Српска независност

вратила услуге своме пруском суседу. То не беше одвећ много, кад је цар Виљем одмах после потписа верзаљског уговора телеграФисао цару Александру, да само њему има захвалити, л пгго овај рат није заузео најванредније димензије". Најдрагоценије плодове ових ратова прибрала је Нруска. али ни Русија није на лихо прошла. Када је од стране Италије поникла мисао јевропског посредовања, онда је кнез Горчаков измислио п лигу неутралних" и тиме као што неки тада рече „организовао несве^т Јевропе" и берлински кабинет му је ту услугу одобрио. Русија је раздерала париски уговор 5 а једна јевроиска конФеренција у Лондоиу, под најживљим суделовањемПруске, збрисала је као неким сунђером успомене на Инкермана и Малакова; црно море постаде опет руско језеро а . Говорећи даље о делима најновијсга доба вели истилист: „Начин, како је кнез Горчаков нрави динломатски рат, који је отпочео са Игњатиј евљевим ултиматумом због Србије а вршак достигао улондонском нротоколу и у ратној објави Турској, инсценисао и извести знао, обезбедио му је за сва времена почасно место у редовима великих дипломата. Али он је прецењивао снагу Русије , и милитарни порази. које су руске труие на балканском полуострову претрпиле , учинише да се његов задатак скоро није могао ни решити. Још једном се појавио његов дипломатски геније. То беше за време првих стадија уговора о миру са портом. Повољни ветар дувао је у његова јадра. Од Понтуса Еуксинуса до срца Маћедоније вијаху се барјаци свете Русије. Једна Турска армада морала је са јуначким отпором, коме се цео свет дивио, у Плевни капитулирати, друга је положила оружје пред тврђавом св. Николе, на капији опкољеног шипкиног кланца. Инглеска Флота иоказала се на Јшћу Дарданела и на скоро у мраморском мору, потмуло кретање беше у Аустрији. Рускоме војсковођи дођоше турски пуномоћници у Једрене на сусрет, да моле мир. Начин, како је кнез Горчаков тада њихове пред; оге иримио, како је искањем утврђења базиса мира одуговлачио закључак мира, док нису царске трупе дошле под Стамбул, броји се међу највеће вештине што их је руска динломатија до сад показала ; али то беше и последњи фини потез шаха, кога је Александар Михаиловић учинио. Оставио је Игњатијеву, да закључи св. стевански мир. испремиоје тиме себи и својој отаџбини тако потиштење, да се још ни данас не можедовољно премеритп домашај истога". „Св. стеванском миру сљедовао је по Русију кобни берлински уговор, из кога се расцеп са Немачком развио. Цар Никола искусио је „неблагодарност" Аустрије, Александар Михаиловић се отворено казала истину, нарочнто кад би знала, колико се то тиче Димеја. — Сутра, пријатељи моји, узећу своју кћер преда се. рече госпођа Мињоновица, на шат ја дознам оно посредством милоште, што ви нисте могли да дознате помоћу лукавства... Комедија од Нечуване кКери играла се овде, као свуда и као свагда, а поштени Бартоли, ове одане уходе, ови тако бодри пиренејски пси, никако да могоше нањушити. погоднти, опазити љубавника, сплетку, дим од ватре... То не беше резултат неповерења између чувара и заточенице, међу деспотизмом тамнице и слободом апсеника. него вечито понављање прве сцене, која је одиграна при подизању завесе од створења: Ева у рају. Ко је сад имао право. мати или п ас чувар? Нико од оних, који су били око Модесте, не могаше нојмити срце у ове деве, јер верујете ми, душа и лице били су међу собом у складу. Модеста је преместила свој живот у свет, који данас исто тако поричу, као што су чинили са светом ХристоФа Колумба у петнаестом веку. Срећом она је ћутала, иначе би изгледала људма луда. Пре свега да кажемо, какавје уплнв код Модестс имала ирошлоот. Два догађаја за увек су образовала душу ове младе девојкс, као што сујој

