Српска независност

— 258 —

противу попа Павла . али му народ као поквареном човеку неверује, но само презире и гнуша га се. Сада од како се са запада указа мрачна звезда г виделовачке с владавине, те под њеним загушљпвпм тминама ноче и буја свако зло, мпсли п поп Станојло да ће му жеље сазрети и уродити жељеним плодом. Алп је мучна посла. Свест је у народа будна, и она растерује тмине »видсловачкс«, и не да маха да сс њихово зло на здравом земљипггу народном развија. Све што тај злогласни „Виделов'* доп иснпк износи нротиву нашега честитог посланика безобразна јс лаж; у природи је покварених људи да увек своје зло подмећу друтом. Неваљалци никад не виде брвно у својпм очима, но вечитоуказују на трун у тућим очима. Сваки се мора грохотом насмејати кад узчита, како попа Станојло прави попа Павла пијаницом , јер сваки зна да се поп Станојло тако рећи пијан родио , пијан одрастао и да ће пијан и умрети. Он није имао ни ;едног трезног тренутка у свом животу, јер му и при спавању стоји оканик са ракијом чело постеље, и кад се пробуди натегне онако бездушно из њега. Што се тиче вршења дужностп свештеничке то још нико поштен ннје имао повода да се тужи на попа Павла. Иоп Павле ревносно посећује цркву, служи службу божију благоговејно и красно а своје парохијске дужности врши као прави пастир словесног стада христовог. А шта да речемо у том погледу о жалосном попа Станојлу ? Попа Станојло никада и не иде у пркву, јердок се служи у цркви он пије по механама, напада на људе и жене и изазива саблазан код народа. А како врши попа Станојло своје дужностп у парохији ? 0, о томе ће вас и најмање дете уверити, јер ће вам казати да попа Станојло незна ни оченаша очитати, а камо лп кога опојати, венчати, крстити и т. д. Ни једно чинодејство од како је свештеник није он трезан сврпшо. А како пијан, трепгген попа врпш своје дужности то може сваки себи замислити. Кад би износпли све пгга ради пијани поп Станојло, не бп нам било доста ни неколико свезака књига, али ми се и сами гнушамо кад и помислимо. да такови човек може још и заузимати свештсники положај. Шта је и како је радио наш честити посланик поп Павле на скупштини, то ми не тражимо да нам прича вечитопијани попа Станојло. Знамо ми да је он савесно и поштено заступао нас и наше интересе, и ми сматрамо да је онпотпуно својим радом оправдао наше поверење. Попа Павле заслужује поверење и поштовање народно и он ће га и уживати, а попа Станојла ће сваки жпви презпрати. Злогласни дописник ^Виделов" још спомиње, као да је митрополит српски г. Михаило поделио српско свештенство на партије. Шта ли то трабуња, жестином алкохола побркани језик „виделовог" дописника? Али опрости му Боже јер он сиромах и незна шта је то партија. Уз митрополита српског г. Михаила стојало је и стојп сво српско свештенство, и само неколпко најамника и искариота били су против њега, и они су сада ступили под отрцани барјак п виделовачки и , да брукају и срамоте чин свештенички. Г. митрополит је гонио такове несретнике, а сада они налазе заштите код„виделоваца.- А то је по све природно, раван равног воле и са њиме се удружује. Оволико за сада а другом ћемо приликом и више говорити.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ У среду 27 априла представљао се у народном позорипггу Рабагаз одСардуа. Нублика се тога вечера искупила у необичном великом броју, тако да многи нису ни могли ући у позориште, но су у великом гомилама стојали на пољу пред позориштем. Представа је почела у 7 у* часова. Одмах у првом чину, почели су неки из публике жвиждати и разним спра-

