Српска независност

— 309 —

снупштг»на(??) овај предлог ? Вичу : Прима се! Прима се ! На левици (опозицији) ларма!",... (НаставиКс се)

дописи Са биралшпта Пирот. 16 маја Морали сте дознати телегра*ом, да је овде на јучерашњем накнадном избору опет иаабрат стари посланик Раша. Овај пут он би кандидат заједнички либералне и радикалне опозиције. Што кажу да овде нема млого либерала. то толико исто стоји колико би стојало и за радикале. Маса иде уз воКе. а вођа има и на јсдној п на другој страни. Истина је власт успела да одвуче од обадве странке по неколико бојажљивијих л>удн, као што су од странке либералне прота Цветковић и Цека. но то опет ннје ствар ни мало пореметило, јер су воНе остале непоколебл>иве и на једној и надругој страни. Морао бих написати читаву брошуру кад бих вам хтео описати историју овога избора, но пошто то вије могуће, ограничићу се на главне црте догађаја. Од како је дошао Васпљевпћ да врши дужност помоћника. одпочеле су се спреме озбиљне за избор. Ми ннемо хтелн постављатн свога либералног кандидата, јер бисмо тиме поцепали гласове . а п радикалци се боре за оно исто за што и ми т. ј. да се гло спречи. С тога се ми решимо да гласамо за старог посланика. Полиција збаци Рашу с кметства, по тужон некога Милана Илијћа човека покварена и ниска; она имађаше у џепу већ и некакву кривицу Рапшну. Власт узме управу општинску у своје руке. истера све чланове општинског суда п мало по мало почне уводити стање које личи опсадном стању. Да не би моралн све у један дан похапеити, почну за раније чинити продуже то до самог дана избора. Петорицу грађана ухапсе и осуде на по 30 дана затвора и то таквог затвора. у коме би зазорно било и најокорелије грешнике држати. Народ у место да се заплаши, ускипти гњевом и осветом. Говорило се на сав глас „впделовац- несме бити посланкк нити икакав народни пуномоћник. По тужби Милана Илијћа био је Раша узет под суд . али се имао бранити из слободе. У очи избора. под изговором да он хоће да бежи у Бугарску. суд уништи своје прво решење, но кад 15 првлх и најннтелигентнијих граћана од обе опозиционе странке оду у суд и изјаве да за Рашу јамче да неће утећи, суд се предомисли. На ддн избора имала је полиција уза се све цигане. јевреје, практиканте. пандуре и чиновнике. На сами дан избора

