Српска независност

— 257 —

У самој Енглеској проузроковао је овај догаКај иајвећу узрујаност, а томе су много донрннеле поједнносј тн које се о самом злочину дознају. Прн прегледу мртвих лешева беше на Лорду Кевендишу 8 тешкпх рана, а сем тога у десној руцп велпка рана н све жиле нресечене. Уз то су константована два удара ножна у десној плећл, два у грудима, један у ле!>а и један у врату. Тома Борк је нмао 11 такође тешких рапа по телу. Судећи по тим ранама. морале су убпце од остраг наиасти обе жртве и то најгрознијом суровошћу, а пошто су их убилн, онда је тек настала сеча мртвих лешева. До сад је само кочијаш пронађен п ухапшен, који је убице одвезао. Приписивати овом догађају чисто полнтичку ваашост, значило би не обзиратп се на грозне појединости којпма је дедо извршено. Но ма с које стране оцењивали овај грозни чин. он остаје нечувено крвннчко дело, бездушно н нечовечно, кога се сви народи само гнушати морају. Над целом Ирском остаје печат срама, и остаће док се крвници пе пронаћу н казне. Ирски а гитаторп, а на челу нм чувени Иарнел, издали су одмах носле убиства прогдас на нрски народ. којим најјаче осу!,ују ово недело и бацају љагу и одговорност на целу земљу и сваког поједнног Ирца. Парнел је у самом парламевту изјавио своје гнушање и саветовао је сам да се пзванредне мере предузму, т. ј. да се опсадно стање нрогласи у Ирској. Гледстон је у знак поштовања према покојницима и жалости зема .Ђске нредложио у првој седнпци енглеског парламента да се одложе седнице, парламента и сената енглеског, и тај предлог потпомогнут је од целе опознције и усвојен је без дебате. Затим је пзјавио да се политички програм односно ирске мора наново узетп у размиш .Ђање н поправпти се. Дал,е је изјавио, да ће ј поднети предлог за угушење злочнна а доцније д& ће се тек приступити уређењу аграрног стања у Ирској. Цео иарламенат је ирихва! тпо изјаву Гледстонову. Вођа кон-

серватоваца, опозације, потпомогао је одмах Гледстона н понудио је влади услуге цеде опозиције. У опште се опажа да је ова несрећа зближила оиозицнју нрема влади, те да је сасвим противно наступило од онога, што су протпвнпци Енглеске и Гледстона замишљали. Ту се показала полнтичка зрелост енглеског народа н карактерност нолитичкнх партија. Но разуме се, у Енглеској не може нпкад ни бити такових иротпвности пзмећу политичких партија, као што их је, на жалост у неким зем .Ђама. У Енглеској где је влада увек израз већине народне, и где су сви услови да свака влада мора савесно и поштено да управља државнпм пословима. јер се прво бира пз првака прпзнатнх цартија које имају свој исторпјскн програм од ког никад и ни у ком случају не смеју одступати, — у тој Енглеској никад не долазе на владу политпчки шарлатани пли л»уди незрели, који би на рачун свога самоодржања доводпли у пптање поједине тековине др жавне или бн слепо извршпвали туђе налоге. С тога је и енглеска опозици)а увек готова да потпомогне владу кад се тиче опште ствари, јер је уварена да ова ради у интересу земље. На место погинулог Лорда Невенднша поставл.ен је Форстер за државног нодсекретара Ирске. Форстер, којн је недавно сам отступио са тог звања, понудпо се својевол,но да у овако тешким прпликама управл.а прскпм пословпма. На место секретара Борка поетавл.ен је Тревел>ан. Многе енглееке и ирске варошп па и саме енглеске општпне у Амернци одредпле су знатне награде да се пронађу убице. По једној дублинској вести ухапшен је у прошли понедел.ак један од убпца, Чарлс Мор, блпзу Дублина. На пптање испитног судца одговорпо је убица да се прошлог петка вратио из Амерпке. Румунсна влада спрема против предлог за решење дунавског плтања, ношто се с Бареровим предлогом не може да задовољп. Русни официри добили су наредбу да у највећој тајностп држе све, што се односи на покрете у руској војсци.

