Српска независност

— 308 —

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Из Рима јављају, да /е у прошли иетак 21 о. м. Ј-мрво на Капрери у целоме свету чувени и иросдављени борац за италијанско уједињење, генерал Ђузепе Гарибалди. Глас о смрти његовој изазвао је општу жалост у целој Италији. Италијанска комора одмах је одгодила своје седнице, пошто је једногласно решила да се Гарибалди сахрани о државном трошку, да му се подигне спомеиик и да се његовој удовпцп нздаје годишња пензпја 10.000 дпн. По примеру престонпце пталпјанске у свима варошнма затворени су сви јавни и приватни заводи, берзе, позоришта п дућани. Гарцбалди је наредпо у тестаменту, да му се тело сагоре, а пепео да се сачува на острову Кацрери. — Гарибалди је после Кавура и Мацшшја највећи цатриота италијански, који је сав живот свој посветио ослобођењу и уједињењу италијанског народа. Док су први поглавито радц.1и морално на остварењу италијанских идејала, Гарибалдп је, у позиатој својој црвеној кошуљи, вазда цредњачио с мачем у руци и борио се јуначки за слободу свога народа. Његово јунаштво, његово пожртвовање ц нечувено самопрегоревање, његова скромноет у живл.ењу п призната карактерност, а притом пламтећи жар љубави према отаџбипи његовој учиншпе га најпопуларнијим човеком у целој Италијн. На прост глас његов дизале се хиљаде мишица на оружје, а непријатељи га се плашише већма но икога. Као чист и овејан републиканац, он је дожививши уједињење Италпје под династпјом савојском, својевољно прпзнао Витора Емануила за краља италпјанског, ца је и за љубав сину овога, садашњем краљу Умберту, отступпо од својих републпканских назора и тпме је најјасније посведочио цатриотпзам свој. Но Гарибалди има великих заслуга и за општу човечанску слободу. Он је у више прилнка иодизао свој глас за угњетену рају на Балканском полуострву, а за време нашнх последњих ратова за ослобођење и независност упућнвао је лично мла

ЛЕИбТ&К

ЛОДЕСТА мињоновд ПРИЦОВЕТБА X. Б а л з а к а Превод с францускога. (НАСТАВАК) Ако је ово узвишено, шта ћете рећи на противну страну? Не будући ни лорд Бајрон, ни Гете, два колоса песништва и себичности, него просто писац неколиких приличних песама, ја не бих могао за себе искати почасти обожавања. Ја сам сувшпе мало мученик. Ја имам у исти мах срца и частољубља, јер ја треба још да дођем до чега и још сам млад. Ето видите какав сам. Краљева милост наклоност његових министара дала ми је пристојан хнвот. Ја сам иначе у понашању сасвим обичан човек. Ја идем на париске вечерње забаве, сасвим као ма какав други заврзан, само не у колима. којима би точкови зврктили ио чврсту тлу од упутница на доходак из државнпх обвезница, као што се то иште у данашње време. Ако нисам богат

нријатеље своје, који су се у поредо са нашом војском борили против Турака. Име ТЈузепе Гаркбалди жпвеће док траје Италије, с којом данас цео свет на и српскн народ делн жалост за велнкнм иатрнотом. Слава сномену му. Европсна штампа понлања сноро искључиву пажњу догађајима у Мисиру, где се воЈ*ска предвођена бившим војним министром, Араби-пашом, побунила нротнв КеднФа. Стање је постало јако крнтнчно. Белика је онасност, да не букне грађански рат, па да би за тај крајни случај колко толико били заштићенн европљани, то су Енглеска н Француска онремиле неколико ратних бродова којн ће крстаритн нред Александрн јом. И Турска је у име свог нокровитељства над Мисиром, одредила Дервиш пашу као нзванредног комесара који ће носредовати између кедиФе и војничке странке. Нод нрнтпском ових нојава као да ће се у носледњем часу опасноет грађанског рата одкјонити и стварн на боље окренути, јер се већ и са званичне стране потврђује, да је КедиФ попуетпо војничкој странци и да је наново потврдио Арабп пашу у звању војног миннстра. Још се н о томе говори, да ће се евронске велике силе састати у конФеренцнју да решемиснрско питање, но конФеренцнја би само у томе случају имала смисла, ако се не бн постигао сиоразум нзмеђу КедиФе п побуњенпка. Шта буде јавићемо. У Моснви је 20 о. м. ,творена прва велнка руска индустрнјска нзложба Цара је застунао велнки кнез Владнмир. Учешће је опште, одушевљење неонпсано. У Москви не намте, да је икад било толико света из унутрашњости земље и из осталих евронских држава, као што се у овој свечаноЈ* нрнлнцн стекао у старој метроноли нравославља. У Аустро-Угарсној се по<авио нови кандидат за заЈ"едничког минпстра ФинансиЈ - е у особи Лудвика Тпсе брата министра-председника. Тпса Ј *е прнмљен од цара у нарочитој аудијенцији. која је дуже од једног часа трајала. Разуме се, да би а ја немам ни онај рељеФ што га даје сиромашна собнца, непојиман иосао, слава у невољи гдекојим људма, који више вреденегоја,као што је на прилику Дартес Какво прозаично разрешење хоћете ви да тражите чаробним маштама вашега заноса ? Останимо прн томе. Ако сам ја имао срећу, да сам вам се учинио земаљском реткошћу, ви сте мени били нешто узвишено и сјајно, као што су оне звезде које се разбукте н исчезну. Нека нам ову енизоду нашсга живота ништа не труни. Кад бисмо овако наставнли, ја бих могао вас љубити, бацити се у једну од страсти лудих, које руше препоне, које вам у срцима потпируЈу огањ чија је жестина узнемирујућа кад му се погледа на трајање: па узмите да сам код вас постигнуо успех, мн би смо завршили најобичнијим начином: сватови, домазлук, деца... 0 ! Белизо н Хенријето Кризалова уједно, је ли то можно?... Дакле збогом ! и IX. Госиодину Каналису „Пријатељу мој, ваше писмо у истој ме је мери растужило, у којој ме је развеселило. Можда ћемо скорим само уживати, читајући узајамно своја нисма. Добро ме разумите. Ми говоримо богу, иштемо од њега многе ствари, он оста-