[ вама давати изразе негодовања према ' представи. То је нрпхватила п остала ј публика. Са свпју страна нз публпке диже се такова граја да се представа морала обуставити. Но сад јурнуше жанI дарми у великом броју, и почеше тесацима публпку бнти п избацивати на поље пз позоришта. Публика се бранила од овог неочекиваног напада чим је ко могао. Многи су из публнке поустајалп па клупе п громкпм гласом осуђивали поступак полиције и викали: па аоле с аолицијом доле с Гарашанином и ; „Зар тако Гарашанин иоштује слободу гра$ана; и Ђ То ли су сигодови чисте уставности ва• ше и . Гарашавин се само једном појавио у својој ложк, и викнуо жандармима: г вадите тесаке и са њима их терајте и бите ; ц а кад публика као из једног грла повика: т доле са Гарашанином нааоље са иолицијом^, нестаде Гарашанина и није се никако впдео. Веледаје се повукао у једну собпцу у позоришту и ту са својим другом министром Новаковићем чекао док се публика није разишла и све уталожило, па тек онда праћен јаком пратњом жандарски коњаника отишао у министарство. Из те собице у позорпшту нздавао је министар полиције наредбе членовима и жандарпма. Док је то комешање између полиције и публпке трајало, непрестано је светина викала: г доле с Гарашанином напоље с полицијом," а многи су бацали кромпире у ложу Гарашанинову и Новаковићеву. Попгго је тако рећи у гушању и борби публика изишла на поље, ту сетекотвори ужасна сцена. Са свпју страна летеле су каменице, а жандарми су са голим тесацима отпочели прави бој са публиком, не штедећи никога и не гледајући ко је крив а ко није. Женски свет беше се сакрио под клупе и поскакао у ложе, те отуда кроз прозоре на поље. У том метежу многа је дама изгубила по нешто или од накита илп од хаљипа својих. Бој између публнке и жандарма трајао је непрестано. Публика се у својој раздражености бацала на каруце и полЈпала прозоре на њима. Ту несрећу снађу п једна каруца у којима су се могле видети две госпођице са једном постаром госпом, сигурно мајка тих госпођица. Публика се зато бацала камењем на та каруца, јер је мислила да у њима хоће да утеку главни виновници ове појаве, министар Гарашанин и Новаковић, јер су се непрестано чули громки гласови пз публике: п где је Гарашанин овамо са њиме. шта он мисли од нас, вир се овако аостуаа са грађанима сриским.Међутим док је овај метеж трајао дојурп коњица жандарска, јурне са голим сабљама у публику, ударајући где је кога стигла. Једну повећу гомилу људи најурили су жандарми на велику рупу, која је према позорпшту ископала за темсљ споменика кнезу Михаилу. Ограда се сруига од прптиска светине, те многи људи попадају у ту дубоку рупу. и тек су их сутра дан рано у јутру ваднли на поље. Млоги су овом прпликом рањенп. Гунгула је трајала до скоро једанаест часова у вече. После тога су коњаници жандармски јурили кроз улице са голим сабљама, и кога год стигоше удараше безобзирце сабљама. И том приликом млоги људи који се нису могли склонити где у механу или у дуванџиницу, јер остале радње беху већ позатваране, страдали су прави здрави. Само у једној ка«>ани бпла су два рањена, један у руку а друтп по врату. А који зна колико је било такових по другим механама ? Тек око поноћи уталожи се ова) немир са свим. Јавно мнење криви у овоме министра полициЈе, гато је употребио овакове мере, које су изазвале тако немиле последице, и уместо да их је избегао, он је наредио да жандамри скину нумере, како се неби познали и да голим тесацима терају и бију грађане. Кажу да се у одбору позоришном већало о томе комаду, и да су многи од чланова били за то да се тај комад не представља, који је и у своме орпгиналу тенденциозан, а преводилац његов

удеспо га је још тендепцпозније. унраво да пзазива опозицпју. У осталом тај комад пема по себи никакве књнжевне вредности и критика га је јевропска једнодушно осудила, тако, да га ни немачке позорнџце не представљају, које се ипаче за сваку француску маленкост отимају. Но неки одборпици упели су се из иетпних жила да продру са својом намером, да се тај комад представља. Они су ишлп због тога и миннстрима полпције п просвете и са њима се саветоI вали, и ови су пристали уз њих, и тако : је тај комад дошао на позорнипу на зорт, али је на зорт и прекинут. Да се полиција није умлнала, ствар би се свршпла простом позоришном демонстрацијом, што бива п на другим местима. али овако је добила много жалоснпји вид. Нека за ово носе они одговорност, који су били виновницп тој појави.