Вечни листови јавлају по ноторским вестима за нове бојеве изме1>у војске и устаника око Будве. То је доказ, да се устанак ншри и све дубл.е корен захваћа. Из Петрограда /авља/у, да је Гирс оболео. По петроградсним еестита преселиће се царска породица 5. Маја у ПетерхоФ, где ће се царнца породити. Одатле ће, кад се царица предигне, цела нородица у Јеленски а потом у нетровски дворац близу Москве прећи. Из последњег дворца поће се у Москву на крунисање. Кнез бугарсни имао је систанан са Игњатијевим и Гирсом, којп је неколико часова трајао. 0 цел.и његовог путовања влада највећа тајанственост и према томе се држи да се морале важне ствари решавати. У Вечу се образовао одбор из првих политпчких л,уди у Аустро-Угарској за екупљање добровољних прилога у корпст руских Јевреја. —Дакле аустро-угарске власти трпе да се за Јевреје купе црилози у земл>и. а наша влада није хтела дозволпти да се у нас купе прилози за хришћанску нејач наше рођене крвп. Срамота! дописи Из Пожаревачког Поморавља па Ђурђев-дан. Ту скоро изишао је један јопис у злогласном г напредњачком и клепалу „Виделу а против попа Павла Радивојевића, нашег посланика. И ако се дописник крије, и неће да каже своје „часно" име, мн га и опет знамо и нознајемо ко је. Тица се познаје по перју авукпоћуди. Тако и ми познајемо тога вука што насрну на нашег честитог иосланика и пастира попа Павла. Злогласнп дописник злогласног п Видела- је главом поп Станојло Драгуљевић из Арнаут-Поповца. А шта мислите шта је побудило попа Станојла да онако гадно пише противу човека коме он није достојан да одреши ни каиш са обуће? Ништа друго до подла себичност. Он би хтео силом да добије арнаут-поповачку нурију, коју сада има попа Павле више но 28 годпна, а коју је пре имао његов (попа Павлов) отац. Сељани, парохијани попа Павлови, поштују јако свога свепггеника, јер је он у свачему на своме месту, те у истини и заслужује свако поштовање. Попа Станојло већ од дуже времена сплеткари

гаати да и с ногу окове скине; и да, кад то постигне потрудиће се н да се усправи. Тако исто бссмпслица је вероватп, да су ови политички доктори. у државној конзилији, озбил>а дошли до закллчка, да бољци њиховог бо.гесника има лска. У тсшкој су заблуди дакле сви они који мисле да су наши (инглески пуномоћницц на конгресу одиста билп уверења. да се турска управа још може иоиравнти. Њихова оклевања и њихови напори да отклоне неизбежну кр«зу беху, неоспорно истински; али нама се може дозволитн да посумњамо да ли су се они н у најсангвпничнијим својпм тренутцима понадали, да ће њихов политички крпеж трајати млого година. Нити им морамо цриписивати икакву неприродну наклоност азијској владавини у Јевропи. Баш напротив, равнодупшост њихова прсма опим тачкама берлинскога уговора, за које нас онн и пријатељи њихови увераваху, да су апсолутно нужне г незавиености и целокунноети Турске*\ но које се полако и стварно обићоше, та равнодушност, велим, учи нас да другде нотражимо прави кључ политицн њиховој на балканском истоку. Са приличном ноузданошћу можемо дакле закључити, да се прави кључ тој политици не ће наћи у оним тачкама уговора, које су, као на пр. она што даје право Турцима на гарннзоне у Балкану, еамо забележене да се забораве, него дадеко пре у оном неопредељенијем наређењу, по коме Аустрија, по сагласу Јевропе, а нарочптом позиву Инглеске има „окуцнратп" Босну и Херцеговину и гарнизонисати санцак новоиазарски. Управо цредвиђало се да болесник мора ускоро умрети, ако не назор а оно еам собом, 3 иа ее онда ставило у задатак британској политици да осигура Аустрији не само Босну него да је остави и за наследника свију султанових земаља у Јевроти. Тако у говору с којом је подупирао предлог лорда Салиеберија, за окупацију Босне лорд Биконсфилд је развијао мисао о гаранцији по јевропски мир, која мора потећи из такве окупације од стране уједне велмке сусеЈне, и моКне ЈЈХнсаве консервотивних начела ~, и отворено изјавио жељу, да ова велика консервативна машнна буде употребљена на обустављење _ аре&гасти мовенске расе к . Окупација Босне може се према томе сматрати као тањи крај клина. који се има дотерати до јегејског мора. (Наставиће се) ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Цео политични свет занима се данас грозним и нечовечним убиством, кога су досад још ненознати здиковцп на најсуровији начнн извршиди над нрвим ведикашима и догдавницима вцце-крал>а Ирског. 3 Нек нам се дозвојн да изјавдмо да неделпмо овгу доиста примерни оптимивам ппсца — прпјател>а. Турска је дрхава и сила во/нпчког калибра, а као таква она доиста нпт је тако слаба нн болесна. Тешко нама ако ми на њену ириролну смрт чекамо ; а од победничког мача може још ко у Јевропи умретн, и треСа ч ла уаре. п аре Турске — као што тправо може сваки друти. * - И р.