овај избор Маџарима, или још боље, маџарској владиној нартији био најповољнији. ВИДЕ/10ВАЧКИ ПАМЕТАР i део „ВЛАДАВИНА НОНЗЕРВАТИВИО-НАЛРЕДНА" од св. Уована Риљског до св. цара Кокстантина (1У октобра 1880 до 21 маја 1882 г.). (НАОТАВАК) VI. Јединствени дакле у прекорачењу закона, „Виделовци" не само да чине арестуае Формалне но и материјалне ирироле. Сви знамо да је Вуџет закон , који народна скунштина решава, повишује или скраћује. Иреко буџета се не сме ништа нрекорачити. Тако је у Енглеској, тако свуд. То нраво решавања о буџету, јесте највеће право народњега представништва. 11 ко нрекорачава: он посредно исказује да га мало веже ноштовање народне скупштине из које све нроистиче. -Напредњаци- пак н то могу. Они то и чине. Ако се не варамо, онн су — и то Оаш министри — још под одговорношћу за неко прекорачење буџета из ранијих година (1873—74). То су чиннли и ове године. Већина њихова, коју везује страх од одговорностн накнађава им оно што им у љубави недостаје — та већина одобрила је што је влада ареко буџета иотрошила. а за овај мах делим»ше саопштила. а за сад то износи суму од неких 25.888 21. д. п. у Оуџету мин. снољних послова. Даље опет #0Г> д. 65 н. д. Све издато иреко буџета. Занимљиво је дознати и то: да на дотичну потребу има министар спољних нослова већ суму од 20.000 динара, што с горњом сумом чини 45,888 динара, и то је све г. фон „Пироћанац и утрошио страћио! Ми се сећамо. кад је буџет тога министарства износио 400.000 динара, на је аод ирошлом владом. бгиго уштеде ао 100.000 динара — а сад за неколнко милиона јачи буџет не стиже овим нашим г аристократама-. Већина им је одобрила! А Бог зна какви још издатци не етоје у свезн са тајанственим мисијама г. Чеде у Паризу н Бечу. То тек иде да се прокљуви. Наравно: они то правдају све неком „потребом". Но — раскошни г домаћини ц . несрећни су државници. 0 буџетској теорији, о штедњи разних влада — у које се данашња без сумње не може уврстити — налази се у ст. бел. стр. 617. овај израз посланика бањског, окр. алексиначког: „Да је буџет закон признале су и пређашње владе. Ја знам била је једна нрилика у Нишу, кад је учињено питање г. министру ондашњем Радивоју Милојковићу : за што пошта не долази уредно и на време кад треба? Како то споро иде н докле ће тако да иде? Он (Радивоје) нам је том прнликом одговорио: _Ја немам одобреног буџета да умложим срества ?а пренос поште, немам пара одобрених буџетом, а буџет је за ме закон. Ја га не смсм да газим и нрекорачавам. Дајте пара колико треба н онога часа долазиће вам ношта кад треба, на време и имаћете све. Дакле госиодо, и је нем. Ја хоћу у вама да тражнм одговоре, које нам бог даје. Зар се не може наново ночети пријатељство међу госпођицом Дегурнејевом и Монтењом? Зар ви не познајете кућу Сисмонда Десисмонди у Геневи. најнежнији кућевни живот што га има у свету и о коме су ми говорилн ? на не знате маркеза и маркезу Пескерове, који су срећни били до своје старости ? Боже мој ! Зар то не би могло бити, да имају, као оно у симфонији две ар®е. које у растојању одговарају једна другој, звуче и изазивају дивну мелодију? Човек. сам у створењу, у исти мах арфа је, музик и слушалац. Чнни ли се вама да сам неспокојна, као што су обично женске ? Зар ја не знам, да ви идеге ио свету, да виђате најлепше и најумннје женске у Парнзу ? Зар не могу ја претпостављати да је која од овпх сирсна благоволила вас окружити својим хладнпм краљуштима и да је она састављала одговор, којн ме ожалошћава својнм нрозаичнпм разматрањима? Има, пријатељу мој, нешто леише од ових цветова иарнске каћиперности, нма један цвет којн расте наврх алнских брда, кадсезову велеумни људи, који су понос човечанства, које онлођавају сннајући нањ облаке ноцрпане главама њнховим у небесима: тај цвет хоћу ја да негујем и да мн се развије,