тужио на „неблагодарност" Пруске и њеног канцелара. Као на какав стуб наслонила се била ова на руску светку државу: у оном тренутку, када није више потребовала ослонца и заклона леђима, учииила се самосталном. То не могаше Александар Михаиловић иодпети — он, који се хвастао, да је својом благодарношћу свет удивио". дописи Сумраковац, (окр. Зајсчар). „Глас виле са планине Малиника." Дигни се прави Краљевић Марко твоја те посестрима вила моли и зове,јервише трпети не може да се твоје име каља. Код Црквишта старе зидине постоји село Сумраковац, у том селу појављује се Крста Радић на име твоје, Краљевићу Марко. Он туче кога стигне нарочито бабе коњма гази. До сад је истукао преко 30 лица , и с тога је он сам себе прозвао Краљевићем Марком. Дигни се мили брате, ирави Краљевићу Марко из Прилипа града, узми твоју бритку сабљу и ради са Крстом што знаш што је твоје име окаљао, јер га и суд зајечарски осудн 4 Фебруара ов. год. на годину дана затвора за злостављање, па опет не мирује, већ јавља чим оде његово писмо у Београд, да од тога нема ништа. Дигни се, мили брате, прави Краљевићу Марко из Прилипа града, и по трећи ћи пут те твоја посестрнма зове, дигни се да ти твоје очи виде, јер ми пада сумња да су те пред Богом омразили и желе да те посредством неких свештеника друго лнце у име твоје на овоме свету заступа јер су Крста и поп Милија из Врбовца једне мисли једнога начела, но поп је још куражнији, он удара на своју мајку, из револвера пуца на своју жену и своје нејако дете, и суд земни нађе да ово може проћи са 10 месеца затвора. Ето, какви се покори, мој мили брате Краљевићу Марко, чине и за моју утеху то је да се на овом свету што ире јавиш. л Вила и . Моеква, 25 марта 1882 г. Вредно је да српска публика чује. како смо ми овдашњи Срби пролавили овогодишње Цвети у срцу Русије. Још за рана позвао нас је честити игуман српскога подворја г. ТеоФил. да будемо присутни три сеечаној литургији и благодарењу у српској цркви, поводом прославе прогласа срнске краљевине и устанка од 1815 год. У одређено време сви бесмо искуиљени у храму божијем: дошле су ; биле и младе српкињице из нансиона; но ј мимо нас било је толико Руса, и то свс најодабранијих људи, да је црква била развила умље. Ономенути катастроФом, која је постигла Бетину, госиодин и госпођа Мињони наумишс пре своје пропасти да удаду Модесту. Они су одабрали сина богата банкера, Хамбуржана, који | се наместио 1815. годинс у Хавру, а од ранијег времена био им је обвезањ Овај момак, но имену Франц Алтор. хаврски ј кицошан, снабдевен оном простачком ленотом, којом цулгерија плаћа своје ра, чуне, гојазан, црвен, крупне кости, остави : своју заручницу, чим је несрећа насту| нила, тако да нити га виде Модеста, ни I госпођа Мињоновица, ни Димејеви. Ла! турнел се усуди да због тога запита оца Јакоба Алтора, али Немац слегну раменима и одговори: — Ја не знам, шта би ви тиме да ! кажете! Овај одговор, који доставише Модести, да би јој тиме дјли нскуства, беше лекција, коју је оиа тим боље разумела, што 1 су Латурнел и Димеји нронратили сну иодлу исдају доста иространим примедбама. Обе кћери Карла Мињона, као разI мажена деца, јахале су, имале су коње, ' слуге и уживалс су кобну слободу. Добивши званична љубавника, Модеста је допуштала Францу да јој љуби руку, да је сбухвати око наса како би јој иомоI гао на коња: она нримашс од њега цве| ће, оне ситнс доказе нежности, којима

дупке пуна. И црква и црквена кућа беху дивно искићене сриским и руским заставама. Сваки беше задахнут неким особитим осећањем, које се јавља само код патриоте, који је ван своје миле домовине. И неосетисмо кад се пре сврши свечана литургија уз милозвучну иесму корнелијеве композиције. После литургије било је благодарење са многољетствијем српскоме краљу Милану првом, а за овим језгровита и пуна говорничког тактабеседа г. ТеоФила, српског Игумана. Овај млади и веома даровити говорник очарао је сву овдашњу публику својим честим и врло дивним проповедима. Једна од најважнијих особина његових говора таје, што увек говори с осећањем и што речи управља ноглавито ка срцу слушалаца, тако, да никад још није било случаја, да његова беседа није учинила велику сензацију код овдашњег света. Проповед, коју је говорио приликом поменуте прославе на Цвети, дала је повода московској, па од чести и петроградској пггампи да се врло ласкаво изрази о таленту г. ТеоФила. У неким важнијим листовима било је чак и уводних чланака, у којима се хвали беседа његова и одобраваправац, кога се г. ТеоФИл, као и сви патриотични синова српскога народа држе. Нарочито се свима овде донало, што је поред најлепших жеља српскоме краљу и српскоме народу говорник сетио руског цара и руског народа. Молимо се — рече г. ТеоФил — срцем к душом, да благослов свемогућног творца на сваком кораку прати славног краља српског Милана првог. Молимо се за срећу и благо српскога народа. Молимо се за дуг живог и здравље самодржавног императора руског Александра Александровића н срећу милога нам руског народа ц — После свршене службе у цркви, ишло се на честитање старешини српског подворја г. ТеоФилу, који је са урођеиом му љубазношћу све лепо дочекао и српски угостио. Ту смо имали црилике видети, шта вреди имати нешто своје на страни, око чега би се могли купити, да дамо израза нашим српским осећајима. У исто време цознали смо, да ово подворје чини српству велику услугу. Оно нас представља овде онако, како нам доликује и Руси нас сада могу лакше и боље познати, па да не суде о српскоме народу по причању добровољаца, који у ратно време нису могли видети ништа за њих иријатно, јер онда ником није .до рођакања када барут на све стране смрди. Чусмо овде, да се г. Хрватовић, срцски иосланнк код рускога цара, спрема за Београд нанеко време. Цељ његовог путовања не стоји у свези ни с каквом иолитичком мисијом. — А то је са свим нриродна ствар. Хрватовић и мисија то је не могуће, као год што је не могуће да ће Русија што радити са „виделовцима". М. П.

