна, пудера. воде кол>он н помада, четака за косу ал>ипе и браду, чешљева, и још млого другпх ситннјих артикала , који овој радњи припадају

и РОТ.СНЕК1НЕ агте^води" ца за улепшапање лнца. Онараетеру је ннмало ие повређујући кожу све иегги боре с лица. Флаша стоји 5 франака по Флаше 3 франка. 2Л70И Р1ЛКЕК1НЕ ^ нака Кутијца 4 Франка. Ш ГЕЕК101ЈЕ браду. Флаша кошта 3"50 Франака. Ј. 1^асои*иге, 29 Кие (1е СНпр1апсоиг^' Рапв. У Београду код Јов. Дилбера Анотекмра. 1 — 52

Прилепчиве болести Болести коже. ниреви. крвне болеспи гл т. л. лече се Девдашвш двопецимг Др-а ОгииЈЈера одобреним медеш.нском академијом у н четиригодишњмп искуством публике засведочени као изврснн. употребл>ују се у болницама. Из1 весно лечење овнм моћним депуративом од улцера. скулмана. аФекција скорашњих н застарелих. случаја консеку| тивннх у устима п гуши итд. 24.000 ■»ра.хха^а. каграде да ннкаква др^та метода нема ових изврсних својстава. Лечење пријатно. брзо невино н поуздано. 62 гае <1е К јуо Н Рап?. Конзултације од подне до 0 сати >: реко пнсама. ЛОВАЧНО ОРУЖЈЕ ГЛЛАНДА првог Фабриканта европског; 13. гие Паи1еп11е. Рапз. са Фабрнк ма у Вирмингхаму н у Лијезсу. Албум Iа.ган40в , велнко дело о оружју прл»е се гратнс н Франко, на захтев шаеко плаћеног ннсма. М. 6а1ап<1, {а&псап* а* аппев 33. гие с1' Наи1егП1е,Ра пз. 8—52

Пернзу н владом

ТАМАЕ ПШШТ плод ча чиш^ <>ње ОКПЛ ј СЖ освежава)ући про тив затвора н шул>ева најпријатнијс грество чншћења за децу. ОгШоп. рћагт. 27. Кие КатЛи^еаие Рапв. СБакоме бесплатно одправља упутство за потпуно нзлечење у тајностн и са мало трошка, тајннх болести скорашњих п застарелнх само ва.Ба ппсатн: ЕУ УЈеппе (Јзегвј Ргапсе.

ЧАСОВЕ

ИЗ ФРАНЦУСКОГ, НЕМАЧКОГ За доброту еспапа. солидну пе- ј И ^ СК01 ЈЕЗИКД ДАЈЕ :

ну и брзу нослугу . јамчи горн.а Фирма. Бр. 84 4—6

Пера ТодоровиЂ кастрнотова 3-1 иц\ бр. 3&.

ВЕ/1ИКИ ГУБИТЦИ које је велнка Лондонска Фабрнка железног мебла

ШШџ ВгоШегз аи! Сотр.

ПОРУКЕ И ОТПОРУКЕ Чачак. г. Ннк. Рад. Пемојте тражнги нредала: ту одг. Фил. Мијат. јер наи је непосредно ллатно. Уок-пил. — г. Ид. П. Јок. Прниили смо 6 дин. ј Хвала. Ораовица. — г. Ј. Т. Поправили гжо адресу и штампзКемп све што је од вакностн. Ниш. — г. Мнл. Нав. воскару. Иоступићсмо ио

ујемчн Султану власт над осталнм цар- ваш °Ј жсљи - Досадању 1федплат>* у 6 дин. полоством. Али јемство таке врсте бнло би 1 жнте г - Т)туновнку, адвокату. врло озбиљно дело ПО Аустро-Угарску. И Вранм. — г. Ј. Ј. Ако сте примилн наше пимн не можемо никако всровати да ће га с * 0 ' моли "° вас по истом што пре поступнте. АДМНПНСТРАЦНЈА ..Српске Независности

она датн, осим ако није спремна да нзазове рат са Русијом онога часа, -

прнликом последњег банкротства Гласковерске банке нретрпела, тако су банка уздржали да је решнла затвоупти своје раднонпце и распродатн у четврт цене испод Фабрике цене сав изврстан. на свима изложбама са зналном медал>ом одликован желсзни мебл. Препоручујем ио томе од те куће у кописнју нрнмљени врло лепе гвоздене крсвете 1 '000 комада за одрасле (у пуном смислу дивот радња. не поетижни }Тчрас за свакн стан и собу, буд зашто још нечувеном ценом од 8 Фор.. по комаду. Стара цена била је 32 оор. 50 кр.). 1750 најонннји гвоздени. дивни лакнрани астала за умивање, који трају до века — само в Фор. по комадл 7 (Нрсђе цена 24 <х>ор.) 1441> здраво маспвни дивно бронснранн са о држаља направљенн гвоздени снрава за вешање хаљина по 8 ф . комад. (ПреНе цена 32 Фор.) ^ 1850 врло лспн са две боје лакнранн, 130 цм. д>ти н 60 цм. широкн дечији колевака од попублела са врло фином зеленнм нецом од свиле — 13 Фор. по комаду (Про1,с цена 40 Фор.) Пнсмсне поруке илвршује и на комад кад се новцн ношл»у унапред. Р Видапуј хпог1ћаи8, 1ап(Ј81гаре III Кгид1егдаз5е. УНеп. 1—12

вдаснив .Доужина за потпомагање Српскв Књижевност«- штампано у штамиа1ч1ти Св. С авк* кнкз мнхаил. ул. в т. 4 одговорнн јрвдник Др. Лаза КостиК