Српска независност

— 332 —

је читао вж&дину прокламацију. 5^ овој проклампцпји њима се каже да нм се кеће дозволити да раде земљу докле год се неногоде са агама и беговима. Сељацн еу, иак, у пркос овој страшвој претп>и. листом одговарали да они неће никад више илаћати трећипу њиховим пређашњим господарима. Ире свега, они еу доказивали. да они ништа и немају ; да вемају ни семена ни алата нити икаква изгледа за сопствен- исхрану. Бегови су погорели њихове куке , опуетошили њихова поља — иа зар сад опет да им они верују ? Зар да се покоре онима који су колико јуче, жене њихеве зверски обешчашћавали ? Никада ! Та они су на оружје устали да се од истих бегова ослободе, и неможе бити да је воља ћесарева да они и даље остану њиховн кметовн. Најзад, они изјавнше да ће пре побећи преко граннце иего ли на тако што пристатп. Званичвици су се пред њима грохотом смејалн, н частили их по правој швапско-грубијанско-бирократској моди, али су сељаци чврсто стојали. Они прнстајаху да закључе уговор с државом — да плате десетак и све друге царске порезе — али наново се нокорити турск1.м агама — убицама, силеџијама и нашикућама — никада! Кад изађоше на улицу овај се кобан разговор поведе: „Бива, хоћеш ли платити моју трећину кад ево и ћесар зановеда"? унига један од Кулиновић бегова свога старог кмета. „Јес, нлатићу ти ц — одговори раја с дивљим шкрипотом зуба — „нанрави ако оћеш контракт колико овај сокак Вакупски. али кад крочиш ногом у моју кућу знај да је секнра наоштрена". Аустро-Угарске власти нашле су, у осталом, за добро да у свима случајевима признад}' законско нраво бегова на целу земљу као неоспорно: иадагапрема потреби ваља и силом бајонета одржати. Међутнм то никако није тако. Узмимо за пример планински округ у суседству Кулин-Вакупа . а имено долину Унца, где је усгала раја одолевала сво]им беговима, подупрти и силама Иорте, за пуне т|)и године грађанска рата. До самог краја последњег века већидеодотичне земље принадао је нравославном манастнру Ердањи који лежн ту близу утока Унца у Уну: и све дацнје сељана, што их је било, давате су калуђерима. Међутим у год. 1878 бегови из околних турских градова, Кулен Вакупа, Петровца и Гламоча . скуие своје присталице ударе и освоје округ, сиале манастир а земљу мирно поделе између себе. (Наставике се) ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Царсним указом ностављен је чувени руски натриота Димитрије. Толстој за мпннстра унутрашњих послова на место генерала Игњатнјева. Толстој се рачуна у пајнрисније нрнјатеље Каткова и припада таио званој народној нартији у Русији, коју нарочито непријатељи Руснје називају папславистичком . Према

МОДЕСТА ШЊОЕОВА приповетка X. Балзака Превод с Францускога. (НАСТАВАК^ „Да допустим обичном човеку, али не вама, да узима уснехе посла за развитак личности. Ни лорд Бајрон, ни Гете, ни Валтер Шкот, ни Кивије, ни кзумевач они нису своји, него су они робови своје мисли; и ова тајанставна сила љубоморнија је него женска, она их узима искључно за се, она их пушта да живе и убија их кад је њој воља. Видни развитак овог скривеног бића изгледа у резултату као себичност; али како да се сме рећи, да је сеоичњак човек који се предао удовољству, поучавању или величини свога времена ? Зар мати мисли на своју личност, кад све жртвује свом детету? Та оговарачи велеума не виде његово обилато материнско чуство, и ту је све. Песников живот тако је непрестана жртва, да он мора имати