бивају испуњена удварања свима будућим женама; а она му је навезла једну кесу за новце, верујући у свезе тога рода, које су тако јаке за лепе душе, а танке су као паучине за Гобенхајме, Вилкене и Алторе. У пролеће после смештања госпође и госпођице Мињоновеу Шалету, ручао је Франц Алтор једаннут код Вилкена. Кад угледа Модесту нреко зида, окрену главу. После шест недеља дана ожени се старијом госиођицом Вилкеновом. Тим начином Модеста, лепа, млада, висока рода, дознаде да је она за три месеца дана постала госпођица Милијон. Познато сиромаштво Модестино било је дакле као стража, која није допуштала прилазити Шалету, исто као разборитост Димејевих и опрезност Латурнелових. 0 госпођици Мињоновој говорило се само да би је оговарали, као: — Сирота девојка! шта ће сад да ради? По свој прилицц плешће седе. — Каква је то судбина! Гледати да сви клече пред њом, имати изгледа да се уда за Алторова сина, а сад видити да јс нико неће! — Иознати најраскошнији живог, слатка! па насти у највећу невољу! Па немојте мислити да су ова оговарања била тајна и да их је Модестатек само нагађала; она их је не једанпут слушала, како их говоре млади људи из

ВЕСТИ ИЗ НДРОДА — „Наш телеграФиста Мићо, синовац председника скупштине, добиојеово дана помоћника. Мићо се и до сад више мого видети у каваиама, чаршији, саборима, заветинама и на Морави да вата рибу а по честама да лови зечеве. А сад, ваљада, неће ни да завири у канцеларију. Ал тако и треба. Време је за видаловце врло озбиљно, а снагу клеветништва треба им удесетостручити. Јер док по другим местима једно лице врши уједно и телеграфску и поштанску дужност, овде се шаље иомоћник. Разумемо зашто: да Мићо буде комотнији у агитирању Катића, противника му чика Леке и његове тевабије. Али ако је у ресаваца оне старе свести њихове, и ако у њима још живи успомена о сјајној прошлости ресавској онда ће бити залудни сви напори ових службених агитатора. Виде Гено ! И за помоћника Мићовог веле: да је син Анте Јовановића поштлнског комесара, и да је без положеног испита постао овде као привремени телеграФиста I класе са 200 тал. И то разумемо. Анта чини виделовцима извесне услуге у дисциплинском суду и иначс, — а те услуге не треба оставили не награђене". Овако нам пише из Сеилајнца један пријатељ и завршује: „Али докле ће трајати ово иусто разбацивање са народним парама ? докле ће државна каса бити пусто масло да га лочу старовлашки пси и комп.!"? Из среза моравског у окр. пожар. пишу нам, како је там. полиција почела људе да позива на одговор што су слали поздраве својим посланицима, у којима су им одобравали њихов рад као опозиционара. Полиција прети на све стране апшењем, сваком оном који би ма и словца проговорио противу садашње владе и њене аминашке већине, а одобравао рад оиозиције. Но народ је свестан, и знаће доскочити свима тим ујдурмама Гарашанинове полиције. Није срамно ни лежати у затвору на правди Бога и за поштену ствар, а они који киње народ игазе његова права и слободе, одговараће за своје несавесне поступке. То време није далеко кад ће се народ са њима рачунати. Из Ваљева јављају нам како је у грађанству велика радост што су се ослободили „војводе и . Мата је све учинио, па ц сада напреже све своје силе, да одржи свога милог г војводу". Као више но снгурно се може казати да при новом избору кмета неће „војвода 1 * имати више но два три гласа. И заиста, ако тако буде, показаће Ваљевци да су потпуно свесни, јер је мало поиосно и до сад било за њих што им је „војвода ц палио и жарио по општнни. Чнстити требаморалне развалине.

Хавра, кад би се шетали по Енгувилу па знајући да госпођа и госпођица Мињонове станују у Шалету, говорили су о њима пролазећи поред ове лепе кућице. Гдекоји Вилкенови пријатељи чудили су се често, да су ове две женске хтеле да живе усред створова њиховог негдашњега сјаја. Често би Модеста чула иза затворених капака оваква оговарања: — Ја не знам, како могу оне ту седити, говорили би шећући око зелене рудине, а можда и да би Вилкену номогли да отера своје укућане. — Од чега ли живе? Шта лн могу они ту чинити?... — Баба је ослепила! — Је ли госнођица Мињонова још онако лепа? А! испала јој је коса! А како је пре била раскалашна! Слушајући ове пакосне погрде зависти, која јетка н џандрљива, иовраћаше се на прошлост, многа девојка би до ушију поцрвенила. друге би плакале, гдекоје би се одавале јарости; али Модеста би се само насмешила, као што се смешимо у театру слушајући глумце. Њен понос не силазаше до висине, до које допираше ове речи нолазећи из низине. (Наставнће се)