; ухапсе нам три добра грађпнина и преко 15 њих глобе зато што им се после 10 сахати видела свећа у дућану или механи. 15-ог рано у јутру дође начелник Дробњак и председник суда Јагодић са , евпма чиновницима и са неколико Јевреја, Цигана и Турака, заузму општинску еалу и иокушају образовати бирачки одбор пре еедам еахати. То дозна један од нођа либералних те полети са 50 бирача у општински суд п узбуђено али достојанствено иовиче: г закон, господо, никоме не донушта то чинити аре 8 сахаги. И ако сте ви овде као грађани а не као власт. која хоће еилом закон да изигра, онда ја молим у нме закона, да л>уде не навлачите на незаконитоет. А који од вас браћо, хоће да се закон попггује, тај нека чека законито време". Заплашени грађани пођу са својим вођом: у авлији беше већ око 300 бирача. Ни тон ни пушка не могаше већ никога више заплашити. Помоћннк началников Панта стане иаиадати л»уде, али пх вође посаветују да све претрпе. Кад је већ било 8 сахати, заменнк кметовски Панајот, на позив народа, изиђе у авлију, јер је соба била и еувише тесна. Сад началник Дробњак предложи за чланове бирачког одбора: себе, иредседника Јагодића. суднју Боеића п Цеку, а либерал Доброслав Стојановић предложо с наше стране: судију Радисава Тодоровића, Рашу п још два грађанина. Народ гракне да хоће ове друге, но началник Дробњак иетаче се и повика да то неће ннкад допуститн већ хоће и заиоведа да се сви подпишу који хоће тај одбор и који хоћеопетонај други. „Па добро. нек се нишу, одговоре вође опозиције." Они еилом почну вући наше људе да се уписују на њихов астал. а наши онет повичу: „свн који су наши нека иступе на страну. Ово је био диван моменат. Дробњак н Јагодић остану еа својом тевабијом од Цпгана, Турака и Јевреја, а сав народ одступи и издвоји се. Тад агенти нолиције почну да се деру: г ви сте бунтовници. ви нећете краља кад хоћете Рашу, ви сте непоштени. и јурну на наше. Но један од вођа либералних закаже нашнма, да се ни један није макао и повиче: Живио краљ! Сав народ одазове се са: Живио краљ. па се онда окрене Јагодићу, који је пред викачима стајао с речима: одбијам ту клевету и подлу грдњу од верног и поштеног народа.** Но Јагоднћ полети к њему с речима: -сад ћу вас ухапситп. И за штоУ Ти си овде прост грађанин као и ја. не бојим се ја твоје неумесне претње. Уписивање се још једнако продужавало за бнрачки одбор. Ту је начелник Дробњак непрестано опгурисао. Између њега и Радиелава Тодоровића члана либералне странке дошло је до оштрих речи. Радисав је бацао на Дробњака сву одговорност ако би се н

што незаконито догодило. Тако је ишло скоро три сахата, Најпосле арохласи се нахи бирачки одбор и одночне гласање. За сво време глаеања Дробњак је био ту и бележијо гласаче. Милап Васиљевић (помоћник ЛЗ 2.) Крстаријо је једнако ио вароши са оружаним пандурпма. Као пазарни дан; преко 500 бирача бејаху у авлији и никуд се не мицаху а кад се избор сврши и прокламова оиозицијонски кандидат за поеланика, тад бирачи прођу кроз варош вичући: Живио Крал>, Живио народ српски, а кад се у поноћи стану разилазити, оружани нандури ране двојицу од њих. БЕСТИ ИЗ НАРОДА Из среза моравског у округу пожаревачком, нишу нам, каква безакоња чини у елужби капетан Бабамиљић и његов ћата Бакић, којима је десна рука познати пијани поп Станојло Драгуљевић. При избору посланика нолнција је Гарашанннова употребила сва могућа средства само да осујети изб.)р оиозиционару. Она је своју намеру хтела да ностигне преко вајног иредседннка жабарске општине. у којој се избор обавља, цинцарина Донче. Кад већ другојачије ннје могла умешати своје нрсте да помути свест народну, онда је цинцарин Донча са својом општином изабрао Бабамиљића и Бакића за своје поверенике, како би нри избору могли воду навијати на своју ^виделовачку- воденицу. Заиста веће бруке не може бнти за општину жабарску. но што је та, да јој покварени зеленаш Донча кметује, па шта више презре све грађане тамошње н бира за поверенике нолицајце. Али све би узалуд. Не поможе ни полицијска важност и претње Бабамиљићеве и Бакићеве, ни касање нијаног ноиа Драгуљевића и осталих трчилажа „риделовачклх и , народ изабра и опет старог посланика са 154 гласа против 32 на четири кандндата растурена гласа. Капетанов кандидат газда Милан из Жабара пропаде. нарол га срамно извуче напоље из одбора, куда га капетан беше својеручно угурао. После избора _виделовачки- кандидат газда Мнлан одмах са још двојицом чанколнза и иопом Станојлом одјурн у Београд да се жале на оваку своју бруку. Но неки веле, да су и за то отишлн да моле г свога ц Гарашанина. да их за толике „иодвиге'- награди и село Жабаре проглаеи за варошицу, и ако по закону не бп се то могло учинити , јер је близу Свилајнца, нема ни пуна два сахата растојања и за то сада и нема права да нма н један дућан. Но и досадања радња Жабараца такова да би слабо им вајдила н варошица. Они ти се слажу ко рогови у врећи. Онн су због