томе не може се овој чисто личној нроменн у уирави министарства унутрашњих нослова никакви нолитички разлози прииисати, као што ће то, без сумље, покушати да уч^не непријатељи Словенства н Руеије. Што се пак самог оНттуиања генерала Игњатпјева тиче, о томе нам ваља иричекати тачније и вер ннје вестн иа да коју вишс нрого воримо. За сад се толико зна, да је оставка Игњатијева мотивирана болешћу. — Нема ни 14 дана, како су аустро-угарскн званични извештаји ! пронели по свету вест, да је Аустро Угарска савладала усганак у окуинраннм провинцијама, н ево већ сами аустро-угарски листови јављају за нове устаничке чете око Билећа, у којима, веле, има нреко 400 Херцеговаца и Кривошијана. Тешко је иојмнтн, каква је голема нужда н невоља нагнала аустро-угарске листове да ноново нризнаду, да у: станак није угушен, но у самој стварп мора у иобуњеннм крајевима много озбиљније стајати, него што н они нризнају. Мл се задовољавамо за сад нростим Фактом да устанак букти и да је дакле неверно нрестављано у носледње време као да је устанак у Боснн и Херцеговннн угушен. — Пз Мисира стижу жалосни гласови. У Александрији су се нрошле недеље нобунили урођеници нротив Јевропејаца. Туча је трајала пуних 5 часова. Три консула: енглески, италнјански и грчки тешко су рањени. На жену аустро-угарског генералног консула напалн су побуњеннци на улици и злоставили су је. Рачуна се да је нало нреко 100 Јевронејаца. У зло доба, ношто се крв већ у велико била иролила, стигла је мисирска војска и растерала нобуњеннке. Услед тих нојава настала је велнка узрујаност у Александрпјн и целом Мисиру. На први глас о тој големој несрећн похптао је КедпФ у пратњп Султановог нзасланика у Александрију. Очекују се одсудни кораци од стране Енглеске и Француске. — Из Петрограда стиже радосна вест, да је руска царица 1. о. м. исполинску граду, да би се могао нредатн насладама обичнога живота: па у какве несреће пада, кад на прилику као Молнјер хоће да живи од жнвота својлх чустава, пак их изражава у њиховнм најљућим кризама: јер по моме мишљењу кад се он узме у прнватном његовом жнвоту, комик Молијер ужасан је јс. Великодупшост велеум, мени се чини као божанска и ја сам вас ставила у ту нлемениту нородицу побожних себичњака. Ах ! да сам нашла сухопарност, разум. частољубље, тамо где се ја дивим свнма мојим душевним најмилијим цветовима, ви не знате каква би ме љута боља снопала. На вратнма мојих шеснаест година ја сам већ нашла била крив рачун. Шта би било са мном, кад бих у двадесетој години видела, да је слава лаж. видећи онога, који је у овојим списима дао израза толиким чуствима скривеним у мом срцу, да он не разуме ово срце. кад се оно открива само за њега! 0 пријатељу мој,иазнате лн ви, шта би било са мном ? Ви ћете видети дно моје душе. Е, ја бих рекла мом оцу: „Дајте ми зета, који је вама ио вољи, ја се одричем сваке воље, удајте ме како се вама донада!" И тај човск могао је бити бележник, банкер, тврдица, глунак, сељак, досадан као кишовит дан, обичан као бирач иаланачки,

срећно роднла кћер. Нелика кнегиња добила је на знамењу нме Олга. — Француска комора донела је огромном већином гласова решење да се укине досадањи закон о независности судској, по коме судија нитпје могао бити премештен нити отпуштен без судскеп ресуде. У исто времерешила је да се заведе начело избора при ностављању судија. Начело независности судске није основано на неодговорности судија већ је главна цел да еудија врши своју дужност строго по законима и својој савестн, а да га не руководе партајски интереси. У Француској се дешавало, као на жалост ц у нас, да су поједине судије заклањујући се за незазисност судску имали иред очима више своје нартијске интересе но прописе закона и нравицу, на је с тога п учпњен овај корак, те се данас у Француској, тој најслободоумнијој земљи ноништава независност судска која је много старија од наше. — У прошлу недељу закључене су седнице угарског сабора; сабор ће се, но краљевом указу, састати 23. Октобра о. г. у нову сесију. — 31. Маја о. г, закључена је скупштина у Букурешту. ВИДЕЛОВАЧКИ ПАМЕТАР i део „ВВДВШ ИЕРВШВНО-НШДГ сд са 3"свана Риљсзсог до св. цара Константгна (19 октобра 18*0 до 21 маја 1882 г.). (НАСТАВАК) XIV. Знамо како се расааде народна скуашгина 5. марта. Позната нам је она _вика- од 19. фебруара. Сви смо били сведоци да нико није уважио оставке, које положише 50 н неколико народних посланика. Сви знамо да 5. марта скупштина није могла више да држн седннце своје, као важећа уставна скупштина, јер није имала више потпун број посланика нуждан ио уставу за законита и пуноважна решења. Од 5. Марта нема више народне скупшт ине. Од 5. Марта постала је потреба да пошто ио то мора бити народне скупштнне: Крупни се уговсри тајно решавају ! Влада нема одобреног буџета ! У земљи, где се 12 годнна уставно владало — није смело ово стање остати дуто: јер је ао.шгичка неизвесност најстрашнија потајна државна грозница могао је битн Фабричар. или храбар војник без духа: он би у мени добио најпокорнију и пајпажљивију слушкињу. Али — да ужасна самоубијствау сваком тренутку! — никад се неби моја душа развила снрам жнводарнога сунца љубљене душе ! Никакво гунђање не би показало ни мом оцу, нн мојој матери," оно самоубиство створа, који у овај нар тресе решетке на својој тамници, који кроз моје очи муње баца, који с раширеним крилима лети к вама, на се као Полишнија наместио у једном куту вашега кабннета и тамо предише ваздух и на све баца поглед благе љубопитности. Каткад у иољу, камо би ме мој муж извео кад бих мало од мога пиљежа одмакла, кад бнх видела дивно јутро, ја бих кришом иустнла неколико горких суза. Најзад у моме срцу и у једном кутку моје скриње имала бих ја малено скровиште за све девојке које су у љубави иострадале, за бедне песничке душе које је осмех један намамио у смрт!.. Али ја у вас верујем, пријатељу мој. Ова вера оправдава и најфантастичније мисли мога тајнога частољубља; па каткад — видите само докле ми иде искреност — хтела бих да сам усред књиге што је почињемо, толико се осећам стална у осећању, толико имам снаге у срцу да љубнм, толико тврдоће у уму,

