Српска независност

БРОЈ 67.

СУБОТА. I МЛЈА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

ТТТ-На ЗД СРБ2Ј7: ■А ГОДВНЈГ 24 дпв., НА ПО ГОДИНК 12 ДИН., НА ЧХГВРТ год. 6 днн. 31 ССТ1Л2 5Е2ЛЕ ЕД еИКЛлСЕС:! КЈТСТСКТ. НА Г0ДИН7 30 •РАВАХА, НА ПО ГОДННЕ 15 «р. НЗ ЧБТВРГ ГОД. 8 *р. 31 17СТ?С-7Г1?С27: ИА ГОДННУ 15 #ОР. У БАНК.. НА по ГОД. 8 ♦. ИА ЧКГВРТ год. 4 •. 31 СБЕ ССТИЕ 1РН1ВЕ : НА ГОДЖНУ 36 •РАН., НА по годинв 18 •?-, НА ЧКТВРТ ГОД. 10 «Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РНИК01, ЧЕТ1РТН01, СУБОТ0Н * НЕДЕЉОН ЕТл тт^до^ тд-плтгд'

ГРКДННШТВО ЈК и АДМИНИСТРАДИЈА У КУЂИ Г. ТОИК АНДРЕЈЕВПКА 0ВИЈИЋ.ЕВ ВКНАП.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСДК СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ГТРППОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Румописи шалу се уредмиштву. а претплата адтимистраци/и „СРССКЕ ЗЕ3132СЕССТ2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. ННПДАЋЕНА ИИСМА НЕ ГГРИМАЈУ СЕ.

НА РАЗВАЛИНАМА XI ОсташвајуЈш владу њеној опробаној мудрости и увпћавностн носле рекапитулацнје догађаја у предходном чланку, допустите нам да испунимо дужност коју носимо на себп. спрам пнтереса ове земље који су, као што смо виделп јако, врло јако угроженн. Бонту је напустио Србију и српску железницу. Пошто је подигао неколико километара насипа уз топчидерску реку; пошто је узео нешто бадава, нешто упапред неколико мплнона динара ; пошто је дочепао на 80.000 српскпх државнпх облпгација п распродао пх плп за нас платежно обавезним учинио — он је пао и пропао оставпв то наше, онако свечано отпочето дело, у страшним развалинама, за које смо му скуппм новцем платнли и за које ћемо — благодарећи лакомпслености владе и њене партије — још дуго н скупо плаћати п испаштати. Наша зла тек настају. Ц док влада у забуни тумара по свету да буди коме преда ово велико државно предузеће под условима, на какве се само у забуни и нбсрећи пристаје п које здравп државнп разлози не допуштају — обазрпмо се п мп на начине п путове, како да се колпко толико среКније продужп ово дело, које је у самом свом почетку зачело толико несреће. Још лане, кад влада унесе свога златног идола у народну скупштнну, наводили смо мп своје основане разлоге п означавалп тешке слутн>е, које су се п пспуниле. Још лане су наши опозпционп листови објашњавали да је погодба скупа, да су понуде које су други понућачи учпнилп бнле за впше милиона јевтинвје, па их прошла влада ппак није примила. н ако много пово .Ђније но што је Бонтуов уговор. Обавештавали смо да је примање зајма по 71% т. ј. облигација од 357 дпнара да се плаћа после по 500 дпнара, интерес зеленашки и граничп на банкротство (Маџарп су уговорнлп свој зајам са 84%). Помињали смо, како је један белгијски предузпмач искао од Бонтуа погодбу, да је на њега пренесе од погоћене цене 198.000 дпнара по 160.000 од километра, а 38.000 чпсте добпти од свачог ки-гометра да носи; а Бонту ни то пије хтео јер се надао да ће још јевтиније саградити железнпцу. а с тпм још више чисте добити маћп. Али бес беше понео и владу и њене једномисленике. Онп су се били заукта-

ли, као и сваки којп се отисне нпз ј брдо. п свп су улетилп у „повољне" бонтуове услове и нашп разлозн нису поиогли. Вал>ало је да Србија I проће и кроз железнпчку школу, ! да се п са тпм знањем обогати разуме се опет за скупе жртве п откупе. У последњем тренутку прошле годпне изрекао је један наш лпст мпсао : да сами градимо жвЈгезницу бар дотле, док не доће којп солид! нијп предузимач. „Шта видпте преко Саве ппсалп смо ми лане 6 марта, дакле четпр дана пре но што ће злогласна конвенција постатп закон?— „Впдите просте надшпаре са ашовом где вуку земл,у и дижу насиа. под управом инжнњера. То су први простп али најважнпјп радовп железнице, за које још и не треба предузимач. Да ли је ко размпшл>ао што о том : неби ли могао п наш вреднп п трудољубиви народ у место да даде Бонту-у 300 ми; Јхиона, са својим будаком и својим вочићима и колима без Бонтуа почети и у равнијим бар местима ударати темељ „ сриској државној железници те тиме олакшатп терете који ће опет пасти на народ 5 — а зна се, да наш народ, којн је поградио толпке путове п оборио ј толике стене, лакше може да заложп свој труд, но готов новац. Тнме бп се добило са сваке стране и у времену и у новцу н у пре! дузимачу, којпх ћемо онда пре добитн са мањпм интересом п јевтинијим капиталом, а без сваке сумње, ј са спгурнпм гараншгјама. Ко ће да пробпје пут уз Ибар ? Народ. Је ли тај пут лакши. но што бп био сам насип дуж целе Мораве?" „Ваља руку на срце — вел.асмо ми даље — п са чпстом душом прегнути на ово дело, које неће моћп остваритн нпкакав адвокатлук каквога мпнистра, но чпста љубав народна, љубав п труд свпју нас".... .. А на железници има око аоловина и више рада и трошка, које може и сам народ да врши у слози и љубави са својим старешинама, ој нако исто као што и данас свршу5 је домаКе друмове и војничке дивне \ шанчеве...." Тако смо ми писали прошле го; дине. Алп онда је в.тада проповедала џабалук ; а г. Чедипа впкао како „неће ншпта пасти на народ", ако узмемо Бонтуа. Даље, као год, што је неко, кад је била дебата о утовору са Аустријом пнтао : „а спадају ли и свиње у прежпваре?" — — тако је, без сумње било доста њих који су мислплн да је железнпца нешто све од сама гвожђа