Огласи

™ ца заулепшавање лица. Онарастеру Д је нимало не повређујући кожу све И аегеЋ боре с лица. Флаша стоји 5 М франака по Флаше 3 франка. 2А70К РШЕШЕ | нака Кутијца 4 Франка. ш ГЕЕКИДОЕ I

т I I

браду. Флаша кошта 3 50 Франака. Ј. 1.асои1иге, 29 Кие с!е СИп^иапсоиг!' Рапв. У Београду код Јов. Дилбера Апотекара. 5—52

ДВА

ШЕГРТСКА МЕСТАУПРАЖњена су у трговинама потписатих. Младићи из унутрашњости који су бар два гимназ. разреда учили — имају првенство. Родител>и или старатељп мог\- се писмом обратптн. б'р. 121 1—6 ЈЕДНО ВЕЛИКО ИМАЊЕ, ПО™ стојеће у средини вароши Београда на две улице, које доноси годишњег прихода до 700 дук. цес. продаје се нз слободнпх руку. са врло пово .Ђним условпма за купца. За продавце може се сазнати : у Дворској ацотеци г. Милутиновића на Теразијама, и у абаџијској улици на гор. спрату куће „бр. 8". 3—5

ЛЛАЦ У ШГУЈЕВЦУ Између комшнја: с десне стране Косте Стаменковића меанџије, с леве плаца и куће пок. Милана Богдановића бив. судије, с лица улице која од Лепенице новој цркви води, и озади потока Ердолијског, — иродаје се. Који је вољан купити га, нека се ради погодбе обрати г. Николи ЂорђевиКу пензионираном начелгику окружном у Крагујевцу. бр. 112 3—3

ЦЕО ГОРЊИ СПРАТ КУЋЕ ПОК. МИЛАНА А. СИМИЋА. (Господска улица бр. 2.) са једним делом намештаја, даје се под кирпју од 1. Маја. Пријавити се г. Ђорђу С. Спмићу или г. Петру Миленковићу овд. адвокату.

цар. □ кр. највшле прнзнање

КУПАТИЛО

Злат. мед. Нзрнз 1878

ГЛАЈХЕНБЕРГ у Штирској Један сахат од штације Фелдбах угарске звпадне железнице. Почетак сезоне 1 маја по римски. Почетак лечења с грожђем у почетку Септембра Алколна — муријатска и гвожђана киселина, козије млеко млеко Фихтенадел и Квенсонцерштајбунг — инхалације, бања угљено кисеона, Чемина бања са уређенпм хладннм лечењем. Јоханпсбрухен код Глајхенберга одлична н здрава вода за пиће. Ова се вода нарочито препоручује од стомака и надутости њеном великом количином чисто угљене кнселине, и угљено кисеоног натрона и соли пгго унапређује стварење, уз то нема кречаннх делова што се прилепљују за стомак. Ова се вода добија у свима минералнпм трговинама. Наручбине за кога, станове и воду прима.

Вгиппеп ПЈгесИоп т СЈеЈсћепђегд

4—10

ОРУЖЈЕ ЗА ЛОВ

Свн Француски журнали хвале особито г. М 6а1апс1аФабриканта оружја у Паризу, Лијеоку и Бирминагхлу, зарад ловачких пушака, које два пут даље носе од осталих и концентришу хитац, те добро погађају. Кућа Г аланда, најчувенија је у Европи и најодликованија изврсношћу свога Фабриката и своје израде, заслуте њене за проналаске и пробитачна цена која је могућа искључно механичким радом свела је цену од 50 на 40 по стотини за обично оружје првих Фабрпката. У овом погледу, кућа Галанда нуди најозбиљније гаранције. Прецизност њених карабина; солидност и израда, и тачност ловачког оружја; изврсност метака, којн се не кваре: старање, које води о експедицији, тачном к коЈе добија, све ово стекло је овој кући особитп највиших наручбина из С р б и ј е, као и из осталог света. М. Галан аутор „дела о оружју" велика књига илустрована са 60 слика — пушака карабина, револвера итд. Ово дело шаље гратиси Франко, на прост захтев преко нлаћеног писма адресираног на „М. Оа1ап<1, (аћпсап! <Г агшев, 3, гие (Г НаиКеуШе, Рапв". 8 17

револвера; лепота

савесном вршењу поручбнна глас и им и удостојило је

вдасннк „Дружина за потпомагање Српске Књижввнос-и« штампано у штамца рији ,ко, Св. Са.к- кнк:. иихаи.,. уа. вр. 4 одговорни урадник Др. Лаза Кости*