Шта је се могло друг" прсма шмнатим околностма и судби дм.-адање ок\'нштине очекивати. но да <*с нареде '-дмах оишти ивбори и да се скупи нова скун| штина % ! Истина влада „Виделовачка" у првој запари већ је мало очеии^ш устап, чим је једну распалу и онееносмбљенуп-куп: штину оАложи.ш до ±\. Ммја. Али' г » је I се зло дало исправити. Нада на још неизгубљену памет, подхрањивата је тиме, што је „Видело" владин чрган дуго Кутало, те се још није лнчло шта Ке онти и оиште је, но неоправдано мњење 6и и», да ее влада колеба . да поима замашеност, свога злог коран 1 кад би и-ммзила јасне одредбе устава и наредила «*ам» накнадне иаборе. Најпослс и „Видело- проговори ! Али како'? Лажним и неистинитим цитаги ча закона. лажним гумачењем устава. осакаКеним цитирањем иротокола рапн |их скупштина, из дана. кад су оно 15иделовци" упражњавали ово за што се гад као буде и грде оиоз "'нју, начивљуКи је бунтовном, тиранском,|самовол»ним. иус том, кривом.... и какв»ш још не. Све је јасније постајало да су Ни• деловци- ирегли да са обе ноге стану, да аогазе устав Још не беше довршен Краљев иут изађе знаменити указ , потиисан у Имшу 2. Маја 1882. којим сс наређују. иротивно свима правичним очекивањима и уставним наређењима ие оашти но накнадни избори , и да се извршс опет противно закону 15. маја. т. ј. само 5 дана пред скуп скушптнне, који ће бити, као што знамо 21. маја. на цара Коцстантина, — а по јасној о^редби члана 4. изборног закона од обнар«»довања указа до избора ваља ^увек (»ставити најмање месец дана". Дакле онет повреда закона! Све што је се могло учинити. п дозвољено и недозвољено, учињено је као припрсма за ове изборе. Полиција је ностављена на бусије: Богнк Коча. Браловић. Ружић, Бошћевић. Нешић. Мата Радовић, Миловап«»виК и друга тушта и тма мањих чудовиш-.! кренуше се на нут и самсц)ен>1- ! Са ^ебњом идсм<» да говоримо о изборној борби п изборима ... А на основу чега нареди влада изборе? Ево ово је архимедова тачка за прскрат устава: п Пошто је председпиштво народне скупштите писмом од ") ммрта бр. известило владу да су но решењу народне скупштине од 19. Фебруара ове године уважене оставке народних посланика - .... које су они ноложили б. Марта. Дакле претња и _вика и . коју сви познајемо од 19. Фебруара — ематра се као решење! Како се може напред решавати о нечем. чега нема ? Какво уважавање оставака? Где је оно записано? У којој је седници прочитано, оверено, утврђено? Тако се ето гњави једна читава скупштина. Тако се гази устав. Истог дана. 5. Марта, као што знамо, дадоше оставке и радикали и лнберали. Радикали су иослали. либерали су лично дали сваки своју. Где су оставке ноеланнка либерала? Што опе нису уважене? У г вици- од 19. Фебруара (види главу 3. VII.) на које се позива влада као на решење, није прављен изузетак између толико иројства за дужност, којј сам себи створила, ако се љубав икад може променути у дужност! г Да вам је дато било ићи за мном у величанствени стан, где ја нас гледам срећне, да ви познајете моје планоче, вама би се отеле страшне речи, међу којима би била реч манитост, и ја бих можда била свирепо кажњена за то, што сам толику иојезију нослала једноме неснику. Да, ја хоћу да будем извор неисцрнив као лепа земља, за оннх двадесет година, што нам их природа даје да блистамо. Ја ћу сузбити преситост кокетношћу и иаштењем. Ја ћу за мога нријатеља бити храбра, као што су женске за свет. Ја хоћу срећи да дам разноликости, даћу духа у нежност, занимљивости у верност. Ја сам частољубна, ја хоћу да побијем такмице у нрошлости, да савладам спољашње незгоде сунрушком благошћу, гордим одрицањем, иа целога века свога да се старам за гњездо своје, што итице чине само неколнко дана. Овај велики мираз принадлежао. би требао је бити понуђенвелнком мужу, пре но што би пао у блато свакидашње погодбе. Је ли вам и сада моје ирво иисмо једна погрешка ? Олуј тајанставне воље бацио ме је према вама, као што бура однесе ружицу на величанствен грм. И у писму што га имам