своје неслоге у свачему уназађенн. Не помаже развитку једне онштине голо име, но свест, ноштење и слога прибављају сваком месту важност и благостање. Из Рамаће у г. Гружи , јављају нам како је у 75 броју „Српске Независности и погрешно јављено под „вестима из народа", да је тамо агитирао и злоупотребљаво власт писар срески г. Мијаило Радовановић. То је све радио ћата „виделовачки" присталица Димитрије Петровић. који је као што се св^да и сам хвали и послат од Гарашаннна да сузбије у Гружи опозицију и да спречи избор опозицнонара за народне носланике, а у једно да и контролише капетанов рад. Но народ је показао да својом влашћу уме свсму стати на пут. Сада ћата Димнтрије Петровић с покуњеним носом, може се нохвалити Гарашанину и тражити награду за своје труде и муке. Из Крагујевца извештавају нае . како су г виделовци и после поразе 15 маја клонули, као да су врелом водом опарени. И онако мала и морално ништава гомилица њихова поче да се растурује. Знате ли и то је но све природиа ствар. Кад лађа тоне онда пацови први беже и остављају лађу. У Крагујевцу има једва 33 на броју и од тих су преко половине чнновницн. а оетали грађани празннх руку, који ишчекују да им се пггодауруку. Ово жалосно стање „виделоваца- природна је носледица еваког рђавог и неноштеног рада. Ко како сеје онако и ниче. Из Раче крагујевачке пишу нам. шта су све радили „виделовци- и њихова полицнја око избора. Чудо се ово неда ни описати. Народ се крсти и диви, јер вели овога покора још нико не памти. Рачанеки капетан са своја четири писара. недељу^дана трчао је и мутио по срезу, претио и чинио притисак, само да људе застраши и да им свест помути, те да бирају моралну развалину, крајње поквареног попа Стојана. ту бруку и срамоту српског свештенства. Писари срески Гачић и Светозар Марковић јавно су говорили, да ће се обесити ако опозиција продре. а сад пошто је опозиција продрла, они се још ннсу обесили. Тугаљиво је око врата. ДОМАЋЕ ВЕСТИ До јуче се никако није могла отворити народна скушнтина, што посланици још ннсу нодолазили. У дворани скупштинској обично се искупе 20—30 већином владнних посланика илн Виделоваца. но како од опозицнје скоро нико и не долази у скупштину. то се и члановн п већине и после кратког бављења морају да разилазе. — Јуче пре подне били су код Њ. В. Краља на аудијенцији ови опознциони посланици : Пашић. Катић. поп Милан Ђу-

Ту мн је сва будућност моја. Не замерите младој и убавој служавци, која неће да устукне од етраха при помисли да ће некад бити стара газдарица песникова, малко његова матн, малко његова домаћица. малко његова памет, малко његово богатство. Ова одана девојка, тако драгоцена за ваш живот. то је чисто и несебично пријатељство, коме се каже све. које слуша каткад машући главом и које бди предући поред жишка да би дочекало песника. кад песник дође кући покиснуо или зле воље. Ево ми опредељења. ако нећу бити срећна жена и за сав век привезана: ја се смешим на једно као и на друго. А мислите ли ви да ће Француска бити грдно оштећена. ако јој госпођица Есте не буде дала два или три детета, јер неће бити жена ма каквога Вилкена ? Што се мене тиче. ја никад нећу бити матора девојка. Ја ћу да се начиним матером по доброчинству и по тајној сарадњи у животу велика мужа. на кога ће се односити моје мисли и моји труди у овом животу. Ја се ужасавам од обичности. Ако будем слободнаако будем богата, ја ћу бити млада и лепа, ја нећу никад ноћи за каква пшокљана тобоже што је син Француекога пера, нити за каква трговца. који може једанпут пропасти, ни за каквога лепушкана, који ће бити жена у кући. ни за

