Српска независност

СУБОТА. 5 ЈУНА 1382 Г0Д.

2ЕНЕ ЗА СРЕПЈ7: ГОДПНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДПНЕ 12 ДПН., НА ЧВТВРТ год. 6 дин. 31 ССТ1ЛЕ ЗЕШзЕ 21 21Л51НС8СЈ: ПСЈГ70Т0КТ. ГОДИНХ 30 ФРАНАКА, НА по Лздннв 15 *р. на ЧВТВРТ год. 8 «р. 31 17СТ?С-7Г1?С27: ГОДННУ 15 #0?. Т ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГВРТ год. 4 •. 31 СЗЕ ССТ12Е 1?Ж13Е : ГОДННУ 36 »РАН., НА ПО ГОДИНВ 18 «Р., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗ/1АЗН У БЕОГРАДУ УТОРНИН01, 4ЕТ1РТИ01, СУБ0Т01 и НЕДЕЛО« ЦЕЛОМ "П А тгг^ УРВДНИШТВО ЈВ И АДМИНИСТРАЦПЈА 7 КГБЛ Г. ТоМЕ АНДРЕЈЕВИЂ.А еВНДЈГВВВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЈЕ СВАКП ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рунописи шал>у се уредмишггву. а првшплата адтинистрацији „С?ПСдЕ НЕ3132СН0СТ2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСИА НЕ ПРИМАЈУ СЖ.

ВЕОГРАД. 4 јуна, Ми смо дужни нашим противницима толико — и ако непрпм.Ђених. ал обилато намењених — батина, да не знамо с кога краја да им почнемо обраћиватн и онако већ испребијани корпус. Кад пх човек погледа како су дубоко палп у блато својих недела, кад види како их је жалост погледати где се упињу их петнпх жила да се из тога глиба искобе.Ђају, онда би пм човек чисто помогао, чисто би им са здраве земл.е пружпо руку ил добацио уже, да их извуче пз кужнога блата надајући се да ће им то бпти довољна наука те да ће се искрено и основно покајати и поћп поштеније и родољубивије жнвети. Но кад га чујеш како грди, куне, лаже и клевета на сва уста како „липсује а псује", онда впдшн да поправке нема, онда ти остаје једино човечно дело, да му прекратиш ропачке муке и да допринесеш да са што мање лажи и клевете оде Богу на истину, а то ћеш учинати ако га дотле удараш по главн док се са свим не зарони у глиб да га свет не види. Сваки таки ударац био би само ударац мплостп, сопр <1е Јггасе. п наши ће ударци и одударци од сада само на то смерати. Познатоједа се тешком болеснику пред смрт привиђају чудне слике и прилике, визије. Тако и нагапм Виделовцииа. У недељном броју „Впдела" пма неколико таких визија, и већином су логичне природе показујући ванредно стање мозга у најобичвијем умовању. Виделу се пре свега привиђа да оног славног „закључка" од 19 Фебруара није нп требало. јер оно је сад пронашло 65 члан пословника где се вели: „прп прорачунавању овога броја (за пуноважан закључакЈ одбпја се најпре број оних који су по предходном чдану ЛИЧНО у ствари интере с о в а н и, као и опих који би се постојано уздржавали одгласања." Виделов професор логике из тог изводи, да би нрема томе ваљало пре свега све оне што су 5 марта дали оставке од целокупног броја посланика одбити, „пошто су," вели, „онп били интересовани." Ама, човече, друго је „пнтересован" , а друго „лично интересован." Цео свет зна, да никоме није л и ч н и интерес да буде посланик у опозицији, особито у времену кад се граде железнице и кад се масне дијурне само уз већпну и уз владу могу добити. Напротив свакп