тај министар Радивоје, који је назват назадњаком он је поштовао буџет као закон 1 и Даље помињући како су се „Веделовцп" владали у опозицији, на скуппггинским клупама и по „Виделу- продужује: „Тако су писала господа у „Виделу". „Шта је било даље ? „Кад је „Видело" или људи који су око њега били — нродужава говорник — дошли у цоложај да врше то, о чему се тако писало, видели смо сви шта је било....!" Видели сте Ви, драги говорниче и честити посланиче, само мало од тога, пгга су „Виделовци" способни. Тск иде време. тек се Формирају циФре њихових рачуна штета, трошкови и дугови. Ово су тек слаби одпадци од оних врећа, које ваља о своме трошку однети у Беч или у Париз '! Тако је ! Ако хобеш кога да аознаш, аодај му в.гаст у хиане ! и — па се после добро држи ! • \ЦГ. Сад смо нред једном аартајском самовољом, пред обесним ћеФом, пред нреступом закона, који прво изгледаше незнатан, али се после показа као злонамеран скројен план и средство за гажење устава. То је насиље нааредњачко од 19. фебруара. извршено над опозицијом, а названо у владиним круговима „решење народне скупштине од 19. Фебруара 1882, којим су уважене оставке и Т. д." народних посланнка из онозиције, њих 50 на броју ! Ево како је у главном онисат тај .лпкаидал" у ст. белешкама стр. 1144. — у нзводу : Био је на решењу29. чл. тачка 5. закона о опситинама п опшг. властима. Хтело је се — а било је већ заишло у ноћ — да се не говори : а хтело је се, по обичају „да се реши и . Млоги су се јавили за реч из онозиције. Ту су имена пона Ђурића. Тајсића, Пашића. попа Новака, Смиљанића, Вуковића, Милије из Темнића и т. д. Катић Димитрије вели: „И ја сам тражио реч, а вндим да нисам заппсан!- Вичу : _довољно смо обавегатени. Ставнте питање". Опозиција хоће да говори. Захтевају да говоре. Други : Да се ренш ! Гласа се седењем и устајањем. С левице вичу: већина седи. С дрге стране вичу : већнна стоји! Ларма. Млоги с левице дижу се с клупа. Ларма. Вичу : - нема вигие довољно аосланика ." Сад настаје реч подпредседника: ..Господо ! (окренув се опозицијш Ако хоћемо у уставни живот да уводимо (зар тек сад ? Па то и јесте прва практика „Виделоваца и који су у два маха чиннли 1874 и 1877) такву практнку, да нзлазимо из скупштине. онда, кад треба радити (а што не пустиш момче „онда- да говори, а ?) и одлучавати питања која су у скупштинн претресана (кад се већинн намигне да внче »довољно смо обавештени и ) — онда нам допустите да употребимо ми другу практику : «Ја предлажем (виче Кујунџић) дакле да се огласи : да су упражњена места оних посланнка, који с намером хоће да осујете рад народнога преставништва и који после ономене председничке излазе из скупштине у тренутку, кад се поставља нитање за решавање. Прпма ли јер његов дивљи и благи мирис ннкад се неће разићи, јер је вечит. Укажите ми част и немојте да мислите да нма ишта иростачко у мени. Да сам ја била Бетина. јер ја знам, коју сте мислили, ја никад не бнх била Арнимовица: а да сам била једна од Бајронових жена, ја бих дан: с била у каквом клоштру. Ви сте ме такнули у осетљиву страну. Ви ме не познајете, али ћете ме познати. У себи осећам ја нешто узвишено о чему може да се говори без сујете. Бог је у моју душу засадно корен оне неонредељене биљке. која расте на врху Алпа што сам их мало час споменула, а кој> нећу да метнем на мој прозор у лонац какав да је гледам како је тамо утинула. Не, тај дивнн цвет, јединствени, са опојннм мирисом, неће ^ити по* влачен у обични живот, он је ваш, ваш да га не скрнави никакав поглед, ваш за сва времена. Да, драги иесниче, ваше су све моје помисли па и најтајније, најманитије: ваше отворено девојачко срце, ваша бескрајна наклоност. Ако ми се ваша личност не буде допала, ја се никад нећу удавати. Ја могу да живим животом срца, вашим духом, вашим чуствима; они ми се допадају и ја ћу увек бити оно што сам. ваша пријатељица. У вас има лепоте у моралу, ја сам је познала, уважила и то мнједовољно,