и че.гика, а железничке станице да су опет, ако не баш као вавилонске куле, а оно бар нешто близу томе подобно , што наш честити дунћерин, који зида среске куће, неће уметн ни кључнтп, но то мора сам Бонту своје ручно да ознда.... Али околности су се пзмениле. Нису лн граћани до сад скупо и горко пскусили, да је трошак пао опет на нас, на народ ? Не наплаћује лп се та дацнја н у црквп и код попа, и у суду п где год се стигне ? ! Бонту је почео железнпцу п пропао. Као лане у Фебруару н марту — тако и сад стојимо пред погодбом новом о железници, коју влада тајно закључује. А као што знамо нз жалоснога искуства са Бонтуом, онда не помаже нн врдање минпстара, нп ћутање већнне, ни пзвињавање незнањем, нн претња силом, — кад предузимач мете потписан уговор у џеп и оде — па само заповеда! Онда ваља наћи новац онде п где га ниси оставио и плаћатп. Па није лп време да се пре тога опет посаветујемо, договорпмо п огледамо од сваке руке на наш начин. Писац ових редова с мпрном савешћу наводи своје речи, које је лане, у то име, говорио. И ако писац ових редова говорп ово, он то не чини у име целе аартије своје, коју он дубоко попггује, он то не чпнп што је убећен да је погодно најбољи пут; али то чини што зна п сви знамо шта нам је донео Бонту ; што страхује и што сви страхујемо, од новога Бонтуа, од — Бонтуовпх насљедника, п пгго најпосле мислп да мп у сваком свом предузећу, полптпчком као материјалном ваља мало мање да рачунамо онако. како се рачуна у Енглеској, Америци, Француској, Немачкој или у Аустријп. Мп имамо своју нсторију развпћа п свој начин живљења. Код нас подиже народ телеграфске дпреке, насиае, мостове. Код нас није далеко време кад је члан свето-андрејске скушптине, чл. онд. државног савета Андреја Стаменкокић — морао да надзнрава аравлење насиаа. А мп смо сад куд и камо одмакли од 1858 год. п сад би граћеше железнице пмао ко стручан да надзправа. Немамо лп мн доста инжињера п пншпектора ? Па зар у словенскпм земљама да се неће наћп још којп честптп човек као што беше г. Полпвка. пли зар за врховно руковање са грађевпном не можемо дозвати кога Понсена пли Августпна, којп су п премерили нашу жељезницу. Леп глас као радник и поштен 'шповнпк стекао је п садашњи дпректор најних жељезница г. Рихтер За непо-

средни надзор има и техничкп образованих офицпра. Има сваковрсне помоћп — само кад се хоће! За што да губпмо поверење овде у себе, кад смо га пмали толпко година и то баш у пословима сличне природе у аодизању аутова и безбројних војничких утврђења. Народ наш којп је јунак био да се бнје, п то славно с пушком у руци, моћпће својим будаком н мотиком крчити ову велику улпцу цпвилизације. Ко не уме и не може да копа, он ће да плати. Боље да платпмо сами себи свој труд, но да нам односп свет. „Виделовцп" су п наш домаћи ратни дуг претворили у — светски. Онп и умеју да владају тражећи помоћи само даље од своје куће и кућнпх потреба. Не прпча ли нам баш само „Видело" како се јевтино и лепо просеца пут уз Ибар: а та је партнја млого тежа, но што је подпзање железнпчкога насппа у пределу по срединп Србпје. Бонту је почео железницу. Ево, отидите п погледајте је. Ту нема 1 нпшта впше до: зем-иг, па камен, па дрво, п тек озго гвоздене шине. То су стпхпје од којпх се железница гради. Подрињци, Посавци, Шумадинцп п сви друти, који су долазилп у Београд п у Топчидер, видели су шта је то железиица. кад то лане нису свп тако тачно знали. Железнпца са једном шпном нпје дакле ништа до ужи насип од обичног насиаа ; само мора бити негде випш, равшгјп п правпјп. На нашој железнили нема монсениса, Готхарда илн Семеринга. Па п то су људп начиннлп. Наша је железнпца. према пределу лака грађе< вина. Земља се копа иоред насииа, и пзбацује на насип; камена мање треба (и то три аут мање) но за колскн наспп; по камену долазе прагови од дрвета. То је главни посао. То је оно што чинп жељезницу скупом. А ТО је опет оно што ми са својим рукама можемо да израдимо. За тунел п клпсуре нек се тзму овп Талпјанп, који за рачун владе, носле пропасти Бонтуа копаше под Топчпдерскпм насппом п насппаше „бару и . Мостови од гвожћа, као н шине купује сваки предузимач готове, које се по мери и наруџбини. гради. Па што пх не бп наша влада наручила и добавнла. као п жице за телеграф, као и пушке за војску. Камена свуд пма доета. Прагове општпне да даду, из наших шума. Код нас нма доста стручник људп. Нека се установн грађевински савет за железницу , којп ће се састојатн пз инжпњера стручнпх про-