каквога, код кога бих морала двадесет пута на дан црвенити. што сам за њега пошла. У том иогледу ништа се не бојте. Мој отац толико ноштује моју вољу. да је ннкад неће присиљавати. Ако се ја допаднем моме песнику. ако се он мени доиадне, сјајни двори наше љубавн биће саграђени тако високо. да до њих никад неће доћи нссрећа; ја еам млада орлица н то ћете видети по мојим очима. Ја вам нећу понављати. што сам вам већ казала. али ја ћу се изразити у мало речи, иеповедајући вам се да ћу ја бити најсрећнија жена, ако ме буде љубав утамничила, као што сам сада утамничена очином вољом. Е пријатељу мој. приведимо оно што нам по мојој вољи долази, на нстину романа. г Девојка једна са живнм уо*ражењем а затворена у једној кули умире од жеље да се истрчи по парку. у који јој допиру само очи; она нађе начина како ће препилити своју решетку, она скочи кроз прозор, пређе преко зида у парку и оде до суседа да манитује. То је вечит водвил!... Е лено! ова девојка моја је душа, суседнп парк ваш је велеум. Зар ово није сасвим цриродно ? Кад се још тужио сусед, што су лепе ножице ноломиле његову ограду? Ово за песника. Али узвишенн мудријаш Молијерове комедије хтео би разлога. Ево му га. Дра-

ги мој Жеронте. бракови се закључују ебично противно здравоме разуму. Иороднца једна распитује за каква момка. Ако Леандар. кога је набавила суседкиња илн кога су уловили на балу. није крао. ако нема какву велику ману, ако нма пожељено имање. ако је свршио какву колегију или нравну школу, те се задовољио обичним мислнма о васпитању. па ако уме да се добро одева: онда му се допушта да се састане са младом девојком утегнутом у мидер пре зоре. којој је мати наложила да добро пази шта ће говорити н препоручила јој да од своје душе и срца нншта не показује на свом лицу на коме је урезан осмех као у играчице кад довршује пируету: са девојком. која је најјаснија упутства добила, како је опасно показивати свој прави карактер и којој је ирепоручено да ни пошто не ноказује изображење, које би могло узнемирити. Пошто су родитељи међу собом угодилн послове рачунске, они су онда толико добри да позову веренике да се нознаду једно друго и то у оним кратким тренугнма кад су сами, кад се разговарају или се шетају, не имајући никакве слободе, јер знају да су већ везанн. Човек тада баца у ђеисију и душу и срце, а девојка исто тако чин:: од своје стране. Ова бедна комедија, у коју се мешају

кнте цвећа. накнти, одлажење у позориште. зове се : удварање својој суђениници. То ме је, видите, расрдило и ја хоћу да браку но закону претходи дуг брак међу душама. У целом евом животу девојка има само тај тренутак, кад јој је потребно промишљање, прозирање ц нскуство. Она се коцка о своју слободу н срећу своју, а ви јој не дате ни иехар на коцке ; она се клади, она стоји у галерији. Ја нмам права. воље, моћи, допуштења. да сама своју несрећу причиннм и ја то право употребљавам, као што је чинила моја мати. која руковођена нагоном удаде се за најнлеменитијега, најоданијега, наЈвећма љубећега I човека, кога је заволила са лепоте његове приједној вечерњој забавн. Ја знам да сте ви слободни. песник и леп. Уверавам вас.да ја небихза свога повереника одабрала каквога већ ожењенога брата вашега у Аполону. Кад је моју матер занела лепота, која је можда велеум облика, зашто да мене не прнвлачи дух уједињен са обликом?. ^Наставикс се)