који у тако времс пристане уз опозицију чпни то лротив ЛИЧНОГ интереса свог. Ако икоме, то треба да је јасно и разговетно бар клпјентпма Бонтуовим и „здипитељима" сваковрсних масних дијурана. До душе п то је разумљпво, да таки људи у опште не могу ни помнслпти да ко што чини из другог него само из л и ч н о г интереса. У осталом, баш кад би и постојала ма само и могућност да се 65 члан пословног реда тумачи онако како се то привпђа виделовом професору логике, ипак би то тумачење морало пасти, чим се противп јасној одредбп самог у с т а в а. У опште то треба да запамтите, дражајши моји бутун-виделовци, да је устав увек пречи и јачи од ма каквог закона који је на основу устава узакоњен ; те ако би одредба таког закона дошла у опреку, било стварну било привидну, са каквом одредбом устава, онда она одредба пада, а још пре мора пасти својевољно тумачење такве одредбе. Томе је најјаснпји и најразговетнији пример у самоме 6 члану пословног реда, на који се вп позвасте да спречпте избор досадањпх опознцноних посланика. Где сте ви чули и видели и где то има на свету, да нословви р е д може и преко и мимо и против устава коме држављанину о дузети најосновнпје право уставног живота, право да може бити изабран за носланика ? ! Ево како означава и ограничава устав насивно пзборно право у свом 47 члану: „Ко има право да бира може бпти изабран за повереника, али за посланика може бпти пзабран онај коме има пунпх трпдесет година и плаћа државног данка најмање шест талира годишње на имање, рад или нриход, и има остала својства, која прописује изборни закон." Тиме је јасно речено, који закон прописује и „остала својства" што их мора имати ко хоће да буде изабран за посланика. То је изборни закон а никако закон о пословном реду, што неби ни имало нпкаквог смисла. Зато је огранпчавање, скучавање и одузпмање пасивног изборног права на основу, не одредбе, него самовољног тумачења једпе одредбе пословног реда, тумачења очевидно противног јасној одредби самог устава и пзборног закона, — зато је таки поступак ни више ни мање него очевидно рушење, гажење и укидањс устава, јасан п разговетан почетак државног удара.

Зато ће ова скупгатииа, ако вам у онгате нође за руком саставити је ма и таку, бити не изабрана него паименована скупштина. зато ће та скупштпна бити неуставна п незаконита и зато ће сваки рад, свакп закључак њезин битн незаконит и пиштав и свака уставна скупштина која после ње дође, имаће не само пуно права и основа него ће управо бити дужпа и обвезана да цео рад и све закључке таке скупштине сматра као да их никад није ни било. Толико на „Виделов" првн чланак од недеље ; а други пут ћемо се осврнути на његов друтн чланак од истога дана, који има своје снецијалне скоро пророчанске визије, па и на паметидостојно бунцање му од среде : „и ви још питате ко смо мп ?"

АУСТРИЈА И СРПСТВО (ПОСЛЕ ОКУИАЦИЈЕ БООНК и ХЕРЦЕГОВИНЕ) (НАСТАВАВ) II Тврдоћа орца самих аустро-угарских званичника неда се описати. Ја знам да је бечка штампа забашуривала ту ствар, и да је аустријска влада Фактички узапћавала депеше у којима се представљало грозно стање бегунаца. Али страшна Факта остају да жигошу управу ове мелез-монархије вечним стпдом (ЈпГашу '). Првобитни број бегунаца што пређе аустроугарску границу износио је, по седоџби самог гроФа Андрашија. преко 200.000* (двеста хиљада). Број, пак, оних пгго се натраг вратише, по званипним статистикама . износи свега 102.000 (сто п две хиљаде. Пуна половина их је дакле скапала од гладп. зиме, и отуда произлазећих болести на аустро-угарском земљишту. Па онда сама „репатријација" доетојно је зачинила све ово; јер је извршена, од стране ових самотитулисанп миеијонара човечанства, са сваким могућим условом варварства. Да бп подупро ову моју тврдпњу п једним једитим примером, нека ми се дозволи да се опоменем извештаја послатог у своје време „Манчестарском Стражару" о начину на који је , ; репатријапија и изведена на лпчкој граници Хрватске. П У часу кад је северна Босна бпла снегом покривена, званичници пз разних вароши и села личке-хрватске регименте беху добпли телеграфски налог из Беча да дотичне бегупце одма претерају преко босанске границе, и предад_\ г нхтамо другим званичницпма којп ће их на лице места њихових пређашњпх кућа послати. У име пзхране враћајућим Бошњацима бсшс издато , одраслима по пет а деци по два наша шилинга. Време је, међутим, било страшно. Снег је падао прекидан потопима кише усљед које су реке нарасле и местимице друмове збрисале. Али званичници су имали >њихов налог" и никакав одмор, пп колико за дан. небеше дозвољен том људском чопору. Жепе, мала деца и старци све "је то било ђутуре истеривано из њихових јадних склоништа; и кад их је нрви одред стигао у погранично село Дапац, тамошње власти, неимајућп никакве прстходне извештаје о њиховом доласку, не беху ннкакве спреме учиниле да их приме. Један пријатељ, који је видео њихов силазак пиз планину Кук, вели ми да су они * Впдн пзвештгц 8-ме седнпцс берлпнсвог конгреса. Нпсац.