МОДЕСТА МИЉСНОБА цриповетка X. Балзана Нревод с францускога. (НАСТАВАКј — Ја почињем мнслити, рече Лабријер смешећи се, да је слава нешто отровно, као оно што је гдекоје лено цвеће. — Па онда. пријатељу мој, продужи Каналис, све те женске, и онда кад су искрене, имају свој идејал и ви ћете овоме ретко кад одговорити. Оне не помишљају да је песник прилнчно сујетан човек, као што веле за мене да сам; оне никад не помишљају, шта ће то рећи човек кога грозничава узбуђеност одводи на криви пут и који је због тога непријатан, несталан: оне би хтеле да је он увек велик, увек леп; никад им не пада на ум да је дар једна болест; да Натан живи са Флорнном, да је Дарте сувише угојен, да је Јосип Бридо врло мршав, да је Беранже добар пешак. да бог може имати балабан. Лукијан Рибампре, песник и леп момак. то је прави финик . Па нашто тражити ружне комплименте н примати да те полију хладном водом убезекнутога погледа једне

I женске која се преварила у очекивању?.. — Правн песник. на то ће Лабријер, | треба на тај начин да остане скривен као бог у средсреди његових светова, да се не да видети, но само у евојим деј лима.... — Слава би тада врло скупа била, , рекне Каналис. ЈКивот има своју добру страну. Виш! рече срчући шољу чаја; кад племенита и лепа женска љуби пе1 сника, она се не крије по кутовима позоришним, као каква херцегиња, која се у глумца заљубила: она се осећа доI вољно јака, довољно храњена својом ле' нотом. својим богаством и именом. да ' може рећи као оно у свима епским песмама: Ја сам нимфа Ка.гиаса, љубазница Телемакова. Мистифпкацијн прибегавају малене душе. Од некога времена ја не одговарам чувндама... — 0! како бих ја љубио женску, која би мени на еусрет изашла! впкну Лабријер уздржавајући сузу. Могло би ти се одговорити, драги Каналисе, да оно ! није никад сиротица девојка, која се : иопне до славнога мужа : она има и су; више неповерења, и сувнше сујете и сувише бојазне! То је на свакн начинје; дна звезда, једна... — Једна кнегињица! викну Каналис I и прсну у смех; је ли? која се спушта ј до њега... Драгк мој, такво што бива

| једанпут у сто година. Таква је љубав као онај цвет, који цвета сваких сто лета... Кнегињице, младе. богате и лепе, имају н сувише посла: као свака ретка биљка оне су окружене јатом шмокљана, , нлемића добро васпитаних и шупљих као цволика. Ах, мој сан ! онај кристал мога сна што сам га од Кореза довде вио од цветних венаца а са каквим чуством.... али не помињимо то... он се већ одавна разбио на комађе код мојих ногу... Не, не, свако писмо без потпнса нросјачина је. Па шта се ту иште! Пиши тој женској, држећн да је она млада и лепа, па ћеш видети! Друго ти и 1 не остаје да радиш. Паметан човек не може бити заљубљен у све женске. Аполон. бар онај у Белведеру, јектнчав је кицошан, који треба да се нггеди. — Али кад један створ овако долази, ! прихвати Ернест, онда га треба извињај вати уверењем његовимдаће нежношћу и лепотом цомрачити најобожаванију љубазницу; а онда и нешто љубопитности... — А! на то ће Каналис, допустићеш ми, млади и зелени Ернесте, да се ја држим лепе херцегиње, која је моја срећа. — Имаш право, потпуно право, одговори Ернест. Ипак млади секретар читаше Модестино писмо и опет га читаше, трудећи се да му погоди скривени смисао.

— Али овде нема никакве узбуђености, I рече Каналису; овде тп не говоре као ћенију. него се обраћају срцу твоме. ! Овај мирпс смерности и ова предложена | погодба чнсто ме доводе у искушење... — Па потппши је, одговори, иди сам до краја ове пустоловине: тиме ти дајем јадну плату, внкну Каналис смешећи се. Дела! а иосле трн месеца казаћеш мп. како стојиш, ако та ствар потраје три месеца дана. После четири дана доби Модеста ово писмо, написано на лепој хартији, увијено у двоструку завоју, а под печатом са Каналпсовпм грбом. П. „Госпоћице, -Дивљење лепим делима. претпостављајући да су таква н моја, има у себи непгго као свето н безазлено, што пскључује сваку шалу и пред свпма судовима правда корак, којп сте учинили пишући ми. Пре свега ваља да вам се захвалим на наслади, које увек причињавају подобне изјаве, па и кад нх не заслужујемо: јер стихотворац и песник у себи су уверени. да су то заслужилп: толико се самољубље слаже са похвалом. Најбољи доказ пријатељства, који бих могао дати једној незпанци у замену за јасенак, којн бн излечио уједе критичине, зар не би било то, кад бих с њом поделио жетву свог искуства, на ако ћу ризнкати да јој растерам мапггеУ (Наставиће се)