више личили на живе костуре пего ли на људске створове — а тада су они тек били на по пута. Између овог и последњег села на путу он је још видео мртва тела једне жене троје деце и једног старца где леже како се виде помрзла на друму. На босанској граници ови јадници чекали су вазда по највећем пљуску на вољу једног „боеанског комесара" који никако и недође; и кад им се најзад ј дозволи да наставе пут, као и чим сти| гну у босанску варошицу Кулен Вакуп, ј онда их дохвате аустро-угарски званичници и натерају да ударе своје крстове на документе по којима се обвезују да I ће плаћати све старе порезе — цару десетак а бегу трећину — баш као год и под Турцима. Преки суд се затим про! гласи, а они беху пребачени преко надошле Уне но натако рђаво-склопљеним сплавовима да их се је неколицина у прелазу удавило. Тада им буде наложено да испод снега нађу своја погорела ј&ела". — Да ми простор допушта, ја бих могао навести масу оваквих примера ко; ји показују савршену отврдлост аустроугарских званичника према страдањима њихових нових поданика. Свирепост са ј којом се користило бедом и невољом враI ћајуће се раје кг.о оружје за изнуђавање његовог сагласа на најмрскпји од свију старих глоба — та свирепост може се само онда довољно појмити кад се на уму | има да се иста глоба купи за љубав баш | оних бегова који су збрисали с лица зеI мље и куће и сву имаовинунсте раје, и . од чијег је варварства она управо и по! бегла на аустро-угарско земљиште. : У осталом зима прође — зима. глади и нетувене беде, — за време који су иовраћени бегунПи, сабијени у надоват направљеним вајатима, а на свежним висоравњима планинске им постојбине, умирали по читаве Фамилије укупно. Нова управа излазила је била јавно са некаквим п А11гаепЈа41оп8-1)игеаих и за раздавање хране сканавајућем народу. Алн један доследан план као да је провејавао из свег овог а то: да се откидањем трошкова изађе пред противнике политпчке ј анексије са сувишком у босанском буџету крајем године. Повраћенп бегунци, од којих се по касе државне никаква добит извући немогаше, беху тада самовољно жртвованп л а 1а ћап*е ро1Ш^ае" ! („високој политпци"). Организацпја за помоћ расу се из недостатака средстава, а владина политика показа се још и у I тој мери кратковида да се непоетараза довољну количину семена с којом би отклонила глад за идућу годину. На растојању од само неколико мпља од ових назови »помоћних станица" ја сам налазио људе где умиру од глади : а на једном раздавању у Вакупу био сам очевидац како се у место три крајцаре с главе на | главу — што им је влада одредила ' издаје само по једна крајцара. У овој ' једној прилици. о којој говорим, смакнуто је пуних шест хнљада Форпната од суме коју је влада званично објавнла да издаје. У оближњем округу Бихаћу. а у току два месеца, седамдесет и седам хиј љада Форпната је откинуто на исти начин од номиналне номоћн народу који је одиста умирао од глади. — Међутпм, усред ове беде званичницн добише налог од провинцијалне управе да сазову „кнеј зове и или сеоске старешине и натерају их да у њиховом присуству направе са ' беговима уговоре у којима ће обвезати ! себе и своје сељане на иснлату старе трећине. Ја сам се тада десио био у Кулен-Вакупу — једном месту у северозападној Босни — лежећем на граници планннског округа који су за последње три године држали босански устаници. По доласку сеоских представника, а са| гласно званичпом позиву, овп људи буду ; иуштени у омање гомилице у конак тако-званих ^сережана" неке врсте жандармерије састављене нз хрватских граничара за окупиране нокрајине. Кнезови се ту нађу у прнсуству Муд'*ра — једног турчина ког су Аустрнјанци задржали у службп — и шсФа жандармерије који им